Vlada Crne Gore je donela Odluku o Energetskom bilansu Crne Gore za 2019. godinu koji obuhvata bilanse električne energije, uglja, nafte, naftnih derivata i biogoriva, kao i godišnju analizu učešća energije iz obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji.
Energetskim bilansom su predviđene i mere za njegovu realizaciju.
Folksvagen Grupa, poznati automobilski gigant, planira rast profita od najmanje 6 odsto u 2022. godini, tri godine ranije nego što je prethodno prognozirano. Takođe, kompanija namerava da investira više od 11 milijardi evra u električna vozila, digitalizaciju, tehnologiju autonomne vožnje i mobiliti servis do 2023. godine, a fokus je na elektrifikaciji automobila.
Međutim, kompanija će sprovoditi program efikasnosti i mere štednje čak i posle 2020. godine, a cilj je uštedeti dodatnih tri milijarde evra do 2023. godine. U saopštenju kompanije se ne navodi da li mere štednje obuhvataju i otpuštanje radnika, ali je navedeno da će se fokusirati na redukciju kompleksnog portfolija modela.
Kao osnova investicija će biti veće rezanje troškova od planiranog, uz rast produktivnosti za oko 30% do 2025.
Pojedini modeli će dolaziti sa manuelnim menjačima, bez opcije da se kupe sa automatskom transmisijom ili pogonom na sva četiri točka.
Grupa takođe planira i da oko 80% vozila proizvodi na fleksibilnoj MQB arhitekturi kako bi smanjila troškove za čak do 60%.
Iz Folksvagena su potvrdili da nastavljaju konstruktivne pregovore sa američkim gigantom Fordom o potencijalnom proširenju saradnje i van segmenta komercijalnih vozila, sa akcenatom na električna i autonomna vozila, te o povećanju ponude automobila u SAD za najmanje dva SUV modela. U planu je i proizvodnja električnih vozila u SAD, ali odluka o tome gde će biti proizvodni pogon još nije doneta.
U Evropi je polovinom ove godine broj električnih automobila dostigao broj od milion, podstaknut rastom prodaje za više od 40 posto, navodi se u izveštaju EV-Volumes koji predstavlja bazu podataka o prodaji električnih vozila.
Iako postoji više nego znatna razlika u veličini, problemi Beograda i Banjaluke veoma su slični, izjavio je gradski urbanista Milutin Folić na Poslovnom forumu „Republika Srpska – Srbija”.
– Oba grada se bore za investitore, ali i za razvoj sličan razvoju evropskih metropola, u duhu postavljenih ekoloških kriterijuma, odnosno prioriteta koje zauzimaju pešaci, biciklisti i javni gradski prevoz. Predstavili smo pravce razvoja Beograda i jasnu viziju koja podrazumeva spuštanje grada na reke i izmeštanje industrije iz centra. Predstavili smo i velike projekte poput beogradskog metroa, koji je verovatno najveći projekat na ovim prostorima. Za Beograd su veoma važne investicije u javnu infrastrukturu, istakao je Folić.
On je naveo da je Beograd u prethodnih nekoliko godina postavio jasne ciljeve, novu strategiju i novi generalni plan.
– Usvojeno je više od dvesta planova detaljne regulacije, što je otvorilo vrata velikim investitorima. To je rezultiralo većim iznosom sredstava u gradskom budžetu i obezbeđenim novcem za izgradnju infrastrukture. Uspešno realizovane investicije omogućavaju priliv novih, ali i obezbeđuju novac za uređenje grada. Taj ciklus smo uspešno pokrenuli i koji, nadamo se, neće skoro stati, rekao je Folić.
Glavni urbanista učestvovao je na prezentaciji potencijala za ulaganje u lokalne samouprave Republike Srpske i Srbije, a tema njegove prezentacije bila je „Beograd – grad budućnosti”.
Udruženje industrije otpada Hrabri čistač i Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije na godišnjoj Skupštini Udruženja potpisali su sporazum o saradnji na unapređenju oblasti upravljanja otpadom.
Ovom prilikom je najavljeno i sprovođenje seminara koji će doprineti većoj transparentnosti i podizanju kvaliteta podataka koji se odnose na kretanje opasnog otpada u Republici Srbiji.
Seminar koji će se održati početkom 2019. godine baviće se analizom primene Pravilnika o dokumentu o kretanju otpada kao i daljem razvoju ovog važnog instituta.
Hrabri čistač, kao udruženje koje okuplja najveće kompanije iz oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji, nastaviće i tokom 2019. godine da posvećeno radi na temama zaštite životne sredine u saradnji sa institucijama Republike Srbije, kao i evropskim i svetskim organizacijama.
Od leta sledeće godine javni prevoz u Luksemburgu biće besplatan. Veliko Vojvodstvo Luksemburg biće prva zemlja u svetu u kojoj se karte za vozove, tramvaje i autobuse neće naplaćivati.
Koaliciona vlada Demokratske partije, levičarske Socijalističke radničke partije i Zelenih obećala je tokom svoje političke kampanje za nedavno održane izbore da će u oblikovanju njenih odluka ključnu ulogu da igra životna sredina.
Saobraćajna gužva predstavlja jednu od velikih poteškoća za grad Luksemburg, prestonicu jedne od najmanjih evropskih država. Iako je u samom gradu nastanjeno 110 hiljada ljudi, dodatnih 400 hiljada dolazi na dnevnom nivou kako bi radilo. Prema jednom istraživanju, tokom 2016. godine vozači su proveli u proseku 33 sata zaglavljeni u saobraćaju.
Čak 200 hiljada građana iz okolnih zemalja – Belgije, Francuske i Nemačke – svakodnevno prelazi granicu zbog posla u Velikom Vojvodstvu Luksemburg. Situacija se još više pogoršava porastom broja stanovnika.
Trenutno dvosatno korišćenje vozova, tramvaja i autobusa košta 2 evra. Za taj novac gotovo da možete da pređete čitavu državu od 2 i po hiljada kvadratnih kilometara.
Luksemburško ministarstvo za saobraćaj saopštilo je da gradski prevoz godišnje napravi troškove od oko 430 hiljada evra, a da u kasu donosi svega 35 hiljada.
Nisu svi dočekali ovu odluku sa oduševljenjem. Žorž Merenc, vođa Nacionalnog udruženja železničkih i saobraćajnih radnika, izrazio je zabrinutost da će plan vlade da rezultuje u gubitku poslova u sektoru prodaje karata. Dodao je da ukidanje naplate neće doneti jednake koristi stanovnicima seoskih krajeva.
Nakon 57 godina članstva, Katar će u januaru napustiti Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK), rekao je ministar energije Katara Sad Al-Kabi.
Iako je jedan od najmanjih proizvođača nafte u organizaciji, neće u potpunosti prestati sa proizvodnjom. Katar će zapravo fokus preusmeriti na proizvodnju gasa.
„Katar želi da proizvodi ono što poseduje veliki tržišni potencijal, kako bismo imali vodeću poziciju na svetskom planu. Reč je o proizvodnji tečnog prirodnog gasa. Mi nemamo mnogo potencijala u nafti, i tu smo vrlo realistični. Naš potencijal je gas”, rekao je Al-Kabi.
Katar je pronašao bogato nalazište gasa Nort fild 1971. godine, kada je zemlja i postala nezavisna.
Amrita Sen, glavni analitičar nafte na konsultantskom sastanku Enerdži Aspekts, izjavila je da povlačenje Katara ne utiče na OPEK, jer je Katar bio vrlo mali igrač u odnosu na Saudijsku Arabiju koja sa 11 miliona proizvedenih barela, predstavlja najvećeg proizvođača nafte i najvećeg svetskog izvoznika.
Cene nafte su u ponedeljak porasle za oko pet odsto, nakon što su Sjedinjene Države i Kina pristale na prinudno zaustavljanje trgovinskog rata od 90 dana, ali sirova nafta brent još uvek prodaje oko 62 dolara za barel, što je znatno ispod oktobarskog maksimuma od 86 dolara.
Saudijska Arabija i još tri arapske zemlje, Bahrein, Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati, prekinuli su diplomatske odnose s Katarom juna 2017. i počele ekonomski bojkot. One optužuju Katar da podržava „terorističke pokrete”, da je naklonjeniji Iranu nego njima i da narušava stabilnost regiona. Zbog ovih dešavanja, zvaničnici Dohe izjavili su da napuštanje OPEK-a ne sadrži političke razloge, i da potez povlačenja predstavlja dugoročnu strategiju i planove za razvijanje svoje gasne industrije.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević i predsednik opštine Šid Predrag Vuković, otvorili preključe vodovod u selima Privina Glava i Bikić Do, u opštini Šid, kojim je rešeno pitanje vodosnbdevanja za oko 450 stanovnika.
Priključak na vodovodnu mrežu, prvi je dobio domaćin Nikola Ješić iz Privine Glave, sa čije česme je u dvorištu simbolično puštena pijaća voda.
Dr Radojević je istakao da je reč je o investiciju vrednoj 41 milion dinara, koju su zajednički finansirali Pokrajinska vlada preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Opština Šid. Resorni sekretarijata je u ovom projektu učestvovao sa oko 20 miliona dinara.
– Upravo na ovaj način pokazujemo kako se zajednički okupljamo oko projekata, što je u skladu sa opredeljenjem Pokrajinske vlade, kojoj je cilj brži ekonomski razvoj. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, pored aktivnih mera usmerenih ka agrarnoj politici, podstiče i razvoj komunalne infrastrukture u seoskim sredinama. Cilj nam je podizanje kvaliteta života za sve građane podjednako, jer ruralni krajevi zaslužuju da se razvijaju podjednako kao i urbane sredine, rekao je Radojević povodom puštanja u rad vodovoda u Privinoj Glavi i Bikić Dolu.
Razvijanje sela, kako je rekao, jeste preduslov za opstanak mladih koji u njima žive, i ukazao da je i ovaj projekat izgradnje vodovodne mreže u naseljima fruškogorskog dela opštine Šid, od opšteg interesa, realizavan da doprinese i njihovom kvalitetnijem životu.
Bunar odakle se pijaćom vodom snabdevaju oba naselja nalazi se u Privinoj Glavi, odakle se potisni cevovod pruža do rezervoara za vodosnabdevanje oba naselja u dužini preko 6.000 metara.
Radojević je podsetio da je zajedničkim sredstvima resornog sekretarijata i Opštine Šid, pored ove značajne investicije, u poslednje dve i po godine realizovano i vodosnabdevanje u naselju Sot.
U pomenutom periodu, za realizaciju infrastrukturnih projekata na izgrdnji vodovodne mreže, potom za uređenje atarskih puteva i otresišta na području šidske opštine, kao i za nastavak započetog postupka komasacije u katastarskoj opštini Morović, uređenje kanalske mreže, te formiranje poljoprivrednih gazdinstva u ovoj sremskoj opštini zajedenički je uloženo oko 250 milion dinara novih investicija.
Radojević je uz čestitke meštanima opštine Šid na realizaciji ovog vrednog projekta, ujedno sa ovog mesta uputio i čestitke povodom obeležavanja 6. decembra, Dana opštine.
Na svečanoj sednici Skupštine opštine Šid, povodom Dana opštine, dr Radojeviću biće uručena Plaketa opštine Šid za 2018, koja se dodeljuje Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za doprinos i izuzetnu podršku u razvoju ove opštine.
Predsednik opštine Šid Predrag Vuković je naglasio da su ključni razlozi za napredak i razvoj opštine Šid, upravo ulaganja u komunalnu infrastrukturu.
– Tri naselja dobila su pijaću vodu, i to zahvaljujući uspešnoj saradnji sa Pokrajinskom vladom, istakao je Vuković i naveo da će se sa ovim aktivnostima nastaviti, kako bi ovaj projekat vodosnabdevanja u celosti bio završen i voda bila dovedena u još dva preostala naselja šidske opštine, a to su Ljuba i Molovin.
Kompanija ABB, koja već 28 godina drži lidersku poziciju u Srbiji u oblasti industrijskih tehnologija, održala je danas konferenciju na temu „ABB rešenja u građevinarstvu” u hotelu Crown Plaza i tom prilikom predstavila svoje nove proizvode i inovativna rešenja za industrijske i komercijalne objekte, kao i ABB Free@home smart sisteme za stambene objekte, rešenja za punjenje električnih automobila i za solarne sisteme.
Konferenciju je otvorio direktor ABB-a Aleksandar Ćosić koji je izneo podatak da ova kompanija, kao inovativni tehnološki lider, prema Forbsovoj listi predstavlja osmu svetsku kompaniju koja menja svet. Stoga nije čudo da se danas nalaze na čelu energetske industrijske revolucije 4.0.
O opštim rešenjima u građevinskoj industriji, koja se razvijaju u okviru ABB-ovog segmenta za infrastrukturu i transport, govorile su Branka Radosavljević i Vesna Jovanović. One su se potrudile da istaknu kako u ABB-u imaju rešenje za svaku potrebu klijenta. Ta rešenja pružaju klijentima smanjenje operativnih troškova do 30 odsto, povećanje bezbednosti u kritičnim situacijama, a svojim patentiranim sistemom upravljanja energetske efikasnosti omogućavaju smanjenje emisije CO₂. ABB takođe poseduje rešenje za praćenje, prevenciju i brzu intervenciju u slučaju kvarova kako bi se što pre otklonio eventualni kvar.
Kako se građevinsko tržište prilagođava globalnim trendovima, sve je veća potreba za uštedama energije i za boljom bezbednošću na tržištu, a potrebe za gradnjom uvećavaju se prateći u stopu rast populacije. Različiti tipovi objekata (bolnice i druge zdravstvene ustanove, poslovni objekti, ugostiteljski i dr.) zahtevaju različita rešenja. Tu spadaju i uređaji za merenje energije, kao što je ABB ability edcs. Ovo je inovativna platforma koja daje klijentu priliku da prati, optimizuje i kontroliše električni sistem. Implementacija efikasne strategije putem daljinskog omogućuje da se u bilo koje vreme može upravljati potrošnjom kako bi se uštedela energija.
Nakon pauze Dejan Dešić, rukovodilac divizije infrastruktura i transport, najavio je tri nova govornika. Kad je reč o elektropunjačima za automobile, Predrag Vučinić koji je u ABB u ovoj oblasti već sedam godina izjavio je da su punjači i dalje u Srbiji nepoznanica. Na domaćem tržištu su dostupni i AC i DC punjači. Spori punjači se mogu ugraditi u porodičnim kućama, tržnim centrima i na lokacijama gde ljudi najčešće parkiraju svoje električne automobile, a brzi punjači na pumpama i glavnim putnim pravcima.
Partner domaćina konferencije, Vladimir Šijačić koji se bavi sistemima kućne automatike kao što je ABB-free@home sistem, istakao je da su ciljne grupe za ovakva rešenja investitori u nove i objekte u renoviranju. Free home sistem postoji već ćetiri godine i 14 puta je softverski revidiran i unapređen, a od januara tekuće godine dostupna je nova verzija. Ukoliko su instalacije pametne kuće urađene prema njihovom projektu, za 24 časa je moguće implementirati ovaj sistem u tom objektu. Ovim sistemom se upravlja roletnama, svetlom, grejanjem, klimatizacijom i interfonom. Ovaj sistem je prilagođen softverima na mobilnim telefonima, tabletima i računarima.
Kad je reč o korišćenju solarne energije, najbolja ABB-ova referenca je solarna elektrana u Velesnici u opštini Kladovo. Direktor preduzeća „MT Komex” Miloš Kostić izjavio je da sa kompanijom ABB sarađuje već sedam godina. Tom prilikom je naveo kakvi tipovi solarnih panela postoje i kakva je njihova primena. Takođe je istakao da se cena električne energije u odnosu na 2000. godinu kada je iznosila jedan eurocent, povećala sedam puta i da će u narednoj godini dostići 9 eurocenti po kWh. Očekuje se povećanje primena mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u industriji i zgradarstvu.
Kostić je predstavio proizvode ABB-a u ovoj oblasti i naveo da je pokriven ceo opseg invertora za privatne kuće, industrijske i komercijalne objekte, za velike solarne elektrane.
ABB postoji u 100 zemalja sveta i globalno je prepoznat kao lider sa odgovarajučim znanjem i odgovarajućom ekspertizom na energetski efikasnim projektima. Stručni tim ABB-a pomaže ljudima da njihov život bude bezbedniji i udobniji. Sva rešenja se mogu pronaći na portalu „My building” koji čini da vaš život bude lakši.
Udruženje “Alternativni parlament građana” uz podršku i u saradnji sa Narodnim pokretom “Svi za Paraćin” organizuje potpisivanje peticije protiv izgradnje mini hidroelektrana na Grzi.
U centru Paraćina su štandovi za prikupljanje potpisa i biće postavljeni svakodnevno, tokom narednog meseca.
Grza je poznato izletište i turističko naselje, a Paraćinci negoduju jer je investitor iz Topole uz ekspresno vreme dobio sve državne saglasnosti, pa je lokalna samouprava morala da mu izda građevinsku dozvolu.
Za radove vredne 82,8 miliona dinara investitor iz Topole dobio saglasnost JVP “Srbijavode” i Zavoda za zaštitu prirode Republike Srbije.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Kanadska kompanija “Erin ventures” iz Vankuvera, koja je u rejonu Piskanja, nedaleko od rudnika uglja kod Baljevca na Ibru, pronašla rezerve rude bora, sklopila je ugovor o strateškom partnerstvu sa britanskom firmom “InvestKo”, iz Londona. Kako se pretpostavlja, bruto vrednost rude veća je od dve milijarde dolara, po čemu bi se nalazište svrstalo na treće po veličini u svetu.
U skladu sa odredbama ugovora, “InvestKo” treba da uloži nešto više od 20 miliona dolara za nastavak istraživanja kod Baljevca na Ibru. Nakon toga, ukoliko bi došlo do otvaranja rudnika, firma iz Velike Britanije, koja je specijalizovana za ovakvu vrstu investicija, bila bi većinski vlasnik u tom rudokopu.
Nakon sklapanja ugovora o strateškom partnerstvu, Ministarstvo rudarstva produžilo je dozvolu za istraživanje “Erinu” do 2020. sa opcijom produženja te licence i u naredne dve godine. Inače, prema prvoj, preliminarnoj studiji izvodljivosti, ovaj rudnik bi mogao da bude u funkciji 21 godinu. U tom periodu, odavde bi moglo da se dobije blizu 12 miliona tona rude bora.
Ova mala kanadska kompanija je ušla u program bušenja na ovom lokalitetu nakon što je britansko-australijski koglomerat “Rio Tinto”, koji upošljava 200.000 radnika i ima rudnike na pet kontinenata, odustao od koncesije na tom području. Inače, upravo ova rudarska korporacija, uz tursku državnu kompaniju “Eti Maden”, kontroliše čak 80 odsto svetske proizvodnje bora.
Najveći deo rezervi bora, čak 75 odsto, nalazi se upravo u Turskoj. Međutim, otkriće kanadskog “Erina”, moglo bi da stavi Srbiju u red zemalja sa ogromnim rezervama ove rude. Čak se procenjuje da je ležište u Piskanji mnogo kvalitetnije od onih koja su do sada pronađena u svetu. Daljim istraživanjima treba da se pokaže i da li su rezerve bora na tom lokalitetu daleko veće od prvobitno pronađenih.
Ruda bora se, najčešće, koristi za proizvodnju stakla, keramike, deterdženata i u poljoprivredi. Uz to, ovaj element sve više nalazi primenu i u razvoju novih nuklearnih procesa, dok se, zbog svoje tvrdoće i otpornosti, sve više koristi u vojnoj industriji – za proizvodnju oklopnih vozila i pancira. Primena produkata ove rude koristi se u razvoju nanotehnologije i automobilskoj industriji.
Izvor: Večernje novosti
U cilju zaštite i očuvanja prirodnih vrednosti NP Skadarsko jezero, nadzornici Službe zaštite su tokom prvog dana vikenda, 1. decembra, suzbili krivolov u zaštićenom području.
Tokom akcije u reonu Krajine, zatečena su dva lica u vršenju nelegalne aktivnosti izlova ribe.
Takođe su tokom akcije, u subotu uveče, u reonu Gostiljske reke, zatečena dva lica u vršenju izlova ribe zabranjenim sredstvima.
Od istih su privremeno oduzeta sledeća nelegalna sredstva za vršenje nezakonitog ribolova: plinska lampa, plinska boca i osti.
Lica koja su zatečena u vršenju nelegalnih aktivnosti su procesuirana nadležnim državnim organima – Inspekciji za ribarstvo.
Poznato je da se u nacionalnom parku mogu obavljati delatnosti kojima se ne ugrožava izvornost prirode, kao i da je način korišćenja, zaštite, očuvanja, uzgoja i ulova riba definisan Zakonom o slatkovodnom ribarstvu i akvakulturi.
Pored redovnih aktivnosti Službe zaštite Nacionalnog parka u koordinaciji sa nadležnim inspekcijskim službama i u saradnji sa ribarskim udruženjima i organizacijama, u cilju očuvanja bogatog i raznovrsnog biodiverziteta značajna je uloga ukupne društvene zajednice.
S tim u vezi, JP Nacionalni parkovi Crne Gore apeluju na sve korisnike zaštićenog prostora, posebno na lokalno stanovništvo, da aktivno doprinosi njegovoj zaštiti i bude aktivni saradnik u cilju suzbijanja nezakonitih radnji na prostoru Parka, posebno nelegalnog izlova ribe. S tim u vezi, pozivom na dežurni broj Službe zaštite 067 310 454 mogu se prijaviti sve eventualne nezakonite radnje.
Podsećamo da je Nacionalni park Skadarsko jezero zaštićeno prirodno područje i prekogranični prirodni prostor koji karakterišu bogatstvo i raznovrsnost flore i faune, kao i značajno kulturno-istorijsko nasleđe.
Zbog prirodnih vrednosti i istorijskog i kulturnog značaja, Ukazom Skupštine Crne Gore 27. novembra 1983. godine, proglašen je četvrti crnogorski nacionalni park – Skadarsko jezero, dok je 1995. godine upisan u Ramsar listu – Svetsku listu močvara od međunarodnog značaja.
Predstavnici kompanije NIS i Ekonomskog fakulteta u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu, potpisali su Memorandum o saradnji u oblasti obrazovanja, istraživanja i transfera znanja, kojim se nastavlja uspešna saradnja između NIS-a i ovog fakulteta.
Memorandum o saradnji su potpisali Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora i direktor Funkcije za spoljne veze, odnose sa državnim organima i PR kompanije NIS i Aleksandar Grubor, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Memorandumom o saradnji predviđena je realizacija zajedničkih naučno-istraživačkih projekata, realizacija obuka i treninga, stručnih savetovanja i konsultacija, razmena znanja i iskustava.
Istovremeno, saradnjom je predviđeno i organizovanje uzajamnih gostujućih predavanja NIS-ovih stručnjaka i profesora Fakulteta, pomoć studentima pri izradi istraživačkih i diplomskih radova, stručna praksa u kompaniji NIS, kao i uključivanje studenata u programe kompanije namenjene mladima.
Nastavak saradnje između NIS-a i Ekonomskog fakulteta u Subotici ukazuje sa jedne strane na činjenicu da kompanija uvažava visoku stručnost i znanje koje Ekonomski fakultet pruža svojim studentima, a sa druge da je NIS za mlade poželjan poslodavac. Podatak da je skoro 270 diplomaca Ekonomskog fakulteta u Subotici već zaposleno u kompaniji NIS, potkrepljuje ovu saradnju, a saznanje da su mnogi od njih u NIS-u preko 10 godina, dok je veliki broj na seniorskim ili rukovodećim pozicijama, dodatno je upotpunjuje.
– Naftna industrija Srbije je dragulj u našoj mreži poslovnih partnera u Srbiji. Ono o čemu smo se upravo sporazumeli jeste da fakultet učestvuje u unapređenju intelektualnog kapitala ove kompanije, da učestvuje u ekonomskim istraživanjima za njene potrebe, da obezbedi stručnu pomoć, seminare, edukacije i kurseve za zaposlene. Sa druge strane, stručnjaci NIS-a će da održavaju predavanja na fakultetu, kompanija će omogućiti našim studentima da realizuju deo prakse i pružiće nam podršku u transferu znanja. Mi se upravo nalazimo u postupku akreditacije novih studijskih programa i sasvim je sigurno da ti programi treba da budu usklađeni sa potrebama tržišta rada. Budući da su i Univerziteti postali aktivni učesnici na tržištu rada, sugestije i očekivanja Naftne industrije Srbije će nam u velikoj meri olakšati rad na njihovoj akreditaciji, izjavio je ovom prilikom Aleksandar Grubor, dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici.
– Ekonomski fakultet u Subotici poznat je širom zemlje po kvalitetu svojih kadrova i NIS to prepoznaje. Poklanjamo punu pažnju razvoju mladih talenata i studenata u Srbiji i u tome vidimo višestruki smisao. Sa jedne strane mladi ljudi mogu da ostvare svoje planove za dalji razvoj, a sa druge nastojimo da ih zadržimo u zemlji. Mi pružamo najboljim studentima mogućnost da ostvare radno iskustvo u NIS-u i to nije samo naša dužnost, kao društveno-odgovorne kompanije, nego i veliko zadovoljstvo. NIS je shvatio značaj kvalitetne pripreme kadrova za našu industriju, a naš projekat „Energija znanja“ je postao veliki brend u Srbiji, koji je većem broju ljudi omogućio da ostvari svoje planove za školovanje ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu. Fokus NIS-a su studenti, nauka, razvoj mladih i u tome vidimo budućnost naše kompanije, naglasio je Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora i direktor Funkcije za spoljne veze, odnose sa državnim organima i PR kompanije NIS.
Partnerstvo sa obrazovnim i naučnim institucijama kompanija NIS razvija već šest godina u okviru svog korporativnog programa „Energija znanja“, čiji je cilj doprinos razvoju nauke i obrazovanja, afirmacija i unapređenje uslova za obrazovanje i školovanje mladih i talentovanih učenika, studenata i naučnika širom zemlje, kao i prilagođavanje studijskih programa potrebama tržišta.
Кompanija NIS je u okviru svog korporativnog programa „Energija znanja“ do sada potpisala više od 45 sporazuma sa domaćim i međunarodnim naučnim i obrazovnim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Za svoj doprinos razvoju obrazovanja u Srbiji, NIS je prva kompanija dobitnik „Svetosavske nagrade“, koju dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije.
Jedan od kapitalnih komunalnih infrastrukturnih projekata Grada Novog Sada je i izgradnja prečistača otpadnih voda u Begeču koja je od velikog značaja za stanovnike tog naselja.
– Ugovor za izgradnju prečistača otpadnih voda je potpisan 4. decembra, i očekujem da ćemo veoma brzo uvesti izvođača u radove. Vrednost tog posla je 198 miliona dinara, a izgradiće se i prilazni put lokaciji prečistača. Rok za završetak investicije je 240 dana, i tada će biti stvoreni uslovi da Begeč konačno dobije kanalizaciju. Кanalizaciona mreža u naselju izgrađena je pre nekoliko godina, ali nije mogla biti puštena u rad bez prečistača, kazao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada
Gradonačelnik je iskoristio posetu Begeču da se osvrne na problem vodosnabdevanja i pozvao predstavnike te Mesne zajednice da vodovod predaju Gradu Novom Sadu.
– To je njihova zakonska obaveza jer je neodrživo i opasno da vodovod bude u nadležnosti mesne zajednice. Oni nemaju kapacitet niti da upravljaju tako složenim komunalnim sistemom niti da ga održavaju na kvalitetan način. Кada ispune svoju zakonsku obavezu i predaju Gradu vodovod, slede velika ulaganja JКP ”Vodovod i kanalizacija” vredna više od 100 miliona dinara, poručio je novosadski gradonačelnik.
Izvor: RTV
Trend širenja gradske sredine se nastavlja i u poslednjih nekoliko decenija toliko je ubrzan da se očekuje da će se do 2050. godine na svakih sedam nedelja nicati grad veličine Londona.
„Ubrzani rast gradskih sredina predstavlja ekstremni izazov, te moramo brzo stupiti u akciju za očuvanje životne sredine od koje svi zavisimo“, navodi Burak Guneralp, profesor sa Univerziteta u Teksasu.
Poslednji objavljeni izveštaji o zaštiti prirodnih resursa ukazuju na tendenciju vrlo intenzivnog napretka civilizacije, pa se procenjuje da će se do 2050. godine gradsko stanovništvo uvećati za 2,4 milijarde ljudi. To znači da će čovečanstvo urbanizovati dodatnu površinu od čak 740. 298 kvadratnih kilometara, a to prostranstvo svojom veličinom nadmašuje čitavu američku državu Kolumbiju. Usled progresivne urbanizacije, ljudi bi mogli uništiti više od 112.654 kvadratnih kilometara prirodnog staništa do 2030. godine i time bi uvećali proizvodnju ugljen dioksida za čak 4,3 milijarde tona. Ova količina štetne emisije gasova predstavlja ekvivalent godišnjih emisija ugljen-dioksida koji ispušta 931 milion automobila u saobraćaju.
Usled ekspanzije gradskog područja naročito će biti pogođena priobalna. Države kod kojih se očekuje najveći gubitak prirodnih staništa usled urbanog rasta su SAD, Brazil, Nigerija i Kina.
Rešenje problema moglo bi uključiti efikasniju integraciju lokalnih uprava u nacionalne strategije za planiranje; podsticanje i osnaživanje gradova za inkorporiranje zaštite biodiverziteta i ekosistema. „Gradovi su u prošlosti nazivani jednim od najvećih dometom u razvoju čovečanstva. Ali ne bi trebalo da budemo zaslepljeni potencijalno štetnim uticajima nagle urbane ekspanzije, čak ni u SAD-u. Zapravo, ovakav razvoj gradskih sredina daje nam izvesnu mogućnost da zaštitimo biodiverzitet i ekosistem koji su suštinski važni za ljudsko blagostanje.” izjavio je Guneralp.
Istraživači ove problematike su objavili preliminarne rezultate i potencijalna rešenja na nedavno održanoj 14. konferenciji Konvencije Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Egiptu. Više o tome: https://www.cbd.int/cop/
Izvor: World Economic Forum
U okviru poster sesije na dvodnevnoj Ministarskoj konferenciji “Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi” Agencija za zaštitu životne sredine je predstavila tri postera iz oblasti vode, vazduha i zemljišta.
Drugog dana konferencije predstavnik Agencije je učestvovao na okruglom stolu na temu “Strengthening the Science-Policy-Society Interface”.
Podsetimo, Ministarska konferencija “Inovativna rešenja za smanjenje zagađenja u Jugoistočnoj i Južnoj Evropi”, okupila je ministe i najviše predstavnike iz oblasti životne sredine država iz šireg područja regiona, radi zajedničkog iznalaženja mera za smanjenje zagađenja u ovom delu Evrope.
Konferenciju su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine i Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija.
U prostorijama Direktorata za vanredne situacije MUP-a Crne Gore održan je sastanak rukovodstva Direktorata sa komandirima službi zaštite i spašavanja na kojem je analiziran odgovor sistema zaštite i spašavanja tokom požarne sezone, kao i spremnost službi za predstojeću zimsku sezonu.
Ocenjeno je da je sistem reagovao profesionalno i odgovorno, te da su posebne rezultate dale preventivne aktivnosti koje su sprovedene kako na lokalnom, tako i na državnom nivou.
Posebno je istaknuta činjenica da se građani partnerski i odgovorno odnose prema uputstvima nadležnih službi i organa, dajući na taj način doprinos smanjenju rizika od požara.
Na sastanku je apostrofirano da su sve službe zaštite i spašavanja u pogledu kadrovskih i materijalno – tehničkih resursa značajno spremnije dočekale ovu sezonu i pozdravljeno je osnivanje dobrovoljnih vatrogasnih društava.
Konstatovano je da je ostvaren značajan napredak, te da postoji prostor za dalje unapređenje.
Predstavnici svih službi zaštite i spašavanja su saopštili da je saradnja sa Direktoratom za vanredne situacije MUP-a kvalitetna, te da spremno dočekuju predstojeću zimsku sezonu i da su u tom pogledu preduzeli neophodne mere i radnje kako bi adekvatno odgovorili na potencijalne poplave, požare, ekstremne vremenske neprilike i druge nepogode.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
