Nezapamćena oluja koja je pogodila region, odnela brojne živote i prouzrokovala ogromnu štetu, upozorenje je na prirodne nepogode koje možemo sve češće da očekujemo. Posledice globalnog zagrevanja prisutne su ovde i sada, a nauka i struka već dugo upozoravaju na njih, ali i dalje bez pravog i sistemskog odgovora. Nedavno tesno i jedva izglasan Zakon o obnovi prirode u Evropskom parlamentu, pokazao je kako i dalje ne postoji dobra volja i spremnost donosioca odluka i privrede na transformaciju i dekarbonizaciju, koje su nužne ukoliko želimo da sačuvamo ono malo prirodnih resursa koji su nam preostali, a posledično i celu planetu za naše potomke.
Zakon o obnovi prirode, iako jedan od ključnih delova Zelenog dogovora Evropske unije, jedva je izglasan usled snažne kampanje dezinformacija konzervativnih i desničarskih političara i određenih industrijskih lobija. Evropska unija zasniva se na kompromisu interesa njenih država članica. Međutim, s prirodom i hitnom potrebom za rešavanje klimatske krize i gubitka biodiverziteta – kompromisa ne bi trebalo da bude. Ovo važi i za Srbiju, jer će sve obaveze prema očuvanju prirode važiti ne samo za zemlje članice, već sigurno i za zemlje kandidate. Ključno je da se standard očuvanja i obnove prirode jednako primenjuje svuda na području Evrope.
Pročitajte još:
„Koliko ljudskih života treba da bude izgubljeno, i koja je cena materijalne štete koju smo spremni da platimo pre nego shvatimo da moramo da zaustavimo dalje zagrevanje planete, krenemo u ozbiljnu dekarbonizaciju društva, zaštitu prirode i njenih staništa, i da u toj transformaciji treba da učestvujemo svi podjednako? Umesto toga, investicije u fosilne industrije su se povećale, dok se gušimo u plastici koje će u morima uskoro biti više nego riba,“ pita se Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.
Cela planeta je u klimatskoj krizi. Atmosfera je 1,1°C toplija od predindustrijskih vremena, a ekstremne vremenske neprilike sve su gore i češće. Ekstremne vremenske nepogode, prouzrokovane klimatskim promenama osećaju se širom planete, dovode do ogromnih gubitaka života i zdravlja ljudi, i prave ogromnu štetu u ekosistemima, proizvodnji hrane i vode, kao i na infrastrukturi. Često su najranjivije i najsiromašnije zemlje najviše pogođene čime se broj klimatskih izbeglica naglo povećava iz godine u godinu.
Međunarodni panel o klimatskim promenama IPCCR naučno je potvrdio činjenicu kako su aktivnosti ljudi dovele do emisije gasova sa efektom staklene bašte i dovele do povećane učestalosti i intenziteta nekih vremenskih i klimatskih ekstrema. Klimatske promene su globalni problem koji zahteva hitno globalno rešenje.
„Moramo dramatično da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva koja zagađuju životnu sredinu i mnogo bržim tempom da pređemo na obnovljive izvore energije. Moramo da promenimo način kako dobijamo energiju, kako putujemo, koliko resursa trošimo, kako proizvodimo hranu i šta jedemo. Dekarbonizacija privrede je nužna, kao i prelazak na cirkularnu ekonomiju u kojoj ne dominira glad za neprekidnim rastom čime se troše ograničeni resursi, već svi naši napori treba da se usmere na prelazak na održivu ekonomiju i život u skladu sa prirodom“, zaključuje Kalauz.
Izvor: WWF Adria
