Energetske zajednice građana u Srbiji i dalje nisu zaživele, uprkos tome što su izmene Zakona o energetici usvojene pre godinu dana i što je njihov rad formalno omogućen. U praksi nedostaju ključni elementi: podzakonski akti, registar energetskih zajednica i modeli ugovora za snabdevanje i obračun energije, zbog čega građani, preduzeća i lokalne samouprave i dalje nemaju jasnu proceduru kako da započnu osnivanje, zaključeno je na panel diskusiji koju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine.

Učesnici panela „Energetske zajednice građana nakon godinu dana: U potrazi za procedurom“ saglasni su da ne treba čekati regulativu, kao i da u kreiranju propisa treba uzeti u obzir stanje na terenu i iskustva ljudi koji su već aktivni u energetskim zadrugama.

Ivana Jovčić, direktorka Centra za unapređenje životne sredine, podsetila je da još nisu doneta podzakonska akta neophodna za osnivanje energetskih zajednica.

– Da bi ceo sistem počeo da funkcioniše, Vlada RS treba da usvoji uslove za osnivanje energetskih zajednica, kriterijume za deljenje energije i sadržinu osnivačkog akta. Pored toga, operater distributivnog sistema treba da uspostavi registar energetskih zajednica, a potom da snabdevač objavi model ugovora za snabdevanje članova energetskih zajednica i model za obračun viškova električne energije – rekla je Jovčić i dodala da će verovatno biti potrebne i izmene zakona iz oblasti finansija.

Zakon propisuje da su energetske zajednice neprofitna pravna lica, što bi prema njenom mišljenju trebalo promeniti jer nije ni u skladu sa evropskom direktivom.

– U EU energetske zajednice građana nisu nužno definisane formalnim neprofitnim statusom, već primarnim ciljem, odnosno obezbeđivanjem ekonomskih, ekoloških i socijalnih koristi za članove i lokalnu zajednicu, a ne ostvarivanjem profita kao osnovne svrhe. Najčešći modeli su upravo zadruge, a u pojedinim državama i udruženja – rekla je Jovčić.

Ona smatra da je u ovom trenutku važno naći način da se plasiraju tačne informacije, da ne bi opet došli u situaciju kao sa prozjumerima, kada su građani zbog obmanjujućih informacija imali nerealna očekivanja.

Pročitajte još:

• Srbija najnaprednija u regionu u primeni Paketa za integraciju električne energije
• Od 2026. porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda u Srbiji
• Šta donosi novi Zakon o porezu na emisije GHG od 2026.

Ekspertkinja za energetiku Dunja Grujić izjavila je da je realno očekivati da regulativa bude spremna krajem sledeće godine, ali i da se pre toga treba angažovati kako bi se što više ljudi obavestilo i uključilo.

Kada su u pitanju moguće prepreke u osnivanju energetskih zajednica, Grujić je rekla da će prvi kamen spoticanja biti priključenje na distributivnu mrežu, ocenivši da bi trebalo uvesti neke olakšice za energetske zajednice.

Prema njenom mišljenju, lokalne samouprave mogu da imaju važnu ulogu u osnivanju energetskih zajednica iz praktičnih razloga, zbog većeg ulaganja, bržeg dobijanja potrebnih dozvola ili obezbeđivanja prostora za postavljanje solarnih elektrana.

Jelena Stojković Terzić, docent na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, istakla je da su energetske zajednice kompleksne i da neke stvari treba preciznije definisati da bi kasnije bilo manje ispravki, ali da ne treba čekati regulativu.

– Možemo da pripremimo teren da bismo bili spremni da delujemo kad podzakonski akti budu doneti. Ceo proces se svodi na edukaciju, obaveštavanje građana i lokalnih samouprava – rekla je Stojković Terzić.

Ana Džokić, jedan od osnivača Energetske zadruge Elektropionir, saglasila se da se treba pripremiti, posebno u pogledu informisanja i edukacije građana, ali ne misli da lokalne samouprave treba da imaju ključnu ulogu.

– Ne bih prevelike nade polagala u lokalne samouprave, jer to treba da budu energetske zajednice građana. Ne treba da očekujemo da će lokalne samouprave da odigraju ključnu ulogu, možda mogu da imaju neku ulogu, ali ključni treba da budu građani – ocenila je Džokić.

Ona je istakla da je važno da se ljudi koji već imaju iskustva udruživanja uključe u proces definisanja zakona i da se zaposleni u institucijama upoznaju sa stanjem na terenu.

– Zakoni se pišu apstraktno. Treba da se osvrne na to što postoji na terenu, sa čim se srećemo u praksi, koji su problemi, šta nameravamo, a onda da na osnovu toga nastaju zakoni, a ne obrnuto. Takođe, potrebni su nam mladi u tim institucijama, koji će da unesu entuzijazam u energetsku tranziciju, a ne da to vide kao teret koji treba da iznesu – rekla je Džokić.

Stojković Terzić je takođe ocenila da je „nerazumevanje stvari na terenu“ sistemski problem koji koči sve vezano za energetsku tranziciju i inovacije.

– Pričamo o građanskoj energiji, nečemu što je za nas, a sa druge strane nas niko ne pita kako to treba da izgleda. Energetska tranzicija nije samo tehnološka tranzicija, nego tranzicija društva koja ima socijalni, politički, ekonomski, geopolitički aspekt, a ne samo tehnički – rekla je ona.

Izvor: Centar za  unapređenje životne sredine