Danas u Paraćinu akcija “Paraćin, naše dvorište”

11.07.2018

Danas je počela još jedna redovna akcija velikog čišćenja Paraćina, pod nazivom “Paraćin, naše dvorište” koja obuhvata košenje javnih zelenih površina, čišćenje i mašinsko pranje svih ulica u gradu i iznošenje kabastog otpada.

Ekipe Javnog komunalnog preduzeća “Paraćin” od 7 i 30 obilaze ulice Ivana Gorana Kovačića, Braće Ribara, Bore Stankovića, Laze Lazarevića, Avalsku, Stevana Jakovljevića, Kuljinu, Nikolaja Velimirovića, Mihajla Pupina, Bregalničku, Ustaničku i Vojvode Crepa.

Stanari ovih ulica su pozvani da podrže akciju čišćenjem ispred svojih kuća i lokala, kao i da privremeno sklone parkirane automobile, kako bi ekipe Javnog komunalnog preduzeća “Paraćin” mogle da obave svoj posao.

Kabasti otpad treba izneti na ivicu trotoara, odakle će ga ekipe komunalnog pokupiti i odneti na gradsku deponiju.
Na brojeve telefona Kol centra Opštinske uprave Paraćin, 035 568 958 i 063 367 100, građani mogu da upute sve primedbe i sugestije vezane za komunalne probleme u svojim naseljima i ulicama.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Uskoro počinje izgradnja vetroparka Trusina u Nevesinju

11.07.2018

Proces davanja koncesije za gradnju vetroparka Trusina u Nevesinju je završen, a izgradnja bi trebala početi u narednom periodu.

Kako je kazao Siniša Bratić, v.d. načelnika Odjeljenja za privredu i društvene delatnosti Opštine Nevesinje, plan je da ovaj vetropark na mreži Elektroprivrede Republike Srpske bude u novembru 2019. godine.

– Ukupna instalisana snaga vetroelektrane je 49,5 megavata, sastoji se od 15 turbina, odnosno vetrenjača od 3,3 megavata pojedinačne snage.

Opremu za gradnju isporučuje danska kompanija Vestas, a ona će biti izabrana i kao firma koja će održavati ove nevesinjske vetroelektrane, rekao je Bratić.

Firma Eol Prvi radiće na gradnji ovog vetroparka, zajedno sa londonskom kompanijom Kermas i Opštinom Nevesinje, a vrednost projekta je 140 miliona maraka.

Inače, ovo je projekta koji je posljednji put najavljivan 2016. godine kada je rečeno da će u rad park biti pušten 2017, međutim, to se nije desilo. Realizacija projekta prolongirana je još nekoliko puta, a problem je, kako je istakao Bratić, dugotrajna procedura oko dobijanja koncesije i ostale procedure koje su bile potrebne za dobijanje dozvola za gradnju i rad ovog vetroparka.

– Gradnja vetroelektrane će značiti mnogo za Nevesinje, bit će iskorišćena vetroenergija, veliki potencijal kojim raspolaže opština. Najveći značaj će biti to što će opština imati godišnji prihod oko 700.000 KM, a tu su i očekivana zaposlenja radnika, istakao je Bratić, i dodao kako Opština ima udeo od tri posto vlasničke strukture u firmi Eol Prvi.

Milisav Pajević

Izvor: Oslobođenje/ Minela Pamuk

Održan „Veliki skok“ – evropska inicijativa za čiste reke

11.07.2018

Svetska organizacija za prirodu (WWF) zajedno sa Javnim preduzećem „Vojvodinašume“ učestvovala je u evropskoj inicijativi „Veliki skok“ (Big Jump) u UNESCO Rezervatu Biosfere “Bačko Podunavlje”.

„Veliki skok“ je deo evropske inicijative za čiste reke koji se istog dana, 8. jula, održava u celoj Evropi, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na važnost očuvanja reka i poboljšanja njihovog stanja.

Hiljade Evropljana na taj dan je skokom u reku ili jezero poslalo poruku o važnosti brige o slatkovodnim ekosistemima.

Evropska mreža reka, koju čine organizacije za očuvanje reka, organizuje „Veliki skok“ od 2002. godine, kako bi podstakli javnost da se poveže sa svojim rekama, jezerima i močvarama i pridruže se zajedničkoj borbi da ih spasu.

Svetska organizacija za prirodu ove godine organizovala je „Veliki skok“ u Centru za posetioce „Karapandža“ u UNESCO Rezervatu Biosfere “Bačko Podunavlje”, a u saradnji sa Javnim preduzećem „Vojvodinašume“ sa kojima zajedno radi na projektu COOP MDD – Program prekograničnog upravljanja budućim UNESCO rezervatom biosfere „Mura-Drava-Dunav“ koji će se prostirati kroz pet država (Srbija, Hrvatska, Mađarska, Austrija, Slovenija).

Kroz ovaj projekat ekocentar „Karapandža“ postaće ulazna stanica u rezervat „Gornje Podunavlje“, nudeći brojne edukativne sadržaje i rekreativne aktivnosti za posetioce.

Ove godine organizovan je rekordan broj, 150 Big Jump-ova, u ukupno 15 evropskih zemalja.

Milisav Pajević

Komunalna inspekcija u Kniću kontroliše održavanje ograda, zasada i drveća

11.07.2018

Komunalna inspekcija Opštinske uprave u Kniću obaveštava fizička lica koja su vlasnici, korisnici ili držaoci parcela u Konjuši, Brestovcu, Dragušici, Kniću, Gruži, Sumorovcu, Borču i Balosavama da će u narednom periodu biti vršen redovan inspekcijski nadzor – kontrole održavanja ograda, zasada i drveća pored opštinskih i nekategorisanih puteva.

Inspekcijski nadzor će biti sproveden 3. avgusta u Konjuši i Brestovcu, 6. avgusta u Dragušici, 7. avgusta u Kniću i Gruži, 8. avgusta u Sumorovcu i Borču i 29. avgusta u Balosavama, u vremenu od 7 do 15 sati.

Inspekcija se sprovodi u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Odluke o opštinskim i nekategorisanim putevima na teritoriji opštine Knić.

Odlukom o kaznenim odredbama propisane su novčane kazne u fiksnom iznosu, za koje se prema Zakonu o prekršajima izdaje prekršajni nalog.

Milisav Pajević

Od štetne ambrozije preko peleta do toplog doma

11.07.2018

Veliki porodični dom Radeta Vujića iz Sitneša kod Srpca u Republici Srpskoj verovatno je jedini objekat u celom području koji se zagreva sagorevanjem gotovo neuništive korovske biljke – ambrozije.

Rade je na zamisao o konstruisanju svog sistema za proizvodnju peleta došao kada je primetio da svi poljoprivrednici bacaju ogromne količine raznog biljnog otpada od žitarica. Nakon što se ideja rodila, utrošio je još dve godine na konstruisanje i doradu linije za mlevenje otpada i pravljenje peleta za loženje.

Marljivi meštanin Sitneša pokušavao je da proizvede pelet od raznog otpada od žitarica ali se ispostavilo da je ambrozija idealno rešenje. Dok je razvijao svoj patent, nailazio je na mnoge prepreke.

– Nije išlo lako. Bilo je dosta problema. Ponešto nije radilo kako treba, zaglavljivala se sirovinska masa, vezivo nije funkcionisalo i tako redom. Bio sam uporan i uspeo sam da usavršim svoju proizvodnu liniju, pa sada po potrebi mogu da napravim dovoljne količine ogreva od ambrozije – rekao je Rade Vujić.

Tona standardnog peleta od drveta na tržištu Republike Srpske dostiže cenu od oko 30 hilljada dinara, a Rade za pravljenje ekvivalenta od korova izdvaja 15 puta manje novca, svega 1800 dinara.

– Toliko me košta struja potrebna za proizvodnju. Ovde na sve strane buja ambrozija, biljka koju svi žele da iskorene ali u tome ne uspevaju. Dakle, sirovina za moju peć raste tik ispod prozora moje kuće, ali i po čitavom ataru. Nema brige o nedostatku sirovine – izjavio je ovaj vredni Srpčanin.

Deo potrebnog materijala za proizvodnju peleta Rade dobija čišćenjem uzgojene soje od ambrozije. Izdataka nema jer bi korov svakako morao da baci. Tražeći pravu vrstu i oblik sirovine, ambroziju je pokušao da peletira i sirovu, međutim nije bio zadovoljan kvalitetom na taj način dobijenog peleta.

– Najviše me je podstaklo to što sam na internetu otkrio da ovo još niko nije pokušao da uradi. Na kraju sam u svojim planovima i uspeo, ali potrebne su dorade zato što nakon sagorevanja peleta ostaje dosta pepela. I to bih usavršio do sada, ali prošle godine nisam uskladištio dovoljne količine sirovine jer nisam ni bio siguran da ću ostvariti svoj naum. Za sledeću zimu ću da pohranim znatno više ambrozije jer planiram da je ekstrudiram i iscedim ulje iz nje, a trenutno pelet pravim i od papira. Proces njegovog peletiranja povećava troškove zato što mi se, usled suvoće papira i nedostatka veziva, delovi na mašini više habaju. U proizvodnji peleta od ambrozije kao vezivno tkivo koristim mekinje i brašno umesto industrijskih lepila.

Stanovnici sela upoznati su sa ovim projektom svog komšije i povremeno svraćaju da provere da li ga je dovršio. Naravno, na meti je i novinara.

Budući da ambrozija stvara nesagledive štetne posledice po ljudsko zdravlje, ekologiju i poljoprivredu, Rade smatra da bi trebalo da dobije subvencije od opštine ili države.

– Tokom leta i jeseni pokosim na desetine njiva obraslih ambrozijom. Ja uništavam ovaj korov. Ukoliko bi još neko napravio ovakvo postrojenje, korist za čitavu sredinu bila bi velika. Kada bih dobio subvencije, unapredio bih svoju liniju za peletiranje, a možda bih pelet proizvodio i za potrebe tržišta – izjavio je inovator iz Sitneša.

Ipak, podsticaj od države za sada nije tražio. Prema njegovim rečima, najpre želi da apsolutno usavrši svoj izum i dobije pelet koji kada izgori ostavlja do dva odsto pepela. Svestan težine ovog poduhvata, Rade Vujić se ipak nada da će ispuniti svoj cilj.

Uzorke svog neobičnog peleta još nije odneo na analizu kalorične moći baš zato što nije u potpunosti zadovoljan njegovim performansama, ali je primetio da, u odnosu na svog konkurenta od drveta, pelet od ambrozije brže digne temperaturu u peći.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Bostonski doktori-baštovani: Na krovu bolnice uzgajaju se patlidžan, paprike i pčele (VIDEO)

11.07.2018

Foto: Health Care Without Harm (infografik)

Međunarodna nevladina organizacija Zdravstvena nega bez štete (Health Care Without Harm) prisutna je širom naše planete s misijom da se zdravstvo, kroz mobizlizaciju etičkih, ekonomskih i političkih resursa, transformiše u pravcu smanjenja ekološkog otiska kako bi postalo primer za održivi razvoj i zaštitu životne sredine koji bi sledio ostatak zajednice.

U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi organizacija je pokrenula inicijativu Zdrava hrana u zdravstvenoj nezi (Healthy Food in Heath Care). Uspesi programa ilustrovani su na infografiku pored, a posebno im je doprineo Bostonski medicinski centar (BMC).

Na krovu bolnice u Bostonu nikla je bašta površine 650 kvadratnih metara. Doktori i pacijenti su na taj način postali, uslovno rečeno, vlasnici najveće krovne farme u ovom američkom gradu.

Korene na BMC pustili su kelj, paradajz, patlidžan, šargarepe, krastavci, paprike i druge biljke, a odomaćile su se i dve košnice pčela koje su ukrasile deca smeštena na pedijatriji. Košnice možete da pogledate na sledećem linku: https://www.instagram.com/p/BVzrjXZlVpy/?taken-by=bostonmedicalcenter.

Svakog godišnjeg doba, tim bostonskog zdravstvenog centra očekuje da ubere oko 2 hiljade i 200 kilograma povrća.

Prednosti bašte na krovu, za društvo i prirodu, su mnogostruke.

U svežem povrću i medu priliku da uživaju imaće svi korisnici i pružaoci usluga u BMC, a bolnica je pronašla i druge namene za svoju baštu. U javnu kuhinju mogu da navrate svi znatiželjni ljudi koji žele da nauče da kuvaju zdrave obroke od sezonskih namirnica, a ostava hrane na raspolaganju je i svim pacijentima niskih primanja. U nju najčešće svraćaju oni koji imaju rak, sidu, dijabetes, alergije na hranu, bolesti creva ili su gojazni, a vodi se računa da namirnice koje dobijaju budu prilagođene njihovim zdravstvenim potrebama.

Sa farmom na tek nekoliko koraka od kuhinje, ova bostonska bolnica je snizila nivo ugljen-dioksida koji bi u atmosferu oslobodila vozila za dopremanje hrane. Pored toga, zelene površine pomažu energetskoj efikasnosti objekta i upravljanju kišnicom tokom obilnih padavina.

Krov prekriven biljkama, dakle, ide u prilog i ljudima i njihovom prirodnom okruženju.

Ipak, napori bostonskih bolničara za “ozelenjavanje” životne sredine ne staju ovde.

Svojom baštom, kogeneracijskim postrojenjem i ugovorom o kupovini solarne energije, BMC je demonstrirao želju da bude “najekološkija” zdravstvena ustanova u Bostonu, te je, u aprilu, drugu godinu zaredom dobio nagradu za izvrsne doprinose planeti kroz poboljšavanje njenog “zelenog” zdravlja. Uvršten je i na listu 50 “najzelenijih” bolnica u Americi.

Sledeći cilj ovih bostonskih bolničara? Da njihov objekat postane prvi te vrste sa nultim emisijama u Novoj Engleskoj.

Jelena Kozbašić

Srbobran u uređivanje Crne bare ulaže četiri miliona dinara

11.07.2018

cg6 — ????????????????????????????????????

Predsednik opštine Srbobran Radivoj Paroški, zajedno sa saradnicima, i Siniša Vujović, vršilac dužnosti direktora Vodoprivrednog društva “Bačka“, posetili su nedavno Crnu baru, prirodni vodotok povezan sa Velikim bačkim kanalom, koji se nalazi u K.O. Nadalj.

Vodotok se prostire u dužini od 1.200 metara, a opština Srbobran zainteresovana je da u budućnosti ovaj rezervoar posluži za navodnjavanje i odvodnjavanje velikih poljoprivrednih površina u okruženju, kao i za druge vidove razvoja.

– VPD “Bačka” je početkom ove godine učinila prve korake na prokopavanju čeonog dela uliva Crne bare u vodotok osnove kanalske mreže. Cilj je do kraja godine ovaj projekat dovesti do kraja kako bi se pod vodom tada našla površina od četiri hektara. Ova površina smeštena je kraj poljoprivrednog zemljišta i mogla bi odlično poslužiti za navodnjavanje. Istovremeno, Crna bara povezana je sa Suvom barom, prirodnom depresijom koja često tokom godine bude pod vodom i otežava radove u polju, pa bi vezivanje dva prostora ustavom omogućilo plansko akumuliranje vode i prirodno dreniranje, rekao je Siniša Vujović prilikom predstavljanja učinjenog i planova koje bi trebalo realizovati do kraja godine.

O potrebi da se Crna bara sistemski uredi i koje bi sve benefite od ovog projekta mogla da ima opština Srbobran, govorio je Radivoj Paroški, predsednik opštine.

– Opština Srbobran ima dosta vodotokova, a aktivnostima “VPD Bačke” dobili smo još jednu vodenu površinu koja može da posluži za više namena. Voda iz Crne bare može da služi za navodnjavanje, a ceo prostor, koji je povezan i sa Suvom barom, može da posluži i za odvodnjavanje u situacijama kada je to potrebno. Moramo iskoristiti svoje vodne resurse, uz određene radove, kao što je potrebno angažovati snage za čišćenje reke Krivaje i obezbeđivanje većeg dotoka vode, jer je našoj poljoprivredi potreban snažniji kapacitet u navodnjavanju i odvodnjavanju. Ovaj prostor može poslužiti i za razvoj turizma, posebno lovnog, i prostor Crne bare predstavlja bogatstvo za opštinu Srbobran, rekao je Radivoj Paroški.

Prema njegovim rečima, za kompletno uređivanje Crne bare biće izdvojeno četiri miliona dinara.

Milisav Pajević

OPEK ne može samostalno biti kriv za probleme u naftnoj industriji

11.07.2018

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) branila se od nedavnih zahteva američkog predsednika Donalda Trampa za većom proizvodnjom tog energenta, istaknuvši kako ona za to ne snosi odgovornost.

Tramp je nedavno OPEK prozvao odgovornim za rast cene nafte i pozvao taj savez da učini nešto po tom pitanju.

– OPEK ne može samostalno biti kriv za probleme koji se događaju u naftnoj industriji, no u isto vreme odgovaramo na tu situaciju u sklopu mera koje smo doneli na našem poslednjem susretu u junu, rekao je predsednik te organizacije Suhail al-Mazroej.

Članice OPEK-a su Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska Arabija i Venecuela, osnivači tog saveza, kao i Katar, Indonezija, Libija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Alžir, Nigerija, Ekvador, Gabon, Angola, Ekvatorijalna Gvineja i Kongo, države koje su priključile kasnije, stoji na službenim stranicama.

Predsednik OPEK- a je istakao da je savez spreman saslušati sve države koji su veliki proizvođači nafte, među njima i Sjedinjene Američke Države.

OPEK se u junu odlučio na skromno povećanje proizvodnje nafte, nakon što je saudijski čelnik nagovorio neprijateljski Iran na saradnju i posle poziva velikih potrošača tog energenta na smanjivanje njegove cene.

Cena nafte raste celu godinu, a tomu doprinosi i sve veća potražnja. U maju je barel nafte po prvi put u tri i po godine dostigao cenu od 80 dolara.

Mazroej, koji vrši i funkciju ministra energetike Emirata, ističe kako članice OPEK-a imaju kapacitet nositi se s bilo kakvim poremećajima u svetskom snabdevanju naftom. OPEK teži ravnoteži između ponude i potražnje, a ne određivanju cene, naglasio je Mazroej i rekao kako samo njegova država ima dodatni kapacitet od 400 do 600 hiljada barela dnevno.

Poručio je i kako ne vidi potrebu održavanja vanrednog sastanka OPEK-a pre dogovorenog susreta u decembru.

Milisav Pajević

U Crnoj Gori zbog prisustva pesticida uništeno 52 tone limuna i paprika

11.07.2018

Povrće, Ishrana, Paprika — Foto-ilustracija: Pixabay

U Crnoj Gori su inspektori Uprave za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove tokom maja meseca uništili oko 52 tone limuna i paprika, odnosno 40 tona limuna i gotovo 12 tona paprika zbog utvrđenog prisustva povišene vrednosti pesticida, konkretno rezidualnog pesticida i methomyl-a.

U izveštaju Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove navodi se da je zbog utvrđenih neusaglašenosti sa propisanim zahtevima bezbednosti hrane i hrane za životinje zabranjen uvoz devet pošiljki, ukupne težine oko 7,9 tona.

Osim limuna (40.020 kilograma) i paprika (12.000 kilograma), uništena je i jedna pošiljka banana, težine 2.106 kilograma, zatim jedna pošiljka voćnog sadnog materijala 137 komada, kao i pošiljka sadnog materijala lovora 42 komada.

Takođe, uništeno je i 25.000 kilograma hrane za životinje, a kao razlog je navedena povišena vrednost aflatoksina.

– Fitosanitarna inspekcija je u maju izvršila pregled ukupno 1.323 pošiljke i to pri uvozu 1.277 pošiljki i 46 pošiljki u provozu.

Izdato je devet rešenja o zabrani uvoza pošiljki i tri rešenja za uništenje robe. Ukupno je uzeto 410 uzoraka, od čega devet nije odgovarao propisanim zahtevima bezbednosti hrane, navodi se u izveštaju Uprave, prenose crnogorski mediji.

Takođe, izvršen je pregled 1.483 uvezene pošiljke hrane neživotinjskog porekla i 367 pošiljki predmeta i materijala koji dolaze u kontakt sa hranom.

Milisav Pajević

Japan: U poplavama uzrokovanim kišom život izgubilo više od 100 ljudi, a raseljeni milioni

10.07.2018

people-400818_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Bar 155 stanovnika Japana izgubilo je život u istorijskim poplavama i klizištima koja su prošlog vikenda zadesila ovu azijsku zemlju. Čak 5 miliona ljudi trebalo bi da bude evakuisano iz svojih domova, a gotovo stotinu ih proglašeno je nestalim. Nesrećne okolnosti u kojima su se našli Japanci prouzrokovane su neuobičajeno obilnim padavinama. Na desetine hiljada spasilaca suprotstavlja se blatu i narastajućoj vodi i probija kroz ruševine kako bi spasilo građane koje su poplave zarobile u njihovim kućama.

Prestižne engleske dnevne novine Guardian katastrofu su opisale kao “najveću prirodnu nepogodu koja je snašla Japan još od 2011. godine” kada se država istovremeno borila na nekoliko frontova – sa razarajućim zemljotresom, cunamijem i nuklearnom krizom. Meteorološka agencija je, s druge strane, upotrebila kovanicu “situacija ekstremne opasnosti”.

Najteže kiše u proteklih nekoliko decenija dovele su do uništenja mnogih delova japanske teritorije, a posebno su bile pogubne po Hirošimu i jugozapadne oblasti. Vlastima je otežana procena pričinjene štete i broja žrtava.

Zbog “crnog oblaka” koji se nadvio nad njegovom zemljom, premijer Šinzo Abe otkazao je svoje putovanje u Evropu i na Srednji Istok i proširio potragu i akcije spasavanja kapacitetom od 73 hiljade pripadnika odbrambenih sila, policije, vatrogasaca i obalske straže. U nedelju, Abe je napore za pronalaženje “nasukanih” označio kao “trku s vremenom”.

Iako su poplave koje je Japan pretrpeo za vikend, bile do sada neviđene, one su istovremeno bile i očekivane. U vladinoj studiji iz 2012. godine “Klimatske promene i njihov uticaj na Japan” predviđen je obrazac porasta količina padavina kao posledica upravo globalnog zagrevanja.

Jelena Kozbašić

Električni automobili prete da nadmaše automobile sa konvencionalnim motorima

10.07.2018

Prema izveštaju agencije Energeia i Australijske agencije za obnovljivu energiju (ARENA), električni automobili će se za šest godina izjednačiti s konvencionalnim automobilima kada je reč o dometu i brzini punjenja.

Australija zaostaje kada je reč o prodaji električnih automobila, jer oni danas čine 0,1 posto tržišta. Problem ove zemlje je i što nije gusto naseljena pa se nameće i problem infrastrukture.

Nije novost da će niže cene, brže punjenje i široka mreža stanica za punjenje omogućiti električnim automobilima da nadmaše automobile s konvencionalnim motorima, samo je pitanje vremena kada će se to dogoditi u zemljama širom sveta.

Prognoze govore da će prodaja električnih automobila polako rasti u narednih 10 godina, a potom će se taj rast ubrzati od 2027. godine. To je osnovni scenario bez dodatne podrške.

Ako vlade uvedu podsticaje, prodaja bi mogla biti ubrzana najranije 2021. godine. Plug-in automobili bi do 2030. godine zauzimali 50 posto tržišta, a do 2050. bi 90 posto cele flote bili električni automobili.

Proizvođači automobila već duže vreme najavljuju da će prestati proizvoditi vozila koja koriste samo motore sa unutrašnjim sagorevanjem, tako da je tranzicija na električne automobile neizbežna.

Milisav Pajević

Izvor: Energetika.ba / Klix.ba

Brošura „Branje šumske borovnice“

10.07.2018

U cilju podizanja svesti o potrebi pravilnog branja šumske borovnice, a u cilju očuvanja ove višestruko značajne biljne populacije, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore izradilo je brošuru „Branje šumske borovnice“.

Brošura, između ostalog, sadrži zakonske propise za sakupljanje šumske borovnice u komercijalne svrhe, preporuke za berače i otkupljivače, kao i posledice nesavesnog branja upotrebom grebena.

Brošuru možete pogledati i preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Zrenjanin podstiče razvoj pčelarstva

10.07.2018

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić potpisao je juče, u Baroknoj sali Gradske kuće, ugovore sa 30 pčelara sa teritorije Grada Zrenjanina na osnovu Konkursa za dodelu sredstava za nabavku pčelinjih društava i košnica, koji je raspisao Grad Zrenjanin.

Gradonačelnik Janjić je izrazio zadovoljstvo što je program mera za podršku pčelarima, koji je pokrenut prošle godine, naišao na izuzetno interesovanje proizvođača meda, a kako je naveo, iz tog razloga pomoć im je pružena i ove godine.

– Poslednjih godina izdvajamo sredstva za podsticaj naših poljoprivrednika, od prošle godine i za pčelare sa tri miliona dinara, što je iznos opredeljen i ove godine. Vidimo da je interesovanje veće od ponuđenog novca, tako da ćemo ove godine najverovatnije raspisati još jedan konkurs, od dva miliona dinara, rekao je Čedomir Janjić.

Gradonačelnik je kazao da domaćinstvu – registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, pripada po sto hiljada dinara koje kroz košnice, konkretno, pet košnica u roku od pet godina, vraća gradu, a one će biti deljene, pre svega, mladim poljoprivrednicima.

Milisav Pajević

Najboljim projektima dodeljena prva tranša zelenih inovacionih vaučera

10.07.2018

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelila je najboljim projektima prvu tranšu od 300.000 evra u vidu zelenih inovacionih vaučera.

Radi se o preduzetnicima koji uz pomoć nauke imaju najbolje projekte za energetsku efikasnost , klimatske promene i ekološku zaštitu.

– Reč je o vaučerima koji najbolje odgovaraju na klimatske promene. Dakle, to je zelena ekonomija i trojstvo u kojem male firme dolaze do znanja preko nauke, koju mi finansiramo, i o inovativnim proizvodima koji lakše dolaze do sufinansiranja i tržišta, kaže Šarlot Rue, direktor EBRD-a za Jugoistočnu Evropu.

I ekonomija ima svoje trendove. Sada je svetski trend takozvana zelena ekonomija jer osim što je inovativna lakše nalazi put do tržišta uz bolju cenu.

Podsetimo, zelene inovacione vaučere Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ukupnoj vrednosti od 300.000 evra, do sada u dva poziva, dobila je 21 srpska kompanija iz različitih oblasti privrede i za ta sredstva one će moći da angažuju naučnike sa različitih fakulteta i instituta, koji će im pomoći u razvoju njihovih proizvoda.

U toku je treći poziv za prijave za zelene inovacione vaučere, koji je otvoren do 31. avgusta ove godine. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poziva sva zainteresovana preduzeća da u saradnji sa svojim izabranim istraživačko- razvojnim organizacijama popune prijavni obrazac i pošalju ga na inovacionivauceri@ebrd.rs.

Milisav Pajević

Zbog nedostavljanja izveštaja Agencija za zaštitu životne sredine pokrenula prekršajne prijave

10.07.2018

Agencija za zaštitu životne sredine je dostavila Prekršajnom sudu u Beogradu 1981 zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica i preduzetnika koji nisu ispunili svoje obaveze izveštavanja za 2017. godinu o uvozu proizvoda koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Rok za predaju izveštaja o posebnim tokovima otpada za 2017. godinu bio je do 31. marta ove godine.

Podsetimo, obavezu podnošenja godišnjeg izveštaja o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada imaju sva pravna lica i preduzetnici koji proizvode ili uvoze proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Ova obaveza se takođe, odnosi i na udruženja, fondacije i slične organizacije, a koje su vršile uvoz proizvida koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Milisav Pajević

Ujedinjene nacije upozoravaju na preteran izlov ribe u okeanima

10.07.2018

U jednoj trećini svetskih okeana izlov ribe je preteran, a globalna potrošnja ribe je na istorijski najvišem nivou, navode Ujedinjene nacije u najnovijem izveštaju, upozoravajući na pretnju održivosti tog ključnog izvora proteina za milione ljudi širom sveta.

Prekomeran ribolov je naročito izražen u delovima sveta u razvoju, gde se mnogi ljudi već bore s problemom obezbeđivanja dovoljno nutritivne hrane, piše u izveštaju Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Na globalnom nivou, procenat izlovljene ribe u magacinima je porastao do neodrživog nivoa od 33,1 odsto u 2015. godini, sa 31,4 procenta u 2013. godini i 10 odsto u 1974.

Potrošnja ribe je dostigla istorijski rekord od 20,2 kg po osobi u odnosu na devet kilograma 1961. godine, navodi se u izveštaju i dodaje da se očekuje dalje povećanje potrošnje s rastom svesti potrošača u pogledu brige o vlastitom zdravlju.

Trenutno, 3,2 milijarde ljudi se oslanja na ribu, koja u njihovom unosu životinjskih proteina u ishrani učestvuje sa skoro 20 odsto.

Uzgoj ribe u ribnjacima ili akvakultura – najbrže rastući poljoprivredni sektor u proteklih 40 godina – u velikoj meri je zaslužan za povećanje dostupnosti ribe u svakodnevnoj ishrani, ističe FAO.

Sa daljim smanjenjem izlova na otvorenom moru, sve više zemalja će se okretati razvoju farmi ribnjaka. Vlada u Alžiru podstiče farmere u Sahari da gaje ribu kako bi povećali svoje prihode i proizvodnju ribe.

Kritičari međutim kažu da to može naneti štetu životnoj sredini i doneti bolesti i širenje invazivnih životinjskih vrsta u divljini.

Milisav Pajević

1...1,0721,0731,074...1,677 Page 1,073 of 1,677

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM