U Podgorici je pušten u rad prvi javni punjač za električne automobile. Punjač je postavljen ispred Skupštine Glavnog grada, na raskrsnici ulica Njegoševe i Vučedolske i prvi je od tri planirana javna...

Ruta mrežne pruge kroz Veseks sada je podržana sa 135 solarnih panela, snage 30 kW. Ovo je prvi ovakav projekat za železnice u Velikoj Britaniji. Cilj je da se doprinose smanjenju zagađenja kroz...

Potpredsednik Narodne skupštine Veroljub Arsić i članica Odbora za zaštitu životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković razgovarali su u Narodnoj skupštini sa sekretarom Poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom i zamenikom ministra...

U Svetskom konferencijskom centru Ujedinjenih nacija u Bonu do 27. juna održava se 50. sednica Pomoćnog organa Konvencije za nauku i tehnologiju (SBSTA 50) i 50. sednica Pomoćnog organa Konvencije za implementaciju...

Oko 17 odsto pomorskih životinja (riba, beskičmenjaka, sisara) mogli bi da nestanu do 2100. godine ako emisije ugljendioksida nastave da rastu sadašnjim tempom, upozorava se u studiji objavljenoj u američkom časopisu PNAS. Ovo...

Povodom okruglog stola na temu „Obaveza industrije u skladu sa propisima u oblasti klimatskih promena“, koji se održava u sklopu 32. Međunarodnog kongresa o procesnoj industriji (Sava centar, 31. maj), Danijela Božanić...

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja "gorčina i patnja" regulisale zakonskim putem.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan učestvuje u radu dvodnevnog Neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine zemalja članica Evropske unije koji je posvećen najznačajnijim temama iz oblasti zaštite životne sredine usmerenim ka...

Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavili su juče rezultate faze projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ i svečano potpisali ugovore sa predstavnicima izabranih pet kompanija...

Da li i vi smatrate da se mali pojedinačni potezi slivaju u reku sinergije i odražavaju na čitavo društvo? Niste usamljeni u ovom gledištu. Naprotiv. Mahom smo skloni da se uljuljkujemo u...

Prosečna temperatura u Kanadi godišnje se povećavala za 1,7 odsto celzijusa, a na to su uticali brojni faktori, uključujući smanjenje snega i morskog leda, ali ljudski faktor je dominantan, stoji u novom...

Od svih obnovljivih izvora energije u Srbiji, u koje spadaju hidro energija, energija  biomase, vetra, sunca i geotermalnih izvora, biomasa ima najveći raspoloživi potencijal, sa oko 61% učešća, a njen značaj je...

...ali samo ponedeljkom. Javne škole u Njujorku su odlučile da od septembra uvedu "Ponedeljak bez mesa". Ovo pravilo zadržaće tokom čitave školske godine 2019/20.Njujorški gradonačelnik Bil de Blazio je nedavno najavio novi...

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte - međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. "Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork", upozorava on.

Zaštita naših reka i prirodnih resursa – voda i šuma, zaštita Dunava, vlažnih područja, ekološka pismenost, snaženje lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, finansiranje zaštite životne sredine, udruživanje snaga u zajedničkim kampanjama...