Home Blog Page 1526

Radna akcija čišćenja divljih deponija ove subote u Kragujevcu

povratak prirodiUdruženje građana „Povratak prirodi“ iz Kragujevca organizuje ekološke radne akcije čišćenja divljih deponija u Kragujevcu. Prve radne akcije održaće se u subotu 5. aprila 2014. godine sa početkom u 10h na sledećim lokacijama u Kragujevcu: šuma na potezu Šumarice – Male Pčelice – Divostin, šuma na potezu Šumarice – Višnjak – Stanovo, šuma na potezu Male Pčelice – Drača i prostor oko železničke stanice u Kragujevcu.

Predstavnici udruženja pozivaju sve zainteresovane i vredne ljubitelje i zaštitnike prirode da im se pridruže i prijave svoje učešće putem telefona 062302046 i 0653023345, ili svoje prijave pošalju na info@povratakprirodi.org najkasnije do petka. Na isti način mogu donirati materijal, zaštitnu opremu, hranu, obezbediti transport učesnicima ili svoje novčane donacije uplatiti na tekući račun udruženja građana „Povratak prirodi“: 340-11010898-04 kod Erste banke.

„Poslednji je čas. Udružimo se da zajednički stanemo na put svima onima koji uništavaju prirodu, a time i budućnost našim pokolenjima. Priključite nam se da pokažemo da je nas koji čuvamo i volimo prirodu više.“ – stoji u saopštenju udruženja.

„Ugroženost prirode je alarmantna, nebriga prema šumama, rekama i pašnjacima kao izvorima života još veća i nema tih reči koje mogu da oslikaju sramotu ove generacije kada je u pitanju ova tema.“ – izjavio je koordinator akcije gospodin Tomislav Radović. On poziva sve zainteresovane pojedince, organizacije, javna preduzeća, firme, banke da, uz malo truda i samoodgovornosti, daju svoj doprinos učešćem u ekološkim radnim akcijama, obezbeđivanjem pribora i zaštitne opreme za učesnike ili novčanim i sličnim donacijama i dodaje da će svako učiniti veliko delo za prirodu i čovečanstvo ukoliko se pridruži članovima udruženja u čišćenju divljih deponija.

Udruženje građana „Povratak prirodi“ osnovano je radi ostvarivanja ciljeva od zajedničkog, opšteg i javnog interesa u oblasti ekologije, održivog razvoja, zaštite životne sredine i tematskog (ekološkog) pristupa obrazovanju i umetnosti. Ono što ovo udruženje razlikuje od većine postojećih jeste konkretan rad, merljiv doprinos i trajni rezultat na zaštiti prirode.

Članica ovog udruženja gospođa Natalija Nedeljković, koja je osmislila vizuelni identitet udruženja i kao grafički dizajner dala svoj doprinos, priključila se udruženju „Povratak prirodi“ pri samom osnivanju upravo zbog konkretnog rada na zaštiti životne sredine.

„Smatram da samo konkretnim radom na zaštiti prirode možemo delovati na svest zajednice i inicirati i ostvariti promene, odnosno da za to nisu dovoljne samo promocije, radionice i edukacije kakve se obično organizuju.“ – objasnila je gospođa Nedeljković.

Udruženje građana „Povratak prirodi“ je organizator i idejni tvorac ekološke radne ekacije čišćenja divljih deponija u Kragujevcu, a ima podršku JKP „Čistoća“ iz Kragujevca, JP „Srbija Šume“ ŠU Kragujevac i Sekretarijata za građevinsrstvo, urbanizam i zaštitu životne sredine kragujevačke gradske uprave za poslove lokalne samouprave i opšte uprave, Zeleznice Srbije – železnička stanica u Kragujevcu, JP „Parking servis“ iz Kragujevca, udruženja građana poput kragujevačkih „Naš grad“, „Kec“, „Čika Jaza“, beogradskih poput Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija u bivšoj Jugoslaviji, Udruženja Kragujevčana u Beogradu, planinarskog društva „Žeželj“ i drugih organizacija i obrazovnih institucija. Ekološku radnu akciju podržava i veliki broj pojedinaca i vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima.

B.R.

Na „Innet forumu“ u Hrvatskoj predstavljeno solarno vozilo

solarno voziloProšle nedelje u Hrvatskoj u Slavonskom brodu održan je „Innet forum“ na kome je između ostalog predstavljeno i solarno vozilo „SOELA“.

Ovo vozilo ima 6 solarnih ploča ukupne snage 540W koje za osam sati mogu potpuno napuniti akumulatore, a sa jednim punjenjem je moguće preći između 100 i 200 kilometara.

Konstrukcija je u potpunosti od aluminijuma; napravljeno je za gradsku vožnju; maksimalna brzina mu je 45 kilometara na sat, a dizajnirano je za dve osobe. Prednost ovog vozila je pre svega velika ušteda koja se postiže njegovim korišćenjem, a zatim i to što uopšte ne zagađuje životnu sredinu i ne pravi buku. Učenici 5 srednjih škola iz Hrvatske učestvovali su u njegovom dizajnu i izradi.

Na forumu je predstavljen i električni automobil, kao i solarna jedra. Inače, ovo je drugi po redu „Innet forum“ u Hrvatskoj, a njegov cilj je promovisanje IT tehnologija i solarne energije.

S.J.

Projekat „Krovovi Beograda“ unapređuje energetsku efikasnost zgrada

krovovi_beogradaNa Svetski dan energetske efikasnosti 5. marta ove godine Javno preduzeće „Gradsko stambeno iz Beograda predstavilo je svoj pilot projekat „Krovovi Beograda“ koji ima za cilj podizanje energetske efikasnosti objekata kroz njihovu sanaciju.

Prvi objekat koji je saniran u okviru ovog projekta je zgrada iz 1936. godine koja se nalazi na Zvezdari, a njena rekonstrukcija trajala je od avgusta do decembra 2012. godine. Predstavnica JP „Gradsko stambeno“ iz Beograda gospođa Kristina Lazarević za Energetski Portal je izjavila da je projektovanje radila firma „3M Projekt“ iz Beograda, dok je izvođač radova „Građevinsko privredno društvo Banković d.o.o.“ iz Crne Trave. Prema njenim rečima, na objektu su izvedeni svi hidro i termoizolacioni radovi, a za izolaciju fasade korišćene su ploče kamene vune i tankoslojni malter koji obezbeđuju visoku energetsku efikasnost. Gospođa Lazarević je istakla da je ova zgrada sanacijom unapređena dva energetska razreda, iz G u E, stanari imaju 27 odsto manje račune za električnu energiju, a zgrada je dobila i energetski pasoš.

Takođe je dodala da stanari zgrade nisu uložili novac u ovaj projekat već su ustupili tavanski prostor investitoru JP „Gradsko stambeno“ koje je njegovom adaptacijom dobilo dva stana, a sredstva dobijena njihovom prodajom biće uložena u saniranje drugih objekata u projektu „Krovovi Beograda“.

S.J.

Nemački bunker iz II svetskog rata postao proizvođač „čiste“ energije

Nemački bunker iz II svetskog rata postao proizvođač „čiste“ energijeBunker iz 1943. godine u Hamburgu u Nemačkoj 2011. godine pretvoren je u proizvođača energije iz obnovljivih izvora. Na krovu ovog bunkera i na njegovoj južnoj fasadi postavljeni su fotonaponski paneli koji zagrevaju oko 2 miliona litara vode koja je smeštena u njegovoj unutrašnjosti. Osim fotonaponskih panela, za zagrevanje ovog rezervoara odakle se obezbeđuje energija za oko hiljadu domaćinstava koristi se i kotao na biomasu.

Bunker proizvodi električnu i toplotnu energiju, a u njegovu obnovu uloženo je oko 27 miliona evra koje je obezbedio Evropski fond za razvoj (European Regional Development Fund-ERDF) i Centar za zaštitu klime u Haburgu (Hamburg Climate Protection Concept).

Energija iz obnovljivih izvora koju ovaj bunker proizvodi godišnje smanjuje emisiju ugljen dioksida u atmosferu za 6600 tona.

S.J.

Izgradnjom vetroparka „Čibuk 1“ srpske građevinske kompanije zaradiće 55 miliona dolara

Mark-Krendal-predsednik-Continental-Wind-PartnersPredsednik kompanije „Continental Wind Partners“ gospodin Mark Crandall izjavio je listu „Danas“ da će izgradnja vetroparkova u Srbiji ojačati njen energetski sektor, povećati „grinfild“ investicije i približiti Srbiju Evropskoj uniji.
On je tom prilikom istakao da će kompanija „Continental Wind Partners“ uložiti oko 450 miliona evra u razvoj vetroparkova u Srbiji snage oko 300MW, i da ima u planu ulaganje u druge projekte obnovljivih izvora energije.

Gospodin Crandall je podsetio i da je vetropark „Čibuk 1“ najveća američko-nemačka investicija u Srbiji, kao i da će kroz ovaj projekat 55 miliona dolara direktno otići srpskim građevinskim kompanijama.

Realizacija druge faze vetroparka „Čibuk“ zavisiće od postavljenog limita za proizvodnju električne energije iz vetroelektrana, koji sada iznosi 500MW, rekao je gospodin Crandall i dodao da je zadovoljan propisanim „feed-in“ tarifama za vetar, kao i saradnjom sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

S.J.
foto: Danas

PREDSTAVLJAMO Geotermalne izvore i potencijal geotermalne energije u Vranjskoj Banji

Vranjska BanjaVranjska Banja poseduje značaj potencijal i raznovrsne prirodne resurse i to zemljišne, poljoprivredne, šumske, vodprivredne, geo-mineralne i turističke, a bolja iskorišćenost postojećih resursa je prioritet u razvoju Vranjske Banje. Jedan od ekonomski najopravdanijih resursa je efikasnija eksploatacija geotermalnih voda.
Vranjska banja je jedna od najstarijih banja Srbije, a njeni topli izvori spadaju među najtoplije banjske izvore toplote odnosno geotermalne vode koje čine ovo banjsko područje jedinstvenim u Srbiji.

S obzirom na ogromne prirodne resurse koje treba iskoristiti, u Vranjskoj Banji je osnovano i funkcioniše JP „Uprava Banje“ čiji je prevashodni zadatak priprema i realizacija programa razvoja Vranjske Banje, stvaranje uslova za realizaciju, izradu i reviziju postojećih planova. Iskorišćavanje geotermalnih voda je jedan od prioriteta u programu JP „Uprava Banje“ kako bi se izvršila potpuna toplifikacija Banje, izgradnja bazena, sportskih terena i ostalih sadržaja koji bi Banju stavili na visoko mesto najelitnijih banja u Srbiji što je svakako i pripada.

I pored velikih mogućnosti, još uvek se malo koristi toplotna energija geotermalnih voda. Zbog neiskorišćenja tople vode u Vranskoj Banji godišnje odlazi u nepovrat količina toplote snage 20M.

 

Nalazišta geotermalne energije Vranjske Banje

Do sada objavljena istraživanja nalazišta geotermalne energije u Vranjskoj Banji dala su veoma dobre rezultate i stvorena je osnova za dalja istraživanja u pogledu definisanja optimalnog geotermalnog potencijala u ovom području i inicirana su korišćenja ovog lokalnog energetskog izvora.
Postojeći termalni izvori u Vranjskoj Banji se javljaju u vidu izvorišta, raspoređenog na relativno malom prostoru od 500 x 200m. Ukupna izdašnost izvorišta iznosi 46-50 l/s, sa prosečnom temperaturom vode od 85 ºC.
Izradom istražne bušotine VG-2 do dubine 770m, dokazan je protočan kapacitet od 60 l/s, sa temperaturom 70-96 ºC. Bušotina je samoizlivna te se prednji kapacitet odnosi na potencijal bez pumpanja. Na dubini od 864-890m bušotine VG-2 se nalazi najproduktivniji interval i iz njega se izliva hipertermalna voda i vodena para, količine 26 l/s i temperature 111 ºC.
Započetim bušenjem na bušotini VG-3 potrebno je odrediti geotermalne uslove i kolektorska svojstva stenskih masa na dubini između 1000 i 1600m. U prvoj fazi se očekuje dobijanje novih 30 l/s hipertermalne vode i vodene pare, sa temperaturom između 120-150 ºC. Konačni kapacitet geotermlanog polja bi mogao da se zaokruži na protok od c-ca 250 l/s sa temperaturama između 70 i 150  ºC, ili u proseku 125 ºC.
Za prosečnu godišnju spoljnu temperaturu od c-ca 12 ºC, prednji kapaciteti imaju sledeće energetske vrednosti:
Prirodna izvorišta:   15,29MW
Bušotina VG-2, prvi horizont:   16,59MW
Bušotina VG-2, drugi horizont:   10,78MW
Bušotina VG-3, prvi horizont:   15,57MW
Ocena konačnog potencijala:   118,26MW

Detaljnijom izradom dubokih bušotina VG-2 i VG-3 dokazan je kapacitet, temperatura i pritisak i to:
Bušotina VG-2 – 1.063m dubine sa 27 l/s, temperatura 111 o/c i pritisak 9 bara;
Bušotina VG-3 – 1.600m dubine sa 21,5 l/s, temperatura 120 o/c i pritisak 11 bara;
Pored dubokih bušotina urađeno je sedam bušotina koje imaju karakter bunara.

 

Mogućnost korišćenja geotermalne energije u Vranjskoj Banji

Prirodni izvori čiji toplotni ekvivalent iznosi oko 60MW omogućavaju realizaciju obimnijih i raznorodnih planova na bazi prirodne toplotne energije. Dosadašnja iskustva pokazuju da se direktim korišćenjem vode iz prirodnih izvora postižu izuzetno pozitivni efekti u staklenicima za proizvodnju povrća kao i rezanog i saksijskog cveća.

Dokazani kapaciteti daju mogućnosti upotrebe geotermalne energije za proizvodnju električne energije u modernim turbinskim postrojenjima. Opravdanost izgradnje energetskih postrojenja za proizvodnju električne energije na račun energije geotermalnih voda leži u ceni dobijene energije.

Toplotna energija iz geotermalnih izvora se uglavnom koristi za zagrevanje objekata zimi, a manjim delom i za tehnološke potrebe privrednih organizacija. Svi potrošači koriste energiju geotermalne vode indirektno preko izmenjivača. Toplotne izmenjivačke stanice su locirane u šahtama neposredno uz trasu ili na trasi toplovodnog kanala ili u blizini izvora. Geotermalna voda se vodi kroz toplovodni kanal gravitaciono do poslednjeg potrošača. S obirom na to da svaka izmenjivačka stanica podhlađuje geotermalnu vodu nizvodno se smanjuje temperatura.

Direktna upotreba geotermalne energije podrazumeva:
-korišćenje u balneološke ciljeve,
-zagrevanje stambenih i ostalih objekata;
-zagrevanje sportskih i rekreativnih bazena;
-korišćenje za zagrevanje u poljoprivredi i industrijskim procesima.

Kod korišćenja geotermalne energije u industrijskim procesima najpovoljniji tehnički i ekonomski efekti mogu se ostvariti u onim slučajevima kada se temperaturski zahtevi procesa podudaraju sa temperaturskim nivoom geotermlane vode.

Zagrevanje stanova i službenih prostorija je jedan od najprivlačnijih načina korišćenja toplotne geotermalne energije što se potvrdilo širokom upotrebom u mnogim zemljama sveta. U najčešćem broju slučajeva zagrevanje prostorija ostvaruje se preko izmenjivača toplote.

U cilju zaštite i očuvanja, kao i očuvanja niova podzemnog rezervoara, sprečavanja spuštanja nivoa zemlje kod veće eksploatacije geotermalnih voda potrebno je predvideti reinjektiranje.

 

Toplificirani objekti geotermalnom vodom u Vranjskoj Banji

U Vranjskoj Banji su toplificirani termalnom vodom sledeći objekti: hotel „Železničar“, „Specijalna bolnica Vranjska Banja“, OŠ „Predrag Devedžić“, „Simpo cveće d.o.o.“, (nekada) akcionarsko društvo „Rasadnici Vranjska Banja“, ambulanta Vranjska Banja, vrtić „Bambi“.

Preostalo su planirani projekti za koje su izrađeni idejni projekti, idejna rešenja, studije:

-Idejni projekat o eksploataciji tople vode u proizvodnoj tehnologiji fabrike „Jumco“;
-Ideno rešenje magistralnog toplovoda Vranjska Banja koje je izradio CIP – Saobraćajni institut, a poseduje ga JP „Uprava Banje“;
-Studija toplifikacije Vranjske Banje koju je uradio SZP „Zavarivač d.o.o.“ Vranje (Dejan Petrović, Gradimir Ilić), glavni projektant Vedran Stojanović i projektant Zorica Milovanović i drugi, a poseduje ga JP „Uprava Banje“.

 

Tekst je nastao u saradnji sa JP „Uprava Banje“ iz Vranjske Banje. Zahvaljujemo se gospođi Marici Jovanović i Mesnoj kancelariji Vranjska Banja na pomoći i podršci.

B.R.

Raspisan tender za izgradnju HE „Vranduk“ na reci Bosni

rekaU Bosni i Hercegovini kod Zenice nedavno su počeli pripremni radovi za izgradnju hidroelektrane „Vranduk“ na reci Bosni. Ova hidroelektrana će imati snagu od oko 20MW, a godišnje će proizvoditi oko 96GWh električne energije. Investitor je „Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ koja će, osim iz sopstvenih sredstava, novac za izgradnju ove hidroelektrane obezbediti i uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) iEvropske investicione banke (EIB). Vrednost ove investicije iznosi oko 65 miliona evra.

„Elektroprivreda Bosne i Hercegovine“ nedavno je raspisala i tender za izgradnju ove hidroelektrane po principu ključ u ruke, a potrebnu dokumentaciju firme mogu dostaviti do 17. aprila 2014. godine nakon čega će „Elektroprivreda BiH“ izabrati najpovoljniju ponudu.

Inače, prema koncesiji za izgradnju ove hidroelektrane „Elektroprivreda BiH“ će opštini Zenica godišnje isplaćivati koncesionu naknadu od 2,43 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.

S.J.

Solarni roboti za čišćenje solarne elektrane

Solarni roboti za čišćenje solarne elektraneProšle nedelje u solarnom parku Kibbutz Ketura u Izraelu postavljeni su pametni roboti kompanije „Eccopia“ koji služe za čišćenje solarnih panela.

Ovi roboti koriste mikrofiber krpe i kontrolisani protok vazduha za čišćenje solarnih panela, a svaki robot može da očisti oko 100 kvadratnih metara panela u jednom minutu. Roboti su daljinski kontrolisani, a programirani su tako da počinju i završavaju rad u isto vreme. Ne samo da čiste, već i poseduju solarne panele koji ih napajaju električnom energijom, tj. preko dana skladište energiju, a uveče počinju sa radom.

Solarni park Kibbutz Ketura u Izraelu pre postavljanja ovih robota bio je čišćen samo 9 puta godišnje. Redovnim čišćenjem njegova efikasnost će se povećati za čak 35 odsto.

Ovaj park je izgrađen 2011. godine u izraelskoj pustinji, poseduje 18500 solarnih panela, a njegova snaga je 4,95MW.

S.J.

Ulaganje u energetsku efikasnost u zgradarstvu štedi megavat časove

Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

energetska efikasnostU Privrednoj komori Beograda 28. marta održan je okrugli sto na temu „Strategija razvoja energetske efikasnosti u zgradarstvu“ u organizaciji Udruženja građevinarstva i komunalnih delatnosti i Privredne komore Beograda.

Gost ovog okruglog stola bio je pomoćnik direktora JKP „Beogradske elektrane“ gospodin Petar Vasiljević dipl.maš.inž. koji je istakao da bi se ulaganjem od oko 1,1 milijardi evra u energetsku efikasnost stambenih i poslovnih objekata uštedelo oko 1000MWh JKP „Beogradske elektrane“ koji bi zatim mogli da se iskoriste za priključenje 150 hiljada stanova na daljinsko grejanje. On je dodao da bi se ova sredstva mogla obezbediti iz evropskih fondova kao i da bi realizacijom ovog projekta JKP „Beogradske elektrane“ uštedele oko 75 miliona evra godišnje.

Direktor Uprave za energetiku grada Beograda gospodin Marko Stojanović izjavio je da su neophodni stručnjaci za energetiku i energetsku efikasnost, kao i da je potreban strateški i sistemski pristup ovim oblastima u Beogradu.

Predstavnica Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine iz Odseka za unapređenje energetske efikasnosti gospođa Antonela Solujić istakla je da je Republika Srbija usvojila zakon o racionalnoj potrošnji energije i da ministarstvo trenutno radi na pripremi podzakonskih akata i usklađivanju zakonodavnog okvira za ovu oblast. Takođe je dodala da je 1. januara ove godine počeo sa radom Fond za unapređenje energetske efikasnosti čija su sredstva namenjena za podizanje energetske efikasnosti u Srbiji.

S.J.

Pasivne kuće „zelene” nemačke pokrajine Freiburg

Pasivne kuće „zelene” nemačke pokrajine FreiburgGrad Sonnenschiff u nemačkoj pokrajini Freiburg dizajniran je tako da u potpunosti koristi obnovljive izvore energije.

Sve kuće u ovom gradu izgrađene su po standardu pasivnih kuća (Passivhaus standard) tako da ne zahtevaju velike količine energije, a osim toga imaju i solarne panele na krovovima koji proizvode čak četiri puta više energije nego što je potrebno.

Zanimljivo je da su solarni paneli na krovovima kuća predviđeni već u njihovom dizajnu, nisu naknadno postavljani kao što je to obično slučaj. Kuće poseduju i sistem za sakupljanje kišnice koja se zatim koristi za navodnjavanje bašte i kao tehnička voda. Za grejanje se koriste kotlovi na drvni pelet kako bi se što više smanjio negativan uticaj na okolinu.

Kako bi izbegao monotonost solarnih krovova i još više doprineo očuvanju životne sredine, dizajner Rolf Dish projektovao je zelene fasade i krovne bašte koje doprinose živopisnosti ovog mesta.

S.J.

Prezentacija solarne sušare u Privrednoj komori Beograda

solarna susaraU prostorijama Privredne komore Beograda u utorak 1. aprila 2014. godine održaće se prezentacija „Nove tehnologije sušenja voća i povrća u sušarama – Solaris plus“ u organizaciji Privredne komore Beograda – Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije i Zadružnog saveza Beograda, a u saradnji sa kompanijom „Ntim tehnologi d.o.o.“ iz Beograda.

Cilj ove prezentacije je da predstavi sušaru koja korišćenjem obnovljivih izvora energije postiže velike uštede i daje vrhunske rezultate. Sušara „Solaris plus“ koristi kombinaciju solarne i električne energije, odnosno kao primarnu koristi solarnu energiju koju apsorbuje u solarni kolektor, dok električna energija predstavlja sekundarni izvor energije. Proces sušenja je automatizovan, mikroprocesor koristi solarnu energiju dok je god ima, a zatim prelazi na električnu energiju. Ako se proces sušenja odvija uz pomoć solarne energije potrošnja ove energije je oko 2kWh umesto uobičajenih 3,5 i 5,5kWh električne energije.

Takođe, ovu sušaru je moguće adaptirati i za drugi vid energije iz obnovljivih izvora, a s obzirom da je prenosiva umanjuje i troškove transporta, a samim tim povećava kvalitet proizvoda.
Može se koristiti za sušenje voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja i drugo, a poseduje i međunarodno priznat patent.

S.J.

Vetrosolarna zgrada u Velikoj Britaniji

Vetrosolarna zgrada u Velikoj BritanijiKada je završena 1962. godine zgrada kompanije „Co-operative Insurance Society“ u Mančesteru u Velikoj Britaniji sa svojih 118 metara visine bila je jedna od najviših zgrada u Evropi, a danas je jedna od najviših zgrada koja koristi obnovljive izvore energije.

Pre desetak godina ova kompanija je uložila oko 5,5 miliona funti u postavljanje solarnih panela i vetrogeneratora na ovoj zgradi što je i najveći projekat ove vrste u Velikoj Britaniji. Na južnu, istočnu i zapadnu stranu zgrade postavljeno je 7244 fotonaponskih panela, ali zbog položaja zgrade samo 4898 ovih panela proizvodi električnu energiju.

Priključeni su na elektrodistributivnu mrežu 2005. godine, njihova snaga je oko 390kW, a godišnje proizvedu dovoljno energije za napajanje 55 domaćinstava. Na krovu ove zgrade u Mančesteru postavljena su i 24 vetrogeneratora koji proizvode električnu energiju koja je dovoljna za oko 10 odsto energetskih potreba ove zgrade.

Energija koju proizvode solarni paneli i vetrogeneratori na zgradi kompanije „Co-operative Insurance Society“ godišnje smanjuje emisiju ugljen dioksida u amosferu za oko 100 tona.

S.J.

Hidroenergetika Republike Srbije – predavanje državnog sekretara na FIN u Kragujevcu

Hidroenergetika Republike Srbije – predavanje državnog sekretara na FIN u Kragujevcu
Foto: Fakultet inženjerskih nauka

Na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu 21. marta 2014. godine državni sekretar za nauku i tehnološki razvoj Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodin prof. dr Aleksandar Gajić zainteresovanim slušaocima i studentima ovog fakulteta održao je predavanje na temu „Hidroenergetika Republike Srbije“ u okviru predmeta Energija i životna sredina.

Na predavanju je bilo reči o hidroenergetskim resursima Republike Srbije, a gospodin prof. dr Gajić je izjavio novinarima da je udeo hidroenergije u ukupnoj proizvodnji energije veliki u odnosu na velike evropske elektro privrede, ali ipak mali u odnosu na potencijale. On je rekao i da je cilj da do 2020. godine Srbija ima 27 odsto udela energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije teško ostvariv ako se nastavi sadašnjim tempom, a rešenje je izgradnja novih postrojenja koja će proizvoditi energiju iz obnovljivih izvora. Gospodin Gajić je istakao i da bi izgradnja reverzibilnih hidroelektrana „Đerdap 3“ i „Bistrica“ je od velikog značaja za našu zemlju.

Predavanje na temu Hidroenergetika Republike Srbije organizovano je na inicijativu gospodina prof. dr inž. Miluna Babića, šefa katedre za Energetiku i procesnu tehniku Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu.

S.J.

Solarni paravan za kancelarije

Solarni paravanDizajnerka Dženi Red (Jenny Redd) osmislila je takozvani solarni paravan, koji osim što čuva privatnost proizvodi i električnu energiju.

Ovaj solarni zid (solar wall) nastaje tako što se novom tehnologijom solarne ćelije nanose na staklo, a energija koju one proizvode čuva se u bazi i kasnije koristi za napajanje električnih uređaja. Baza sadrži utičnice i jednostavnim priključenjem aparati koriste ovako akumuliranu energiju. Solarni zid prikuplja i indirektno ambijentalno svetlo što dodatno štedi električnu energiju.

Koncepcija solarnog panela idealna je za kancelarijski prostor, a nastao je pod pokroviteljstvom EPFL (Ecole Polytechnique Federale) i Univerziteta umetnosti i dizajna u Lozani.

S.J.

Do kraja juna akcioni plan iz oblasti biomase

slamaPokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospođa Nataša Pavićević Bajić otvorila je u petak 28. marta 2014. godine prvu međunarodnu radionicu „Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema u Vojvodini“. Ovom prilikom gospođa Pavićević Bajić je izjavila da će do kraja juna 2014. godine biti izrađen akcioni plan koji će definisati aktivnosti, mere i projekte iz oblasti biomase što će pomoći implementiranju novog energetskog sistema. Ona je istakla da bi se većim korišćenjem biomase poboljšala konkurentnost privrede, ostvarile velike uštede u budžetu, ojačala proizvodnja peleta i briketa. Gospođa Pavićević Bajić je dodala i da su promenom energetskog sistema, odnosno većim korišćenjem obnovljivih izvora energije evropske zemlje podigle životni standard, kao i da bi mi trebalo da se ugledamo na njih.

Predsednik Svetske asocijacije za bioenergiju (World Bioenergy Association) gospodin dr Heinz Kopetz rekao je da ova asocijacija želi da primeni iskustva drugih zemalja na Srbiju, jer u Vojvodini postoji veliki neiskorišćeni potencijal biomase od koje se može dobiti toplotna i električna energija, ali i biogas i biogoriva. On je napomenuo da bi u Vojvodini značajan napredak u ovoj oblasti mogao da se ostvari već u narednih desetak godina.

Šef katedre za Inženjerstvo biosistema Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu gospodin prof. dr Milan Martinov izjavio je da su žetveni ostaci veliki potencijal za proizvodnju energije, ali i naglasio da se na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu istražuje korišćenje kukuruzovine za dobijanje bioetanola i biometana.

Predstavnik Sekretarijata Energetske zajednice Austrije gospođa Karolina Cegir govorila je o ulozi ovog sekretarijata u sprovođenju Ugovora o energetskoj zajednici i istakla da Srbija ima veliki potencijal obnovljivih izvora energije.

Direktor centra za obnovljive izvore i kvalitet električne energije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu gospodin mr Boris Dumnić istakao je da stručnjaci ovog fakulteta pomažu institucijama u iskorišćenju obnovljivih izvora energije, a naglasio je i da bi korišćenje ovakvih resursa umesto fosilnih goriva donelo značajne uštede.

Prvu međunarodnu radionicu „Biomasa kao deo budućeg energetskog sistema u Vojvodini“ organizovali su Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine i Svetska asocijacija za bioenergiju (World Bioenergy Association), a radionici su prisustvovali predstavnici Vlade Štajerske i Gornje Austrije, svetskih i evropskih asocijacija za biomasu, brojni stručnjaci iz ove oblasti kao i predstavnici stranih kompanija čija je oblast delovanja proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.

S.J.

Japanski motocikl koristi fekalije kao gorivo

Japanski motocikl koristi fekalije kao gorivoJapanska kompanija „Toto Ltd.“ pre dve godine je predstavila prototip motocikla koji kao gorivo koristi fekalije.

Ovaj „Toilet Bike Neo“ motocikl se pokreće na metan koji se dobija fermentacijom fekalija i otpadnih voda, a zatim prečišćava.

Motocikl ima tri točka i WC školjku umesto sedišta, a pokreće ga agregat koji ima snagu od 250 kubika.

Iz kompanije „Toto Ltd.“ kažu da je krajnji cilj je bio podizanje svesti o zaštiti životne sredine.

S.J.

1...1.5251.5261.527...1.558Page 1.526 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs