Spor ali stabilan napredak u energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu

Energetska tranzicija na Zapadnom Balkanu odvija se postepeno. Korišćenje obnovljivih izvora energije je u stalnom porastu i vlade ulažu napore u usvajanje propisa. To se može smatrati postignućem za region koja se decenijama oslanjala na ugalj. Međutim, potrebno je napraviti više i bržim tempom, pogotovo kad je reč o napretku u ostvarenju ciljeva iz Zelene agende EU.

Navodi se to u analizi koju je uradio Lionel Rapaille, direktor EIB Global za proširenje i EU susedstvo.

On je naveo da je prebacivanje sa uglja na obnovljive izvore još odvija prilično sporo jer fosilna goriva i dalje imaju dominantnu ulogu u proizvodnji energije (od 41 odsto do 95 odsto u strukturi izvora električne energije, u zavisnosti od pojedine zemlje).

„Očekuje se da region uvede cene ugljenika, usvoji odgovarajuće propise, modernizuje energetsku infrastrukturu radi povećanja produktivnosti i smanjenja gubitaka, kao i da implementira troškovno efikasno određivanje cena energije i mere energetske efikasnosti. Ovdje se ne radi samo o usklađivanju sa direktivama i klimatskim ciljevima EU-a, nego i o osiguranju stabilne i održive opskrbe energijom u okolnostima globalnih sukoba, klimatskih promena i iscrpljivanja resursa“, navodi se u analizi.

Pročitajte još:

• Beogradski metro – Predstavljanje projekta izgradnje
• Naftovod sa Mađarskom: Studija izvodljivosti planirana do kraja 2024, realizacija do 2027.
• Stanje na vodotokovima u Srbiji – ima li upozorenja od poplava?

U ovom kontekstu, dodaje se, targetirana podrška međunarodnih partnera, kao što su multilateralne razvojne banke, ostaje ključni odgovor za potrebu povećanja javne potrošnje u energetsku tranziciju.

Dodaje se da je EIB Global, kao deo klimatske banke EU-a koja je u vlasništvu država članica, povećao finansijsku i tehničku podršku kako bi pomogao Zapadnom Balkanu da se suoči sa izazovima zelene tranzicije.

„Banka podržava izgradnju nove infrastrukture za čistu energiju, kao što su vetroelektrana na Vlašiću u BiH i solarna elektrana u blizini Prištine, kao i modernizaciju postojećih objekata radi povećanja njihove efikasnosti, pouzdanosti i kapaciteta. To je slučaj i sa revitalizacijom hidroelektrana u Srbiji, kao i uvođenjem pametnih brojila radi optimizacije potrošnje, efikasnijeg nadzora i smanjenja gubitaka električne energije“, dodaje se u analizi.

U konačnici, ističe se, uključenje i privatnog sektora u zelenu tranziciju ostaje ključ  njenog uspeha. Putem namenskih kreditnih linija EIB Global finansira projekte energetske efikasnosti i obnovljive energije za mala i srednja preduzeća u svrhu dekarbonizacije poslovanja.

U analizi se ističe i da se u svetu prema Međunarodnoj energetskoj agenciji danas investira gotovo dvostruko više u čistu energiju (očekuje se da će taj iznos 2024. dostići dva biliona dolara) nego u fosilna goriva (1,2 biliona dolara).

Od toga se u Evropskoj uniji investira prosečno 370 milijardi dolara. Prošle godine su investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u EU-u iznosile skoro 110 milijardi dolara, što je povećanje za više od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Evropska investiciona banka učestvuje na ovogodišnjoj Sarajevskoj sedmici energije i klime koja se održava od 23. do 27. oktobra.

Izvor: Capital.ba