Home Blog Page 2

Građanima u 137 gradova i opština biće dostupne subvencije energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (kendall-ruth)
Foto: Emilija Jovanović

Ovogodišnji javni poziv za program „Čista energija“, koji promoviše energetsku efikasnost i omogućava jedinicama lokalne samouprave da se uključe zvanično je završen.

Odziv je ovog puta bio veći nego prethodne godine. Ove godine, više od 137 gradova i opština uključeno je u program, omogućavajući građanima da apliciraju za bespovratna sredstva namenjena poboljšanju energetske efikasnosti domova. Planirane subvencije pokrivaju do 65 odsto investicija za zamenu stolarije, izolacije, fasada, krovova, kotlova i instaliranje solarnih panela. Uskoro će biti raspisani i prvi pozivi za građane, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

U sklopu programa, posebna pažnja je posvećena socijalno ugroženim domaćinstvima, kojima se nudi do 90 odsto pokrivenosti troškova za energetsku sanaciju i koja će imati poseban javni poziv. 

Pročitajte još:

Osvrtom na prošlogodišnje rezultate, zaključeno je da je  uloženo 1,91 milijardi dinara za sanaciju skoro 10.000 domaćinstava u 131 lokalnoj samoupravi, što je rezultiralo značajnim energetskim uštedama.

Energetska sanacija ovih domaćinstava postigla je uštede energije ekvivalentne godišnjoj proizvodnji gradske toplane u Nišu i smanjenju emisije ugljen-dioksida kao da se 28.000 automobila ukloni sa puteva, stoji u saopštenju.

Projekat „Čista energija“ nastaviće se do kraja 2027. godine, u cilju sanacije oko 50.000 domaćinstava širom zemlje, radi smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih gasova.

Energetski portal

Bijelo Polje dobija vetroelektranu

Photo-illustration: Pixabay (makunin)
Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Početkom godine objavljen je Javni poziv za davanje u zakup državnog zemljišta u Opštini Bijelo Polje za izgradnju vetroelektrane. Predmet Javnog poziva je zakup zemljišta u katastarskoj opštini Korita, na period od 30 godina.

Zemljište se davalo u zakup sa obavezom projektovanja, izgradnje, eksploatacije i održavanja vetroelektrane sa instalisanim kapacitetom od 6,6 MW po vetrogeneratoru, navodi se u Javnom pozivu objavljenom na sajtu Vlade Crne Gore.

Opština Bijelo Polje nalazi se na severu Crne Gore i jedna je od najvećih opština u zemlji po površini. Imajući u vidu geografski položaj i klimatske uslove, Bijelo Polje predstavlja povoljnu lokaciju za izgradnju vetroelektrane. Ova opština ima oko 40.000 stanovnika i bogata je prirodnim resursima.

Pročitajte još:

Kako je planirano, na ovom zemljištu izgradiće se ukupno 11 vetrogeneratora sa ukupnom instalisiranom snagom od 72,60 MW, čime je ispunjen uslov da kapacitet bude od 6,6 MW po generatoru.

Površina zemljišta kako stoji u tabeli Javnog poziva iznosi oko 150 hektara.

Projekat će znatno doprineti povećanju kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori, podstičući ekonomski razvoj i održivost lokalne zajednice.

Energetski portal

Dodela bespovratnih sredstava za nabavku priplodnih grla u AP Vojvodini

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Cotton)
Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, raspisao je Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla u AP Vojvodini u 2024. godini.

Konkurs je raspisan sa ciljem povećanja efikasnosti, konkurentnosti i održivosti proizvodnje na farmama. Kako se navodi, u Sektoru mleko, potrebno je izvršiti poboljšanje kvaliteta mleka i radnog sastava stočnog fonda, dok je u Sektoru meso, neophodno poboljšavanje kvaliteta mesa, rasnog sastava stočnog fonda.

Za realizaciju aktivnosti predviđeno je ukupno 150.000.000 dinara. Maksimalni iznos besplatnih sredstava po jednoj prijavi za:

  • nabavku kvalitetnih priplodnih grla goveda-junica je do 3.000.000 dinara bez PDV-a
  • nabavku kvalitetnih priplodnih grla- nazimica je do 1.000.000 dinara bez PDV-a
  • nabavku kvalietnih priplodnih grla-ovaca i koza  je do 1.000.000 dinara bez PDV-a

Minimalni iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi za nabavku iznosi 200.000 dinara bez PDV –a po prijavi.

Pročitajte još:

U konkursu se navodi da se prilikom obračuna uzima vrednost prihvatljivih troškova investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV) – do 90 odsto ukupno prihvatljivih troškova investicije bez PDV-a, Nabavka kvalitetnih priplodnih grla goveda, svinja, ovaca i koza.

Takođe, prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava, priznavaće se samo investicije realizovane nakon 01. januara 2024. godine.

Konkurs je otvoren do 31. maja 2024. godine.

Više informacija o nameni podsticajnih sredstava, uslovima za učešće na Konkursu, potrebnoj dokumentaciji i načinu dostavljanja prijava, pročitajte ovde.

Energetski portal

Više punjača preduslov za dekarbonizaciju saobraćaja u EU do 2030.

Foto-ilustracija: Unsplash (Oxana Melis)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Za uspešnu dekarbonizaciju saobraćaja nije dovoljno samo povećati prodaju ekoloških vozila već je podjednako važno ulaganje u infrastrukturu koja će vozačima omogućiti nesmetano funkcionisanje.

Nedovoljan broj punjača za električna vozila predstavlja veliki problem za Evropsku uniju koja je zbog toga u opasnosti da ne ispuni ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida do 2030. godine, upozorava Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA).

Novi izveštaj koji je objavila ACEA ukazuje na alarmantan jaz između trenutne dostupnosti javnih punjača za električne automobile u EU i onoga što je potrebno za uspešnu dekarbonizaciju saobraćaja.

Disproporcija je vidljiva i kada je reč o broju prodatih automobila i broju instaliranih punjača. Prodaja električnih automobila u EU porasla je tri puta brže od postavljanja punjača između 2017. i 2023. godine.

ACEA procenjuje da će do 2030. godine Evropskoj uniji biti potrebno 8,8 miliona punjača da bi ostvarila svoje ciljeve za smanjenje emisija iz saobraćaja. Da bi se to postiglo, biće potrebno instalirati 1,2 miliona punjača godišnje (ili preko 22.000 nedeljno) – osam puta više od trenutne godišnje stope instaliranja.

Prošle godine je širom EU instalirano nešto više od 150.000 javnih punjača (manje od 3.000 nedeljno), a sada ih je ukupno oko 630.000.

„Potrebno nam je masovno usvajanje električnih automobila u svim zemljama EU da bismo postigli ambiciozne evropske ciljeve smanjenja CO2. Ovo se neće dogoditi bez široke dostupnosti javne infrastrukture za punjenje u celom regionu“, izjavila je generalna direktorka ACEA-e, Sigrid de Vris.

Pročitajte još:

Broj elektropunjača sve važnije pitanje za Srbiju

Iako još uvek ne možemo da se merimo sa razvijenijim evropskim zemljama, broj automobila na električni pogon u Srbiji raste. Stručnjaci iz ove oblasti predviđaju da bi iduće godine na putevima Srbije moglo da bude 4.000 vozila na baterije, a raste i broj elektropunjača.

Prema podacima dostupnim na sajtu JP “Putevi Srbije”, na glavnim putnim pravcima u Srbiji trenutno je postavljeno osam elektropunjača za DC i AC punjenje.

Ovo je posebno važno kako za domaće vlasnike električnih automobila, tako i za vozače u tranzitu koji neće imati problem da nađu punjač.

Usluga punjenja električnih automobila na postojećim punjačima je za sada besplatna, a u pripremi je zakonska regulativa za uvođenje naplate za sve korisnike, piše na sajtu JP “Putevi Srbije”.

Milena Maglovski

Novo lice poljske energetike – Od uglja do nuklearnih reaktora

Foto-ilustracija: Unsplash (jason-blackeye)
Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)

Poljska, kao jedan od vodećih proizvođača uglja u Evropi, nalazi se na prekretnici u svojoj energetskoj politici, s obzirom da je članica Evropske unije,  transformacija energetskog sektora i usklađivanje sa klimatskim ciljevima Evropske unije neminovni su za budućnost zemlje.

U 2022. godini, više od 40 odsto primarne potrošnje energije u Poljskoj dolazilo je iz uglja, dok su fosilna goriva zajedno činila 87 odsto ukupne potrošnje energije. Ovi podaci ilustruju duboku ukorenjenost uglja u energetsku strukturu zemlje i istovremeno ukazuju na hitnu potrebu za promenom.

Suočena sa ovim izazovima, poljska vlada je usvojila ambicioznu Energetsku politiku do 2040. godine (EPP2040) u februaru 2021. tačnije detaljan plan za postepenu tranziciju ka održivijim izvorima energije. Dokument predviđa smanjenje učešća uglja u proizvodnji električne energije na 56 odsto do 2030. godine, prirodni gas je predviđen kao prelazno gorivo s obzirom da manje doprinosi zagađenju, dok se istovremeno stavlja naglasak na znatno povećanje učešća obnovljivih izvora energije – do 2030. godine se očekuje da obnovljivi izvori čine najmanje 23 odsto finalne potrošnje energije i najmanje 32 odsto proizvodnje električne energije, navodi se na sajtu World Nuclear Association.

U skladu sa ovim ciljevima, zemlja se opredelila za smanjenje zavisnosti od uglja i poboljšanje kvaliteta vazduha, koji spada među najlošije u Evropi, razvojem nuklearne energije. Poljska planira izgradnju nuklearne elektrane sa većim brojem reaktora, od kojih bi prvi trebalo biti pušten u rad 2033. godine, dok bi se preostali reaktori puštali u rad svake 2 do 3 godine, čime bi se do 2043. godine potpuno implementirala ova komponenta energetske politike.

Pročitajte još:

Javno mnjenje u Poljskoj većinski podržava ovaj prelaz na nuklearnu energiju. Prema istraživanju agencije CBOS iz decembra 2022. godine, čak 75 odsto stanovnika izrazilo je podršku za razvoj nuklearne energije, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine.

Poljska je svoj nuklearni program započela kao novajlija u ovoj oblasti, ali na ovome radi uz podršku i smernice od Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). IAEA je igrala ključnu ulogu u proceni i pripremi potrebne infrastrukture i regulatornih okvira, čime je osigurana usklađenost sa međunarodnim standardima bezbednosti. Tokom meseca tim iz IAEA posetio je Poljsku da proceni kako se zemlja priprema za svoju prvu nuklearnu elektranu. Ocena je pokazala da Poljska dobro napreduje, posebno u planiranju, finansiranju i organizovanju potrebne infrastrukture i regulatornih okvira.

Sa ovako postavljenim temeljima, izgradnja nuklearne elektrane započeće odabirom tehnologije reaktora AP1000 od američke kompanije Westinghouse. 

Puštanje u rad prve jedinice 2033. godine biće značajan korak ka modernizaciji poljske energetike, a nuklearna energija predstavlja čistu alternativu koja može znatno doprineti smanjenju zagađenja i pomoći Poljskoj da ispuni svoje klimatske obaveze prema Evropskoj uniji.

Energetski portal

Danska: aukcije za energiju vetra na moru mogle bi da obezbede energiju za 10 miliona domaćinstava

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Danska je posvećena razvoju energije vetra na moru, što je potvrdila i 2021. godine, kada je otvorila najveći vetropark u Skandinaviji ,,Kriegers Flak’’ u Baltičkom moru. Do sada su na moru izgrađene vetroelektrane ukupne snage 2,7 GW.

Danska energetska agencija (Danish Energy Agency), otvorila je tender za vetroelektrane na moru, koji bi mogao da dovede do značajnog povećanja kapaciteta ove energije. Kako je navedeno na sajtu Agencije, na ovaj način omogućiće se uspostavljanje namanje novih 6 GW do 2030. godine.

Prema planu, najmanje 3 GW trebalo bi da se izgradi u Severnom moru, zatim dve vetroelektrane u Kategatu, od čega će jedna imati snagu najmanje 1 GW a druga između 0,8 i 1,2 GW i poslednja je planirana u Baltičkom moru kao ,,Kriegers Flak II’’, odnosno proširenje postojeće pomenute elektrane iz 2021. godine.

Pročitajte još:

Kako se dodaje, ponuđači imaju mogućnost da postave i više vetrogeneratora, što znači da postoji potencijal da se uspostavi do 10 GW i više ukupnog kapaciteta. Ukoliko se to ostvari, energija koja bi se dobijala iz ovih izvora energije mogla bi da zadovolji više od 10 miliona danskih i evropskih domaćinstava. Pored toga, električna energija bi mogla da se koristi i za proizvodnju vodonika i drugih proizvoda kao zamena fosilnim gorivima.

U ovom trenutku u Danskoj se gradi još jedna vetroelektrana u Severnom moru ,,Thor Offshore Wind Farm’’, čiji se završetak očekuje 2027. godina i koja će obezbediti dodatnih 1 GW kapaciteta.

Podaci WindEurope pokazuju da će izgradnja vetroparkova otvoriti oko 12.000 radnih mesta. Postoji i nekoliko novina koje se uvode ovom aukcijom, kao što je poštovanje ljudskih prava, poboljšane kriterijume za prekvalifikaciju uz postavljanje ključnih društvenih i ekoloških standarda. Ono što je dodatna novina, jeste učešće države, što znači da će Danska kao država biti suvlasnik 20 odsto svake vetroelektrane.

Katarina Vuinac

Kako teku radovi na obilaznici oko Gornjeg Milanovca?

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Kalinin)
Foto-ilustracija: Unsplash (xan-griffin-)

Projekat obilaznice oko Gornjeg Milanovca uključuje izgradnju nove saobraćajnice od Gornjeg Milanovca do Klatičeva, duge 4,78 km, kao i rekonstrukciju postojećeg državnog puta od Klatičeva do ukrštanja sa autoputem „Miloš Veliki“ na petlji „Takovo“, u dužini od 4,70 km.

Ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu najavio je da će projekat biti završen do kraja septembra kao i da obilaznica, koja će biti duga 9,5 kilometara, ide ka finalnim radovima.

Pored toga, četiri mosta koja su deo projekta su takođe u završnoj fazi, dok je zgrađen jedan nadvožnjak i potporni zidovi, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Asfaltiranje će početi u maju, zbog čega će obilaznica biti spremna do kraja septembra. Ovo će omogućiti teretnom saobraćaju da zaobiđe Gornji Milanovac, što će olakšati saobraćaj u samom gradu i poboljšati životnu sredinu za stanovnike.

Paralelno sa ovim projektom otpočeli su radovi na obilaznici oko Valjeva i Kragujevca, dok su obilaznice oko Požege, Svilajnca, Loznice i Bačke Palanke planirane za naredni period.

U pogledu infrastrukturnih projekata, ove godine bi trebalo da bude završeno 166 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok će do kraja 2026. godine ukupno biti izgrađeno gotovo 487 kilometara.

Energetski portal

Zajednički projekat Srbije i EU za prečišćavanje otpadnih voda u Sokobanji

Foto-ilustracija: PIxabay
Foto: Wikipedia

Ugovor o izgradnji sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštini Sokobanja, koji obuhvata rekonstrukciju i izgradnju kanalizacione mreže i izgradnju novog postrojenja za preradu otpadnih voda, potpisali su Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković i Emanuele Žiofre, šef delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ugovoren iznos radova je 12.4 miliona evra, od čega EU obezbeđuje 6.3 miliona evra, dok Republika Srbija obezbeđuje 6.1 milion evra iz budžeta.

Prema rečima ministarke, njegova realizacija doprineće poboljšanju uslova životne sredine u regionu i smanjenju zagađenja reke Gradašnice i Moravice, kao i Bovanskog jezera koje se nalazi nizvodno a koje se koristi kao izvor vode za opštinu Aleksinac.

,,Na ovaj način će se obezbediti prečišćavanje otpadnih voda za šire područje opštine Sokobanja, a samim tim i puna usklađenost sa relevantnim nacionalnim zakonodavstvom, kao i direktivama EU u ovoj oblasti”, istakla je ministarka.

Prilikom planiranja ovog projekta u obzir je uzeto to da je Sokobanja važan turistički centar, rekla je ministarka i dodala da je zbog toga planirani kapacitet prerade otpadnih voda 22.000 ekvivalent stanovnika, što obuhvata pik turističke sezone.

Pročitajte još:

Projekat „Izgradnja sistema za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštini Sokobanja’’ se finansira iz IPA 2020 programa na osnovu Finansijskog sporazuma potpisanog između Evropske komisije i Vlade RS.

Ambasador Žiofre je istakao da ovaj projekat ima dve komponente.

,,Najpre potpisujemo ugovor za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u samoj Sokobanji. I drugo, rešavamo širu mrežu cevovoda za otpadne vode. To podrazumeva sanaciju kolektora i crpnih stanica. Region u celini će učiniti značajan korak napred u poboljšanju kvaliteta vode.  Ovaj projekat u Sokobanji nije prva investicija EU u ovom sektoru, jer imamo dugu istoriju podrške Srbiji u oblasti otpadnih voda, što pokazuju završeni i tekući projekti u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raškoj, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu’’, rekao je ambasador.

Ministarka Tanasković je podsetila da je programom ”Skok u budućnost – Srbija 2027”  predviđena izgradnja 1.108 kilometara kanalizacione mreže i 32 postrojenja za preradu otpadnih voda. Planirani cilj je da 2026. godine 35 jedinica lokalnih samouprava bude sa preko 80 odsto pokrivenosti kanalizacinom mrežom, i izgrađenim postrojenjima.

Energetski portal

Prvo se zadužimo pa bacamo – za praznike u đubretu završi 40 odsto više hrane

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predstojeći vikend mnogi će iskoristiti za nabavku namirnica za prvomajske i vaskršnje praznike. Iako su cene hrane jedna od najbolnijih tema srpske ekonomije, u našem potrošačkom i kulturološkom kodu važi pravilo da za praznike „mora da se ima“. Skloni smo da se za prazničnu trpezu zadužujemo i da kupujemo više nego što nam treba pa veliki deo hrane završi u đubretu iako je sve više gladnih.

Iako Vaskrs i Prvi maj nemaju potrošačku dinamiku koju imaju Nova godina i Božić, tokom spojenih prolećnih praznika možemo očekivati povećanu potrošnju za 30 do 40 odsto – rekao je za RTS Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Dodaje da možemo očekivati povećanje cena pojedinih kategorija mesa kao i ugostiteljskih usluga i turističkih aranžmana kao i ostalih stvari na koje građani fokusiraju svoje slobodno, praznično vreme.

Dodaje da su akcije u maloprodaji već počele i da će nas trgovci mamiti sniženjima na aktuelne proizvode poput jaja i suvomesnatih proizvoda. Mijušković navodi da možemo govoriti o tome da će doći do neke stabilizacije cena onog momenta kada taj pik tražnje opadne.

,,Ne očekujem da će doći do nekih drastičnih variranja cena ali može se desiti da dođe do nestašice nekih kategorija artikala. Evo sad baš trgovci javljaju da je ćumur deficitaran zbog roštilja koji će se organizovati i da je njegova cena prilično nestandardna, odnosno da se ne može govoriti o nekoj očekivanoj prosečnoj ceni, već znatno varira od objekta do objekta“, kaže Mijušković.

Pročitajte još:

Kupujemo preko mere za praznike

,,U Srbiji se na godišnjem nivou prema podacima Banke hrane baci oko 770.000 tona hrane. Očekuje se da će se upravo otpad od hrane povećati sa količinom potrošnje u ovom periodu, a to je negde za 40 odsto. Ako znamo, po nekim podacima da jedan Beograđanin, recimo, napravi 300 grama otpada, sada će biti minimum 450“, rekla je za RTS Sanida Klarić iz humanitarne organizacije Banka hrane.

Ona je istakla da je od pandemije koronavirusa značajno opao broj kompanija koje doniraju hranu za siromašne.

,,Banka hrane je imala negde oko 50 donatora i to velikih donatora i postepeno se to smanjivalo tako da smo sada tu negde na pola od tog broja. Međutim, sada je pokrenuta akcija da se porez na donacije hrane ukine kako bi kompanije imale svoj interes da doniraju“, rekla je Klarićeva i istakla da Banka hrane prima donacije u pirinču, brašnu, konzervama i drugoj upakovanoj hrani.

Kaže da tu robu oni dalje distribuiraju do oko 220 organizacija koje hranu odnose do onih kojima je najpotrebnija. Dodaje da to nisu samo nezaposleni, osobe sa invaliditetom ili staračka domaćinstva, već da su u potrebi za donacijama sve više i porodice u kojima neki od članovi rade, ali njihova primanja ne mogu da pokriju sve veće troškove ishrane.

Izvor: RTS

Brz razvoj baterija ključan za energetske i klimatske ciljeve?

Foto-ilustracija: Freepik (avatar rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Baterije, naročito litijum-jonske, nekada su se najčešće povezivale sa elektronikom poput mobilnih telefona ili laptopova. Danas, njihova uloga postala je vrlo značajna, možda i ključna, u oblasti energetike i dostizanja energetskih i klimatskih ciljeva. Tome u prilog govore podaci koje je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) – rast baterija je u 2023. godini nadmašio gotovo sve ostale tehnologije koje su u vezi sa čistom energijom.

Štaviše, energetski sektor danas predstavlja preko 90 odsto ukupne potražnje za baterijama. Tokom prošle godine, upotreba baterija u ovom sektoru porasla je za više od 130 odsto u odnosu na 2022. godinu. One su značajne i za razvoj održivog transporta, te je zahvaljujući njima u tri godine prodaja električnih automobila porasla za preko 10 miliona. Preciznije, u 2020. godini bila je reč o tri miliona, a u prošloj godini o 14 miliona.

Iako je razlog za njihov porast sam njihov značaj i neophodnost za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva, ono što je dodatno uticalo jeste pad cene. Naime, kako navodi IEA, troškovi baterija su za manje od 15 godina pali za više od 90 odsto.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Imajući u vidu da su baterije kao skladište električne energije ključne za razvoj obnovljive energije i održivih vozila, a da su električna energija i transport postavljeni za ključne stubove kada je reč o smanjenju emisija i ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5oC, izvodi se zaključak da je razvoj baterija u srži pomenutih ciljeva.

Njihova uloga ogleda se i u ublažavanju zagušenja mreže u trenutku kada je potražnja na najvišem nivou.

I pored toga što podaci ukazuju na to da se veoma brzo razvijaju, istraživanja govore da će primena baterija morati da se značajno poveća do kraja decenije.

,,Da bi se globalni kapacitet obnovljive energije utrostručio do 2030. godine, biće potrebno 1.500 GW skladišta energije, od čega 1.200 GW iz baterija’’, navodi IEA.

Specijalni izveštaj o baterijama i bezbednim energetskim tranzicijama ( eng Special Report on Batteries and Secure Energy Transitions), koji je objavljen od strane IEA, izneo je zaključak da je za globalno povećanje proizvodnje baterije potrebno da se dodatno smanje troškovi za njihovu proizvodnju, bez smanjenja kvaliteta. Ono što je takođe neophodno, jeste raznolikost u lancima snabdevanja, odnosno da se u proizvodnju i snabdevanje sirovinama, uključi što veći broj zemalja.

Energetski portal

Principi održive arhitekture kroz istoriju i danas

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)
Foto-ilustracija: Unsplash (Nosiuol)

Izveštaj o globalnom statusu Ujedinjenih nacija još 2017. godine izneo je činjenicu o velikom zagađenju koje dolazi iz zgrada i građevinskog sektora, potkrepljujući je konkretnim podacima. Kako je navedeno, 36 odsto globalne upotrebe finalne energije i 39 odsto emisija ugljen-dioksida koje se odnose na energiju proizlaze samo iz pomenuta dva izvora. Iako je kovid pandemija uticala na drastično smanjenje potražnje za ovim sektorom, već 2021. godine građevinske aktivnosti su se gotovo u potpunosti oporavile. Oslanjajući se na neke novije informacije, na prošlogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi (COP28) pokrenut je takozvani Proboj u zgradama kao globalna inicijativa za održivi sektor građevinarstva do 2030. godine. Tom prilikom 27 zemalja je dalo obećanje za svoju posvećenost ostvarenju postavljenog cilja, a upravo one čine preko 30 odsto svetske populacije i oko 50 odsto doprinose globalnim emisijama gasova staklene bašte.

Prethodno navedeno ukazuje na potrebu za sve većom prisutnosti principa i rešenja održive arhitekture prilikom projektovanja i gradnje objekata, sa ciljem smanjenja negativnih dejstava na životnu sredinu. To zapravo znači da se arhitektura ne usmerava više isključivo na estetski izgled objekata, već uključuje i ekološke i socijalne dobrobiti. Iako je pojam vrlo širok, mogu da se izdvoje neki od njegovih najvažnijih činioca.

U FOKUSU:

Upotreba održivih materijala odnosi se na one tokom čije proizvodnje se manje zagađuje životna sredina, zatim reciklirane ili koji mogu kasnije da podlegnu reciklaži, materijale koji se proizvode od obnovljivih resursa, kao i one koji se dobavljaju iz lokalnih sredina. Primera radi, jedan od najvećih zagađivača u smislu ispuštanja zagađujućih emisija u građevinskoj industriji jeste cement, koji je sastavni deo betona. Zbog toga naučnici iznalaze alternativna rešenja kako bi se proizveo održiviji beton, izostavljajući upotrebu cementa. Neka od rešenja jesu proizvodnja betona na bazi algi, konoplje, kreča ili, recimo, upotreba pepela od uglja, kojim se smanjuje potrebna količina cementa. Sve češće se industrijska konoplja koristi u građevinarstvu koja je, između ostalog, vrlo dobar izolator. Još neki obnovljivi materijali koji se koriste u građevinarstvu jesu bambus i pluta.

Foto-ilustracija: Unsplash (S. Tsuchiya)

Smanjenje otpada povezuje se sa prethodnom stavkom. To uključuje minimalizovanje građevinskog otpada, što je olakšano ukoliko je materijal reciklabilan. Osim toga, objekti mogu da uključe i sistem za reciklažu i kompostiranje.

Energetski efikasne zgrade podrazumevaju dobru izolacija, efikasne uređaje i sistem rasvete, zatim dobru prirodnu ventilaciju, korišćenje prirodnog svetla, ugradnju solarnih panela i drugo. Uređaji za senčenje zgrada omogućavaju da se tokom leta spreči previše sunčeve svetlosti, dok zimi služi kao dodatna izolacija. Takođe treba istaći i kvalitetnu stolariju, jedno od dobrih rešenja jesu prozori koji se automatski zatamnjuju u zavisnosti od količine svetlosti. Naravno, vrlo je važan i materijal samih zidova, pa kao primer može da se navede kamen koji apsorbuje i skladišti sunčevu toplotu, a zatim je oslobađa kada je potrebno. Ne sme se izostaviti ni značaj prirodne izolacije, odnosno zelenila koje čini i samo drveće, ali i interesantna rešenja kao što su živi zeleni zidovi. Objekat može biti energetski efikasniji i ukoliko se prilikom projektovanja u obzir uzme orijentacija gradnje u odnosu na položaj sunca u toku dana.

Ušteda vode uključuje nekoliko veoma korisnih sistema. Prvi od njih jeste sistem za sakupljanje kišnice, koji omogućava da se ovako prikupljena voda kasnije koristi, recimo, za navodnjavanje ili ispiranje toaleta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Carles Rabada)

Sistemi sive vode prikupljaju otpadne vode iz slavine, tuša, mašine za pranje veša i sudova, a posebnim tretmanom ona može ponovo da se upotrebi u određene svrhe. Tu su takođe i efikasni sistemi navodnjavanja, kao i sistemi sa niskim protokom vode. Treba pomenuti i zelene krovove na kojima može da se uzgaja vegetacija, a koji za zalivanje koriste kišnicu.

Održivi prevoz podrazumeva promovisanje elektromobilnosti kroz obezbeđena mesta za punjenje. Pored toga, garaža treba da obuhvata i sigurno mesto na koje može da se odlože alternativna prevozna sredstva kao što su bicikl ili trotinet. U Srbiji je, primera radi, nedavno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji uvedeno da u rezidencijalnim zgradama svako četvrto parking mesto mora da ima električni punjač, dok je za poslovne objekte reč o svakom trećem parking mestu.

Pažljivo izabrana lokacija zahteva da se izgradnjom objekta ne ugrozi postojeća priroda. Primera radi, ako na određenom prostoru u gradu postoji drveće, projekat treba da minimalizuje njegovu seču zarad izgradnje. Ukoliko je projekat planiran van urbanih predela, recimo na planini, važno je uzeti u obzir biodiverzitet tog područja, kako njihovo prirodno stanište ne bi bilo ugroženo.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Počinje 8. Međunarodni popis belih roda – da li ste ih videli?

Foto-ilustracija: Unsplash (Maurice Schalker)
Foto-ilustracija: Unsplash (Janet)

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) sprovodi 8. Međunarodni popis belih roda i poziva sve zainteresovane građane da uzmu učešće u prebrojavanju ovih ptica i na taj način doprinesu proširivanju znanja o brojnosti belih roda, gnezdilišnim navikama, kao i broju njihovih mladunaca.

“Bela roda je lako uočljiva i prepoznatljiva ptica, krupna, velika, belo-crne obojenosti, dugih crvenih nogu i kljuna. Gotovo je nemoguće pomešati je sa nekom drugom vrstom pogotovo što je karakteristično za njih da naseljavaju isključivo ljudska naselja i za smeštaj svojih masivnih gnezda najčešće koriste stubove za prenos električne energije, krovove, dimnjake, druge strukture. Zato je ovo popis u kojem može da učestvuje najšira javnost, samo je potrebno ispoštovati određene metode kako bi sakupljeni podaci bili kvalitetni”, pojašnjava Kristina Milošević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinatorka popisa u Srbiji.

Ranije su rode svoja velika i teška gnezda pravile od grančica, blata i sličnog materijala, na stogovima slame ili na stablima drveća, ali u poslednjih 40 godina su gotovo u potpunosti premestile svoja gnezda na objekte koje je čovek pravio. Nakon što pređu put od oko 12.000 kilometara, rode se gotovo uvek vraćaju u isto gnezdo, koje dograđuju i popravljaju tokom čitave gnezdeće sezone.

Pročitajte još:

Ljudi su ranije svoje aktivnosti i obaveze u poljoprivredi usklađivali sa dolaskom ptica selica iz Afrike, a među njima su najuočljivije bele rode, stoga je u kulturi ona prepoznata kao simbol rađanja, plodnosti, blagostanja, dolaska proleća i lepog vremena. Bela roda je strogo zaštićena vrsta, te onome koji ruši njihova gnezda, oduzima im jaja, puca na njih ili ih na bilo koji nači uznemirava, prema zakonu sledi novčana ili zatvorska kazna.

Popis belih roda je jedan od najstarijih monitoringa ptica u Evropi i sprovodi se svake desete godine. Ove godine se organizuje po osmi put na području gnezdećeg areala belih roda, u cilju njihovog očuvanja. Organizator popisa je organizacija Naturschutzbund Deutschland (NABU), BirdLife partner u Nemačkoj, a Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovodiće popis na teritoriji Republike Srbije i tako se pridružiti međunarodnim naporima u proučavanju ove vrste.

Brojanje se sprovodi po propisanoj metodologiji na teritoriji cele države. Za ovu priliku je napravljena posebna aplikacija za mobilne telefone koju možete preuzeti u nastavku, a pomoću koje se mogu lako i kvalitetno prikupiti podaci. Za popis se takođe može koristiti i jednostavan formular koji takođe možete preuzeti na OVOM linku.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Plastična kesa, ceger ili platnena torba – i dalje nerešena dilema

Foto ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Pre nekoliko godina najavljivano je ukidanje plastičnih kesa sa tezgi i iz prodavnica, a prodavci su se bunili zbog tih najava.

Od zabrane upotrebe običnih plastičnih kesa, do uvođenja i naplaćivanja biorazgradivih koje, kako se ispostavilo to i nisu, najnovija istraživanja pokazuju za nas laike neverovatan podatak da su ove prve možda i najbolje rešenje.

„Mnoge studije su urađene, a jednu od najvećih radilo je dansko ministarstvo ekologije. Po njenim rezultatima najprihvatljivije rešenje za ekologiju su polietilneske kese. Da bi se napravila jedna pamučna torba od semena pamuka potrebno je 45 hemikalija koje se koristi da bi ona došla do prodavnice. Danci su izračunali da bi ona bila ekološki isplatljivija od najlonskih kesa potrebno je da se koristi minimum 1.400 puta“, kaže Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije.

Ništa bolja situacija nije ni sa papirnim kesama.

„Kod papirnih kesa imamo seču šuma, prljavu tehnologiju izrade celuloze, mnogo vode, mnogo su teže kese, u transportu se mnogo više emituje ugljen dioksida, zauzimaju mnogo više mesta, teže se recikliraju“, ističe Stevanović.

Pročitajte još:

U duelu ceger ili kesa građani su podeljeni.

Foto-ilustracija: Unsplash (Lex Sirikiat)

Najveća šteta od plastičnih kesa je, kažu stručnjaci, jednokratna upotreba i nesavesno odlaganje. I u tom smislu nismo daleko odmakli.

„Trenutno kod nas na tržištu i dalje su u upotrebi takozvane oksodegradabilne kese, koje su isto na bazi polietilena koji su skoro nerazgradivi, ali su im dodati aditivi. One se razgrađuju, ali proizvod razgradnje je mikroplastika koja je vrlo nepoželjna kada završi u životnoj sredini jer ulazi i u lanac ishrane kada nastaju brojni problemi“, navodi dr Marijana Ponjavić, Institut za molekularnu genetiku.

U nekim trgovinskim lancima postoje ekološki najbolje kese, ali samo ako se recilkiraju u specijalnim uređajima koje mi nemamo.

„Imamo na tržištu kese koje se zovu kompostabilne, ali one moraju da završe u industrijskim komposterima kako bi se razgradile“, napominje dr Ponjavić.

Široka upotreba plastične ambalaže i stvaranje plastičnog otpada trebalo bi da se razmatra na svake tri godine. Prošle su već četiri. Ono što sada znamo jeste da su najnovija istraživanja pokazala da u ambalažnom otpadu plastične kese učestvuju sa samo četiri odsto. U ukupnom otpadu u Srbiji na kese otpada 0.35 odsto.

Izvor: RTS

Evropa u 2023. godini – toplotni talasi i jake poplave

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)
Foto-ilustracija: Pixabay

Svetska meteorološka organizacija, u saradnji sa Službom za klimatske promene Kopernikus, objavila je izveštaj koji nam pruža detaljan uvid u stanje klime u Evropi za 2023. godinu pod nazivom ESOTC 2023.

Najnoviji podaci otkrivaju da je 2023. godina bila najtoplija ili druga najtoplija godina u istoriji u zavisnosti od skupa podataka. Temperatura u Evropi sada je za 2,3 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, dok je na globalnom nivou temperatura veća za 1,3 stepena Celzijusa što ukazuje na to da se Evropski kontinent zagreva najbrže u svetu.

Temperature su bile iznad proseka tokom 11 meseci u godini, uključujući i najtopliji septembar u istoriji.

Iako leto 2023. godine nije bilo najtoplije zabeleženo u Evropi, pamtićemo ga po ekstremnim uslovima kao što su toplotni talasi, šumski požari, suše i poplave.

Izveštaj takođe ukazuje na veću smrtnost od toplote koja je u poslednjih 20 godina porasla za oko 30 odsto. Procenjuje se da je smrtnost uzrokovana toplotom veća u 94 odsto evropskih regiona koji su praćeni.

Ekstremne temperature još uvek nisu prepoznate kao veliki rizik po zdravlje od strane društva, osetljivih grupa i pojedinih sistema zdravstvene zaštite, ali ohrabruje podatak što raste broj sistema ranog upozorenja na ekstremne vremenske prilike koje podižu svest i poboljšavaju društvenu spremnost.

Pročitajte još:

Najviša zabeležena temperatura porvršine mora

Prošle godine izmerena je najviša prosečna temperatura površine mora u Evropi ikada.

U junu, Atlantski okean zapadno od Irske i oko Ujedinjenog Kraljevstva bio je pod uticajem morskog toplotnog talasa koji je klasifikovan kao „ekstremni“, a u nekim oblastima je  temperatura površine mora bila čak pet stepeni Celzijusa iznad proseka.

Padavine iznad proseka

Tokom 2023. godine u Evropi je u palo oko sedam odsto više padavina od proseka. U decembru je u gotovo četvrtini evropske rečne mreže zabeležen značajan porast nivoa reka. Jedna trećina evropske rečne mreže imala je rečne tokove koji su premašili „visoki“ prag poplava, a 16 odsto premašio je „teški“ prag poplava.

Prema preliminarnim procenama iz Međunarodne baze podataka o katastrofama, poplave su prošle godine pogodile oko 1,6 miliona ljudi u Evropi i izazvale oko 81 odsto godišnjih ekonomskih gubitaka.

Sa druge strane, 2023. godine je zabeležen ispodprosečan broj dana sa snežnim padavinama u Evropi, posebno širom centralne Evrope i Alpa tokom zime i proleća. Ovo je, zajedno sa visokim temperaturama tokom leta, doprinelo neto gubitku glečerskog leda u svim delovima Evrope.

Milena Maglovski

Ulaganjem u očuvanje prirode do jedne od ekološki najrazvijenijih država

Foto: www.slovenia.info – Jacob Riglin
Foto: Irena Herak

Slovenija, jedna od najmanjih, ali najzelenijih država Evropske unije uspela je da veoma brzo prihvati evropske standarde i približi se najvišem nivou u oblasti zaštite životne sredine. Prema izveštaju američkih univerziteta Jejl i Kolumbija, koji kroz svoj EPI indeks pokazuje koliko su zemlje u svetu blizu utvrđenim ciljevima ekološke politike, Slovenija je uvek bila u vrhu sveta, najčešće među top 20 država i u društvu Finske, Danske, Ujedinjenog Kraljevstva, Austrije. 

Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Srbiji, kaže da ova država redovno zauzima visoko mesto na rang-listama kvaliteta života prema relevantnim naučnim i međunarodnim organizacijama. Ovo se delimično pripisuje očuvanoj prirodi, koja je velika prednost zemlje i obezbeđuje čistu vodu, vazduh, proizvodnju kvalitetne hrane i raznovrsne mogućnosti za opuštanje i rekreaciju. Slovenija mnogo ulaže u očuvanje prirode, a sredstva su se znatno povećala od punopravnog članstva u EU. Naš sagovornik ističe da je zaštita životne sredine sveobuhvatno uređena Zakonom o zaštiti životne sredine, koji zajedno sa Zakonom o očuvanju prirode i Zakonom o vodama čini osnovu krovne državne strategije – Nacionalnog programa zaštite životne sredine. Trude se da svi nacionalni strateški i programski dokumenti budu saglasni sa Agendom 2030 i da doprinesu ostvarivanju 17 globalnih ciljeva održivog razvoja.

Na dobrom ste putu da postanete u potpunosti ekološka država. Kako se u jednoj od najzelenijih država u EU realizuje ekološka tranzicija? Na čemu se temelji vizija ekološkog razvoja Slovenije?

 – Ako se fokusiramo na oblast energetike, usmereni smo ka smanjenju potrošnje energije i primeni mera energetske efikasnosti na svim nivoima (domaćinstva, industrija i usluge, javni sektor, sistemski nivo i problemi gubitaka u mreži). Takođe, težimo ka korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). Tako smo postavili ciljeve za 2030. godinu – učešće OIE 30–35 odsto u konačnoj potrošnji energije, koje pokušavamo da ostvarimo kroz sprovođenje mera. 

Foto: www.slovenia.info – Luka Karlin, Studio Virc

U 2023. godini zabeležili smo izuzetan rast u sektoru solarnih elektrana, povećavši ukupne kapacitete sa 690 na preko 1.100 MW kapaciteta. Rast proizvodnih kapaciteta solarnih elektrana u 2023. godini bio je, gledano po stanovniku, najviši u poređenju sa svim državama EU. Takav porast oko 400 MW dodatnih kapaciteta godišnje, trebali bismo održavati svake godine, kako bismo ostvarili cilj postavljen u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu, koji predviđa oko 3.500 MW kapaciteta solarnih elektrana do 2030. godine. 

Ipak, još mnogo toga treba učiniti, posebno u vezi sa korišćenjem vetroelektrana, gde smo među poslednjima u Evropskoj uniji. Najviše problema imamo sa prostornim planiranjem. Ovde bi nam koristile informacije o projektima, implementaciji i smeštanju u državama Zapadnog Balkana.

U FOKUSU:

Kakva je struktura energetskih izvora u Sloveniji? Koliki je udeo obnovljivih izvora energije i na koji način ćete povećati udeo u narednom periodu? 

– Domaća proizvodnja energije 2023. godine iznosila je više od 131.000 teradžula (TJ), što je za osam odsto manje nego prethodne godine. Gotovo 47 odsto dolazilo je iz nuklearne energije, 32 odsto iz OIE, uključujući hidroenergiju, dok je 21 odsto iz uglja. Slovenija je zadovoljila manje od polovine (48 odsto) svojih energetskih potreba iz domaćih izvora, dok je preostalu količinu uvozila. U poređenju sa prethodnom godinom, energetska zavisnost povećana je za pet procentnih poena. 

Foto: www.slovenia.info – Luka Karlin, Studio Virc

Za snabdevanje energijom, uzimajući u obzir uvoz i izvoz energije, bilo je dostupno skoro 268.000 TJ. U strukturi snabdevanja energijom naftni proizvodi dominirali su sa preko 36 odsto udela, sledila ih je nuklearna energija (23 odsto), a energija iz obnovljivih izvora zajedno sa hidroenergijom (oko 17 odsto), ugljem (12 odsto) i prirodnim gasom (11 odsto). 

U strukturi konačne potrošnje, naftni proizvodi prevladavali su sa 47 odsto, zatim električna energija (23 odsto), OIE (14 odsto), prirodni gas (12 odsto), toplota (tri odsto) i čvrsta goriva (jedan odsto).

Lider ste u regionu u oblasti cirkularne ekonomije. Kako ste to dostigli? Da li ste primenjivali prakse EU zemalja? 

– Slovenija aktivno promoviše princip cirkularne ekonomije, što se manifestuje u Strategiji održive pametne specijalizacije. Nadležna ministarstva sprovode akcije kako bi jačala cirkularnu ekonomiju, posebno kroz Plan oporavka i otpornosti i Program evropske kohezione politike 2021–2027. 

U skladu s Integralnim strateškim projektom dekarbonizacije Slovenije, stvorili smo podržavajuće okruženje kako bismo pomogli preduzećima u tranziciji ka niskougljeničnoj cirkularnoj ekonomiji i korišćenju digitalnih tehnologija za jačanje njihove konkurentnosti. 

Foto: www.slovenia.info – Andrej Tarfila

Sprovodimo i javni poziv za podsticanje dekarbonizacije i tranzicije ka niskougljeničnoj kružnoj ekonomiji, koji će podržati projekte preduzeća u razvoju održivih i kružnih poslovnih strategija i uvođenju novih poslovnih modela. Kroz Program evropske kohezione politike 2021–2027. sprovodimo mere koje doprinose efikasnijem korišćenju resursa i poboljšanju materijalne produktivnosti. Posebna pažnja biće posvećena podršci niskougljeničnim i cirkularnim poslovnim modelima, kao i osnivanju Centra za cirkularnu ekonomiju, koji će povezati slovenačke aktere sa ovog područja. 

Od 2016. godine imamo Strateško razvojno-inovativno partnerstvo, značajnu platformu sa 94 člana, uključujući privredne subjekte, obrazovne, istraživačke institucije i nevladine organizacije.

Više od 60 odsto teritorije Slovenije je prekriveno šumom i zelenilom, ima 40 nacionalnih parkova i rezervata u kojima živi preko 30.000 vrsta životinja. Koliko ulažete u očuvanje biodiverziteta? 

– Smešteni na raskršću alpske, panonske, dinarske i sredozemske biogeografske regije, sa ponosom se svrstavamo među prirodno najbogatija područja. Uprkos manjoj površini (0,004 odsto svetske površine), ovde živi više od jedan odsto svih poznatih živih vrsta na Zemlji, što čini preko 30.000 vrsta, iako se procene kreću i do 120.000 vrsta. Slovenija ima najveći udeo područja Natura 2000 među svim članicama EU – više od 37 odsto ukupne površine teritorije, a razna zaštićena područja zajedno obuhvataju gotovo polovinu državne površine. U poslednjih sedam godina izdvojili smo više od 100 miliona evra za projekte očuvanja biodiverziteta, pri čemu svake godine alociramo 12 miliona evra iz državnog budžeta, dok je dodatnih pet miliona evra iz Šumskog i klimatskog fonda. U programskom periodu 2021–2027. očekujemo oko 130 miliona evra iz fondova EU.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala Održiva arhitektura i finansiranje zelene gradnje

Raspisan nagradni konkurs za izbor najlepšeg dvorišta i terase na teritoriji grada Zrenjanina

Foto-ilustracija: Unsplash (Aniston Grace)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nagradni konkurs za izbor najlepšeg dvorišta i terase na teritoriji grada Zrenjanina, raspisan je i ovog proleća, nakon što je prošle godine prvi konkurs ovakvog tipa uspešno realizovan.

Konkurs raspisuju Grad Zrenjanin i JKP „Čistoća i zelenilo’’, a prijave mogu da se podnesu do 31. maja. prijavni obrazac se može preuzeti na sajtu JKP “Čistoća i zelenilo” Zrenjanin, koji je dostupan ovde, kao i na sajtu grada Zrenjanin, na stranici “Konkursi i oglasi”, koji je dostupan ovde.

Uz prijavu je potrebno priložiti do pet fotografija dvorišta / terase, koje nisu starije od mesec dana. Kako bi komisija imala kompletniji uvid u izgled, poželjno je poslati snimak dvorišta/terase, sa ličnim podacima putem Viber aplikacije, na broj telefona: 064/811-66-31.

Pravo učešća na konkursu imaju privatna lica (privatna domaćinstva i stambene zajednice), čiji se objekat nalazi na teritoriji grada Zrenjanina (gradsko naselje i sva seoska naselja).

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu grada Zrenjanin, nakon što prijave budu završene, Komisija za izbor najlepšeg dvorišta i terase na teritoriji grada Zrenjanina razmotriće pristigle prijave, posetiće dvorišta i terase, koja budu u najužem izboru, i odlučiti o pobednicima. Pobednici konkursa će blagovremeno biti obavešteni o datumu dodele nagrada.

Prisećanja radi, prošle godine je proglašenje najuspešnijih učesnika konkursa upriličeno u ambijentu zrenjaninske Gradske bašte, kada su nagrade uručene Deliji Prošić, Zlatomiru Kozlovačkom i Jasmini Madžarov, za najlepše uređena dvorišta, kao i Anici Batinić, Jeleni Gavrić i Čabi Bakošu, za nauređenije terase.

Energetski portal

123...1.484Page 2 of 1.484

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs