U toku je Javna rasprava o Nacrtu zakona o turizmu

12.06.2018

Zakon o turizmu sa svim svojim načelima usklađuje ekonomske i društvene aktivnosti, povećava efikasnost u oblasti korišćenja, upravljanja, i zaštite turističkih prostora, štiti nacionalnu ekonomiju, i korisnike turističkih proizvoda i profesija, oblikuje partnerski odnos privatnog i javnog sektora i civilnog društva, razvija turističke proizvode, istaknuto je nedavno u Privrednoj komori Srbije.

Okrugli sto u okviru Javne rasprave o Nacrtu zakona o turizmu održan je prošle nedelje u Privrednoj komori Srbije.

U Javnoj raspravi učestvovali su državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dr Miroslav Knežević, pomoćnik ministra Renata Pindžo, pomoćnik ministra Vera Božić Trefalt, viši savetnik u Ministarstvu Vera Rovčanin Orlović, a skup su u ime Privredne komore Srbije pozdravile i Maja Stošković, direktor sektora usluga, kao i Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam.

Privredna komora Srbije okupila je članice Udruženja za turizam, svih osam grupacija je dostavilo svoje predloge izmena zakona.

Predstavljen je Nacrt zakona o turizmu, a predstavnici lokalnih samouprava, turističkih organizacija, YUTE, HORES-a, ATAS-a, Ugons-a, Udruženja banja Srbije i ostali predstavnici turističke privrede, imali su priliku da u neposrednom dijalogu iskažu svoje predloge i sugestije.

Privredna komora Srbije član je Nacionalnog saveta i Radne grupe za turizam, s obzirom na to da je prirodni partner države i predstavnik cele privrede.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o turizmu traje do 20. juna i sve sugestije i predlozi mogu da se dostave pismenim putem na mejl adresu turizam@pks.rs .

Milisav Pajević

U Arilju izgradnja fabrike za proizvodnju eko-kože

12.06.2018

U Arilju je juče potpisan Memorandum o saradnji sa turskom kompanijom “Erteks“, čime se u toj opštini najavljuje početak izgradnje fabrike za proizvodnju eko-kože, kao i nova zapošljavnja.

Otvaranje proizvodnih pogona ovog turskog giganta za Ariljce znači veći privredni razvoj i nova radna mesta.

– Za mesec dana počinjemo sa izgradnjom fabrike koju ćemo opremiti najsavremenijom tehnologijom. Osim postojećih, kupljeni su i dodatni filteri za prečišćavanje otpadnih voda koji su čak i iznad standarda Evropske unije. Planiramo da 80 posto celokupne proizvodnje izvozimo na evropsko i rusko tržište, i da mesečni izvoz bude preko dva miliona evra, izjavio je Mustafa Leventoglu, vlasnik kompanije “Erteks“.

Vodeća kompanija u proizvodnji eko-kože odlučna je da proizvodnju proširi na srpsko tržište, a buduća fabrika zadovoljavaće sve ekološke standarde.

– Dugo smo tragali za adekvatnim investitorima i tražili da to bude delatnost koje nema u našoj opštini. Saradnja sa turskom kompanijom ‘Erteks‘ je pun pogodak i nadam se da će pored što je prestonica maline i tekstila, Arilje uskoro postati i prestonica eko-kože u Srbiji, kaže predsednik opštine Arilje Zoran Todorović.

Prema njegovim rečima, otvaranjem fabrike dobiće se od 250 do 400 novih radnih mesta, a zaposleni radnici neće imati platu ispod republičkog proseka.

Pored radnika sa srednjom stručnom spremom, u novim pogonima biće zaposleni i inženjeri, kazao je Todorović.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Turska danas otvara gasovod “Tanap”

12.06.2018

Turska danas otvara gasovod “Tanap“, kojim će dobijati gas iz Azerbejdžana preko Gruzije.

Time Evropa dobija nove dotoke gasa. Srbija nastoji da se preko Bugarske priključi na novi gasovod.

Puštanju u rad, na poziv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“Tanap – Transanadolijski gasovod” nadovezuje se na “Tap – Transjadranski gasovod“.

Zajedno čine Južni gasni koridor, koji će kroz više zemlja dopremati gas do Italije. Ima i podršku Evropske unije.

Turska već ima dva direktna dotoka ruskog gasa “Plavim” i “Transbalkanskim” gasovodima, a uskoro će dobiti i treći – “Turski tok”.

Sa “Tanapom”, koji je alternativa ruskom gasu, Turska postaje značajno gasno čvorište.

Srbija sa Bugarskom razvija projekat gasovoda Niš–Sofija i sa susedima pokušava da se izbori za drugu cev “Turskog toka“.

Govori se da su Vučić i Borisov pre otprilike mesec dana verovatno napravili dobre dogovore da se napravi konekcija između Bugarske i Srbije. Gasovod “Tanap” postaje još važniji s obzirom na najavu “Gasproma” da će od sledeće godine obustaviti isporuke gasa preko Ukrajine.

Milisav Pajević

Od dečijih igrališta do auto-delova – Šta se sve proizvodi od recikliranih guma?

12.06.2018

Podloga za atletsku stazu od gumenih granulata — Foto: Udruženje reciklera Srbije

Podloge za sportske terene, dečija igrališta, izolacioni materijal, kante za smeće, auto-delovi, obloge za štale. Ovo su samo neki od proizvoda koji se dobijaju od recikliranih guma.

U našoj zemlji gumeni granulat kao sirovinu za proizvode koristi desetak firmi redovno i još toliko sporadično. Većina recikliranih guma se izvozi u Mađarsku, Rumuniju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju.

U ovom tekstu koje je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom Eco-Recycling iz Novog Sada, najvećom firmom za reciklažu guma u Srbiji, saznajte detalje reciklaže pneumatika i koji sve zanimljivi proizvodi mogu nastati od recikliranih guma.

Od pneumatika do granulata veličine pola milimetra

U reciklažne centre pneumatici stižu od fizičkih lica, vulkanizerskih radnji, poljoprivrednih dobara, deponija, industrije, gumarskih, rudarskih i transportnih preduzeća, kao i distributera pneumatika. U našoj zemlji mogu da se recikliraju sve vrste guma, a od 2012. i najveće gume na svetu. Reč je o damper gumama prečnika do 3,6 metara i težine do 2600 kg, koje se koriste u rudnicima RTB Bor i montirane su na damper kamione za prevoz rude nosivosti 450 tona.

U postupku reciklaže pneumatika dobija se gumeni granulat 65%, čelična žica 35% i platno 5%. Razdvajanje komponenti se vrši dejstvom magneta i vazdušne struje. Jedini energent koji se koristi je električna energija. Ne upotrebljavaju se nikakvi hemijski reagensi ili termičke reakcije, tako da se ne stvara nikakva otpadna supstanca, a posebno je značajno da u ovom procesu nema nikakvih propratnih zagađenja životne sredine.

Gumeni granulati, koji se dobijaju sečenjem pneumatika, proizvode se u različitim veličinama u zavisnosti od dimenzija koje su potrebne kompanijama za dalju proizvodnju. Najmanja dimenzija na koju se guma reciklira je pola milimetra. Čelična žica se koristi u livnicama i tako se vraća u proces proizvodnje, a platno najčešće koriste cementare kao gorivo.

Štetni uticaji otpadnih guma na životnu sredinu

Otpadne gume kada su pravilno deponovane ne izazivaju zagađenje tla, vode i vazduha. Međutim, postoji niz akcidentnih situacija kada je moguć štetni uticaj na životnu sredinu, što se posebno odnosi na laku zapaljivost guma i mogućnost nastajanja požara na deponijama.

Nestručnim paljenjem guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva. Takođe, topljenjem guma nastaju tečni polutanti koji prodiru u tlo i mogu biti opasni zagađivači ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.

Pneumatici se zbog svog oblika i specifične gustine ne mogu odlagati tako da se raspoloživi prostor efikasno koristi, što uslovljava obezbeđenje deponija velikih površina. Unutrašnjost gume na deponiji tokom toplog kišnog perioda se delimično napuni vodom, i postaje pogodno mesto za razvoj komaraca, glodara.

Šta se proizvodi od recikliranih guma?

Od ukupnog broja otpadnih guma, 70% se reciklira, a 30 odsto se koristi u energetske svrhe. Kroz uspostavljanje cirkularne ekonomije, gume se nakon upotrebe mogu koristi kao resurs za proizvodnju u raznovrsnim delatnostima. Granulati dobijeni recikliranjem gume mogu se koristiti za proizvode u sledećim oblastima:

Sport i rekreacija: podloge za sportske terene (košarka, mali fudbal, rukomet, odbojka, tenis, atletika, multifunkcionalne sportske podloge, sportski tereni na otvorenom, tereni u dvorani), sportske podloge od veštačke trave (fudbal, hokej na travi..), dečija igrališta, bazeni, popločavanje šetališta,
Domaćinstvo: izrada raznih gumenih delova za domaćinstvo, zaštitne podne obloge, pune gume za kolica i kante za smeće,
Građevinarstvo: obloge za izolaciju krovova, podni izolacioni materijal, zvučne barijere u građevinarstvu, vodootporne membrane, porozna betumenska veziva, gumene cevi,
Saobraćaj: dodatak asfaltima u proizvodnji kolovoza, zvučne barijere u stambenim zonama pored kolovoza, stubići za parkiranje, nosači za znakove, saobraćajne barijere, automobilski delovi (kočnice, delovi za unutrašnjost, volani, pregrade),
Poljoprivreda: izrada podnih prostirki za štale.

Pročitajte još:

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

Federalna ministarka zaštite životne sredine uručila sertifikate

12.06.2018

Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo uručila je sertifikate kandidatima koji su položili ispit za turističkog vodiča.

Ispit je organiziralo i provelo Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma, a položilo ga je 185 prijavljenih kandidata i steklo sertifikat turističkog vodiča, čime je otvoreno 185 novih radnih mesta za mlade.

– Turistički vodič je osoba koja turistima pokazuje i stručno objašnjava prirodne lepote i retkosti, kulturno-istorijske spomenike, umetnička dela, etnografske i druge znamenitosti, istorijske događaje i legende o ljudima i zbivanjima. Oni prenose emociju i izazivaju znatiželju, što je najvažnije za povratak turista. To znači da ćete vi, obavljajući ovaj odgovoran i važan posao, biti i svojevrsni ambasadori Bosne i Hercegovine – rekla je ministarka Đapo.

Uz iskrene čestitke na uloženom naporu i sticanju ovog važnog znanja, federalna ministarka je prisutnima požela uspeh u daljnjem radu u promovisanju kulturno-istorijskih, civilizacijskih i prirodnih resursa naše zemlje, te turizma kao strateške grane razvoja.

Edita Đapo je istakla da je javni poziv Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma po prvi put otvoren tokom cele godine, što će mladima i drugim kvalifikovanim osobama u Federaciji BiH omogućiti da steknu sertifikat kada to njihove potrebe budu iziskivale.

Ministarka Đapo je prisutne informisala da je u parlamentarnoj proceduri i novi Zakon o turizmu koji poboljšava status turističkog vodiča, jer se predloženim zakonskim rešenjem omogućava dopunska delatnost ili zapošljavanje vodiča u turističkim agencijama, kao i strožije kazne za strane turističke vodiče, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Rezultati istraživanja na 32 industrijska kompleksa sa istorijskim zagađenjem

12.06.2018

U Beogradu je održan sastanak posebne radne grupe koju je formirala Agencija za zaštitu životne sredine u cilju razmatranja i usvajanja rezultata istraživanja realizovanog u okviru UN environment/GEF projekta ”Unapređenje međusektorskog upravljanja zemljištem kroz smanjenje pritisaka na zemljište i planiranje korišćenja zemljišta“.

Članovi radne grupe su razmatrali rezultate istraživanja na 32 industrijska kompleksa sa istorijskim zagađenjem i potvrdili predlog prioriteta lokacija za detaljna istraživanja, sanaciju i remedijaciju, koji će biti dostavljen nadležnim institucijama i donosiocima odluka.

Da podsetimo nedavno je na globalnom Simpozijumu o zagađenju zemljišta koji je održan u sedištu UN za hranu i poljoprivredu (FAO) u Rimu, predstavljen projekat saradnje italijanskog Ministarstva životne sredine, zemljišta i mora, Agencije Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UN environment) i Ministarstva životne sredine Republike Srbije– Agencije za zaštitu životne sredine.

U okviru ove pomoći podiže se kapacitet Agencije za zaštitu životne sredine za monitoring kontaminiranih lokaliteta, uzorkovanje i analize zemljišta i izradu Katastra kontaminiranih lokaliteta.

Biće izrađeni karakterizacioni planovi za detaljno ispitivanje industrijskih lokaliteta „Viskoza“ Loznica i „Zorka“ Šabac i unaprediće se Informacioni sistem zaštite životne sredine u delu Katastra kontaminiranih lokaliteta.

Milisav Pajević

EBRD učestvuje u realizaciji infrastrukturnih projekata u Srbiji

12.06.2018

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je sa delegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koju je predvodio potpredsednik ove finansijske institucije Alen Piju, o realizaciji infrastrukturnih projekata u Srbiji.

Piju je obavestio Mihajlović o tome da će u Beogradu biti regionalno sedište Evropske banke za obnovu i razvoj za svih šest zemalja Zapadnog Balkana.

On je istakao da je to važna promena i znak da EBRD želi da bude još prisutniji na terenu, na čitavom Zapadnom Balkanu i u Srbiji, kao najvažnijoj zemlji regiona.

Mihajlović je rekla da postoji dobar napredak na projektima koje Srbija realizuje uz finansijsku podršku EBRD, i dodala da očekuje još efikasniju saradnju sa tom bankom na novim projektima, uključujući izgradnju prve deonice auto-puta Niš–Merdare–Priština, od Niša do Pločnika.

Na sastanku je analizirana realizacija projekata koje EBRD finansira na drumskom Koridoru 10 i Projektu rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja, modernizaciji železnice, a bilo je reči i o planiranim ulaganjima u vodnom i vazdušnom saobraćaju, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Milisav Pajević

Srbija se “probija” na Istočno kinesko more: Saradnja srpskih i kineskih stručnjaka

11.06.2018

U kineskoj provinciji Ningbo, u periodu od 8. do 11. juna 2018. godine, upriličen je četvrti međunarodni događaj čiji je cilj bio unapređenje saradnje između “azijskog džina” i država Centralne i Istočne Evrope (CEEC, Central and Eastern European Countries).

Aktivnosti u okviru Sajma investicija i trgovine na relaciji Kina-CEEC odigravale su se u obliku konferencija, foruma, simpozijuma, izložbi i kulturnih razmena, a pozivnice za prisustvo su uručene Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Hrvatskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji i Srbiji.

Domaćini, kineske vlasti iz Ningboa, dočekali su učesnike toplo i srdačno, izražavajući želju za intenziviranjem odnosa između zemalja učesnica, kako na naučnom nivou, tako i na poslovnom.

Osmomilionski ekonomski razvijen, lučki grad s izlazom na Istočno kinesko more ugostio je, u okviru svetski priznatog događaja, i predstavnike Srbije.

Beogradska kompanija, Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR), posvećena razvoju projekata usmerenih ka uvođenju mera energetske efikasnosti i primeni obnovlјivih izvora energije u regionu Balkana s osmogodišnjom tradicijom i iskusnim timom stručnjaka, predstavila je svoje aktivnosti kojima je privukla lokalni institut i preduzeće. Već tokom trajanja skupa, oni su započeli izradu plana za kooperaciju.

– Sajam je jedan od mostova koji povezuju Kinu i Srbiju, Kineze i Srbe, istok Azije i istok Evrope, a zajednički rad kineskih i srpskih naučnih krugova i stručnjaka doneće plodonosne rezultate u obe države, rekao je jedan od inženjera kompanije CEEFOR, vidno zadovoljan probojem na azijsko tržište.

Jelena Kozbašić

Održani „Eko karneval“ i „Dečja sportska olimpijada“ u Somboru

11.06.2018

Povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ iz Sombora je organizovala „Eko karneval“, a zatim i manifestaciju „Dečja sportska olimpijada“.

Na otvorenom terenu Sportskog centra „Soko“ u raznim dečjim olimpijskim disciplinama učestvovalo je više od 400 dece iz 17 vaspitno-obrazovnih grupa.

Mališane je pre početka nadmetanja pozdravila Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Sombora, koja je deci poručila da su sportske igre „magične i da im pomažu da pravilno razvijaju svoje telo i da im pomažu da budu zdravi“.

– Kroz sportske igre se možete lepo družiti i pomagati jedni drugima da savladate sve sportske zadatke, kazala je Nađ Kosanović.

Na kraju nadmetanja, zasluženo, svi su dobili medalje.

Dan druženja, igre i poseta vrtića jednih drugima i dan kada deca, radi svoje i bezbednosti drugih u saobraćaju, pre izlaska na ulicu obuku fluorescentni prsluk.

Da deca dobiju svetleći prsluk, već nekoliko godina pobrine se lokalna samouprava.

Milisav Pajević

Renoviranje i energetska adaptacija Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kniću

11.06.2018

Radovi na renoviranju Osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Kniću ubrzo bi trebalo da počnu.

Početku radova prethodilo je uvođenje u posao koje su obavili predstavnici lokalne samouprave, nadzornog organa i izvođača radova.

Planirani su radovi na unutrašnjem uređenju glavne školske zdrade, kompletna energetska adaptacija pomoćnog objekta kao i rekonstrukcija mini pič terena.

Posao vredan blizu 30 miliona dinara izvodiće GP „Sloga Construction“ dok je rok za završetak radova 75 dana.

Sredstva za realizaciju projekta energetske adaptacije Osnovne škole „Vuk Karadžić“ opština Knić je obezbedila preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije.

Milisav Pajević

Stotine morskih vrsta biće primorano da emigrira zbog klimatskih promena

11.06.2018

Na stotine vrsta riba i drugog morskog sveta će biti primorano da migrira na sever kako bi pobegli od efekata klimatskih promena.

Ovom pojavom industrija ribarenja biće ugrožena širom sveta.
Morska stvorenja su veoma osetljiva na promene temperature vode i kako se ona zagreva, živi svet se pomera u predele gde im temperatura više odgovara.

Ribari u Velikoj Britaniji i u drugim delovima sveta već prijavljuju promene u količini riba u morima.

U novom istraživanju objavljenom u naučnom magazinu PLOS ONE, naučnici su predvideli odgovor skoro 700 morskih vrsta koje žive u morima oko Severne Amerike, na buduće zagrevanje vode.
Pretpostavlja se da će različite vrste imati različite odgovore na promene, ali studija predviđa da će dve trećine vrsta koje su izučavane biti primorane da migriraju i do 1000 km od predela koje trenutno nastanjuju.
Među ovima su i za ekonomiju najbitnije vrste kao što su bakalar, morski bas i kraljevska kraba.
„Već znamo da promena lokacije nekih vrsta riba od nekoliko stotina kilometara može poremetiti rad ribarnica,“ rekao je predvodnik studije doktor Dđejm Morli, morski biolog na Univerzitetu Rutgers. „Ovo istraživanje pokazuje da će se ova pomeranja vrsta desiti širom kontinenta tokom čitavog 21 veka.“

Doktor Morli i njegov tim koristili su 16 tipova klimatskih modela koji uzimaju u obzir i visoke i niske nivoe gasova staklene bašte kako bi projektovali buduće zagrevanje mora. Modeli sa niskim nivoima gasova staklene bašte osmišljeni su prema ciljevima Pariskog sporazuma. Ove informacije su onda kombinovane sa dosadašnjim saznanjima o raznim vrstama i njihovim preferencijama temperature. Ako se trend ispuštanja ovih štetnih gasova nastavi kao i do sada, dve trećine vrsta moraće da emigrira tri puta dalje nego što bi to bio slučaj u scenariju sa niskim stopama ispuštanja gasova staklene bašte u atmosferu.

„Ako ste ribar u Severnoj Karolini i morate da putujete 300 ili 400 kilometara više kako biste hvatali ribu, u velikom ste problemu,“ rekao je profesor Malin Pinski, ekolog sa istog univerziteta.
Rezultati ove studije poklapaju se sa rezultatima drugih studija koje su izučavale uticaj globalnog zagrevanja na Severno more.

Ove promene neće samo uticati na ljubitelje ribljeg mesa, već na čitave ekosisteme. Ribe nemaju sposobnost regulacije telesne temperature stoga će kako se voda zagreva biti primorane da menjaju svoje stanište. Porast temperature mora je samo jedan od niza aspekata koje klimatske promene donose morima, i dalje se ne zna tačno kakav će odgovor morskog sveta biti na porast kiselosti vode, nedostatak hrane i potrebno je sprovesti ozbiljnija istraživanja koja će nam pomoći koliki će uticaj imati klimatske promene na svetska mora. Ono što do sada znamo jeste da će te promene biti velike i nepovoljne po živi svet i da je pod hitno neophodno da se borba protiv klimatskih promena intezivira.

Milan Zlatanović

Izvor: Independent

Tanja Petrović: Zagađenja vode, vazduha i zemljišta zahtevaju sistemski pristup

11.06.2018

Stanje životne sredine u Srbiji, važan je faktor u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na poglavlje 27.

Predstavnici organizacija civilnog društva iz Niša, smatraju da je situacija zabrinjavajuća, posebno u oblastima zagađenja vazduha, prečišćavanja otpadnih voda i upravljanja otpadom.

Postoje problemi u gotovo svim oblastima koje je potrebno regulisati do otvaranja poglavlja 27. Uklanjanje divljih deponija i upravljanje otpadom prednjače.

Tanja Petrović, predstavnica Koalicije 27 i Mladih istraživača Srbije ističe da sve vrste zagađenja vode, vazduha i zemljišta zahtevaju sistemski pristup.

Praćenje zagađenja vazduha ima dodatni problem u vidu nedovoljnog broja mernih stanica, ali je ono direktno povezano sa klimatskim promenama pa će tako biti i rešavano.

– Za svaku od oblasti koje obuhvata zaštita životne sredine a to su pored ostalih i zaštita od hemijskog otpada, buka, zaštita prirode i industrijsko zagađenje potrebno je obezbediti adekvatne projekte koji će omogućiti i korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova, kaže Nemanja Milović, sekretar Koalicije 27.

Milisav Pajević

Podržani projekti na konkursu „Partnerstvo za budućnost”

11.06.2018

CRH Srbija je organizovala deveti po redu konkurs „Partnerstvo za budućnost” sa ciljem da podrži različite inicijative u funkciji razvoja iz oblasti obrazovanja, kulture, sporta i održivog razvoja, koje će biti realizovane na teritoriji opštine Paraćin.

Konkurs je bio otvoren od 1. marta do 30. aprila ove godine za sve neprofitne organizacije, ustanove i udruženja građana registrovane na teritoriji opštine Paraćin.

Ove godine je pristiglo 45 projekata, što predstavlja najveći broj prijavljenih projekata od samog početka organizovanja konkursa „Partnerstvo za budućnost”, od 2008. godine.

Ukupan fond za nagrade iznosio je 30.000 evra, a nagrade je dobilo 10 projekata, svaki pojedinačno do 3.000 evra.

Odlukom žirija sastavljenog od predstavnika kompanije CRH Srbija, i u skladu sa Uslovima konkursa proglašeni su pobednici sledećih projekata: Nezavisni sindikat policije-Sindikalna grupa Paraćin projekat “Stvaranje boljih uslova za efikasnije ostvarivanje prava građana u oblasti Upravnih poslova”, UNEKOOP projekat “Biomasom do niskokarbonske cementne industrije”, Centar za razvoj preduzetništva i inovacija „Smart Connections“ projekat “Jačanje ženskog preduzetništva u opštini Paraćin“, Media centar Pomoravlje projekat “Strategija za nemarnost u ekologiji”, Turistička organizacija opštine Paraćin projekat “CRH interaktivni izlog”, Radio klub “Kosmos” projekat “Opremanje i obuka mladih radio-amatera za rad u svim uslovima”, Savez slepih Srbije – Opštinska organizacija Paraćin projekat “Približimo knjigu slepima – Čitaonica i biblioteka”, OŠ „Momčilo Popović Ozren“, Paraćin projekat “Unapređenje kvaliteta nastave i razvoj kompetencija učenika za odgovoran odnos prema okolini”, Zavičajni muzej „Paraćin“ projekat “Privredni razvoj Paraćina i počeci industrijalizacije u Srbiji” i OŠ „Stevan Jakovljević“, Paraćin projekat “Znanje bez granica”.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Sredozemno more ima rekordni stepen zagađenosti mikroplastikom

11.06.2018

Sredozemno more pretvara se u opasnu plastičnu zamku, s rekordnim stepenom zagađenosti od mikroplastike koja preti morskim vrstama i ljudskom zdravlju, pokazuje novi izveštaj WWF-a koji je objavljen u zemljama širom sveta.

Povodom Svetskog dana okeana, koji se obeležen 8. juna, alarmatni izveštaj WWF-a “Izlaz iz plastične zamke: spasavanje Sredozemlja od plastičnog zagađenja” ukazuje na dramatične posledice prouzrokovane prekomerno korišćenjem plastike, lošim upravljanjem otpadom i masovnim turizmom po jednu od najposećenijih regija na svetu.

Prikupljanjem najnovijih podataka i naučnih dokaza o upotrebi plastike u Evropi, te mnogih primera kako ona utiče na morske ekosisteme, izveštaj predstavlja iscrpan plan hitnih mera koje institucije, kompanije i građani moraju preduzeti kako bi sprečili da plastični otpad stigne u more.

– Uticaji plastičnog otpada na Sredozemlju osećaju se širom sveta i uzrokuju ozbiljnu štetu i prirodi i ljudskom zdravlju. Ako se zagađenje plastikom poveća, biće ugrožen ugled Sredozemlja kao vrhunske turističke destinacije i izvora kvalitetnih proizvoda iz ribarstva, čime će se ugroziti lokalne zajednice koje zavise od tih sektora. Problem plastike je takođe simptom celokupnog pada zdravlja Sredozemlja i mora poslužiti kao poziv na konkretnu akciju, izjavio je Džon Tenzer, glavni koordinator programa za zaštitu mora i okeana WWF International.

Proizvodi od plastike danas čine 95 odsto otpada koji pluta Sredozemnim morem ili leži na plažama. Većina plastičnog otpada u moru dolazi iz Turske i Španije, a zatim iz Italije, Egipta i Francuske. Zbog povećanog turizma, količina otpada u moru svakog leta povećava se za čak 40 odsto.

Veliki plastični delovi povređuju, guše i često ubijaju morske životinje, uključujući zaštićene i ugrožene vrste kao što su morske kornjače i sredozemna morska medvedica.

Upravo je mikroplastika, manja i podmuklija, dostigla rekordni nivo koncentracije od 1,25 miliona komada po kvadratnom kilometru u Sredozemnom moru, gotovo četiri puta više nego na “plastičnom ostrvu” pronađenom u Tihom okeanu.

– U Evropi proizvodimo ogromnu količinu plastičnog otpada, a milioni tona plastike svake godine završe u Sredozemnom moru. U kombinaciji sa poluzatvorenim Sredozemljem, to je dovelo do toga da mikroplastika dostigne rekordne nivoe koncentracije, preteći morskim vrstama i ljudskom zdravlju, kaže Mosor Prvan, stručni saradnik za zaštitu mora u WWF Adriji.

Kašnjenja i “rupe” u upravljanju plastičnim otpadom u većini sredozemnih zemalja, su prema izveštaju među glavnim uzrocima plastičnog zagađenja.

Od 27 miliona tona plastičnog otpada proizvedenog svake godine u Evropi, samo jedna trećina se reciklira, a polovina plastičnog otpada u Italiji, Francuskoj i Španiji završi na otpadu. Reciklirana plastika trenutno iznosi samo šest odsto potražnje za plastikom u Evropi.

– Plastično zagađenje je preveliki problem da bi ga rešio samo jedan kontinent, jedna vlada ili jedan industrijski sektor. Samo delujući zajedno možemo osloboditi naše okeane, mora, reke, gradove i živote od nepotrebne plastike, zaključio je Mosor Prvan.

WWF poziva vlade, kompanije i pojedince da usvoje niz mera za smanjenje zagađenja plastičnim otpadom u urbanim, obalskim i morskim sredinama na Sredozemlju i na globalnom nivou.

Milisav Pajević

Maribor – pionir u primeni kružne ekonomije

11.06.2018

Skupinska fotografija - sortirnica — Foto: Kabinet gradonačelnika Maribora

Krajem maja u Mariboru, u Sloveniji, je održana važna međunarodna konferencija na kojoj su, na poziv gradonačelnika Dr. Andreja Fištraveca, učestvovali gradonačelnici i predstavnici pobratimljenih gradova sa Mariborom. Cilj konferencije bio je predstavljanje projekata, koji će omogućiti da Maribor bude prvi grad u regionu u kojem je u realnosti primenjen princip kružne ekonomije.

Najznačajniji projekti, među kojima je svakako Centar za pripremu sekundarnih sirovina, u koje je investiralo mariborsko komunalno preduzeće Snaga, predstavljeni su okupljenim učesnicima i prikazano kako se u praksi na nivou grada primenjuje cirkuralna ekonomija. Automatsko sortiranje mešovitog komunalnog otpada u Centru za pripremu sekundarnih sirovina omogućiće da se više od polovine tretiranog otpada dodatno koristi u procesu reciklaže. Na taj način Centar, u smislu kružne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom, je od ključnog značaja da se promeni tok mase u segmentu mešovitog komunalnog otpada. Učesnici konferencije imali su priliku da se u Centru za pripremu sekundarnih sirovina, koje će u jednogodišnji probni period bitu pušten krajem ovog meseca, upoznaju sa tehnološkim rešenjima koja su u ovom trenutku najsavremija na tržištu.

Kao jedan od glavnih projekata koji će biti u realizovan u Mariboru predstavljeno je ponovno korišćenja biološkog otpada koje se kao izuzetno vredan otpad vraća direktno u prirodu. Prezentovan je i pilot projekat Urban Soil 4 Food, koji je prijavljen na evropskom konkursu Urban Innovative Action, a u kojem je kompanija Snaga jedan od najvećih partnera.

Inače, u tom pilot projektu učestvuje osam partnera koji su dobili evropski grant od skoro 3 miliona evra kao nepovratna sredstva. To je inovativni pristup korištenju biološkog otpada kao zaokružene celine u upotrebi novonastalog zemljišta u urbanim baštama što je oduševilo učesnike koji su u svojim lokalnim zajednicama suočavaju sa sličnim izazovima. Na taj način data je još jedna potvrda da je pilot projekat velika odskočna daska za razvoj trajnih i tehnološki efikasnih rešenja za povratak tokova bio-otpada nazad u proizvodnim procesima. Implementacijom takvog proaktivnog pristupa u rešavanju upravljanja zemljištem i otpadom kao resursima Maribor je načinio konkretan korak na beskrajnom putu strateškog razvoja grada kao urbanog centra orijentisanog ka principima kružne ekonomije, koji su danas vizija savremenih evropskih gradova.

Podrška razvoju politika za efikasno korišćenje resursa

11.06.2018

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma od 5. do 7. juna ove godine održana je radionica u okviru projekta „Podrška razvoju politika za efikasno korišćenje resursa“.

Ovaj projekat realizovan je na inicijativu Ambasade Republike Slovenije u Podgorici, a u okviru Programa međunarodne razvojne saradnje Republike Slovenije sa Crnom Gorom i pomoći Republike Slovenije Crnoj Gori na njenom putu ka punopravnom članstvu u EU.

Uvodnim obraćanjem radionicu su otvorili Ešef Husić, vršilac dužnosti generalnog direktora za klimatske promene i mediteranske poslove u Ministarstvu održivog razvoja i turizma, Aleša Sovinc, zamenica ambasadora Republike Slovenije u Crnoj Gori i Andreja Dolničar Jeraj, programska direktoka Centra za evropsko poduzeće Republike Slovenije. Edukativni i interaktivni dio radionice vodile su Marjana Dermelj iz Službe Vlade Republike Slovenije za razvoj i evropsku kohezijsku politiku i Alenka Burja, ekspertkinja za zelene javne nabavke.

Učesnici radionice (predstavnici javne uprave Crne Gore) su se kroz interaktivan trodnevni rad upoznali sa trendovima Evropske unije i iskustvima Republike Slovenije u oblasti strateškog planiranja, efikasnog korišćenja prirodnih resursa, cirkularne ekonomije i zelenih javnih nabavki.

Na ovaj način Republika Slovenija pružila je podršku Crnoj Gori u naporima za postizanje jednog od nacionalnih strateških ciljeva koji se odnosi na smanjenje razlike između potrošnje prirodnih resursa Crne Gore i prosečne potrošnje resursa u EU kako bi crnogorska ekonomija postala zelenija i konkurentnija i kako bi se dostigle ciljne vrednosti Agende Evropa 2020.

Preporuka sa radionice je da se u oblastima resursne efikasnosti, cirkularne ekonomije i zelenih javnih nabavki identifikuju potrebe ministarstava Crne Gore i na tom osnovu definiše dalja moguća podrška Republike Slovenije Crnoj Gori na njenom putu ka punopravnom članstvu u EU.

Milisav Pajevič

1...1,0821,0831,084...1,673 Page 1,083 of 1,673

Od pneumatika do granulata veličine pola milimetra

Štetni uticaji otpadnih guma na životnu sredinu

Šta se proizvodi od recikliranih guma?

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM