Home Blog Page 21

Sve više ljudi pronalazi posao u sektoru obnovljivih izvora energije

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Prethodna godina donela je rekordan porast broja radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije, sa skokom od čak 18 odsto u odnosu na 2022. godinu. Prema najnovijem „Godišnjem pregledu obnovljivih izvora energije i poslova za 2024. godinu“, koji su objavili Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) i Međunarodna organizacija rada (ILO), broj zaposlenih u ovom sektoru dostigao je neverovatnih 16,2 miliona ljudi.

Iako ovo ukazuje na neprekidni razvoj proizvodnih kapaciteta i širenje proizvodnje opreme za obnovljive izvore, pažljiviji pogled na podatke otkriva globalne nejednakosti. Kina, svetski lider u sektoru obnovljive energije, zaslužna je za gotovo dve trećine novih solarnih i vetrogeneratora postavljenih prošle godine, sa čak 7,4 miliona radnih mesta u ovoj industriji, što čini 46 odsto svetskog broja.

Evropska unija, Brazil, Sjedinjene Države i Indija zajedno doprinose sa nešto manje od četiri miliona radnih mesta, dok Afrika, sa svega 324.000 zaposlenih, ostaje na margini globalnih investicija u obnovljive izvore energije.

Kao i prethodnih godina, najdinamičniji sektor bio je solarna industrija, koja je podržala čak 7,2 miliona radnih mesta širom sveta, pri čemu Kina dominira sa 4,6 miliona zaposlenih. Snažne investicije Kine omogućile su i jugoistočnoj Aziji da se istakne kao novo izvozno čvorište za solarne panele.

Pročitajte još:

Biogoriva su zauzela drugo mesto po broju radnih mesta, sa Brazilom na vrhu liste, dok hidroenergija beleži opadajući trend, izgubivši deo radne snage u 2023. godini. Sa druge strane, sektor vetrogeneratora ostaje stabilan, predvođen Kinom i Evropom, koje zajedno čine više od 70 odsto globalne radne snage u ovoj industriji.

Iako su ovi podaci impresivni, oni takođe ukazuju na izazove koji stoje pred zemljama poput onih u Africi. Uprkos ogromnom potencijalu za obnovljive izvore, ovaj kontinent prima samo mali deo globalnih investicija. Međutim, rešenja poput decentralizovane obnovljive energije, posebno u udaljenim područjima, mogla bi promeniti tu sliku, pružajući održivu energiju i otvarajući nova radna mesta.

„Ako želimo da postignemo globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine, svet mora povećati svoje napore i podržati regione koji zaostaju,“ rekao je generalni direktor IRENA-e, Frančesko La Kamera ističući da energetska tranzicija ne sme ostati ograničena na nekoliko regija.

Sa ženama koje čine 32 odsto radne snage u obnovljivim izvorima, nejednakosti i dalje ostaju prisutne. Stručnjaci upozoravaju da obrazovanje i obuka moraju biti inkluzivniji kako bi obezbedili pravičnu i održivu tranziciju za sve, posebno za žene, mlade i marginalizovane grupe.

Kako globalna energetska tranzicija ubrzava, jasno je da će podrška održivim radnim mestima i inkluzivnim politikama biti ključna za budućnost čiste energije – ne samo za lidera poput Kine, već i za zemlje koje tek treba da ostvare svoj puni potencijal u svetu obnovljivih izvora.

Energetski portal

Slovenija donela Uredbu o sprovođenju EU uredbe o baterijama i otpadnim baterijama

Foto-ilustracija: Unsplash (newpowa)

Slovenija je prepoznatljiva po razvoju obnovljivih izvora energije i održivim politikama, ali sa rastom upotrebe novih tehnologija, posebno onih koje se oslanjaju na baterije, važno je pravovremeno rešiti pitanje reciklaže tih baterija i materijala kao što su nikl, litijum, i kobalt. Kako trenutna infrastruktura bude zastarevala u narednim godinama ili decenijama, suočićemo se sa potrebom njene zamene i reciklaže novonastalog otpada. Zato je važno pravovremeno razviti održiva rešenja za reciklažu i upravljanje otpadom kako bi se sprečilo gomilanje zastarelih tehnologija u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Stoga, Slovenija je donela uredbu kako bi unapredila svoje ekološke politike kroz usvajanje Uredbe o sprovođenju Uredbe (EU) o baterijama i otpadnim baterijama, čime se implementira evropska Uredba 2023/1542/EU. Ovaj potez usklađuje slovenačke zakone sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora. Uredba predstavlja temeljni pravni okvir koji omogućava efikasniju kontrolu nad svim aspektima životnog ciklusa baterija – od njihove proizvodnje, distribucije, pa sve do njihovog zbrinjavanja i reciklaže.

Uredbom se postavljaju konkretne obaveze za sve učesnike u lancu baterija, od proizvođača i uvoznika, pa sve do distributera i krajnjih korisnika. Njeni ključni ciljevi su osiguranje veće sigurnosti baterija, produženje njihovog veka trajanja, kao i smanjenje ekološkog otiska koji nastaje njihovim korišćenjem, navodi se na sajtu Ministarstva privrede, turizma i sporta Slovenije.

Pročitajte još:

Novi propisi zahtevaju od proizvođača i distributera baterija da prate strože standarde za sigurnost, održivost i označavanje. To znači smanjenje upotrebe opasnih materijala i omogućavanje lakšeg recikliranja, što direktno doprinosi smanjenju zagađenja.

Ministarstvo privrede, turizma i sporta zaduženo je za nadzor nad stavljanjem baterija na tržište, dok Ministarstvo zaštite okoliša, klime i energetike upravlja pitanjima vezanim za postupanje sa otpadnim baterijama. Njihova nadležnost proširena je kontrolama u svim fazama – od proizvodnje, preko upotrebe, do odlaganja.

Pored ministarstava, inspekcijski organi imaju ključnu ulogu u sprovođenju novih propisa. Inspekcije će nadzirati tržište kako bi osigurale da su baterije koje se prodaju u Sloveniji u skladu sa evropskim standardima. Ovo obuhvata kontrolu kvaliteta, sigurnosti, kao i ekološkog aspekta baterija, dok će strogi nadzor nad otpadnim baterijama osigurati pravilno zbrinjavanje i minimizirati štetu po okoliš. Uvođenje novčanih kazni za prekršaje dodatno jača pravnu i ekološku odgovornost svih učesnika na tržištu baterija.

Energetski portal

Lidlova posvećenost kilimi sve jača: Nulta neto emisija do 2050. godine

Foto: Lidl

Lidl će posvećeno raditi na ostvarenju nulte neto emisije (Net-Zero) do 2050. godine, kroz svoje nove ambiciozne klimatske ciljeve u lancu snadbevanja. U okviru svoje međunarodne strategije društveno odgovornog poslovanja, Lidl još jednom značajno unapređuje svoju posvećenost održivim poslovnim praksama i zaštiti klime. Kompanija je već zabeležila značajno smanjenje emisije gasova staklene bašte od 52 odsto u poređenju sa 2019. godinom, čemu su doprinela smanjenja u svim zemljama u kojima posluje.

Kao jedan od najvećih trgovaca hranom u Evropi, Lidl je posvećen cilju nulte neto emisije (Net-Zero) do 2050. godine u svim poslovnim jedinicama i lancima snabdevanja. To znači da će kompanija do 2050. godine približiti svoje emisije gasova staklene bašte što je moguće bliže nuli. Cilj za nultu neto emisiju (Net-Zero) uključuje emisije u Scope-u 3, odnosno celokupan Lidlov lanac vrednosti, gde se generiše više od 90 odsto ukupnih emisija kompanije.  

Udruživanje snaga za smanjenje emisija

U cilju ostvarenja nulte neto emisije (Net-Zero), Lidl proširuje svoju klimatsku strategiju – kroz nove konkretne ciljeve u Scope-u 3: do 2034. godine, kompanija ima za cilj da smanji svoje emisije gasova staklene bašte u poljoprivredi, šumarstvu i drugom korišćenju zemljišta za 42,4 odsto (“emisije FLAG“). Lidl je takođe posvećen smanjenju 35 odsto svojih emisija u sektoru energetike i industrije („E+I emisije“) u istom periodu.

Foto-ilusracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Sa tom svrhom, Lidl će ubuduće još bliže sarađivati sa svojim partnerima i dobavljačima. Kompanija je obavezala svoje najveće dobavljače, koji su odgovorni za 75 odsto emisija povezanih sa proizvodima u Scope-u 3, na ciljeve redukcije do 2026. godine u skladu sa Inicijativom za ciljeve zasnovane na naučnim parametrima –  Science Based Targets Iniciative – SBTi. SBTi je globalna inicijativa koja podržava kompanije u postavljanju naučno zasnovanih ciljeva za smanjenje emisije gasova staklene bašte u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima o klimi. Lidl podržava i osnažuje svoje dobavljače da ostvare ove ciljeve odgovarajućim merama.

Značajna dostignuća klimatske strategije su već ostvarena

Do danas, Lidl je već uštedeo 52 odsto svojih operativnih emisija CO2 (Scope 1 i 2). Tome je posebno doprinela upotreba obnovljivih izvora energije: od 1. marta 2022. Lidl koristi 100 odsto zelenu električnu energiju u svim prodavnicama, logističkim centrima i poslovnim zgradama. I druge mere su uspešno sprovedene, kao što su:

  • Proširili smo mrežu e-punjača, da bismo potrošačima koji koriste električne automobile ponudili mogućnost punjenja automobila tokom kupovine i tako ih podržali u održivim odlukama
  • Ne prodajemo voće i povrće koje je dopremljeno avionom. Kako bismo smanjili karbonski otisak našeg voća i povrća, u našim prodavnicama nemamo voće i povrće koje se transportuje avionom.

„Lidl je već napravio značajan napredak u zaštiti klime jer našim potrošačima želimo da ponudimo proizvode po pristupačnim cenama, ali koji su u skladu sa našim klimatskim ciljevima. Klimatske promene su jedan od najvećih izazova našeg vremena, zato sa ambicioznim ciljevima i odlučnim delovanjem, mi u Lidlu prihvatamo ovaj zadatak i dajemo svoj doprinos, postajući tako deo rešenja“, izjavila je Marija Kojčić ispred Korporativnih komunikacija Lidl Srbija.

Science Based Targets: posvećeni nauci

Kompanije Švarc grupe pridružile su se Inicijativi za ciljeve zasnovane na naučnim parametrima još 2020. godine kako bi pomogli u ispunjavanju cilja od 1,5 stepena iz Pariskog klimatskog sporazuma. Kao deo klimatske strategije kompanija Švarc Grupe, Lidl je formulisao sopstvenu klimatsku strategiju sa dodatnim klimatskim ciljevima.

Lidl preuzima odgovornost i doprinosi postizanju ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma, klimatskom ofanzivom kao delom svoje međunarodne strategije društveno odgovornog poslovanja.

Detaljne informacije možete naći ovde.

Izvor: Lidl

Porez na ugljen-dioksid kao dodatni prihod za zdravstvo i ekologiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Juniper Photon)

Na zelenu energetsku tranziciju pozivaju i ekolozi i ekonomisti. Dekarbonizacija nije samo obaveza iz Pariskog sporazma koji smo potpisali 2015. godine, već način da se privreda učini konkurentnijom. Uvođenje poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ne treba gledati kao trošak, već kao izvor prihoda iz kojeg bi se finansiralo zdravstvo, očuvanje biodiverziteta i poboljšanje energetske efikasnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Tranzicija nije omiljena reč u Srbiji, čak ni onda kada ima prefiks zelena.Zagovornici bržeg prelaska sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju kažu da takva tranzicija ne znači gubitak radnih mesta, već ulaganje u kadrove i tehnologiju. A to je smatraju najvažnije za Elektoprivredu Srbije koja nosilac privrednog razvoja zemlje, ali i emiter 40 odsto štetnih gasova.

Zato je, smatraju, važno da Srbija uz druge zemlje Zapadnog Balkana što pre uđe u sistem naplate poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

,,Trenutna cena emisione jedinice, budući da je to tržišna kategorija koja varira, trenutno je oko 65 evra po metričkoj toni. EPS emituje oko 25, 26, zavisno od godine, 27,8 miliona tona i ako uslovno rečeno preračunamo te emisije po trenutnoj ceni emisione jedinice dođemo do neke cifre od čini mi se 1,6 milijardi evra“, navodi Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.

Pročitajte još:

U Fiskalnom savetu kažu da bi uvođenje neke vrste poreza na ugljen-dioksid trebalo uraditi po uzoru na pravila koja važe u EU, tim pre što će nam od 2026. godine naplaćivati porez na neekološki dobijene proizvode.

,,Električna energija, gvožđe, čelik i te druge stvari koje su obuhvaćene SBA-mom postaju skuplje za evropsko tržište tako da iz tog ugla definitivno postoji ekonomski trošak nečinjenja, a dodatni je problem što ako plaćamo prekograničnu taksu u EU, a uvođenje nekog našeg sistema sliva se u budžet i imamo mogućnost da nešto uradimo sa tim novcem“, kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Prema proceni EBRD-a tom taksom bilo bi obuhvaćeno 20 odsto našeg izvoza.

,,,Proces dekarbonizacije je negde prosto zahtev međunarodnog tržišta kao što smo sa drveta prešli na ugalj, sad je vreme da sa uglja pređemo na nešto drugo, znači nisu nepoznati procesi“, ukazuje klimatolog Danijela Božanić.

Od 2026. godine Evropska unija počeće da naplaćuje porez na takozvani karbonski otisak. To jest na prekoračenje dozvoljene količine emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, koji se oslobađaju prilikom proizvodnje.

Emisijama ugljen-dioksida se može i trgovati, pa tako kompanije koje ne iskoriste dozvoljenu normu, razliku mogu prodati onima koji su prekoračili ograničenje.

Izvor: RTS

Slovenija: Građani odlučuju o izgradnji druge NE u Krškom

Foto-ilustracija: Unsplash (wim-van-t-einde)

Građani Slovenije uskoro će imati priliku da odluče o budućnosti nuklearne energije u svojoj zemlji. Na savetodavnom referendumu, koji je planiran za nedelju, 24. novembra, birači će glasati o izgradnji druge nuklearne elektrane u Krškom.

Predlog za raspisivanje referencuma podnet je od strane poslanika nekoliko političkih stranaka i manjinskih predstavnika. Predlagači su već formulisali referendumsko pitanje koje će glasiti – Podržavate li realizaciju projekta NEK 2 koji će zajedno sa drugim niskougljeničnim izvorima obezbediti stabilno snabdevanje električnom energijom?

Da bi referendum bio zvanično raspisan, slovenački parlament mora doneti uredbu o njegovom održavanju, a rok za sve pripremne aktivnosti je do 14. oktobra, navodi Energetika-net.com.

Kompanija Gen energija, koja upravlja postojećom Nuklearnom elektranom Krško, već dve decenije razvija projekat druge nuklearne elektrane.

Pročitajte još:

NEK je početkom 2023. godine dobio ekološku saglasnost za produženje rada najmanje do 2043. godine. Izgradnja nove nuklearne elektrane trajala bi nekoliko godina, a procenjena vrednost investicije bez troškova finansiranja trebalo bi da bude između 9,3 i 15,4 milijarde evra.

Jedno od glavnih pitanja na referendum odnosiće se na visoke troškove ulaganja u novu nuklarnu elektranu. Iskustvo iz drugih zemalja pokazuje da takvi projekti često koštaju više nego što je prvobitno procenjeno, zbog čega će se odlučivati o tome da li Slovenija može da priušti ovako veliku investiciju.

Gen energija ističe da sama ne može realizovati projekat i da je potrebna podrška države, kao i suinvestiranje domaćih i stranih partnera, uključujući moguće saradnje sa susednim zemljama. Pitanja koja takođe izazivanju zabrinutost, jesu i ona u vezi sa nuklearnim otpadom.

Energetski portal

Holistički pristup – Izazov EU u postizanju održivih zgrada

Foto ilustracija: Pixabay

Najveći ekološki uticaj u Evropskoj uniji imaju zgrade, sa učešćem od 30 odsto ekološkog otiska u ukupnom otisku svih sektora. Podaci novog izveštaja Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuju da zgrade čine preko 40 odsto ukupne potrošnje energije i 35 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte. Prema težini, demontaža zgrada dovodi do stvaranja najvećeg otpada u Evropskoj uniji.

Novi izveštaj EEA pod nazivom „Rešavanje ekološkog i klimatskog otiska zgrada“ usmeren je na ocenu trenutne situacije u evropskom stambenom fondu, kao i na ispitivanje šta je potrebno kako bi zgrade u Evropi postale održivije, uz to koje su političke akcije potrebne kako bi se to postiglo do 2050. godine.

Kao prioritetan način za postizanje ovog cilja postavlja se renoviranje postojećih zgrada i korišćenje građevinskih proizvoda koji imaju nizak ekološki uticaj tokom životnog ciklusa. Održive zgrade podrazumevaju nižu potrošnju energije, otpornost na klimatske promene, ali i podršku biodiverzitetu kroz, recimo, uključivanje zelenih prostora i krovova.

Kako bi unapredila ostvarenje postavljenog cilja, Evropska unija treba da primeni holistički pristup u vezi sa zgradama i legislativom. Iako postoje brojni zakoni i regulative koji pokrivaju širok spektar tema unutar ove oblasti, problem je što se svaki od njih fokusira na pojedinačne aspekte, umesto da se sagledaju kao deo jedinstvenog i integrisanog sistema. Ovakav podeljeni pristup otežava efikasno rešavanje kompleksnih ekoloških i klimatskih izazova koji proizlaze iz sektora zgradarstva.

Važnost holističkog pristupa u legislativi može se pokazati kroz praktične primere iz svake faze životnog ciklusa zgrada. Ukoliko se izazovi koje nosi svaka od faza sagledaju kao celina, efikasnije može da se ostvari cilj održivih zgrada.

Pročitajte još:

Faza proizvoda obuhvata sve aspekte vezane za ekstrakciju sirovina, njihov transport i obradu u građevinske proizvode. Odabir sirovina, metode obrade i vrste transporta direktno utiču na količinu ugljeničnog otiska ugrađenog u konačni materijal. Na primer, ukoliko se građevinski materijali prevoze vozilima koja koriste ekološki prihvatljivija goriva, taj otisak će biti značajno smanjen. Takođe, cement doprinosi velikim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, međutim, odabirom recikliranih materijala ovaj uticaj može da se dodatno smanji.

Transport ima značajan uticaj i u fazi konstrukcije. Kako se navodi, transport građevinskih proizvoda može činiti oko 30 odsto svih urbanih transportnih aktivnosti. U ovoj fazi ističe se i upotreba teške mehanizacije tokom gradnje, koja ispušta emisije PM10, zbog čega treba primeniti ekološki prihvatljivije metode gradnje.

Foto-Ilustracija: Unsplash (Sergey Lapunin)

Treća faza, koja se odnosi na korišćenje, jeste najznačajniji izvor emisija sa efektom staklene bašte. Jedan od razloga je potrošnja energije koja je potrebna za grejanje, hlađenje i električne sisteme. Kao način za smanjenje količine energije koja se koristi, navodi se renoviranje postojećih zgrada. Ovo je ujedno uvod i za četvrtu fazu.

Faza renoviranja je ključna za unapređenje energetske efikasnosti, međutim, ovaj proces dovodi do povećane potrošnje materijala. Zbog toga se ponovo ukazuje na potrebu korišćenja ekološki prihvatljivih materijala.

Kada zgrada dostigne kraj svog životnog veka i dođe do njenog rušenja, ključno je da se sprovede efikasno upravljanje otpadom. Iako su korišćeni materijali možda pogodni za reciklažu, nedostatak dobro osmišljenog sistema upravljanja otpadom može da obesmisli sve prethodne napore.

Prethodne faze pokazale su zbog čega je važno primeniti holistički pristup. Dobar odabir materijala, ali loše upravljanje otpadom poništava napore. Renoviranje zgrade da bude energetski efikasnija, ali korišćenjem materijala u koje je već ugrađena velika količina ugljeničnog otiska, takođe smanjuje stvarni efekat efikasnosti. Holistički pristup je neophodan kako bi se obuhvatili svi aspekti zgradarstva, od nabavke materijala do upravljanja otpadom. Samo integrisanjem svih faza životnog ciklusa zgrada mogu da se postignu održiviji rezultati.

Energetski portal

Međunarodna konferencija o sušama usmerena na povećanje globalne otpornosti

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

U sedištu Svetske meteorološke organizacije (SMO) u Ženevi će od 30. septembra do 2. oktobra biti održana velika međunarodna konferencija pod nazivom „Otpornost na sušu +10“ koja obeležava deceniju od prvog sastanka na temu nacionalne politike za sušu. Cilj ove konferencije je da dodatno osnaži napore za prevenciju, pripremu i prilagođavanje na ovu rastuću pretnju, navodi se u saopštenju SMO.

Na konferenciji će se okupiti brojni stručnjaci, kreatori politika i praktičari iz celog sveta kako bi analizirali napredak postignut u poslednjih deset godina, ali i istražili nove načine za primenu znanja u stvaranju praktičnih rešenja koja će pomoći zemljama da postanu otpornije na sušu.

„Suša je jedna od najopasnijih i najpodmuklijih klimatskih pretnji, često previđena sve dok ne postane prekasno. Njeno dejstvo može biti razorno, ne samo za ljude i životnu sredinu, već i za ekonomije mnogih zemalja,“ izjavila je Selest Saulo, generalna sekretarka SMO.

Konferencija je fokusirana na istraživanje novih pristupa koji će pomoći u prelasku sa reaktivnih metoda na proaktivne, koristeći klimatske usluge poput sezonskih prognoza i inovativnih finansijskih mehanizama. Očekuje se da će biti prikazane studije slučaja koje naglašavaju akcije lokalnih zajednica, a biće reči i o napretku u nauci, uključujući upotrebu satelitskih tehnologija i veštačke inteligencije za preciznije praćenje suša.

Pročitajte još:

Suše su postojale i ranije kao prirodna posledica klimatske varijabilnosti, ali klimatske promene dodatno intenziviraju ovaj problem, donoseći ekstremnije vremenske prilike, uključujući intenzivnije padavine, poplave i produžene periode suše u različitim delovima sveta.

„Zdrave zemlje su temelj zdravih ekonomija. Naša budućnost u borbi protiv klimatskih promena zavisi od naše sposobnosti da pravilno upravljamo zemljištem i prirodnim resursima“, istakla je Andrea Meza, zamenica izvršnog sekretara Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije (UNCCD), najavljujući predstojeću COP16 konferenciju o borbi protiv dezertifikacije, koja će se održati u Rijadu.

Suština ovog međunarodnog okupljanja jeste da se razmene iskustva i ubrza implementacija politika koje će pomoći u smanjenju rizika i posledica suše, koja sve češće pogađa najranjivije zajednice širom sveta.

Energetski portal

Kriza u nemačkoj autoindustriji ukazuje na dublje probleme i nove promene?

Foto-ilustracija: Unsplash (matt-hausmann)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nemačka automobilska industrija suočava se sa ozbiljnom krizom u sektoru. Jedan od faktora jeste i ne toliko munjevit prelazak na električna vozila (EV), uz velika očekivanja i ciljeve koji su zadati. Iako je prelazak na održiviji transport neophodan zbog smanjenja emisija, nemački proizvođači poput Volkswagena (VW), BMW-a i Mercedes-Benza imaju problem sa prodajom EV-ova i visokim troškovima proizvodnje.

Ono što je situaciju dodatno zakomplikovalo jeste ukidanje državnih subvencija za kupovinu električnih automobila, što je automatski dovelo i do pada potražnje, iako su kompanije već uložile ogromna sredstva u razvoj ove tehnologije.

Čuveni Volkswagen je, kako prenose svetski mediji, zabeležio pad od 14 odsto u prodaji, a Mercedes-Benz gotovo 16 odsto, uz šta se VW suočava sa viškovima, tačnije sa oko 500.000 neprodatih vozila. Kompanija je već ukinula dugogodišnje ugovore o sigurnosti radnih mesta.

Pročitajte još:

Geopolitičke tenzije i nedostupnost ruskih sirovina dodatno otežavaju situaciju, dok konkurencija iz Kine, koja zahvaljujući povoljnijim uslovima proizvodnje i subvencijama nudi jeftinija električna vozila, vrši dodatni pritisak na nemačke proizvođače, što u velikoj meri otežava situaciju višedecenijski najpopularnijim kompanijama Evrope.

Iako još nema konkretnih rešenja, vlada razmatra ponovnu uspostavu subvencija za električna vozila. Ipak, analitičari upozoravaju da se nemačka automobilska industrija mora brzo prilagoditi električnoj mobilnosti kako bi zadržala svoju konkurentsku prednost na globalnom tržištu. U suprotnom, kriza bi mogla imati dugoročne posledice ne samo za autoindustriju, već i za druge ključne sektore poput mašinstva.

Energetski portal

Korak ka održivijoj evropskoj avijaciji  

Foto: TOP ONE

TotalEnergies, globalna energetska kompanija, i evropska avio-grupa Air France-KLM potpisali su ugovor o isporuci 1,5 miliona tona održivog avio-goriva u periodu od deset godina, tačnije do 2035. godine. Prema podacima IATA (The International Air Transport Association) količina ukupno proizvedenog održivog avio-goriva u 2023. iznosila je pola miliona tona.

Air France – KLM grupa najveći je svetski korisnik održivog avio-goriva (SAF – Sustainable Aviation Fuel) i u 2023. koristila je 17 odsto od ukupne svetske proizvodnje SAF-a, a samo tri odsto od ukupno proizvedenog fosilnog goriva. Ovaj ugovor sa TotalEnergies jedan je od najvećih kupoprodajnih ugovora koje je grupa do sada potpisala i zasniva se na memorandumu o razumevanju iz 2022. godine.

Ugovor se odnosi na održivo gorivo napravljeno od otpada i ostataka iz cirkularne ekonomije, odnosno na gorivo čija sama proizvodnja mora biti održiva. U pitanju SAF druge generacije koji se ne takmiči sa globalnom proizvodnjom hrane, a koji ima RSB ili ISCC+ sertifikat za svoju održivost. Navedeno gorivo će se proizvoditi koprocesiranjem u francuskim i evropskim biorafinerijama i rafinerijama TotalEnergies-a. Ovo gorivo biće korišćeno na letovima Air France-a i KLM-a koji polaze iz Francuske, Holandije i drugih evropskih zemalja.

Održivo avio-gorivo ili SAF je najznačajniji činilac u dekarbonizaciji avijacije, jer omogućava smanjenje emisije ugljen-dioksida za najmanje 75 odsto, a tokom celog životnog ciklusa goriva i do 90 odsto, u poređenju sa ekvivalentima fosilnih goriva.

Pročitajte još:

„Obezbeđivanje dovoljne količine održivog avionskog goriva potrebnog za dekarbonizaciju naše aktivnosti je veliki izazov. Ovaj sporazum sa TotalEnergies je dalji korak u ovom pravcu i dokaz naše dugogodišnje podrške razvoju proizvodnje SAF-a u Francuskoj i Evropi. Stabilan sektor SAF-a, sposoban da zadovolji potrebe naše industrije, ključni je faktor za evropski suverenitet i energetsku nezavisnost,“ rekao je Bendžamin Smit, generalni direktor grupe Air France-KLM.

„Održivo avio-gorivo doprinosi i energetskoj tranziciji naših kupaca u sektoru vazduhoplovstva i industrijskoj tranziciji naših rafinerija. Zato ono predstavlja pravu dobit za budućnost industrije i avijacije,“ rekao je Patrik Pujane, generalni direktor kompanije TotalEnergies i dodao: „Proteklih 10 godina bili smo pioniri u ovoj oblasti, kako investirajući u biorafinerije i proizvodne pogone SAF-a u Francuskoj, tako i razvijajući tehnologije koprocesiranja u našim rafinerijama. Nadovezujući se na ove industrijske uspehe, nameravamo da nastavimo ovaj zamah u Evropi i širom sveta.”

Air France-KLM je postavio cilj da do 2030. smanji emisiju ugljen-dioksida po putničkom kilometru za 30 odsto u poređenju sa emisijama iz 2019. godine. Koraci kojim grupa ide ka cilju su kombinacija obnove flote, operativnih mera kao što je eko-pilotiranje i ugradnja najmanje 10 odsto održivog avionskog goriva na sve svoje letove. Ovi ambiciozni ciljevi prevazilaze regulatorne obaveze.

Izvor: TOP ONE

Ko plaća najskuplje gorivo u regionu?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Regionalna ekološka mreža – Izgradnja terminala u Baru rizična

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ministarstvo rudarstva, nafte i gasa najavilo je izradu gasnog terminala LNG u Baru kao deo Jadransko-jonskog gasovoda koji bi povezao Hrvatsku, BiH i Crnu Goru preko čvorišta u Albaniji. Dok oni smatraju da bi taj projekat imao brojne prednosti, takve najave za Regionalnu ekološku mrežu CEE Bankwatch predstavljaju ekološki i ekonomski rizične investicije koje se plasiraju kao strateški projekti.

Iz Ministarstva, međutim, navode prednosti poput ekonomskih, zatim veće stabilnosti snbdevanja električnom energijom, pa do geopolitičkih – od pristupa globalnom tržištu i mogućoj supstituciji gasne Termoelektrane umesto Pljevaljske.

Nataša Kovačevic iz CEE Bankwatch podseća da se tim projektom ignorišu i preuzete obaveze  iz Pariskog  sporazuma i Sofijske deklaracije da će se do 2025. godine izbaciti fosilna goriva iz upotrebe.

,,Crna Gora nema razvijenu ni gasnu infrastrukturu, niti je zavisna od gasa, što jeste njena prednost u slučaju globalne energetske krize, tim pre što su neke od najvećih izvoznica gasa, poput Azerbejdžana u svetu prepoznate kao nedemokratski režimi. Takav projekat bi uostalom, iziskivao i ogromna kreditna ulaganja što bi dugoročno dovelo i do dužničkog ropstva“, kaže Kovačević.

Kovačevic podseća i da Evropa aktivno radi na smanjenju gasne zavisnosti.

Pročitajte još:

,,Proklamovani cilj je do 67 odsto manje upotrebe fosilnih goriva, što ovakve namere resornog Ministarstva dodatno čini neopravdanim i rizičnim“, navela je ona.

Pored ekoloških, kako kaže Kovačevićeva, projekat nosi i ozbiljne bezbednosne rizike.

,,Jer bi se terminal u Baru gradio u seizmički osetljivom području u neposrednoj  blizini naselja i skladištenja opasnih hemikalija. Pored ovoga, uvođenje gasa u crnogorsku energetsku mrežu bez razvijenog tržišta i potrošnje, a imajući u vidu da su regionalna tržišta već pokrivena, vodi u neizvesnu budućnost i ekonomski neisplativ terminal“, kaže ona.

Stoga iz Globalne ekološke mreže CEE Bankwatch pitaju nadležne zašto se Crna Gora ne usmerava na održivu zelenu energiju obnovljivih izvora – sunca, vode i vetra kojih ima u izobilju, a koji su prihvatljiviji i isplativiji dugoročno.

Izvor: RTCG

INEKP – Srbija na putu održivosti

Foto-ilustracija: Unsplash (neon-joi)
Foto: Ljubaznošću Veljka Kovačevića

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) Republike Srbije predstavlja ključni strateški dokument koji definiše ambiciozne, ali izvodljive ciljeve energetske tranzicije zemlje. Ovaj plan je osmišljen da vodi Srbiju ka održivoj energetskoj budućnosti, značajno povećavajući udeo obnovljivih izvora energije, unapređujući energetsku efikasnost i smanjujući emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ostvarivanje postavljenih ciljeva iz INEKP-a trebalo bi da doprinese većoj energetskoj sigurnosti, zaštiti životne sredine, modernizaciji energetskog sektora i poboljšanju kvaliteta života građana. Dr Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike za Magazin Energetskog portala govori o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu.

Šta donosi Nacrt Integrisanog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2030. sa projekcijom do 2050. godine?

– Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan je ključni strateški dokument kojim se definišu strateški ciljevi i dinamika njihovog ostvarivanja u procesu energetske tranzicije. Postavili smo ambiciozne, ali izvodljive ciljeve prema kojima će gotovo svaki drugi megavat-čas električne energije biti zelen, udeo OIE u finalnoj potrošnji energije dostići će 33,6 odsto, a u proizvodnji električne energije preko 45 odsto, za 40,3 odsto smanjiće se emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na 1990. godinu, završiće se spajanje tržišta električne energije sa jedinstvenim tržištem EU. Jedna od najvažnijih poruka koju INEKP šalje javnosti je da smo mi izvršili detaljnu analizu baznog dijagrama proizvodnje električne energije, kao i da su sve projekcije definisane kroz scenarija „Stabilnost“ i „Stabilnost-Napredak“, rađene tako da Republika Srbija u svakom trenutku raspolaže sa dovoljnom količinom bazne energije koja jedina garantuje energetsku sigurnost zemlje. Takođe, poboljšaćemo energetsku efikasnost kroz obnovu zgrada i primenu politika u industriji i saobraćaju, podstaći ćemo elektromobilnost i upotrebu obnovljivih izvora energije u grejanju, hlađenju i proizvodnji električne energije, kao i naprednih biogoriva.

Energetska efikasnost je posebna oblast INEKP-a. Šta je njome predviđeno i koji su nacionalni ciljevi postavljeni u ovoj oblasti?

– U Srbiji se troši tri i po puta više energije u proizvodnji iste jedinice BDP-a u odnosu na evropski prosek zbog čega su Vlada i resorno ministarstvo energetsku efikasnost definisali kao jedan od prioriteta u okviru INEKP-a, kao i u planu „Skok u budućnost – Srbija 2027“. INEKP-om je definisano ograničenje finalne potrošnje energije na nivo ne veći od 9,7 Mtoe u 2030. godini. Ista tendencija je uočena i u slučaju potrošnje primarne energije, koja bi trebalo da bude manja od 14,68 Mtoe u 2030. godini. Država trenutno ulaže najveća sredstva do sada za poboljšanje energetske efikasnosti. U prethodne tri godine više od 30.000 domaćinstava dobilo je subvencije države za sprovođenje mera energetske efikasnosti dok ćemo do kraja 2027. godine podržati ukupno više od 70.000 domaćinstava da zamene stolariju, poboljšaju izolaciju, fasadu, zamene neefikasne kotlove i postave solarne kolektore ili panele za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. U saradnji sa Svetskom bankom obezbedili smo 50 miliona dolara za subvencije domaćinstvima, koji u zavisnosti od paketa mera mogu da dobiju bespovratna sredstva i do 65 odsto vrednosti energetske sanacije, dok socijalno ugrožene kategorije dobijaju bespovratna sredstva u iznosu od 90 odsto.

U FOKUSU:

Osim energetske sanacije domaćinstava, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodimo „Javni ESCO projekat“, vrednosti 64,5 miliona u kome radimo na energetskoj sanaciji stambenih zgrada, – priključenih na sisteme daljinskog grejanja i prelazak na naplatu po potrošnji u 14 gradova i opština. Procene su da će u okviru projekta biti sanirano više od 500 stambenih zgrada, površine oko milion metara kvadratnih. Bespovratnim sredstvima pokriće se troškovi pripreme elaborata energetske efikasnosti i odgovarajućih studija, kao i 50 odsto vrednosti investicija, dok će građani svoju polovinu investicije otplaćivati sami, kroz račun za grejanje.

Foto-ilustracija: Pixabay (Rade Dr)

Ministarstvo rudarstva i energetike ulaže značajna sredstva u unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima širom Srbije. Ove godine smo u budžetu izdvojili 800 miliona dinara za te namene, što je dvostruko više u odnosu na 2023. godinu. Potpisali smo ugovore sa 41 jedinicom lokalne samouprave u kojima ćemo energetski sanirati vrtiće i predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, fakultete, biblioteke, domove kulture, zdravstvene ustanove i zgrade opštinskih uprava. Završetkom energetske sanacije uštedećemo oko 9.000 MWh toplotne i električne energije na godišnjem nivou, dok će smanjenje emisije ugljen-dioksida iznositi oko 5.500 tona godišnje. U rekonstruisanim objektima smanjiće se potrošnja energije od 20 do 50 odsto.

Takođe, veliku pažnju posvećujemo energetskoj sanaciji zgrada centralne vlasti. Obezbedili smo sredstva za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada, među kojima je i Palata Srbije, i ti radovi bi trebalo da budu završeni do 2027. godine, kada se održava specijalizovana izložba EXPO.

Šta INEKP donosi kada govorimo o obnovljivim izvorima energije?

– Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbija je dobila strateški dokument koji je usklađen sa vizijom Evrope u pogledu dekarbonizacije energetskog sektora, a koji predstavlja svojevrsnu „mapu puta“ Srbije u energetskoj tranziciji. Taj plan je prilagođen karakteristikama našeg energetskog sektora i imperativa da u svakom trenutku naši građani i privreda mogu da računaju na sigurno snabdevanje. Integrisani plan stavlja težište na ulaganja u obnovljive izvore energije, gde oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra treba da bude na mreži do 2030, što znači da će se skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije obezbeđivati iz čistih izvora.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane 2024 – Poziv na akciju za ljude i planetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Elevate)

Kako globalna stopa gladi nastavlja da raste, problem gubitka i rasipanja hrane postaje sve izraženiji. U 2024. godini, Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane služi kao podsetnik na hitnost rešavanja ovog izazova i ukazuje na značaj finansiranja mera za smanjenje rasipanja hrane.

Bacanje hrane ugrožava globalnu bezbednost hrane, podriva održivost naših prehrambenih sistema i doprinosi degradaciji životne sredine i klimatskim promenama, poručuju iz Ujedinjenih nacija.

Nedavne procene ukazuju na to da se oko 13,2 odsto proizvedene hrane izgubi između žetve i prodaje. Pored toga, oko 19 odsto ukupne svetske proizvodnje hrane baci se na nivou domaćinstava, u ugostiteljskom sektoru i maloprodaji. To znači da se svakodnevno tone jestive hrane gube ili bacaju dok milioni ljudi gladuju što ukazuje na neefikasnost trenutnih prehrambenih sistema.

Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za 2024. godinu, u Srbiji se na godišnjem nivou baci nešto više od 780.000 tona hrane, kaže za Energetski portal Katarina Sajc, potrfolio menadžerka za saradnju sa privatnim sektorom u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

„Ova brojka se odnosi na bacanje hrane iz  domaćinstava. Istovremeno, prema podacima RZS, stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosi 20 odsto. Pored izrazitog društvenog i moralnog aspekta, pitanje viškova hrane je značajno i sa ekološke tačke gledišta. S jedne strane, velika količina prirodnih resursa se koristi tokom proizvodnje, distribucije i skladištenja hrane, dok s druge strane, bacanje doprinosi klimatskim promenama, generišući oko osam odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte“, ističe Sajc.

Foto-ilustracija: Freepik

Posledice gubitka i rasipanja hrane daleko nadmašuju samo bačenu hranu. Kada se hrana baci, svi resursi uloženi u njenu proizvodnju – poput vode, zemljišta, energije, rada i kapitala – takođe se rasipaju.

Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode, WWF Adria, napominje da ljudi krče šume i isušuju močvare kako bi dobili više obradivih površina i proizveli još više hrane, uprkos tome što su šume i močvare najveći apsorberi ugljen-dioksida.

“Iskrčene površine dodatno tretiraju supstancama koje će pospešiti količinu prinosa, pa tako dodatno zagađuju i zemlju i vodu. Trošenje energije u procesima prerade i potrošnje hrane je ogromno, a na kraju svega, 40 odsto hrane bacimo. Zbog toga je važno ne bacati hranu”, kaže Ugarković za Energetski portal.

Pročitajte još:

Kako da smanjimo bacanje hrane?

Iz Ujedinjenih nacija naglašavaju da smanjenja gubitka i rasipanja hrane zahteva globalne i lokalne akcije. Usvajanje inovativnih tehnologija i rešenja, poput platformi za marketing viškova hrane, mobilnih mašina za preradu hrane i bolje prakse upravljanja kvalitetom hrane mogu pomoći u minimiziranju rasipanja.

I u našoj zemlji su zaživele brojne inicijative u cilju sprečavanja bacanja hrane, pa je tako organizacija WWF bila jedna od prvih koja je učestvovala u konceptu “Zajednički frižider”. Ugarković objašljava da je ideja bila da građanima bude omogućeno da ostave hranu u frižiderima koji su postavljeni na javnim lokacijama za one kojima je najpotrebnija. Dodaje i da WWF podržava svaku inicijativu koja može da dovede do održivosti banki hrane.

“Kada je reč o bankama hrane, suštinski problem su propisi koji onemogućavaju brojnim organizacijama i kompanijama da lako i brzo doniraju namirnice i hranu. Najjednostavnije rečeno, skuplje je hranu donirati nego je baciti. Iskreno verujemo da će se pozitivne promene dogoditi uskoro. Ukoliko bi se na primer, porezi na doniranje hrane smanjili, bacanje hrane bi bilo smanjeno u velikoj meri”, kaže Ugarković.

A prema rečima Katarine Sajc, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokrenuo je 2021. godine onlajn platformu za doniranje viškova hrane „Tanjir po tanjir” u saradnji sa kompanijom Delez Srbija i Bankom hrane Beograd. Putem ove platforme višak voća i povrća iz prodavnica Delez Srbija, a koje ispunjava sve nutritivne i bezbednosne kriterijume, preusmerava se humanitarnim organizacijama koje saradjuju sa Bankom hrane i dalje predaje  onima kojima je potrebno.

„Radili smo blisko sa kompanijom Delez Srbija, Bankom hrane Beograd i humanitarnim organizacijama kako bismo napravili tehnološko rešenje koje će biti lako za korišćenje. Na platformi se nalaze podaci o dostupnim viškovima hrane u prodavnicama, a korisnici, humanitarne organizacija, mogu da rezervišu pakete hrane, a zatim ih preuzmu. Kako bismo osigurali sigurnost i sledljivost celokupnog procesa, platforma je zasnovana na blokčejn tehnolologiji“, kaže Sajc.

Ona dodaje da je na osnovu ekspertske analize zaključeno je da je potrebno unaprediti zakonski okvir za doniranje hrane, koji bi obuhvatao definisanje odgovornosti donatora i posrednika u lancu doniranja hrane, regulisanje doniranja hrane za životinje, kao i vođenje registra posrednika i korisnika.

Foto-ilustracija: Unsplash (nrd)

„Takođe, potrebno je urediti pitanje PDV-a za doniranu hranu, budući da se PDV na donacije hrane plaća, pa se mnogim kompanijama ne isplati da doniraju hranu, odnosno to ih košta. U nekim državama su napravili zakonodavni i institucionalni okvir koji ne bi samo podsticao doniranje hrane, već ga učinio obaveznim. Na primer, Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je zabranila supermarketima da bacaju ili uništavaju neprodata hranu. Po zakonu, oni moraju da je doniraju humanitarnim organizacijama i bankama hrane“, napominje Sajc.

Hitnost rešavanja problema gubitka i rasipanja hrane potvrđuje i približavanje roka za postizanje Agende održivog razvoja do 2030. godine, posebno cilja održivog razvoja 12.3, koji teži da prepolovi globalno rasipanje hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača i smanji gubitke hrane duž proizvodnih i nabavnih lanaca.

Neophodno je da hrana koju proizvodimo stigne do onih kojima je najpotrebnija, uz očuvanje resursa naše planete. Ovaj Međunarodni dan svesti o gubitku i rasipanju hrane 2024. godine poziva sve – vlade, preduzeća i pojedince – da preduzmu hitne mere i doprinesu održivijoj budućnosti za ljude i planetu.

Milena Maglovski

Kakva sudbina čeka šumu Bajdina u Beogradu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Johannes Plenio)

U beogradskom naselju Mirijevo pre nekoliko dana održana je treća sednica Komisije za planove Grada Beograda na kojoj se raspravljalo o sudbini samonikle šume Bajdina.

Ranije su rasprave bile prekinute zbog nereda izazvanih sukobom dve suprotstavljene strane, dok je nedavno održana rasprava protekla mirnije, ali bez konkretnog rešenja.

Sa jedne strane, vlasnici parcela žele da se izgradi stambeno-poslovni kompleks, dok sa druge strane građani žele da šuma ostane i da se uredi kao park. Kako javljaju domaći mediji, atmosfera na sednici bila je napeta, ali se smirila nakon što su vlasnici parcela napustili sastanak.

Predstavnik vlasnika parcela, Tomislav Petrović, tvrdio je da se neće cela šuma poseći, kao i da je trenutno područje zapušteno i puno šuta i smeća. On je takođe odbacio tvrdnje da se radi o klizištu, pozivajući se na sprovedena geološka istraživanja, javlja Beta Zelena Srbija.

Vlasnici parcela zalažu se za seču 66 hektara samonikle šume i izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa za oko 15.000 ljudi.

Pročitajte još:

S druge strane, predstavnik građana, Nikola Cvetanović, iz udruženja „Mirijevo, zeleno i zdravo“, rekao je da bi izgradnja kompleksa bila „surova“ prema građanima. On je šumu nazvao „plućima Mirijeva“ i istakao da, iako nije bila zavedena kao zelena površina, ona to praktično jeste i treba tako ostati.

Građani su prikupili 2.300 potpisa protiv plana izgradnje, strahujući da bi realizacija tog plana uništila šumu, stvorila saobraćajnu gužvu i druge probleme u naselju. Cvetanović je pozvao vlasti da odbace plan i podrže građane.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić najavio je da će odluka o budućnosti šume biti doneta nakon konsultacija sa svim relevantnim institucijama.

„Nećemo još uvek odlučivati po ovim primedbama što znači nečemo ni u korist građana koji se protive gradnji, ni onih koji su za gradnju, nećemo odlučivati dok Grad ne zauzme konačan stav o ovom prostoru“, rekao je Marko Stojčić, gradski urbanista, a prenosi Nova.

Energetski portal

Gradonačelnici sa Zapadnog Balkana traže pomoć Evropske komisije za tranziciju sa fosilnih goriva

Foto-ilustracija: Pixabay

Gradonačelnici iz regiona na Zapadnom Balkanu koji zavise od uglja pozvali su Evropsku komisiju da pruži veću podršku njihovim naporima u procesu pravedne energetske tranzicije i dekarbonizacije lokalnih ekonomija.

Aarhus centar u BiH i Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network) saopštile su da su tokom Sarajevske sedmice energije i klime gradonačelnici opština sa Zapadnog Balkana koje zavise od uglja podneli manifest Evropskoj komisiji, u kojem se navodi da se ti regioni suočavaju sa sve većim pritiskom tranzicije s fosilnih goriva, dok se bore s ograničenim resursima i stručnošću.

Ova inicijativa je dogovorena na sastanku u Skoplju u martu ove godine, tokom kojeg su predstavnici opština iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije ukazali na hitnu potrebu za finansijskom i tehničkom pomoći za diverzifikaciju svojih ekonomija i za podsticanje novih mogućnosti zapošljavanja.

„Ključno pitanje je bio nedostatak primera uspešnih aktivnosti na Zapadnom Balkanu u pogledu pravedne tranzicije, što je doprinelo skepticizmu i otporu među lokalnim zajednicama prema energetskoj tranziciji„, navodi se u saopštenju i dodaje da problem predstavlja i to što se većina procesa planiranja pravedne tranzicije odvija uz ograničene konsultacije s lokalnim akterima.

Pročitajte još:

Gradonačelnici su u manifestu istakli da se pravedna tranzicija ne može baviti samo rešavanjem potreba direktno pogođenih radnika, nego da mora pružiti podršku njihovim porodicama i celim zajednicama koje će biti pogođene tranzicijom.

U manifestu se navodi da te opštine imaju veoma ograničeni kapacitet za prikupljanje sredstava, koje je ključno jer omogućava diverzifikaciju njihovih ekonomija i osigurava da se prelazak na ekonomiju bez fosilnih goriva izvrši na pravedan način.

„Gradonačelnici su shvatili važnost potrebe da Evropska komisija direktno podrži njihove lokalne zajednice u procesu tranzicije s ekonomije zavisne od fosilnih goriva na dekarbonizovanu ekonomiju“, izjavio je Denis Žiško iz Aarhus centra u BiH.

Koordinatorka za tranziciju za Zapadni Balkan u Mreži CEE Benkvoč Nevena Smilevska izjavila je da je opštinama u regionu koje zavise od uglja potrebna sva podrška koju mogu dobiti kako bi osigurale prelaz na čistu energiju.

Foto-ilustracija: Pexels

„Ovim manifestom gradonačelnici iz najugroženijih opština pozivaju Evropsku komisiju da pruži tehničku pomoć i podrži lokalne uspešne priče, čime će se ovim opštinama omogućiti da se oslobode zavisnosti od fosilnog goriva“, rekla je Smilevska.

U manifestu se navodi da bi podrška i promocija uspešnih priča malog obima inspirisala poslovnu zajednicu u regionima zavisnim od uglja i prikazala mogućnosti koje tranzicija nudi za razvoj van energetskog sektora.

Evropska komisija takođe treba da pomogne u traženju bilateralnih sporazuma sa sličnim opštinama iz država članica Evropske unije koji bi omogućili razmenu iskustava, opreme i znanja za prevazilaženje zavisnosti od fosilnih goriva.

Izvor: Beta Zelena Srbija

EU: Smanjenje zaštite vukova – korak unazad u očuvanju prirode?

Foto: WWF Adria

Evropska komisija iznela je predlog o smanjenju statusa zaštite vuka prema Bernovoj konvenciji (eng. Bern Convention), što je podržala većina država članica Evropske unije. Usvajanjem ovog predloga, dosadašnji status strogo zaštićene vrste biće zamenjen statusom zaštićene.

Kako je navedeno, zahvaljujući statusu zaštite, ova vrsta se uspešno oporavila širom evropskog kontinenta, sa procenom gotovo udvostručenja populacije u poslednjih 10 godina. Ovakav trend doveo je do socio-ekonomskih izazova, posebno u vezi sa suživotom vuka sa ljudskim aktivnostima. Posebno se ističe problem u stočarstvu, o čemu govore podaci da vukovi svake godine ubiju preko 60.000 grla stoke u Evropskoj uniji.

Novi status značio bi da svaka odluka o eksploataciji vukova, kao što je regulisano ubijanje ili odstreljavanje, mora da bude pažljivo planirana kako bi se osiguralo da se populacija ne ugrozi.

Sledeći korak jeste da će Komisija podneti predlog sekretarijatu Bernove konvencije. Kako se objašnjava, bilo kakva izmena konvencije mora biti usvojena od strane dve trećine njenih ugovornih strana, a izmena stupa na snagu tri meseca nakon usvajanja. Ovo ostavlja prostor državama da se pripreme i prilagode novim pravilima.

Pročitajte još:

Na zvaničnom sajtu Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) navodi se da ova promena otvara vrata ubijanju vukova kao lažnom rešenju za štetu koja se nanosi stoci.

Foto: Pixabay.com

,,Ovom odlukom, države članice su odlučile da ignorišu poziv više od 300 organizacija civilnog društva i stotine hiljada ljudi koji su ih molili da se drže naučnih preporuka i pojačaju napore za uspostavljanje suživota sa velikim mesožderima kroz preventivne mere’’, prenosi EEB.

Sabijen Leman, viša službenica za politiku biodiverziteta u WWF-u, uputila je pitanje koje glasi – Kako možemo da tražimo od drugih regiona da štite svoj biodiverzitet i žive sa vrstama poput tigrova, lavova ili slonova, kada ne možemo živeti zajedno sa vukovima?

EEB je na svom sajtu izneo mišljenja stručnjaka koja kažu da je ovo razaranje jednog od najvećih uspeha u očuvanju u poslednjim decenijama, i da ova odluka ne samo da ugrožava decenijske napore, već predstavlja značajan korak unazad.

Bernova konvencija usvojena je 1979. godine, a na snagu je stupila 1982. godine. Ona predstavlja međunarodni ugovor Saveta Evrope koji štiti više od 500 vrsta divljih biljaka i više od 1.000 vrsta divljih životinja. Stalni komitet konvencije sastaje se godišnje u Strazburu, a Evropska unija i njene države članice su potpisnice konvencije.

Katarina Vuinac