Home Blog Page 1516

Stvaranje modela finansiranja projekata zaštite životne sredine – prioritet Vlade Srbije

cedef deponijaNa jučerašnjem održanom skupu “Deponije u Srbiji – uzrok ili rešenje problema”, koji je organizovao CEDEF u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Radmila Šerović izjavila je novinarima da će se u budućem periodu formirati radna grupa u cilju kreiranja modela finansiranja projekata zaštite životne sredine. Očekuje se da ovaj model preusmerava sredstva od ekološke takse na oblast zaštite životne sredine.

Radnu grupu činiće predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva finansija i Kabineta premijera. Stvaranje budžetskog fonda pomenute namene predstavlja prioritetan zadatak Ministarstva i Vlade s obzirom da je usled nedostatka istog u poslednje dve godine opao procenat recikliranja – izjavio je gospodin Šerović.

Gospođa Radmila Šerović navela je da je započela revizija Strategije upravljanja otpadom čiji se završetak očekuje do kraja godine, a koja treba da pokaže da li je neophodna izgradnja 26 planiranih deponija.

D.V.

Solarni šator – budućnost kampovanja

solarni satorDa li se pitate kako će izgledat kampovanje u budućnosti? Predstavljamo vam solarni šator koji su 2010. godine dizajnirali “Kaleidoscope” i “Orange Communication” inspirisani Glastonbury festivalom koji se održava u Velikoj Britaniji. Ovim konceptom je predložena inovativna mogućnost za korišćenje sunčeve energije i začetak eko kampovanja budućnosti.

Šator u tkanini od koje se proizvodi ima integrisane fotonaponske ćelije pomoću kojih sam proizvodi energiju. Mobilnost njegovih elemenata omogućava praćenje kretanja Sunca u toku dana i postavljanje fotonaponskih ćelija u najoptimalniji ugao.

Ono što je zaista neverovatno kada je ovaj šator u pitanju je postojanje ugrađenog kontrolnog centra koji kampere u svakom trenutku obaveštava o tome koliko je energije sistem proizveo, a koliko je potrošeno i to za potrebe osvetljenja, korišćenja interneta, punjenja mobilnih telefona, pa čak i grejanja. Bez obzira u kolikom se kampu nalaze, kamperi će lako locirati svoj šator. Prilikom slanja sms poruke, aktivira se svetlosni senzor u šatoru koji pomaže da ga vide iz daljine.

Šator je dizajniran za potrebe 4 kampera, ali i dalje nema naznaka o mogu’nosti njegove masovne proizvodnje i plasiranja na tržište.

Nadamo se da ova fenomenalna ideja neće ostati samo na nivou koncepta.

V.A.

Planira se solarna elektrana u Novom Miloševu

livadaU Novom Miloševu, u indstrijskoj zoni Novog Bečeja ćerka nemačke kompanije „Solar 9580“, planira gradnju solarne elektrane snage 999 KW. Ova kompanija sa sedištem u Kikindi do sada je uložila 10000 evra u proces prikupljanja neophodne dokumentacije, i u fazi je iščekivanja građevinske dozvole koja se, kako za Energetski portal kaže direktor kompanije gospodin Dušan Varađanin, očekuju za mesec dana.

Zemljište lokacije od 1,6 ha površine nalazi se pod zakupom u vremenskom periodu od 49 godina, a planira se ulaganje od oko 1,7 mil evra u budućem periodu. Prema nacrtu tima iz Nemačke domaća firma „IS“ iz Ade uradila je glavni projekat.

Gospodin Varađanin navodi da im je opština Novi Bečej izašla u susret u procesu pribavljanja neophodnih dozvola i da im je, pored toga što su imali urađen plan detaljne regulacije, bilo potrebno oko godinu dana da zaokruže ovu fazu procesa.

Dalji planovi su podnošenje zahteva za dobijanje podsticajnih cena za kupovinu struje iz obnovljivih izvora.

Pored ovog za sada jedinog u ovoj fazi projekta, kompanija „Solar 9580“ planira ulaganja u male hidrelektrane snage do 1MW. S tim u vezi, izabrali su nekoliko projekata koji su predloženi od strane Ministarstvar rudarstva i  energetike i za njihov razvoj angažovaće domaće kompanije.

D.V.

Solarni gedžet – baterija androida

Solarni gedžet – baterija androidaDizajnerski tim kompanije Enerplex osmislio je ‘‘Surfr’’, jedinstvenu nadogradnju baterije za pametne telefone Samsung Galaxy S3/S4 koja za napajanje koristi sunčevu svetlost.

Sa 2100 mA sati ova solarna baterija duplira ukupnu vrednost kapaciteta baterije telefona.

Jedan sat upijanja sunčeve svetlosti daje približno 10 minuta razgovora, što ovaj solarni gadžet čini pogodnim za korišćenje u uslovima kada ne postoji mogućnost konvencionalnog načina punjenja.

D.V

NASA konstruisala satelit za merenje CO2 u atmosferi

nasaKako je poslednjih decenija sve prisutniji efekat “staklene bašte” američka svemirska agencija (NASA) konstruisala je satelit OCO-2 (OCO-2 – Orbiting Carbon Observatory-2) za merenje ugljen dioksida u atmosferi.

Orbitalna opservatorija uspešno je lansirana 2.07.2014. u 2.56 po pacifičkom vremenu nakon neuspelih pokušaja 2009. i 2011. godine.

Zadatak OCO-2 je da obezbedi podatke emisije CO2 na globalnom nivou. Podaci će obuhvatati emisije CO2 za koje je odgovoran čovek i priroda, a takođe će pratiti okeane i šume koji apsorbuju ugljen dioksid i njihove promene usled apsorcije.

Opservatorija će prikupiti(obaviti) 24 merenja svake sekunde što će na dnevnom nivou iznositi oko milon podataka o emisiji ugljen dioksida.

S.J.
foto: nasa.gov

Ljubljana – evropski zeleni glavni grad 2016.

european-green-capitalEvropski komesar za životnu sredinu gospodin Janez Potočnik, na ceremoniji u Kopenhagenu, prezentovao je nagradu za evropski zeleni glavni grad (The European Green Capital Award) – priznanje koje je Ljubljana dobila za porast svesti o zaštiti životne sredine među građanima, za održivu strategiju “Vision 2015”. Tačnije, Ljubljana je nagrađena za implementiranje urbanih zelenih mera i impresivnu mrežu transporta (saobraćaja).

Gospodin Potočnik je, kao građanin Ljubljane, izrazio zadovoljstvo i s ponosom čestitao na dostignućima u očuvanju životne sredine. On je istakao da su svi finalisti pokazali izuzetan kvalitet života i ekonomski rast, kao i prave životne primere poštovanja prirode.

12 gradova je konkurisalo, a finalisti su bili: Esen (Essen), Ljubljana, Najmegen (Nijmegen), Oslo i Umeo (Umeå).

The European Green Capital Award je godišnji događaj događaj koji promoviše i nagrađuje napore gradova i posvećenost usavršavanju urbane sredine. Nagrada se dodeljuje evropskom gradu koji je pokazao zavidan uspeh u postavljanju standarda očuvanja životne sredine i ambiciozne ciljeve za budući održivi razvoj. Cilj nagrade je stvarajnje gradova prijatnijim mestom za život i rad, a uručuje se gradu koji je postigao visoke standarde životne sredine; koji je posvećen unapređenju životne sredine i održivog razvoja i koji svojim napredkom može pozitivno da utiče na druge gradove.

Žiri u sastavu 12 eksperata je bio impresioniran implementacijom održive strategije Ljubljane (Vision 2025) koja prati integrisani pristup upravljanja životnom sredinom.

The Environmental Protection Programme, the Sustainable Mobility Plan, the Sustainable Energy Action Plan, the Electromobility Strategy – dokumenta su koja zajedno pomažu integrisanoj viziji grada.

U saopštenju žirija se kaže da je Ljubljana napravila značajan progres i promenu u saobraćaju, prelaskom na eko alternative, dajući prioritet pešacima, biciklistima i javnom prevozu; a budućnost saobraćaja u Ljubljani takođe obećava.

B.R.
S.J.

Dinamika rasta proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije do 2030.

solarna energijaSvest o važnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine značajno je porasla poslednje decenije. Prema podacima iz 2005. godine samo 15 svetskih zemalja je imalo razrađenu politiku upotrebe obnovljivih izvora energije dok je danas taj broj porastao na 144 zemlje.

U realizaciji projekata koji za cilj imaju proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora prednjače Kina, Brazil, Kanada, SAD, i Nemačka. Udeo proizvodnje elektične energije iz obnovljivih izvora na svetskom nivou u 2013. godini iznosio je 22,1 procenata.

Na nivou Evrope prema podacima agencije “Blumberg Njuz Energi Fajnans” iz 2012. godine proizvodnja struje iz obnovljivih izvora je 40 procenata, dok bi do 2030. godine kao rezultat ulaganja 1000 miljardi dolara taj procenat trebalo da poraste na 60 posto. Smanjenjem korišćenja fosilnih goriva, prvenstveno uglja i nafte, dovelo i do smanjenja emisije ugljen dioksida iz energetskog sektora sa 1,3 miljarde tona na 564 miliona.

U Evropskoj uniji, Nemačka i Velika Britanija su zemlje koje raspolažu sa trećinom ukupnog kapaciteta obnovljivih vidova energije, a za njima slede Italija, sa značajnim postrojenjima koja koriste energiju vetra, zatim Francuska i Španija sa solarnim postrojenjima.

Na svetskom nivou do 2030. godine očekuje se izražen porast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u azijsko-pacifičkom regionu, bliskoistočnom regionu, Americi i Africi.

V.A.

Nagrađeni studenti mašinskih fakulteta za najbolje diplomske radove

Nagrađeni studenti mašinskih fakulteta za najbolje diplomske radoveOvogodišnje dobitnike nagrada za najbolji diplomski proglasili 27. juna na tradicionalnoj manifestaciji Dan energije Srbije 2014. u Energoprojektu gospođa Dragoslava Stojiljković i gospodin Miodrag Mesarović, ispred Društva termičara Srbije.

Diplomirani student Mašinskog fakulteta univerziteta u Beogradu je gospođica Milica Santovac, nagrađena za rad “Termodinamička analiza hibridnog postrojenja za proizvodnju električne energije”, a mentor na radu je bio prof. dr Mirko Komatina.

Diplomirani student Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu gospodin Dušan Stanković dobitnik je nagrade za najbolјi master rad čija je tema „Klimatizacija sportske hale „Partizan“ u Leskovcu“, čiji je mentor bio prof. dr Bratislav Blagojević.

Energetski portal
foto: Vitomir Rakočević

PREDSTAVLJAMO Termoviziju – skeniranje i analizu termalnih karakteristika objekata

gubitak energijeZa sve vas koji ste kontaktirali Energetski portal sa željom da saznate više o termoviziji, odnosno o skeniranju i analizi termalnih karakteristika objekata, sagledavanju propusta u izolaciji, spojevima i svemu što objekat čini energetski neefikasnim, prenosimo odlomak iz monografije “Videti energiju”, čiji su autori gospođa prof. dr Milica Jovanović Popović i gospodin docent Dušan Ignjatović. Monografija „Videti energiju” je izdata 2011. godine od strane Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz podršku GIZ-a (Deutsche Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit), a prikazuje zgrade iz našeg svakodnevnog okruženja snimljene na dva različita načina – standardnim digitalnim fotoaparatom i termovizijskom kamerom.

Razlika je tome što fotoaparat snima arhitektonske objekte na isti način na koji ih i mi vizuelno prepoznajemo i sagledavamo, dok nam termovizijski snimci prikazuju iste objekte sagledane kroz (našem oku nevidljivi) infracrveni deo spektra koji otkriva termičke karakteristike omotača objekata. Objektiv infracrvene kamere beleži, i vizuelizovao, toplotnu energiju koja se emituje u atmosferu umesto u naše stambene, poslovne ili javne prostore, zapravo energiju koja je „izgubljena”, a mogla bi biti sačuvana boljim arhitektonskim i tehničkim rešenjima.

Termovizija je naučna disciplina novijeg datuma, u civilnoj upotrebi tek od polovine dvadesetog veka. Bavi prikupljanjem i analizom termalnih karakteristika objekata preko njihovih termalnih slika odnosno termograma bez uspostavljanja direktnog fizičkog kontakta. Primena termovizije u cilju sagledavanja energetskih performansi arhitektonskih objekata, postala je aktuelna krajem dvadesetog veka. Tada su teme od značaja za energetsku efikasnost u razvijenim evropskim zemljama postale integralni deo arhitektonske prakse i strateško pitanje u domenu tretmana postojećeg građevinskog fonda.

Termovizija se bazira na činjenici da sva tela toplija od apsolutne nule emituju, u zavisnosti od svoje temperature, određenu količinu zračenja.
„Crna tela“ su teoretska tela koja se ponašaju kao savršeni emiteri odnosno apsorberi energije i ona ne postoje u prirodi. Mi, u stvari, analiziramo obična „siva tela“ čija se sposobnost izračavanja energije manja i vezuje se za karakteristiku emisivnosti. Emisivnost predstavlja količnik zračenja sivog prema crnom telu. To praktično znači da tela istih temperatura u zavisnosti od emisivnosti mogu imati različite intezitete zračenja i, samim time, drugačije se očitavati na termogramu.

Energija, koju detektuje termovizijsko snimanje, ne mora poticati samo od zračenja objekta. Objekti se ne nalaze u izolovanim sistemima, već u okruženju koje, takođe, ima određene energetske karakteristike. Ukupna energija koja pada na neko telo može biti apsorbovana (apsorpcija ά), reflektovana (refleksija ρ) ili propuštena (transmisija – t).

U građevinarstvu uticaj emisivnosti na očitavanje vrednosti termograma je naročito izražen kod metala, tako da aluminijum, ukoliko je eloksiran tamne boje ima emisivnost od 0.95, dok visoko poliran ima emisivnost od 0.05.
Strukturu zračenja najbolje ilustruje prikaz uobičajene šeme termovizijskog snimka (slika 1).

Šematski prikaz tipičnog merenja 1-okruženje, 2-objekat, 3-atmosfera, 4-kamera
Slika 1. Šematski prikaz tipičnog merenja 1-okruženje, 2-objekat, 3-atmosfera, 4-kamera

Iz ove šeme jasno vidimo da je ukupno zračenje, u stvari, suma energije: emitovane iz samog objekta, reflektovane energije okruženja i energije emitovane od strane atmosfere. Termovizijska kamera kompenzuje uticaje refleksija i uticaje atmosfere i to na osnovu podataka koje je neophodno uneti od strane operatera, ona prevodi zračenje tela u vizuelnu reprezentaciju – termogram na osnovu unapred kalibrisanih rezultata unetih u memoriju kamere.

Slika 2. Šema elektromagnetnog zračenja
Slika 2. Šema elektromagnetnog zračenja

Termovizija se bazira na merenju zračenja u određenom – infracrvenom – spektralnom opsegu elektromagnetnog spektra (slika 2), odnosno u talasnim dužinama između 0.7 i 100μm sa korisnim opsegom od 2-5 μm odnosno 8-14 μm.
Toplotna energija se ne prenosi samo u ovim talasnim dužinama, štaviše, sunčeva energija se najviše prenosi u vidljivom delu spektra. Prenos toplote počinje u zoni ultraljubičastog zračenja i prostire se kroz celokupan vidljivi i infracrveni spektar.

Slika 3. Plankove krive
Slika 3. Plankove krive

Grafička ilustracija ove zakonitosti se vidi na slici 3 i možemo uočiti da se za više temperature maksimum pomera ka manjim talasnim dužinama. Na grafikonu se može videti i da je za temperature koje su predmet našeg interesovanja, maksimalna vrednost u zoni infracrvenog zračenja, a crvenom bojom je prikazan spektralni opseg korišćene kamere.

Šta predstavlja termalna slika? Ona ne predstavlja sliku distribucije temperature kako se obično smatra, već intenzitet zračenja, koji, kao što je već rečeno, može imati različite izvore. Kod objekata sa većom emisivnošću slika realnije prikazuje temperature (mali je procenat refleksije) – i obratno. Tako npr. prozor koji je u vizelnoj fotografiji providan, u termoviziji predstavlja refleksivnu površinu (pandan ogledalu). Zato mi, u stvari, snimamo takozvanu prividnu temperaturu koju je neophodno kompenzovati prilikom fotografisanja, jer slika ostaje nepromenjena vizuelno ali se, numerički parametri očitavanja, razlikuju.

U cilju dobijanja adekvatnih merenja (pošto se fotografisanje u stvari svodi na merenje) moraju biti ostvarena temperaturna razlika od min. 10°C između delova koji se analiziraju uz održavanje stabilne unutrašnje temperature odnosno postojanje negativnog pritisaka od 10-50Pa – ukoliko se meri infiltracija.

Za potrebe snimanja objekata prikazanih u ovoj monografiji korišćena je kamera ThermaAM B20, proizvođača Flir Systems, koja je namenski dizajnirana za primenu u građevinarstvu. Operativna u rangu od 7.5-13 μm i na temperaturama od -15 do +50°C ona je standardno je opremljena sočivom od 24° i omogućava snimanje objekata obradom preko FPA (focal plane array) mikrobolometra uz izlaznu digitalnu sliku dimenzija 320/240 piksela. To praktično znači da za svaki od 76800 izlaznih piksela možemo, u kasnijoj analizi fotografije preko odgovarajućeg sofvera (ThermaCAM Reporter), dobiti informacije o očitanim vrednostima odnosno koristiti posebne analitičke alate (markirane tačke, regione, izoterme itd.) za njihovo poređenje.

Primena termovizije je veoma raznovrsna i ona uglavnom obuhvata: procese održavanja bazirane na merenjima stanja, istražvačke i razvojne projekte, medicinske i veterinarske primene, kontrolu kvaliteta, procesnu kontrolu, nedestruktivno testiranje.

Snimanje u realnom vremenu uz „inertnost“ prikupljanja podataka o samom procesu (objektu posmatranja) iskazana kroz odsustvo kontakta garantuje njegovo neometano odvijanje (ne utiče se na tok) uz pravovremene informacije, obezbeđuje sigurnost u radu i predstavlja veliku prednost termovizije kao metode.

Građevinarstvo se, kao delatnost u ovoj dijagnostičkoj oblasti prvenstveno svrstava u domen održavanja i delom kontrole kvaliteta i kao takva u poslednje vreme predstavlja standardan metod sertifikacije i provere funkcionisanja objekata. Zahtevi za visokim stepenom komfora i energetskom efikasnošću objekata značajno doprinose povećanju upotrebe ove dijagnostičke metode.

Polja primene su raznovrsna i uglavnom se odnose na:

  • dijagnosticiranje kvaliteta termoizolacij;
  • načina njenog postavljanja, defekata, termalnih mostova;
  • utvrđivanje zona infiltracije vazduha;
  • utvrđivanje zona kondenzacije;
  • utvrđivanje zona prodora vlage (curenja);
  • curenja sistema grejanja i drugih instalacija;
  • zastoja u cevima (u određenim slučajevima);
  • varijacije temperatura konstrukcije i omotača.

Fotonaponska elektrana snage 635kWh izgrađena u Oriovcu u Hrvatskoj

solarFrancuska kompanija “Upsolar” i belgijska kompanija “Upgrade Energy”, u saradnji sa kompanijom iz Varaždina, izgradili su fotonaponsku elektranu instalisane snage 635kWh u Oriovcu u Brodsko-posavinskoj županiji u Hrvatskoj.

Projekt je finansiran kreditom Hypo banke, a korišćeni su fotonaponski moduli francuske kompanije koja “Upsolar” koja ih poroizvodi.

Očekuje se priključenje elektrane na HEP-ovu trafostanicu i da počne proizvodnja električne energije iz fotonaponskih sistema koji akumuliraju sunčevu energiju.

Energetski portal

Izolacija zidova i krova prepolovi potrošnju energije

Izolacija zidova i krovaUporedni program merenja efekata energetske efikasnosti u izolovanoj i neizolovanoj kući u Mađarskoj pokazao je da se izolacijom zidova i krovova prepolovi potrošnja energije (50 odsto).

Ovaj projekat obuhvatio je kuće identične kvadrature i broja stanara, a koje se nalaze u dva susedna mesta.

Rezultati su pokazali da se u izolovanoj kući u Hajdunašu uštedelo na grejanje na gas oko 600 evra zimi, dok se u neizolovanoj kući u Hajdudorogu tokom grejne sezone samo za gas plaća 120 evra mesečno i u proseku izdavaja oko 40 odsto primanja samo za grejanje.

Projekat sa izolovanim i neizolovanim kućama pokazao je pravilan način izolacije i značaj mera energetske efikasnosti, a kuće u eksperimentu kompjuterski su povezane sa centrom u kome se 24 časa prati potrošnja i ušteda energije. Slična merenja nastaviće se i tokom leta zbog potrebe hlađenja objekata.

Od izolacije obično se koristi kamena vuna debljine 20 centimentra ili 25 centimetra u potkrovlju, koju u Mađarsku uvoze iz Srbije, iz fabrike “Knauf” u Surdulici. Reč je o prirodnom materijalu, paropropusnom, koji ne zadržava ni vlagu ni toplotu, štiti od buke i protivpožarni je materijal.

Poređenja radi, u Srbiji se na postojeće objekte koji nemaju izolaciju stavlja 8 centimetara kamene vune, a kod novih objekata najmanje 12 centimetara.

Energetski portal

Komunalni otpad postaje struja

Becej Komunalni otpad postaje strujaOpština Novi Bečej je svojevremeno prva u Srbiji započela saradnju sa stranim komunalnim preduzećem za iznošenje otpada iz naselja. Mislim da bi i ovo bio prvi sličan korak, ali sada u saradnji sa opštinom Bečej – Saša Šućurović.

Potpisan je protokol o namerama između opština Novi Bečej i Bečej i potencijalnog partnera, slovačke firme “Green Eko” vezanog za gradnju prvog srpskog postrojenja koje bi komunalni otpad prerađivalo u gorivo za dobijanje toplotne i električne energije, a u pitanju je zajednička realizacija projekta Centra za reciklažu komunalnog otpada.

Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej je istakao da opština ima ozbiljan problem, jer se lokalne deponije vremenom gase i smeće će biti potrebno transportovati na regionalne deponije, a samim tim bi i njegovo iznošenje duplo poskupelo. Ovo je jedan od koraka da se to spreči: „Pre svega, istakao bih dobru saradnju između opština Novi Bečej i Bečej. Prvi korak nam je da odemo do Norveške da vidimo kako funkcioniše jedno takvo postrojenje. Tu se pokazuje odgovornost i jedne i druge lokalne zajednice.

Opština Novi Bečej je svojevremeno prva u Srbiji započela saradnju sa stranim komunalnim preduzećem za iznošenje otpada iz naselja. Mislim da bi i ovo bio prvi sličan korak, ali sada u saradnji sa opštinom Bečej. Ativno radimo i nadamo se uspehu.“

U opštini Bečej je u toku realizacija projekta sanacije deponije “Botra”, koja predstavlja ozbiljan ekološki problem, ne samo za opštinu Bečej, nego za ceo region.

Vuk Radojević, predsednik opštine Bečej, je naglasio da veruje da će ovaj predlog projekta biti prepoznat i od strane celokupne javnosti, jer će se sa jedne strane rešiti problem komunalnog otpada, a sa druge stvoriti mogućnost za proizvodnju elekrične i toplotne energije: „Želim da izrazim najpre zadovoljstvo što smo danas potpisali zajednički protokol o namerama. Verujem da ćemo ovim protokolom napraviti dobru osnovu, a sve u cilju realizacije ovog predloga projekta. Da ćemo vrlo jasno utvrditi međusobne obaveze, međusobna prava svih učesnika potpisnika ovog protokola. Uveren sam da je ovo sigurno način na koji možemo kvalitetno rešiti pitanje komunalnog otpada, kako opštine Bečej tako i opštine Novi Bečej. Uveren sam da će realizacijom ovog projekta sve tri strane potpisnice biti zadovoljne i da ćemo u narednom periodu učiniti sve kako bismo realizovali ovaj projekat.”

Firma „Green Eko“ iz Slovačke sa sedištem u Bratislavi potencijalni je partner u ovom projektu, a bavi se problemima otpada i obnovljivim izvorima energije. To je grupacija čeških i slovačkih investitora, koji realizuju slične projekte u Češkoj, Slovačkoj i na Balkanu. Tehnologija kojom se eliminiše otpad ima tradiciju dugu 45 godina. Takvih pogona na celom svetu je instalirano ukupno 930. Najviše ih je instalirano u severnim evropskim zamljama, kao što su Norveška, Švedska, Danska.

Postrojenja podležu svim standardima Evropske unije i Amerike, istakao je Branislav Ort iz preduzeća “Green Eko”: “ Kada dođemo do dogovora i potpisivanja ugovora o saradnji, za realizaciju ovog projekta, od početka dobijanja građevinske dozvole do pokretanja postrojenja biće potrebno godinu ipo dana. Naš cilj je da nestanu deponije, a otpad da se iskoristi za proizvodnju električne energije.”

Pozitivna stvar i prednost ove tehnologije je što mogu da se naprave i manja postrojenja, naglašava Ort. Naime, na nivoima lokalnih samouprava se mogu napraviti na više lokacija, pri čemu ne zahtevaju veliku količinu otpada. Takođe, prednost je i u smanjenju troškova transporta, jer je samim tim bolja efikasnost, odnosno ako su troškovi manji, investicij će se ranije isplatiti, završava Ort.

izvor i foto: novibecej.rs

Treba uravnotežiti tržište i regulative koje se odnose na energetsku efikasnost

Bojan GrujičkiSa nedavno održanog okruglog stola “Od propisa do primene na tržištu – Uticaj novih propisa iz oblasti energetske efikasnosti na tržište” koji je održan u okviru konferencije o energetskoj efikasnosti, organizatora “Reeco”, izdvajamo izlaganje direktora kompanije “Viessmann”, gospodina Bojana Grujičkog.

On je govorio, iz pozicije branše koja se bavi rešenjima u grejanju, hlađenju i obnovljivim izvorima energije, o problemima finansiranja projekata energetske efikasnosti. Gospodin Grujički je kritikovao komercijalne banke da ne znaju da plasiranju kredite za unapređenje energetske efikasnosti, kao i da su uslovi kredita za EE samo malo bolji ili se nimalo ne razlikuju od običnih gotovinskih kredita.

Osim toga, gospodin Grujički je istakao da tržišni zakoni nisu u harmoniji sa trenutnom legislativom u oblasti EE i da, ukoliko bi se realizovale mnoge korisne i isplative mere unapređenja energetske efikasnosti, one ne bi uticale na energetski razred objekta, jer trenutna legislativa energetskih razreda uglavnom prepoznaje izolaciju i zamenu stolarije. U tom smislu, prema njegovim rečima, ne postoji izbalansiranost tržišta i regulativa koje se odnose na EE, pa je važno uravnotežiti ih.

Energetski portal

Švajcarski koncern proizvodi biogorivo od slame

biogorivo_od_slameŠvajcarski hemijski koncern “Clariant” uspešno je proizveo hiljadu tona biogoriva iz slame i nastavlja da usavršava postupak proizvodnje etanola iz biljnih ostataka, koji je započeo 2006. godine, prenosi Deutsche Welle.

Do sada nije bilo moguće proizvoditi etanol od biljnog otpada, a ovo je prvi put da automobilska industrija testira biogorivo dobijeno iz biljnih ostataka.

Korišćenjem nove tehnologije i modernih enzima kompanija “Clariant” prerađuje slamu od koje dobija šećer, a preradom šećera proizvodi etanol koji se dodaje benzinu.

Kapaciteti u susednoj Nemačkoj su da se od 11 miliona tona slame može dobiti 7 miliona tona biogoriva što zadovoljava 9 odsto potreba za biogorivom.

Energetski portal

Počela izgradnja HE „Mrsovo“ snage 36,8MW kod Rudog u Republici Srpskoj

Počela izgradnja HE MrsovoPočela je izgradnja hidroelektrane „Mrsovo“ kod Rudog u Republici Srpskoj nakon polaganja kamena temeljca i povelje koju su u ponedeljak potpisali predsednik Republike Srpske gospodin Milorad Dodik i vlasnik grupe “Comsar Energy Group” gospodin Rašid Sardarov.

Instalisana snaga ove protočne hidroelektrane na reci Lim biće 36,8MW, a pod akumulacionim jezerom biće oko 200 hektara zemljišta. Godišnje će proizvoditi 141gWh električne energije.

Investitor je do sada uložio 200 miliona maraka.

Gospodin Dodik je tom prilikom izjavio da RS pruža maksimalne napore da se istočni deo Srpske razvija, poput izgradnje saobraćajnice i tunela u Čemernu, izgradnje Andrićgrada pa i ove hidroelektrane.

Investitor gospodin Serdarov istakao je da su na vreme ishodovane građevinska i ekološka dozvola, i da će učiniti sve da HE ne naruši prirodnu sredinu ovog kraja i reke Lim.

Polaganju kamena temeljca HE prisustvovali su zvaničnici Republike Srpske: načelnik opštine Rudo gospodin Rato Rajak, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju gospođa Srebrenka Golić, ministar industrije, energetike i rudarstva gospodin Željko Kovačević, ministar trgovine i turizma gospođa Maida Ibrišagić-Hrstić, generalni direktor „Elektroprivrede RS“ gospođa Branislava Milekić, narodni poslanici i načelnici susednih opština.

Energetski portal
foto: glassrpske.com

Magarci sa solarnim pogonom

Magarci sa solarnim pogonomFarmeri u Turskoj osmislili su jednostavno, ali vrlo bizarno rešenje za punjenje baterija mobilnih telefona i laptopova, tako što su na magarce nakačili solarne panele.

Osim što im proizvedena električna energija iz solarnih panela služi za dopunu uređaja, solarni paneli na magarcu prave i hladovinu tako da farmeri bilo gde imaju duplu senku i štit od sunca na livadi.

Iako su životinje u stanju da dugo izdrže noseći solarne panele, kao i slične terete, postavlja se pitanje da li je ova primena solarne tehnologije na plećima magaraca delom i mučenje životinja.

Energetski portal

1...1.5151.5161.517...1.559Page 1.516 of 1.559

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs