Home Blog Page 22

Gradonačelnici sa Zapadnog Balkana traže pomoć Evropske komisije za tranziciju sa fosilnih goriva

Foto-ilustracija: Pixabay

Gradonačelnici iz regiona na Zapadnom Balkanu koji zavise od uglja pozvali su Evropsku komisiju da pruži veću podršku njihovim naporima u procesu pravedne energetske tranzicije i dekarbonizacije lokalnih ekonomija.

Aarhus centar u BiH i Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network) saopštile su da su tokom Sarajevske sedmice energije i klime gradonačelnici opština sa Zapadnog Balkana koje zavise od uglja podneli manifest Evropskoj komisiji, u kojem se navodi da se ti regioni suočavaju sa sve većim pritiskom tranzicije s fosilnih goriva, dok se bore s ograničenim resursima i stručnošću.

Ova inicijativa je dogovorena na sastanku u Skoplju u martu ove godine, tokom kojeg su predstavnici opština iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije ukazali na hitnu potrebu za finansijskom i tehničkom pomoći za diverzifikaciju svojih ekonomija i za podsticanje novih mogućnosti zapošljavanja.

„Ključno pitanje je bio nedostatak primera uspešnih aktivnosti na Zapadnom Balkanu u pogledu pravedne tranzicije, što je doprinelo skepticizmu i otporu među lokalnim zajednicama prema energetskoj tranziciji„, navodi se u saopštenju i dodaje da problem predstavlja i to što se većina procesa planiranja pravedne tranzicije odvija uz ograničene konsultacije s lokalnim akterima.

Pročitajte još:

Gradonačelnici su u manifestu istakli da se pravedna tranzicija ne može baviti samo rešavanjem potreba direktno pogođenih radnika, nego da mora pružiti podršku njihovim porodicama i celim zajednicama koje će biti pogođene tranzicijom.

U manifestu se navodi da te opštine imaju veoma ograničeni kapacitet za prikupljanje sredstava, koje je ključno jer omogućava diverzifikaciju njihovih ekonomija i osigurava da se prelazak na ekonomiju bez fosilnih goriva izvrši na pravedan način.

„Gradonačelnici su shvatili važnost potrebe da Evropska komisija direktno podrži njihove lokalne zajednice u procesu tranzicije s ekonomije zavisne od fosilnih goriva na dekarbonizovanu ekonomiju“, izjavio je Denis Žiško iz Aarhus centra u BiH.

Koordinatorka za tranziciju za Zapadni Balkan u Mreži CEE Benkvoč Nevena Smilevska izjavila je da je opštinama u regionu koje zavise od uglja potrebna sva podrška koju mogu dobiti kako bi osigurale prelaz na čistu energiju.

Foto-ilustracija: Pexels

„Ovim manifestom gradonačelnici iz najugroženijih opština pozivaju Evropsku komisiju da pruži tehničku pomoć i podrži lokalne uspešne priče, čime će se ovim opštinama omogućiti da se oslobode zavisnosti od fosilnog goriva“, rekla je Smilevska.

U manifestu se navodi da bi podrška i promocija uspešnih priča malog obima inspirisala poslovnu zajednicu u regionima zavisnim od uglja i prikazala mogućnosti koje tranzicija nudi za razvoj van energetskog sektora.

Evropska komisija takođe treba da pomogne u traženju bilateralnih sporazuma sa sličnim opštinama iz država članica Evropske unije koji bi omogućili razmenu iskustava, opreme i znanja za prevazilaženje zavisnosti od fosilnih goriva.

Izvor: Beta Zelena Srbija

EU: Smanjenje zaštite vukova – korak unazad u očuvanju prirode?

Foto: WWF Adria

Evropska komisija iznela je predlog o smanjenju statusa zaštite vuka prema Bernovoj konvenciji (eng. Bern Convention), što je podržala većina država članica Evropske unije. Usvajanjem ovog predloga, dosadašnji status strogo zaštićene vrste biće zamenjen statusom zaštićene.

Kako je navedeno, zahvaljujući statusu zaštite, ova vrsta se uspešno oporavila širom evropskog kontinenta, sa procenom gotovo udvostručenja populacije u poslednjih 10 godina. Ovakav trend doveo je do socio-ekonomskih izazova, posebno u vezi sa suživotom vuka sa ljudskim aktivnostima. Posebno se ističe problem u stočarstvu, o čemu govore podaci da vukovi svake godine ubiju preko 60.000 grla stoke u Evropskoj uniji.

Novi status značio bi da svaka odluka o eksploataciji vukova, kao što je regulisano ubijanje ili odstreljavanje, mora da bude pažljivo planirana kako bi se osiguralo da se populacija ne ugrozi.

Sledeći korak jeste da će Komisija podneti predlog sekretarijatu Bernove konvencije. Kako se objašnjava, bilo kakva izmena konvencije mora biti usvojena od strane dve trećine njenih ugovornih strana, a izmena stupa na snagu tri meseca nakon usvajanja. Ovo ostavlja prostor državama da se pripreme i prilagode novim pravilima.

Pročitajte još:

Na zvaničnom sajtu Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) navodi se da ova promena otvara vrata ubijanju vukova kao lažnom rešenju za štetu koja se nanosi stoci.

Foto: Pixabay.com

,,Ovom odlukom, države članice su odlučile da ignorišu poziv više od 300 organizacija civilnog društva i stotine hiljada ljudi koji su ih molili da se drže naučnih preporuka i pojačaju napore za uspostavljanje suživota sa velikim mesožderima kroz preventivne mere’’, prenosi EEB.

Sabijen Leman, viša službenica za politiku biodiverziteta u WWF-u, uputila je pitanje koje glasi – Kako možemo da tražimo od drugih regiona da štite svoj biodiverzitet i žive sa vrstama poput tigrova, lavova ili slonova, kada ne možemo živeti zajedno sa vukovima?

EEB je na svom sajtu izneo mišljenja stručnjaka koja kažu da je ovo razaranje jednog od najvećih uspeha u očuvanju u poslednjim decenijama, i da ova odluka ne samo da ugrožava decenijske napore, već predstavlja značajan korak unazad.

Bernova konvencija usvojena je 1979. godine, a na snagu je stupila 1982. godine. Ona predstavlja međunarodni ugovor Saveta Evrope koji štiti više od 500 vrsta divljih biljaka i više od 1.000 vrsta divljih životinja. Stalni komitet konvencije sastaje se godišnje u Strazburu, a Evropska unija i njene države članice su potpisnice konvencije.

Katarina Vuinac

Gde su nestali sokolovi?

Foto: Ljubaznošću Perice Miletića

Nebo iznad Srbije odvajkada je krasilo mnoštvo ptica grabljivica, a jedna od njih – orao krstaš, zauzela je počasno mesto na grbu naše zemlje. Sokolovi su kroz istoriju uživali jednako poštovanje našeg naroda jer su, kao verni pratioci plemstva u lovu, postali deo nacionalnog znamenja. Poznato je da je car Dušan često lovio sa sivim sokolovima, a Srbija je u srednjem veku bila jedna od značajnijih zemalja u Evropi što se sokolarstva tiče. Nažalost, ove grabljivice su danas izgubile na popularnosti, a sve češće do nas dolaze poražavajuće vesti o otrovanim pticama, uništenim gnezdima i krivolovu. Istrebljivanje ptica grabljivica na pojedinim lokacijama kao posledicu ima dramatično narušavanje ekosistema jer one love glodare, gmizavce i druge ptice i time drže njihovu populaciju pod kontrolom.

Foto: Ljubaznošću Perice Miletića

Zbog toga brojna udruženja za zaštitu životinja koriste sve raspoložive resurse kako ptice grabljivice ne bi bile izbrisane iz biodiverziteta Srbije. Na sreću, ima i ljudi koji su zbog ljubavi prema pernatim grabljivicama odabrali neobično zanimanje i spremni su da daju svoj doprinos zaštiti ovih vrsta. Perica Miletić iz Kraljeva jedan je od malobrojnih sokolara u Srbiji, a njegova sklonost ka sokolarstvu javila se još u srednjoj školi. Danas se, kako kaže, ovim poslom bavi tek poneko, a oni koji u svom posedu imaju ptice grabljivice uglavnom se o njima brinu iz zabave i hobija. Neretko se dešava da se sokolovi kupuju na crnom tržištu, a krijumčari ih najčešće ilegalno hvataju u prirodi, iako mnoge uhvaćene ptice spadaju u ugrožene vrste. Puno truda potrebno je da bi se sokolarstvo podiglo na viši nivo i ispoštovali svi kriterijumi za dobrobit životinja. Iako svaka ptica uživa u kraljevskom tretmanu u Miletićevoj odgajivačnici, naš sagovornik ne krije da ima omiljenu pticu.

U FOKUSU:

„Moja omiljena grabljivica je severni soko. To je najveći i najlepši soko na svetu. Živi u predelima polarnog kruga – Rusije, Aljaske, severnih delova Skandinavije i Kanade. Odlično podnosi jako niske temperature i jedina je grabljivica koja ostaje na severu tokom čitave godine. Postoje četiri morfoze ovog sokola – crna, siva, srebrna i bela, od kojih je najlepša upravo bela , i beli sokolovi se najviše cene u svetu“, objašnjava Miletić.

On kaže da su za sokolove uzgajane u Srbiji najviše zainteresovani kupci iz razvijenih arapskih zemalja gde se, za razliku od naše zemlje, organizuju brojna takmičenja u brzini letenja i lepoti. Ipak, pravi sokolari, osim što uzgajaju ptice, često doprinose zbrinjavanju i nezi mnogih ugroženih i povređenih životinja. Miletić, kao veliki ljubitelj ptica, svake zime pravi kućice za manje ptice i prehranjuje ih, a nekoliko puta ukazala mu se prilika da neke i spase.

Kako do bolje zaštite sokolova u Srbiji

U našoj zemlji su mnoge pernate grabljivice na listi ugroženih vrsta, a pri samom vrhu nalaze se stepski i sivi soko. Sivi soko živi u planinskim krajevima naše zemlje kao što su Tara, Kopaonik, Stara i Suva planina. Gnezdi se na visokim liticama u kanjonima i klisurama, a hrani se isključivo pticama. Iako, prema zvaničnim podacima, glavne pretnje po sive sokolove predstavljaju uništavanje staništa, krivolov, trovanje pesticidima i smanjenje broja plenskih vrsta, Miletić napominje da golubari često uništavaju gnezda i koriste razne otrove kako bi suzbili populaciju sokolova.

Foto: pixabay

„Uprkos tome što su takve aktivnosti zabranjene i zakonom regulisane, nijedan golubar nikada nije odgovarao pred sudom, niti bio kažnjen“, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o upotrebi pesticida na poljoprivrednim parcelama, on dodaje da je potrebna velika edukacija ljudi u cilju sprečavanja trovanja grabljivica koje se hrane glodarima.

„Od kraja drugog svetskog rata, bilo je popularno korišćenje DDT pesticida, i od tada se broj sokolova naglo smanjivao. Naučnici su došli do zaključka da se taj pesticid zadržavao u telima glodara i ptica koje su sokolovi lovili. To je dovelo do toga da sivi soko u Severnoj Americi skoro nestane, i tada je, osim zabrane korišćenja tog pesticida, pokrenut program koji je obuhvatio i međunarodnu saradnju naučnika i sokolara koji su već znali tajnu veštačke oplodnje i tako obnovili populaciju sivog sokola. Danas, sivi soko više nije ugrožena vrsta u većini zemalja u svetu“, kaže naš sagovornik.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Greenfield 2024: Studenti u akciji za čistiju planetu

Foto: SEFA

Studentska organizacija SEFA sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu pokrenula je projekat „Greenfield”, koji se ove godine realizuje po treći put. Cilj projekta je unapređenje životne sredine i podizanje svesti o značaju očuvanja prirode, kroz zajedničke ekološke aktivnosti i edukaciju studenata.

Ovogodišnji projekat obuhvata dve glavne akcije. U Subotici će 12. i 13. oktobra biti organizovano sakupljanje smeća, u kojem će studentima pomoći zaposleni iz kompanije P&G, koja je podržala projekat. Zajedničkim snagama radiće na čišćenju divljih deponija i unapređenju prirodnog ambijenta. Paralelno s tim, od 7. do 10. oktobra na Ekonomskom fakultetu u Beogradu biće sprovedena reciklažna akcija u saradnji sa organizacijom „Čepom do osmeha”, gde će građani moći da donesu reciklažni otpad. Razvrstavanje otpada vršiće se odmah po prijemu, uz logističku podršku organizacije „Čepom do osmeha“, koja će obezbediti kontejnere za sortiranje.

Foto: SEFA

Edukacija studenata o ekologiji sprovodi se putem kampanje na društvenim mrežama, dok će tokom samih akcija učesnici imati priliku da se konsultuju sa članovima SEFA-e o pitanjima vezanim za zaštitu životne sredine.

Svi zainteresovani za učešće u reciklažnoj akciji na Ekonomskom fakultetu mogu doneti reciklažni otpad od 7. do 10. oktobra, u periodu od 10h do 18 časova. Okupljanje u Subotici je predviđeno za članove SEFA-e i timove kompanija sponzora, dok organizacija apeluje na građane da i sami doprinesu očuvanju životne sredine kad god im se ukaže prilika.

Prošlogodišnja akcija, koja se održala u Ovčar Banji, bila je veoma uspešna, tokom koje je prikupljeno preko 100 džakova smeća.

Moto SEFA-e je „Prave stvari na pravi način”, što najbolje opisuje misiju organizacije – pružiti studentima priliku da kroz razne vannastavne aktivnosti unaprede svoja znanja i veštine, uz fokus na timski duh, humanost, efikasnost, kolegijalnost i zajedništvo među studentima i studentskim organizacijama.

Organizacija broji preko 100 članova i ima strukturu podeljenu na timove, poput sektora komunikacija, sponzorstava i HR-a (Human Resources). SEFA sprovodi i druge projekte, poput SEFA Talks podcasta, Repsus, Prava stvar, Bez straha, Link to the Future, Sport Business Day i Ekof u pokretu, kojima pokrivaju oblasti ekonomije, ekologije, mentalnog zdravlja i drugih važnih tema.

Energetski portal

SEE ENERGY 2024 – Biznis energetska konferencija sa panel diskusijama i radionicama

Konferencija SEE ENERGY 2024 okuplja stručnjake iz industrije, predstavnike državnih institucija, investitore i inovativne kompanije, sa ciljem razmene znanja, diskusije o najnovijim trendovima i tehnologijama u energetici i pružanja mogućnosti za poslovno umrežavanje. Održaće se 23. i 24. oktobra u Master centru u Novom Sadu.

Ključne teme dvodnevnog programa:

23. oktobar 2024.

  1. Potencijal energetske stabilnosti Srbije kroz korišćenje otpada, biomase i cirkularne ekonomije
  2. ESCO finansiranje – Inovativno rešenje za unapređenje energetske efikasnosti
  3. Održivo poslovanje kroz dekarbonizaciju privrede – Investicije, implementacija i CBAM izazovi
  4. Radionica: Merenje CO2 – Priprema izveštaja za CBAM

24. oktobar 2024.

  1. ESG principi u energetskoj tranziciji – Inovacije, izazovi i prilike
  2. Tehnologije i sirovine za konkurentnost privrede i optimizaciju industrijskih procesa – solarna i nuklearna energija, biomasa, zeleni vodonik
  3. Budućnost putne infrastrukture: Zelena energija i baterijska tehnologija
  4. Priključenje na mrežu i skladištenje energije – baterije kao ključna komponenta

Konferencija pruža jedinstvenu priliku za diskusiju o izazovima, prilikama i rešenjima koja oblikuju budućnost energetskog sektora, sa fokusom na održivost, inovacije i optimizaciju industrijskih procesa.

Ciljna grupa konferencije obuhvata stručnjake iz energetike, investitore, finansijske institucije, državne i lokalne predstavnike, kao i kompanije iz industrije koje traže rešenja za održivi razvoj i optimizaciju poslovanja.

Više informacija o konferenciji, kao i detalje o registraciji, možete pronaći ovde.

Izvor: Nacionalna asocijacija za biomasu “SERBIO”

Novo otkriće: Ekološko mlazno gorivo iz biljnog otpada

Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači sa Državnog Univerziteta Vašington (WSU) razvili su jedan inovativan metod za proizvodnju ekološki prihvatljivog mlaznog goriva koristeći biljni otpad bogat ligninom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Lignin je čvrsta supstanca i prirodni polimer koji se nalazi u biljkama i doprinosi njihovoj čvrstoći. Otporan je na UV zrake, vlagu, bakterije i gljivice i daje stabilnost drvetu. Nakon žetve, veliki deo poljoprivrednog otpada, poput stabljika, lišća i klipova kukuruza, sadrži upravo lignin. Umesto da se ovaj otpad jednostavno baci ili spali, kako se to obično radi, što dodatno doprinosi zagađenju vazduha, naučnici pomenutog univerziteta su razvili metodu kojom se lignin pretvara u mlazno gorivo.

Proces koji su razvili razlaže lignin na manje delove i uklanja kiseonik, što stvara gorivo koje avioni mogu koristiti. Održivo gorivo dobijeno iz lignina može zameniti fosilna goriva koja su glavni uzrok emisije štetnih gasova poput ugljen-dioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx), koji značajno doprinose aerozagađenju, s obzirom da avioni koriste ogromne količine goriva i ispuštaju velike količine ugljen-dioksida, koji doprinosi globalnom zagrevanju.

Pročitajte još:

Lignin je idealan kandidat za proizvodnju održivog goriva iz nekoliko razloga. Prvo, on je već prisutan u velikim količinama u poljoprivrednom otpadu, što znači da se može iskoristiti materijal koji bi inače bio bačen ili spaljen.

Drugo, lignin može stvoriti gorivo koje je po svojim karakteristikama slično fosilnim gorivima koja se trenutno koriste u avijaciji. To znači da avioni mogu koristiti ovo gorivo bez modifikacija motora ili infrastrukture. Ovo takozvano „drop-in“ gorivo omogućava lakšu tranziciju ka održivijoj avijaciji.

Globalna potrošnja vazduhoplovnog goriva bila je gotovo 100 milijardi galona u 2019., kako se navodi i u istraživanju, a potrošnja će verovatno samo rasti iz godine u godinu. Ovakvi procesi ne samo da smanjuju aerozagađenje, već koriste otpadne materijale koji bi inače bili neiskorišćeni. Kada bi se ova tehnologija dalje razvijala i primenila na komercijalnom nivou, mogli bismo da budemo svedoci velikog napretka ka održivom razvoju u vazduhoplovnoj industriji.

Energetski portal

CG – usvojen Program za podsticanje inovacija energetske efikasnosti u industriji za 2024

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Vlada Crne Gore usvojila je Program za podsticanje inovacija u funkciji energetske efikasnosti u industriji za 2024. godinu. Ovaj Program predstavlja ključni instrument podrške u realizaciji aktivnosti nove Industrijske politike za period 2024-2028, kao i pratećeg Akcionog plana za 2024. godinu. Istovremeno, on je jedan od mehanizama za podršku industrijskom sektoru, u skladu sa konceptom i prioritetima Strategije pametne specijalizacije i Strategije razvoja energetike.

Program je rezultat međuresorne saradnje i predstavlja kontinuitet u koordinaciji sektorskih politika Ministarstva ekonomskog razvoja, Ministarstva prosvete, nauke i inovacija i Ministarstva energetike Crne Gore. Njegovu implementaciju sprovodiće Fond za inovacije Crne Gore u saradnji sa nadležnim ministarstvima u skladu sa Sporazumom o međuresornoj saradnji u implementaciji Programa.

Kako se navodi, Program predstavlja nastavak i proširenje aktivnosti realizovanih tokom sprovođenja Programa iz 2023. godine, kada je podržano sedam projekata preduzeća iz sektora prerađivačke industrije u iznosu od 1,28 miliona evra. Ovim projektima uvode se nove tehnologije, digitalni uređaji i pametna softverska rešenja, sistemi za monitoring potrošnje energije i omogućava novo zapošljavanje.

Ukupan budžet za sprovođenje Programa za podsticanje inovacija u funkciji energetske efikasnosti u industriji za 2024. godinu iznosi 2,3 miliona evra. Kroz model bespovratne finansijske podrške koja se dodeljuje u iznosu od 50.000 evra do 200.000 evra po projektu, omogući će se finansiranje za nabavku proizvodne opreme, uvođenje pametnih/digitalnih rešenja, standarda za upravljanje energijom i zapošljavanje. Prihvatljive aktivnosti i troškovi, biće pokriveni do iznosa od 80 odsto ukupne vrednosti projekta.

Pročitajte još:

Sa obezbeđenjim bespovratnim sredstvima u maksimalnom iznosu do 200.000 evra, mikro, mala i srednja preduzeća iz sektora prerađivačke industrije moći će da uz dodatno, minimalno ulaganje u iznosu od 20 odsto sopstvenog učešća, ostvare pozitivne efekte na poslovanje.

Kako je istakao Nik Gjeloshaj, potpredsednik Vlade i ministar ekonomskog razvoja Crne Gore, poseban akcenat je na očekivanim pozitivnim efektima za privredne subjekte prerađivačke industrije na planu unapređenja njihovih proizvodnih procesa i tehnologija, diverzifikaciji i razvoju novih inovativnih proizvoda, smanjenju troškova proizvodnje i uštedi energije.

Pored toga, Programom je omogućena izrada studija izvodljivosti i stručna podrška za nabavku opreme i realizaciju projekta, a poseban doprinos je i u novom zapošljavanju jer se iz bespovratnih sredstava mogu finansirati zarade za dva novozaposlena lica, kao i obuka za postojeće zaposlene.

Nakon što je Program usvojen, slede operativni koraci prema utvrđenom planu, uključujući raspisivanje Javnog poziva za sprovođenje Programa od strane Fonda za inovacije.

Energetski portal

OPEK predviđa značajan porast globalne potražnje za naftom do 2050. godine

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) predstavila je svoj Svetski naftni pregled (WOO) za 2024. godinu na konferenciji ROG.E u Brazilu. U svom 18. izdanju, WOO pruža sveobuhvatan pregled srednjoročnih i dugoročnih prognoza za globalne sektore nafte i energije, s tim da ovogodišnji pregled po prvi put proširuje vremenski okvir do 2050. godine, predviđajući značajan rast globalne potražnje za naftom.

Prema WOO 2024, globalna potražnja za naftom dostići će 120,1 milion barela dnevno (mb/d) do 2050. godine, što odražava porast ukupne potražnje za energijom od 24 odsto. Poređenja radi, globalna potražnja za sirovom naftom (uključujući biogoriva) u 2023. godini iznosila je 102,21 milion barela dnevno.

U svom obraćanju na konferenciji, generalni sekretar OPEK-a, Haitam Al Gais, naglasio je važnost ove publikacije u oblikovanju energetske debate i donošenju odluka u narednim decenijama.

„Pregled je ključan za OPEK-ovu posvećenost transparentnosti kroz dijalog i saradnju i pomaže u boljem razumevanju svih međusobno povezanih pitanja koja utiču na našu energetsku budućnost,“ podvukao je Al Gais.

Pročitajte još:

On je naglasio i značaj lansiranja WOO 2024 u Brazilu, ukazujući na sve dublju saradnju između Brazila i OPEK-a, posebno kroz Povelju o saradnji (CoC) između OPEK-a i zemalja van OPEK-a. Povelja, potpisana 2019. godine, služi kao okvir za saradnju u cilju stabilizacije energetskog tržišta.

Brazil, jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte i ključni partner van OPEK-a, predsedavaće G20 u 2024. godini i biće domaćin 30. Konferencije UN o klimatskim promenama (COP30) 2025. godine. Ovi događaji, kako je napomenuo Al Ghais, pokazuju lidersku poziciju Brazila i njegovu posvećenost rešavanju ključnih globalnih pitanja, uključujući energetsku sigurnost i klimatske akcije.

Nafta ključna za energertsku sigurnost 2050.?

Foto-ilustracija: Unsplash (robin-sommer)

Izdanje WOO 2024 dolazi u ključnom trenutku za energetski sektor, budući da se svet suočava sa izazovima ispunjavanja rastućih energetskih potreba uz istovremene napore za ublažavanjem klimatskih promena.

Očekuje se da će globalna potražnja za energijom porasti za 24 odsto do 2050. godine, vođena rastom stanovništva, ekonomskim razvojem i sve većim pristupom energiji u zemljama u razvoju. Prema prognozama OPEK-a, uprkos napretku u oblasti obnovljivih izvora energije, nafta će i dalje ostati centralni stub globalnog energetskog sistema.

Iz OPEK-a ističu kontinuiranu potrebu za investicijama u naftnu infrastrukturu i istraživanja kako bi se osigurala stabilna ponuda.

Milena Maglovski

Dr Begović na prijemu „Serbia Beyond Future“ u Njujorku: „Želimo ceo svet da uključimo u projekat BIO4 Kampus“

Foto: Zoran Petrović/NITRA

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović je u Njujorku na prijemu „Serbia Beyond Future“ u organizaciji Stalne misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem predstavila planove Srbije za dostizanje ciljeva održivog razvoja, projekat BIO4 Kampus i govorila o izložbi EXPO2027.

„Čast mi je da vam predstavim kako Vlada Republike Srbije vidi budućnost i u njoj ulogu nauke, znanja i inovacija koje mogu da unaprede ekonomiju, ali i društvo u celini. Kako nauka može da pomogne dostizanje ciljeva održivog razvoja? Kako možemo kao zemlja i kao članica Ujedinjenih nacija da rešimo ogroman izazov sa kojim se suočavamo? Republika Srbija je inicirala usvajanje Rezolucije o Međunarodnoj dekadi nauka za održivi razvoj. Pozvali smo sve vlade zemalja članica da koriste nauku i znanje kako bismo ubrzali dostizanje ciljeva održivog razvoja.“

Foto: Zoran Petrović/NITRA

„Kao odgovor na ogromne izazove koji su pred nama u medicini, poljoprivredi, proizvodnji hrane i očuvanju životne sredine, koje vidimo kao četiri najveća među izazovima, Vlada Republike Srbije odlučila je da izgradi BIO4 Kampus. On će okupiti naučnike, privatan sektor, akademsku zajednicu – sve talentovane i pametne ljude povezane oko biotehnologije, biomedicine, bioinformatike i biodiverziteta. Povezivanje informacionih tehnologija i veštačke inteligencije sa biotehnologijom, koja je postala najvažnija naučna sfera današnjice, stvoriće nove perspektive i obezbediti nam nova rešenja za probleme kojima pokušavamo da doskočimo. Gradimo više od trista laboratorija u Beogradu u kojima će u početnoj fazi raditi preko hiljadu doktora nauka, više od četiri hiljade studenata i razvijaćemo inovacije zajedno sa startap zajednicom, privatnim sektorom, naučnicima i Vladom Republike Srbije“, rekla je dr Jelena Begović.

Dr Begović je govorila i o predsedavanju Republike Srbije ispred Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

„Stičemo mnogo novih partnera širom sveta jer želimo da uključimo ceo svet u ovaj projekat. Cilj nam je da postanemo centar novih tehnologija, a 2025. godine postajemo predsedavajući Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju. Zaista vidimo ovu neverovatnu novu tehnologiju kao budući motor razvoja čitavog sveta, ali i kao izvor rešenja za globalne probleme. Takođe, organizujemo godišnji Samit Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju početkom decembra.“

Tokom svog predstavljanja budućih planova Srbije, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija istakla je i napore koje naša država ulaže da pripremi izložbu EXPO2027.

„Igra je izvor kreativnosti za umetnike, ali takođe i naučnike i inovatore. Ponosno ću citirati Nikolu Teslu – Progresivni razvoj čoveka vitalno zavisi od inovacija. Za mene lično, on je najveći naučnik svih vremena i prezentovao je svoja otkrića na Medison skveru i u Čikagu na svetskom sajmu. Zato vam sa ponosom ističem da će Srbija biti domaćin međunarodne izložbe EXPO2027. Tema je igra – igra uma, igra za inovacije i Igra za čovečanstvo – Sport i muzika za sve. Beograd i Srbija će ta tri meseca biti centar sveta, kada očekujemo više od četiri i po miliona posetilaca“, zaključila je dr Begović i naglasila da je EXPO2027 prilika za međunarodnu razmenu ideja, te pozvala sve da posete ovu manifestaciju, koja je izuzetna prilika za Srbiju da pokaže svetu koliko se razvija dok ide u potpunosti u korak sa novim tehnologijama.

Izvor: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija

Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD-om olakšaće zelenu tranziciju

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Prošle sedmice u Vašingtonu Srbija je sa Sjedinjenim Američkim Državama sklopila Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike. Iz Vlade poručuju da će taj dokument olakšati zelenu tranziciju naše zemlje. Više o tome za RTS je govorio državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Foto-ilustracija: Unsplash (annie-spratt)

Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike je prvi sporazum o strateškoj saradnji u bilo kojoj sferi ekonomskog ili političkog života koji je Srbija potpisala sa Sjedinjenim Državama, kaže za RTS državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.

Naglasio je da je Srbija ovim sporazumom ušla u stratešku saradnju sa državom koja ima dominantan uticaj na globalne lance snabdevanja sirovinama.

,,Govorimo i o mineralnim i energetskim sirovinama, o zemlji koja ima dominantnu ulogu na međunarnom tržištu i nafte i gasa, pored Ruske Federacije“, ukazao je Kovačević i konstatovao da Srbija na ovaj način ulazi u stratešku saradnju sa „energetskim golijatom u međunarodnim odnosima“.

Okosnicu Sporazuma čini oblast zelene odnosno čiste energije.

Pročitajte još:

Kovačević objašnjava da taj dokument ne sadrži zatvorenu listu prioritetnih projekata, već okvir koji se temelji na pravnim i fundamentalnim principima koji treba da omoguće uspešnu saradnju.

Pre nekoliko godina, američki investitori najavljivali su ulaganja u veliki solarni park na jugu Srbije i Kovačević očekuje da će uskoro započeti realizacija tog projekta.

,,Mi smo u maju prošle godine započeli javni poziv za izbor strateškog partnera. Posle skoro pet meseci sprovođenja postupka smo izabrali strateškog partnera i njega čini američka kompanija Judžitiri njubols koja je u konzorcijumu sa Hjundai indženeringom iz Južne Koreje. Blizu smo da se saglasimo oko komercijalnog ugovora i očekujemo da ćemo, na primer, u narednih nedelju dana krenuti konačno sa realizacijom tog ugovora“, ističe Kovačević.

Država je odabrala šest lokacija za gradnju solarnih elektrana, ukupne snage od jednog gigovata. To su o teritorije Negotina, Zaječara, Lebana, Leskovca, Bujanovca i opštine Odžaci, odnosno Bačkog Gračaca.

Prema Kovačevivićevim rečima, realizacija prvih projekata, zasnovanih na Sporazumu potpisanom prošle nedelje, može se očekivati već naredne godine.

Izvor: RTS

Želja za većom zaradom ili neophodna poskupljenja: Koliko će građane ove zime koštati daljinsko grejanje?

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Pred svaku zimu, glavno pitanje za građane jeste da li će i koliko poskupeti grejanje. Toplanama u Beogradu, ali i u nekolicini drugih gradova u Srbiji podizanje cena je već odobreno, a potrošači će se sa uvećanim računima susresti već u novembru.

Kako je počela jesen, a temerature se značajno spustile, građani već počinju da brinu o zimskom periodu, grejanju, ali i uvećanim računima.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ukoliko za tim bude potrebe, moguće je da se sa grejanjem počne već od 1. oktobra.

Dakle, meštani pojedinih gradova i opština u Srbiji, koji su korisnici daljinskog grejanja, od novembra će plaćati skuplje ovu uslugu, ali ne svi.

U nekim mestima cene su ostale nepromenjene, dok su negde smanjene.

Prema podacima Repuličnog zavoda za statistiku (RZS), u prvih osam meseci ove godine daljinsko grejanje u Srbiji je poskupelo za 10,5 odsto, kada se uporedi sa istim periodom prošle godine. U našoj zemlji, u 60 gradova i opština koristi se daljinski sistem grejanja.

Prema podacima Udruženja „Toplane Srbije“, za sada je sigurno da će novih poskupljenja biti u sedam gradova i to od jedan pa do 30 odsto.

U glavnom gradu, JKP Beogradske elektrane zatražile su povećanje od 8,92 odsto, koje je odobreno, pa će za toliko građanima grejanje biti skuplje ove godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

Dalje, Energetika Kragujevac podigla je cenu ove godine za 15,6 odsto, dok je JKP Gradska toplana Kruševac podigla za 20 odsto. I u Kraljevu će biti povećanja cene, ali znatno manje za 1,42 odsto.

Oni podsećaju da je i JKP Toplana Bor podigla cenu još 1. aprila ove godine i to za 30 odsto, ali napominju i da tu cena nije podizana od 2019. godine.

U dva grada gde se grejanje ne plaća po kvadratu, već po utrošenoj energiji, došlo je, takođe, do poskupljenja.

Međutim, u Nišu je došlo do smanjenja varijabilnog dela cene za 8,89 odsto, ali povećanja fiksnog dela cene za 27,06 odsto. S druge strane, u Subotici došlo je i do povećanja varijabilnog dela cene za 8,40 odsto, i fiksnog dela cene za 19,22 odsto.

U jednom gradu došlo je i do snižavanja cene. Naime, JKP Toplifikacija Sremska Mitrovica snizila je cenu za 10 odsto.

Pored gore nabrojanih, prema podacima „Toplana Srbije“, u Novom Sadu, Zrenjaninu, Smederevu, Trsteniku i Leskovcu neće biti korekcije cena grejanja.

Oni navode i da za ostale sisteme daljinskog grejanja trenutno nemaju informacije o odgovoru nadležnih organa jedninica lokalne samouprave o podnetim zahtevima.

Pročitajte još:

Ko odlučuje da li će biti poskupljenja?

Direktor ovog udruženja Dejan Stojanović za Danas pojašnjava da toplane do 1. septembra tekuće godine podnose zahtev nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

„Dakle podnose pisani zahtev za odobravanje cena toplotne energije za nastupajuću grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra tekuće godine i završava se 15. aprila naredne godine, a sve u skladu sa Metodologijom za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom“, navodi on.

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Stojanović dodaje da nadležni organ zatim proverava da li je zahtev podnet u skladu sa odredbama ove Metodologije, što uključuje i proveru svih podataka navedenih u zahtevu i u pratećim dokumentima.

„Zatim taj organ u roku od 15 kalendarskih dana obaveštava energetskog subjekta pisanim putem o ispunjenju uslova za odobravanje tarifa. U slučaju neusklađenosti ili ako pojedina ili sva zahtevana dokumenta nisu priložena, nadležni organ pisanim putem poziva Toplanu da otkloni utvrđene nedostatke, u roku od sedam kalendarskih dana od dana kada je o tome obavešten“, pojašnjava naš sagovornik.

U slučaju da podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke, kako dodaje, nadležni organ će odbaciti zahtev.

Stojanović kaže i da nadležni organ dostavlja toplani akt o saglasnosti na cene toplotne energije, u roku od 15 kalendarskih dana od dana prijema urednog, odnosno usaglašenog zahteva.

Taj organ, kako dodaje, može da odluči na dva načina.

„Prvi je da odobrava cene toplotne energije za krajnje kupce onako kako ih je predložio organ upravljanja energetskog subjekta, ili da ne odobrava cenu koju je predložio organ upravljanje Toplane, u kom slučaju taj organ umesto njih utvrđuje cene toplotne energije za krajnje kupce i istovremeno donosi odluku o naknadi razlike između predloženih i odobrenih cena toplotne energije“, kaže Stojanović.

Takođe, kako naglašava, odluka nadležnog organa o odobravanju cene toplotne energije za krajnje kupce mora biti obrazložena.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Iz Azerbejdžana milion kubika gasa dnevno tokom ove zime

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti zelene energije između Ministarstva rudarstva i eneergetike Srbije i Ministarstva energetike Azerbejdžana potpisan je na bilateralnom sastanku, a tom prilikom porpisana su i dva sporazuma o snabdevanju gasom između „Srbijagasa’’ i azerbejdžanske kompanije „Sokar’’.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike rekla je da će Srbija tokom predstojeće zime moći da računa na sigurne isporuke oko milion kubnih metara gasa iz Azerbejdžana od 1. novembra do 31. marta, što će povećati energetsku sigurnost Srbije.

Podsetila je da su prošle godine u Bakuu potpisani sporazumi o saradnji između resornih ministarstava i gasnih kompanija, koji predviđaju da Srbija dobija do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. iz Azerbejdžana, a da se nakon toga ove količine mogu povećati na milijardu metara kubnih.

Ministarka je naglasila da je potpisivanjem Memoranduma saradnja u energetici proširena i na oblast zelene energije.

„Ovaj dokument otvara široke mogućnosti za saradnju u procesu energetske tranzicije, uključujući zajedničke investicije u zelenu energiju, primenu novih zelenih tehnologija, tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika, e-mobilnosti, skladištenja energije i drugih oblasti. Na ovaj način, saradnja Srbije i Azerbejdžana u energetskom sektoru dobija karakter sveobuhvatne i strateške, doprinoseći značajno unapređivanju naših bilateralnih odnosa“, navela je ministarka.

Pročitajte još:

Jedna od tema na bilateralnom sastanku bio je i Zeleni energetski koridor koji će povezati Azerbejdžan sa zemljama centralne i istočne Evrope.

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

„U tom projektu potencijalno i Srbija može imati važno mesto, pre svega zbog svog geografskog položaja, budući da planiramo u narednim godinama da ojačamo interkonekcije na prenosnoj mreži sa Rumunijom, Mađarskom i Bugarskom, a završetkom Transbalkanskog koridora pojačaćemo prenosne kapacitete i ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, indirektno i Italiji“, objasnila je ministarka.

Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerejdžana, rekao je da je prethodnih meseci i godina saradnja dve zemlje u oblasti energetike značajno napredovala, naglasivši da potpisani dokumenti omogućavaju dalje povećanje isporuka gasa iz Azerbejdžana, kao i proširenje saradnje u oblasti energetske tranzicije.

„Razgovarali smo i o mogućnosti da Srbija postane deo Zelenog koridora između Kaspijskog regiona i Jugoistočne Evrope, budući da se Srbija već graniči sa tri zemlje koje učestvuju u projektu, i može imati ulogu i korisnika i tranzitne zemlje“, naveo je Šahbazov.

Na sastanku je razgovarano i o UN konferenciji o klimatskim promenama (COP29) koja će se održati u Azerbejdžanu u novembru, na kojem će biti pokrenute brojne inicijative koje su važne za energetsku tranziciju u globalnim okvirima.

Energetski portal

Na Fruškoj gori, mladi hrastovi se štite od suše posebnim cevima

Foto: Bojan Džodan

Fruška gora – milionima godina ranije ostrvo u plavetnilu Panonskog mora, a danas planina u srcu Vojvođanske ravnice – naš je prvi nacionalni park, proglašen 1960. godine.

To znači da se, duže od šezdeset godina, ona čuva kao biser prirode u Srbiji.

Ali uprkos zaštiti, Fruška gora i sada poprima neke nove obrise i postaje drugačija, ne samo u odnosu na davnu prošlost, već i u odnosu na onu planinu na kojoj su se krili partizani u Drugom svetskom ratu, kako navodi Klima101.

Foto: Bojan Džodan

Tragovi modernog doba su svuda unaokolo.

U godini koju obeležavaju dugotrajna suša i najtoplije leto ikada zabeleženo u Srbiji, klimatske promene uzele su danak na Fruškoj gori.

„Već polovinom avgusta lišće je požutelo”, ističe Dragan Vidović, pomoćnik direktora u Nacionalnom parku Fruška gora.

Malo poviše od Informativnog centra Nacionalnog parka Fruška gora, uz put sa desne strane, nalazi se naizgled ogoljena parcela. Ipak, tlo ovde, na nekadašnjem mestu smrčeve sastojine, nije trenutno zapravo skroz golo: ono je obraslo niskim žbunjem kupine, iz kojeg se uzdižu neobične plastične cevi.

Kako objašnjavaju iz Nacionalnog parka Fruška gora, posredi su posebne, tzv. Tulijeve cevi u koje su posadili hrast kitnjak.

„One štite sadnice od nekih štetnih uticaja kao što je suša tako što kreiraju mikroklimu”, navodi Dragan Vidović.

Pročitajte još:

„Konkretno, Tulijeve cevi smanjuju transpiraciju tj. odavanje vode kroz pore lišća, ali i smanjuju štetu od kupina i drugih brzorastućih korovskih biljaka koje hrast mogu da ometu u razvoju i da mu zauzmu svetlost, hladovinu i hranljive materije.”

Bez obzira na svojevrsni zaklon, određeni broj sadnica izgleda dehidrirano, osušeno, spaljeno. Tako nejaki i zlatastih nijansi, podsećaju na – badnjak.

Mada to automatski ne govori o kraju njihovog životnog veka, i te kako služi kao pokazatelj da su mladi izdanci oslabili i samim tim su manje imuni na vremenske ekstreme. U takvoj situaciji, mnogo je upitnije da li će se primiti.

Odmah pored mini šume sa Tulijevim cevima, suše se četinari. Oni su se na ovom području, zbog brzog rasta i drugih povoljnih karakteristika, sadili sredinom prošlog veka za potrebe fabrike „Milan Stepanović Matroz” iz Sremske Mitrovice – svojevremeno najvećeg proizvođača roto-papira u bivšoj Jugoslaviji i značajnog prerađivača celuloze na Balkanu.

Suše se i lipe, najzastupljenija vrsta drveta na Fruškoj gori. Suše se bukve. A u priobalju Dunava, narušene prošlogodišnjim superćelijskim olujama i jakim nevremenima, suše se topole.

Foto: Bojan Džodan

Naposletku, suše se nezaštićeni hrastovi, oni izvan Tulijevih cevi.

„Klimatske promene su se najviše odrazile upravo na hrastove”, ocenjuje Dragan Vidović. „Prirodni podmladak hrasta iz protekle dve godine drastično je vitalno oslabljen, ali nadamo se da to neće dovesti do lančane reakcije i pojave bolesti i štetočina kao što su insekti i gljive.”

Ali do izazova dolazi čak i u kontrolisanim uslovima, otkriva naš sagovornik.

„Određene količine hrastovog podmlatka u rasadnicima na Fruškoj gori, starosti između godinu i dve, bukvalno su spržene od sunca.”

Najveće površine Fruške gore čine šume, koje se prostiru na preko 23 hiljade hektara, i to pretežno mešovite (79 odsto). U njima je zastupljeno preko pedeset vrsta drveća.

Iako je i samo na ozbiljnom udaru, drveće je naš bitan saborac na frontu sa klimatskim promenama zato što skladišti ugljenik koji zagreva planetu. A njegove ukupne rezerve u šumama Nacionalnog parka Fruška gora procenjuju se na skoro tri milona tona.

Izvor: Klima101

Grejna sezona – izbor energenata u doba ekološke krize

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon još jednog vrelog leta, vremenska prognoza pokazuje postepeno opadanje temperature, koje će uskoro biti sve osetnije. Ona najavljuje i početak grejne sezone. Nekada je odluka – kako ugrejati dom – bila bazirana na informacijama o tome koliko nam je dostupan određeni energent i koji je finansijski najisplativiji. Današnje zime dočekujemo i uz nedoumicu – koji energent je ekološki prihvatljiviji, u skladu sa drugim mogućnostima svakog domaćinstva. Približavaju se hladniji dani i izazovi koje donose sa sobom, ali osim što ćemo se ogrnuti u tople šalove i jakne, suočićemo se i sa nečim što nas školski udžbenici nisu naučili. Setimo se đačkih dana i časa na kojem smo saznali da vazduh nema boju, miris ni ukus. Prisetimo se đačkih dana i časa na kojem su nam rekli da su svojstva vazduha da je bez boje, mirisa i ukusa. Sve učestalije nailazimo na suprotnu pojavu – vazduh vidimo kroz smog, a osećamo i njegov neprijatan miris.

Kako u Srbiji uskoro počinje zvanično grejna sezona, a mnogi domovi su već počeli i samostano da se greju, želela bih da ukratko izložimo neke od najvažnijih energenata koje koristimo. Teško je obuhvatiti sve, naročito ukoliko u obzir uzmemo činjenicu da se neka domaćinstva greju na sve što pronađu. Kada ovo kažem, mislim na informaciju koju sam saznala na jednom predavanju – određeni građani kao energente koriste upotrebljene dečje pelene, gume, knjige i druge ’pogodne’ predmete koje pronađu u svojim domovima.

Energenti koji se najčešće koriste

U ovu kategoriju mogli bi da se svrstaju ugalj, drvo, mazut, struja, pelet, gas, toplotne pumpe i lož ulje. Svaki od pomenutih na drugačiji način utiču na finansijske troškove i životnu sredinu. Među njima, ugalj se ističe kao najveći zagađivač, dok se prirodni gas, toplotne pumpe nalaze na dnu liste prema zagađenju. Kada je reč o struji, koliki negativan uticaj ima, zavisi od izvora energije za njenu proizvodnju.

Kao što sam prethodno napisala, ugalj predstavlja fosilno gorivo i jedan je od najvećih zagađivača kada je reč o energentima. Tokom sagorevanja dolazi do ispuštanja značajnih količina ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, kao i azotnih oksida, čestica PM2.5 i drugih zagađivača. Ima značajan uticaj na klimatske promene i globalno zagrevanje, kao i zagađenje vazduha. Razlog što se i dalje učestalo koristi jeste njegova laka dostupnost u niske cene. Treba istaći problem upotrebe lignita, kao vrste uglja, zato što sadrži visoki udeo vlažnosti što ga čini manje energetski efikasnim energentom. Poznato je da se u našoj zemlji u značajnoj meri koristi ovakav ugalj, koji uz lošiju efikasnost, visoko zagađuje.

Mazut je još jedan energent koji se svrstava u velike zagađivače. Ovo tečno fosilno gorivo nastaje kao nusproizvod rafinacije nafte. Njegovim sagorevanjem emituju se visoki nivou ugljen-dioksida, sumpo-dioksida, azotnih oksida i čestica. Iako je manje štetan od uglja, ostaje visoko na lestvici najvećih zagađivača. Širom sveta radi se na zatvaranju toplana na ova dva energenta. Još jedan energent kao fosilno gorivo jeste lož ulje koje emituje štetne gasove i čestice, ali to čini u manjim količinama u odnosu na ugalj i mazut. Ovo ga čini efikasnijim energentom.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Upotreba drva smatra se jednim od najstarijih način grejanja. Lako dostupno, ostalo je čest energent, naročito u ruralnim sredinama. Drvo jeste obnovljiv energent, ako ekološki prihvatljiviji može da bude samo ukoliko se održivo i pravilno koristi. Ukoliko se nepravilno sagoreva, može da dovede do viših emisija. To je slučaj kada se sagoreva na niskim temperaturama ili u neefikasnim i starim pećima, kao i kada je drvo mokro ili ispunjeno hemikalijama poput boja ili lepka. Kao potomak drveta mogao bi da se nazove pelet. On spada u biomasu koja se proizvodi od drvenih ostataka. Potrebne su specijalne peći ili kotlovi, a sam pelet ispušta manje emisija i čestica tokom sagorevanja od drveta. Ukoliko se dobija iz drveća uzgajanog u šumama kojima se održivo upravlja i ako su peći kvalitetne, smatra se efikasnim i ekološki prihvaljivijim rešenjem.

Prirodni gas ispušta manje štetnih emisija od drugih fosilnih goriva, ali ne treba zaboraviti da on sadrži metan u sebi koji je snažan gas staklene bašte. Kada je reč o struji, ne dolazi direktno do oslobađanja emisija tokom njenog korišćenja. Da li će biti ekološki prihvaljiv energent ili ne, zavisi koji se izvor koristi za njenu proizvodnju. Ukoliko dolazi iz obnovljivih izvora kao što su vetar ili solar, onda je upotreba struje ekološki prihvatljiva za grejanje.

Na kraju bih pomenula i toplotne pumpe. One su efikasan i ekološki prihvatljiv način grejanja, zato što koriste prirodne izvore toplote iz vazduha, zemlje ili vode. Ono što je važno, kako bi bile ekološki prihvatljive jeste da se napajaju strujom koja se dobija iz zelenih izvora energije. Međutim, razlog zbog kojeg nisu toliko primenjene i dalje, jesu visoki početni troškovi koji su potrebni za njihovu instalaciju.

Kakav izbor pravimo kada je reč o energentima za grejanje u domaćinstvima, ima važnu ulogu u očuvanju životne sredine. Ukoliko odlučite da pređete na drugi način grejanja, trebalo bi da se dobro informišete o odnosu troškova i uticaja na životnu sredinu. Izaberite energent u skladu sa vašim mogućnostima, a koji manje zagađuje.

Katarina Vuinac

OIE Srbija 2024 – Budućnost je u obnovljivim izvorima

Foto: EP
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Drugog dana konferencije OIE Srbija 2024 održano je nekoliko panela, a prvi među njima nosio je naziv Izazovi finansiranja i osiguranja OIE projekata.

Na panel diskusiji, stručnjaci, uključujući bankare i advokate, razmatrali su finansijske okvire i pravne strukture koje oblikuju projekte obnovljive energije. Istaknuto je da su bankarske podrške neophodne, pokrivajući do 50 odsto kapitala projekta specijalnim kreditima koji su pretežno bez prava regresa, što znači da banke imaju ograničena prava na potraživanje, osiguravajući da se finansijski rizici usklađuju sa uspehom projekta. Diskusija je takođe obuhvatila i šire aspekte energetske industrije, poput volatilnosti cena električne energije i uticaja makroekonomskih faktora na sektor obnovljivih izvora. Uprkos izazovima, pozitivni izgledi industrije podržani su državnim regulativama i strateškim investicijama, s ciljem povećanja proizvodnje obnovljive energije u Srbiji na 45 odsto do 2030. godine. Razgovor je takođe pokrio potencijal i izazove sa kojima se sektor suočava, kao što su razlike između trenutnih kapaciteta i budućih ciljeva, važnost brze implementacije ovih kapaciteta, isplativost projekata, kao i tehnički i regulativni izazovi u adaptaciji mreže za veće kapacitete iz obnovljivih izvora. Posebno je istaknuta uloga Sporazuma o kupovini energije (PPA) u olakšavanju investicija, kao i evolucija ovih sporazuma i njihov značaj u kontekstu EU, što sve ukazuje na dinamičan sektor koji je spreman za značajan rast uz efikasnu saradnju između vlade, finansijskih institucija i energetskih kompanija.

Sledeći panel se ticao ESG principa i održivog razvoja u saobraćaju.

Jedna od učesnica na panel diskusiji bila je Aleksandra Đurđević, potpredsednica Delta Holdinga, koja je govorila o istorijskom pregledu uvođenja i razvoja električnih vozila (EV) u Srbiji, naglasivši važnost uloge Delta Auto Grupe koja je pre 7- 8 godina uvezla prvi električni automobil u zemlju. Istakla je početnu integraciju modela pod konceptom „Born Electric“. Takođe se osvrnula na finansijske podsticaje za usvajanje EV-a, uključujući subvencije od 5.000 evra za električne automobile i 2.000 evra za hibride, što bi trebalo da odražava širu strategiju integracije hibridnih vozila kao logičnog koraka ka potpuno električnim vozilima s obzirom na trenutno stanje infrastrukture. Ukidanje subvencija za hibridna vozila i dodela subvencija isključivo za električna vozila automatski usporavaju prelaz ka istima, zbog ćega će se truditi da hibridi ipak ostanu uključeni tokom prelaznog perioda ka e-mobilnosti.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Međutim, ono što je posebno bilo zanimljivo u izlaganju jeste projekat multi-brend lokacije na 17.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu, koji se izdvaja ekološkom osvešćenošću i težnjom ka recikliranju materijala. Iako daleko skuplji, sporiji i komplikovaniji proces, tri postojeća objekta biće reciklirana, a ne srušena. Recikliraće se 75 odsto materijala kao što su metal, čelik i staklo, što će uštedeti oko 150 metričkih tona CO2. Kako se u servisu svaki dan automobili peru, proces prečišćavanja vode u projektu omogućava ponovno korišćenje oko 200 od 300 litara vode po pranju vozila, značajno doprinoseći održivosti. Solarni paneli godišnje će proizvoditi 130.000 kWh električne energije, zadovoljavajući veliki deo energetskih potreba lokacije. Naglasila je kako će implementacija deset punjača za električna vozila i osvetljenje fasade dodatno povećati energetsku efikasnost objekta, čineći ga jednim od najzelenijih BMW objekata u Evropi. Primena svih ekoloških standarda demonstrira kako automobilska industrija može aktivno doprineti održivosti, postavljajući visoke standarde u auto-industriji i pokazujući uspešnu realizaciju ambicioznih ekoloških projekata na lokalnom nivou uz podršku globalnih partnera.

Kako smo o trećem panelu koji se ticao solara posebno pisali, ostaje spomenuti poslednji održani panel tog dana čija je tema bila Priključenje, skladištenje/Tržište električne energije.

Tokom panela o skladištenju energije i tržištu električne energije, fokus je bio na predstojećim zakonodavnim promenama, posebno na ažuriranjima energetskih zakona i podzakonskih akata. Očekuje se da će ove promene značajno liberalizovati tržište i omogućiti koristi od tekućih velikih projekata, usmerenih ka usklađivanju sa direktivama Evropske komisije. Naglasak je stavljen na tranziciju ka obnovljivim izvorima energije i postepeno ukidanje vozila koja emituju CO2 do 2035. godine, što ilustruje proaktivni pristup u energetskom sektoru koji prati globalne strateške smene ka održivijim i ekološki prihvatljivijim praksama.

Diskusija je takođe naglasila značaj prilagođavanja tržišta i regulatornih okvira za efikasnu podršku ovim tranzicijama, sa očekivanjima da će legislativne i političke reforme, posebno u pogledu energetskih standarda i integracije tržišta, pružiti fleksibilnije i otvorenije tržišno okruženje. Ovo uključuje anticipaciju regulatornih prilagođavanja koja će poboljšati poslovne prakse i uskladiti ih sa evropskim standardima, sa nadom da će ove promene do 2026. godine dodatno podstaći likvidnost tržišta i olakšati jasnije ugovorne ambijente.

Energetski portal

Slovenački električni avion leti iznad Kalifornije

Foto: YouTube (screenshot)

Slovenačka avio-kompanija Pipistrel ostvarila je revoluciju u vazduhoplovstvu proizvodnjom prvog potpuno električnog aviona na svetu, Pipistrel Velis Elektro, sertifikovanog od strane Evropske agencije za vazduhoplovnu sigurnost (EASA).

Kompanija je sada saopštila da je Međunarodna fondacija za eko-vazduhoplovstvo preuzela svoj prvi Pipistrel Velis Elektro koji će koristiti za obuku pilota na aerodromu Santa Monika u Kaliforniji. Uvođenje ovog električnog aviona na aerodromu Santa Monika označava pomak ka zelenijem nebu i čistijim zajednicama, usklađujući se sa širim pokretom ka održivosti, navode iz kompanije.

Pipistrel Velis Elektro je elegantan dvosed na baterije specijalno dizajniran za obuku pilota. Sa brzinom do 181 km/h i sposobnošću da dostigne visinu od 3.600 metara, Velis Elektro nudi 50 minuta neometanog leta sa jednim punjenjem, uz dodatnu sigurnosnu rezervu. Njegov jednostavan dizajn i niski operativni troškovi čine ga idealnim avionom za obučavanje pilota, dok ga njegove ekološke karakteristike, poput niskog nivoa buke od samo 60 decibela i nulte emisije ugljen-dioksida, stavljaju u prvi plan održive avijacije.

Pročitajte još:

Pored formalne obuke, fondacija će uvesti i kratke letove u ovom električnom avionu koji će studentima i članovima lokalne zajednice omogućiti da iz prve ruke iskuse električnu avijaciju. U fondaciji se nadaju da će na ovaj način doći i do onih iz ugroženih sredina i možda ih inspirisati da razmišljaju o avijaciji kao o potencijalnoj karijeri.

„Ovaj avion nije samo simbol inovacije i budućnosti čiste avijacije, već funkcionalni alat za osnaživanje sledeće generacije avio-profesionalaca,“ primetio je predsednik fondacije, Skot Berdžes.

On je dodao da će fondacija u novembru dodati i drugi Velis Elektro avion, te da se nada da će škole letenja širom SAD-a i sveta početi da usvajaju slične programe.

Photo: Pipistrel

Velis Elektro: Budućnost avijacije na delu

Za Pipistrel, isporuka Velis Elektro predstavlja nastavak njegove liderske pozicije u razvoju električnih aviona. Pipistrelova posvećenost ekološki prihvatljivoj avijaciji, koja datira još od prvih koraka u električnoj propulziji 2000. godine, prepoznata je kroz brojne nagrade, uključujući i priznanja NASA-e i IDC-a.

„Ponosi smo što vidimo da se Pipistrel Velis Elektro koristi za obuku studenata, pripremajući ih za budućnost avijacije. Ova inicijativa ne samo da oprema buduće pilote iskustvom sa naprednim sistemima pogona, već igra ključnu ulogu u stvaranju čistijih i tiših zajednica“, izjavila je Triša Stil, potpredsednica globalne prodaje i marketinga za Textron Inc. u čijem je vlasništvu Pipistrel.

Milena Maglovski