Home Blog Page 20

Srbija se posvećuje održivom gazdovanju šumama – FOREST EUROPE konferencija

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Kamenar)

U Bonu u Nemačkoj, održana je dvodnevna Deveta Ministarska konferencija o zaštiti šuma u Evropi (FOREST EUROPE), koja se organizuje od 1990. godine kao panevropski dobrovoljni proces šumarske politike na visokom nivou. Konferencija je okupila ministre nadležne za poslove šumarstva i predstavnike resornih ministarstava iz evropskih zemalja, kao i nadležnog komesara Evropske zajednice i visoke predstavnike država i organizacija koje se nalaze u statusu posmatrača.

Ovom prilikom donate su važne odluke koje se tiču šuma i šumarstva, uključujući Deklaraciju iz Bona: „FOREST EUROPE – Staranje o održivom gazdovanju šumama prikladnom za budućnost“, kao i Odluku iz Bona: „Održivo gazdovanje šumama kao alat za unapređenje prilagodljivosti šuma“. Potpisivanjem Odluke stvoreni su preduslovi za osnivanje Forest Risk Facility (FoRISK), koji će pružati podršku zemljama potpisnicama i posmatračima u cilju poboljšanja otpornosti šuma i upravljanja rizicima.

Delegacija Republike Srbije, koju su činili Anja Javor, šef Kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije i Saša Stamatović, direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, aktivno je učestvovala na ovom događaju. U ime dr Aleksandra Martinovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Anja Javor potpisala je navedena dokumenta.

Foto-ilustracija: Freepik (nikitabuida)

Javor je istakla da Republika Srbija uvažava značaj šuma za srpsko društvo i aktivno učestvuje u globalnim i regionalnim procesima koji za cilj imaju pre svega očuvanje šuma, ali i doprinos stalnom unapređenju održivog gazdovanja šumama.

„Podstičući veću saradnju, razmenu inovacija i nadograđivanje na međusobnim iskustvima, posebno u okviru procesa FOREST EUROPE koji usmerava šumarsku politiku širom Evrope, moramo da se pozabavimo prekograničnim izazovima i obezbedimo održivost naših šuma za dobrobit svih, kako na nacionalnom nivou, tako i širom Evrope. Republika Srbija, kao jedna od zemalja potpisnica procesa FOREST EUROPE, u potpunosti podržava tekst Deklaracije i Odluke iz Bona i biće apsolutno posvećena ispunjavanju svojih obaveza“, navela je Javor.

Pročitajte još:

Ceremonijom otvaranja Konferencije u Bonu ukazalo se na pozitivni uticaj šuma na kvalitet života ljudi, nakon čega je usledila prezentacija „Izveštaja o implementaciji 2021 – 2024”, u kom su istaknuta dostignuća zemalja potpisnica i posmatrača, kao i kancelarije FOREST EUROPE iz Bona. Takođe, održana su dva okrugla stola visokih predstavnika država o Deklaraciji i Odluci iz Bona, uz prateće sesije.

Prva Ministarska konferencija održana je u Strazburu 1990. godine, kada su zemlje potpisnice usaglasile uspostavljanje jednog ovakvog procesa, a sa ciljem razvijanja zajedničkih strategija o tome kako zaštititi šume i održivo gazdovati šumama. Svake četiri do pet godina, ministri nadležni za poslove šumarstva sastaju se kako bi usvojili nove deklaracije i odluke, koje služe kao okvir za implementaciju održivog gazdovanja šumama, prilagođenog nacionalnim okolnostima, ali sa regionalnim pristupom jačanju međunarodne saradnje.

Na samom kraju ovogodišnje konferencije Savezna Republika Nemačka predala je predsedavanje FOREST EUROPE procesom Švedskoj, počevši od 1. januara 2025. godine.

Energetski portal

Vožnja ka održivoj budućnosti brža je uz razvijenu mrežu punjača

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Automobil odavno nije samo sredstvo za prevoz od tačke A do tačke B. Za gradsku vožnju, gde je brzina kretanja vrlo ograničena, posao gotovo jednako može obaviti model iz 2005. godine kao i onaj iz 2020-ih. Danas tražimo više – gume vrhunskog kvaliteta, masažere u sedištima, tač skrin detalje, LED osvetljenje, zvučnike i bas efekte, senzore za parkiranje, sportske modele… Sve pomenute pogodnosti značajne su isključivo za komfor vozača, dok za prirodu uglavnom donose samo negativne posledice. U svetu u kojem istovremeno rastu broj automobila na putevima i klimatska kriza, potreban je ozbiljan zaokret.

Električni automobili više nisu nepoznanica. Vozila na električni pogon, prema mišljenju stručnjaka, predstavljaju budućnost prevoza, ukoliko želimo da očuvamo kvalitet vazduha, zaustavimo klimatske promene i poboljšamo zdravlje ljudi i prirode. Međutim, prelazak na električna vozila za mnoge nije jednostavna ni privlačna odluka. Pre svega, ona su često skuplja od automobila sa klasičnim motorima, a iako je svest o ekološkim problemima u porastu, mnogi vozači još uvek nisu dovoljno ekološki osvešćeni da bi odlučili da ulože u vozilo koje smanjuje emisiju štetnih gasova.

Čak i ako bi se ovaj problem rešio kroz subvencije države, podsticaje i olakšice, uz razvoj svesti putem radionica, panela i edukativnih kampanja, ostaje ključno pitanje bez kojeg sve drugo gubi smisao – razvoj infrastrukture. Bez dovoljnog broja mesta za punjenje, naročito na dužim rutama, vozači se suočavaju sa brigom da li će moći da dopune vozilo bez da im to remeti plan putovanja. Ova nesigurnost odvraća mnoge potencijalne kupce, jer je pouzdana i dostupna mreža punjača osnovni uslov za veće usvajanje električnih automobila.

Iako električna vozila još uvek nisu široko prihvaćena u Srbiji, treba naglasiti da je ona važna tranzitna zemlja, što dodatno nameće potrebu za ulaganjem u razvoj ove infrastrukture. Svest o prelasku na održive oblike transporta sve više raste u Srbiji, ali je neophodno da ona bude podržana povećanjem broja punjača za električne automobile.

Foto-ilustracija: Freepik (vwalakte)

Kao jedan od vodećih aktera u ovoj oblasti, kompanija Charge&GO predano radi na tome da mreža punjača bude pouzdana, dostupna i prilagođena potrebama korisnika. Ova kompanija razvija infrastrukturu ne samo u urbanim sredinama, već i u manje razvijenim delovima Srbije.

U njihovoj mreži punjača nalaze se i oni spori snage 22 kW, ali i jedan od najmoćnijih punjača u zemlji, DC punjača snage 240 kW, koji omogućava ultra-brzo punjenje.

Osim što omogućavaju punjenje električnih vozila u Srbiji, Charge&GO pruža podršku i korisnicima koji putuju u inostranstvo. Kompanija je modernizovala svoj sajt i omogućila korisnicima lakši pristup informacijama o lokacijama punjača i dostupnim uslugama. Putem Charge&GO aplikacije, korisnici mogu lako pronaći željeni punjač na mapi, proveriti njegovu dostupnost, snagu, tip konektora i cenu punjenja. Aplikacija omogućava pristup mreži sa preko 400.000 punjača širom Evrope, zahvaljujući integraciji sa najvećom e-roaming platformom.

Punjenje se automatski naplaćuje putem aplikacije, a korisnici mogu pratiti progres sesije punjenja, uključujući vreme trajanja i status baterije. Aplikacija takođe pruža detaljan pregled istorije punjenja i naplata. Podrška je dostupna 24 sata dnevno, a uz RFID karticu, sesije punjenja se mogu pokrenuti jednim dodirom na čitač punjača.

Razvoj infrastrukture za električna vozila osnova je za budućnost održive mobilnosti u Srbiji. Projekti poput onih koje sprovodi kompanija Charge&GO omogućavaju vozačima da sa poverenjem koriste električna vozila, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Katarina Vuinac

Gas u geopolitičkom vrtlogu: Potražnja raste, snabdevanje pod pritiskom

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

Prema predviđanjima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalna potražnja za prirodnim gasom zabeležiće značajan porast od preko 2,5 odsto u 2024. godini, a sličan rast očekuje se i u 2025. Do rasta potražnje doveo je postepeni oporavak tržišta od globalne energetske krize koja je značajno poremetila stabilnost tržišta proteklih godina, navodi se u novom Globalnom pregledu bezbednosti gasa za 2024. godinu koji je objavila IEA.

Veliki deo globalnog rasta potražnje za gasom dolazi iz Azije, čija tržišta beleže brz razvoj, dok Evropa takođe pokazuje oporavak potražnje za industrijskim gasom, iako je ona i dalje ispod nivoa pre krize. Međutim, uprkos oporavku, novi izvori gasa na globalnom tržištu zaostaju. Relativno spor rast proizvodnje LNG-a ograničava ponudu, dok geopolitičke tenzije, naročito u vezi sa ruskim isporukama gasa preko Ukrajine, unose dodatnu neizvesnost u stabilnost globalnih snabdevanja.

Jedan od ključnih izazova za Evropu predstavlja mogućnost potpunog prekida isporuke ruskog gasa preko Ukrajine krajem 2024. godine, kada ističu postojeći ugovori za tranzit.  IEA upozorava da bi ovo moglo dovesti do veće nestabilnosti tržišta, a evropske zemlje bi se mogle suočiti sa izazovima snabdevanja u zimskoj sezoni 2024–2025.

Uloga LNG-a u globalnoj trgovini gasom porasla je nakon početka globalne energetske krize i postala ključna u održavanju balansa između ponude i potražnje. IEA ističe da će Severna Amerika biti glavni izvor novih kapaciteta, sa očekivanim ubrzanjem rasta snabdevanja LNG-om za skoro šest odsto tokom 2025. godine. Novi izvori gasa dolaziće i iz Afrike i Azije, ali transportni izazovi, uključujući ograničenja na Panamskom kanalu i Crvenom moru, predstavljaju dodatne prepreke.

Pročitajte još:

IEA Poziva na saradnju i fleksibilnost

Kako bi se prevazišli ovi izazovi, IEA apeluje na pojačanu saradnju između proizvođača i potrošača. Fleksibilnost duž lanaca vrednosti LNG-a, povećanje likvidnosti globalnog LNG tržišta i integracija ukrajinskog sistema skladištenja gasa u globalno tržište neki su od ključnih koraka koje IEA predlaže za očuvanje stabilnosti snabdevanja.

„Rast koji vidimo u globalnoj potražnji za gasom ove i sledeće godine odražava postepeni oporavak od globalne energetske krize koja je teško pogodila tržišta. Ali ravnoteža između trendova potražnje i ponude je krhka, sa jasnim rizicima buduće nestabilnosti,“ rekao je Keisuke Sadamori, direktor za energetska tržišta i bezbednost IEA. „Proizvođači i potrošači moraju blisko sarađivati kako bi se snašli u ovim neizvesnim vremenima, uzimajući u obzir potrebu da se unapredi prelazak na čistu energiju kako bi se osigurala sigurna i održiva budućnost.“

Ovogodišnje izdanje Globalnog pregleda bezbednosti gasa sadrži i poseban odeljak o integraciji gasova sa niskim emisijama u transportni sektor, naglašavajući važnost prelaska na čistije izvore energije i smanjenje emisija gasova staklene bašte.

Milena Maglovski

Novi Sad dobija pešačko-biciklistički most

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

U ovom trenutku u Novom Sadu grade se dva mosta, a potpisivanjem novog ugovora, ovaj grad dobije još jedan most. Reč je o pešačko-biciklističkom mostu koji će spojiti Kej i Petrovaradinsku tvrđavu. Ugovor o projektovanju i izvođenju radova, vredan je blizu 38 miliona evra, a pored izgradnje mosta, ugovor obuhvata izgradnju pristupnih saobraćajnica i rekonstrukciju postojećeg tunela sa izgradnjom liftova do gornjeg platoa Petrovaradinske tvrđave.

Prema rečima Milana Đurića, gradonačelnika Novog sada, kada most bude izgrađen stvaraju se uslovi da podgrađe Petrovaradinske tvrđave bude pešačka zona sa kulturno-turističkim sadržajima.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Grada, radovi na izgradnji mosta trebalo bi da počnu u martu ili aprilu naredne godine, a da se završe u 2027. godini, dok će radovi na druga dva novosadska mosta biti završeni 2026. godine.

Pročitajte još:

Projekat će obuhvatiti izgradnju pešačko-biciklistikog mosta na postojećim stubovima starog železničkog mosta Franca Jozefa dužine 437,6 i širine 12 metara. Zatim, izgradnju pristupnih rampi za most i uređenje partera na novosadskoj strani, duž Bulevara cara Lazara, od raskrsnice sa ulicom Stevana Musića zaključno sa raskrsnicom sa Radničkom ulicom.

Takođe, predviđena je rekonstrukcija Ulice Kamenički put u podnožju Petrovaradinske tvrđave i izgradnja pristupnih rampi za most sa uređenjem partera na bedemu duž Kameničkog puta.

Aktivnosti podrazumevaju i sanaciju i uređenje nekadašnjeg železničkog tunela sa izgradnjom nove grane tunela i tunelskog okna za smeštanje liftova i stepeništa, izlaz na Tvrđavu i parterno uređenje na mestu nekadašnje stražare, kao i rekonstrukciju saobraćajnice i pristupa tunelu u zoni „Lovotursa“.

Energetski portal

Gde se odlaže smeće koje ne može na regionalnu deponiju Duboko

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Nakon što je ugašen požar na regionalnoj deponiji Duboko, došlo je do – nezadovoljstva žitelja u tom kraju, ali i problema sa odlaganjem smeća – opština koje su ga, do tada, odlagale kod Užica. Svi očekuju od nadležnog ministarstva rešenje problema, koji je svima zadao velike glavobolje.

Mesec i po dana građani ne dozvoljavaju prolazak kamiona sa smećem iz drugih opština, osim Užica na regionalnu deponiju Duboko. Ali i to je privremeno, jer oni ne odustaju od zahteva da se deponija zatvori, rekultiviše i uredi Turski potok. Smatraju da nadležno ministarstvo ne može donetu drugačiju odluku.

,,Zakonski okvir ne postoji da to država donese. Ukoliko se to donese, mimo zakonskih okvira, ono što je do nas mi ćemo se truditi da, kao i do sada da sprovedemo u delo, sad da li ćemo mi biti primorani da se pomerimo odavde, to ne znamo, ali što je do nas mi ćemo ispuniti kao što smo i rekli“, kaže Bogdan Radojičić iz Užica.

U Arilju se nadaju da će iz ministarstva stići rešenje, kojim će se nastaviti rad regionalne deponije Duboko, jer su prinuđeni da ga deponuju u Lapovu.

,,Mi u ovom trenutku zato što imamo zaostatke komunalnog otpada deponujemo negde između četrdesetpet i četrdeset osam tona dnevno. Dakle, komercijalne cene u Lapovu su 4.200 plus pripadajući PDV, naravno i prevoz je 225 dinara plus pripadajući PDV, što u ovom trenutku negde dnevno opština Arilje izdvaja negde 380.000 dinara“, navodi Predrag Maslar, predsednik opštine Arilje.

Pročitajte još:

Zbog toga će morati da za narednu godinu odlože finansiranje određenih planiranih projekata. Najveći korisnik u sistemu Duboko je Grad Čačak. Za odvoz nagomilanog smeća na transfer stanici potrebno je dva meseca.

„Brže ne može. Pregovaramo sa opštinom Knić, ako budemo uspeli i tamo jednu količinu odvezemo, da vidimo kakva je situacija sa Lapovom, da li postoji situacija da mogu te okolne deponije da prihvate količinu otpada koja se generiše u Gradu Čačku, a to je neka prosečna količina da kažemo od 120 tona dnevno, što nije malo“, kaže Mirjana Đoković direktorka JKP „Komunalac“ Čačak.

Zbog toga raste i nezadovoljstvo žitelja dela grada u kojem se svakodnevno lageruje velika količina smeća. Za to vreme regionalna deponija Duboko radi sa 23 posto kapaciteta, a deponuje se i vrši selekcija smeća iz Užica.

„Ostale lokalne samouprave, nažalost, snalaze se na različite načine. Time je ugroženo i stanje životne sredine u tim lokalnim samoupravama, otvaranjem novih smetlišta ili aktiviranjem ponovnim, onih starih smetlišta, otvaranjem novih divljih deponija. A ujedno je ugrožen i rad komunalnih preduzeća, koji su se snašli da na prihvatljiv način odlažu otpad na sanitarne deponije, ali uz mnogo veće troškove koje nisu planirali u svojim budžetima“, navodi Tanja Knežević v.d. direktora JKP „Duboko“ Užice.

Od ministastva životne sredine se očekuje rešenje za prevazilaženje problema. Do tada će iz Bajine Bašte smeće biti odvoženo u Osečinu, a u Požegi će biti privremeno deponovano na opštinskom zemljištu, ali ne na staroj deponiji koja je u fazi rekultivacije i ozelenjavanja.

Izvor: RTS

Javni poziv za podsticaje za višegodišnje proizvodne zasade voća i hmelja

Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, putem Uprave za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru podrške podizanju višegodišnjih zasada voćaka i hmelja za 2024. godinu. Rok za podnošenje zahteva traje od 2. do 17. oktobra 2024. godine.

Ovaj poziv obuhvata sredstva namenjena za nabavku sadnica voćaka i hmelja, kao i za dodatnu opremu poput naslona za zasade. Obuhvaćeni su i troškovi pripreme i obrade zemljišta, sadnje, kao i nabavke supstrata sa sertifikatom za zasade borovnice i/ili maline, sa postavljenim sadnicama borovnica i/ili malina u saksijama/vrećama, kao i supstrata za klasične zasade borovnica i/ili malina na bankovima i hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Pročitajte još:

Podsticaji se odnose na zasade podignute u četvrtom kvartalu 2023. ili u prva dva kvartala 2024. godine, dok za zasade jagoda podsticaji važe i za one zasade podignute u trećem kvartalu 2024. godine.

Važno je napomenuti da se subvencije odobravaju isključivo za investicije koje su u potpunosti realizovane između 1. januara 2023. i datuma podnošenja zahteva.

Maksimalan iznos podsticaja koji poljoprivrednik može ostvariti iznosi 3.000.000 dinara godišnje. Ova sredstva predstavljaju značajnu podršku za unapređenje i razvoj voćarskih i hmeljarskih proizvodnih zasada, doprinoseći povećanju konkurentnosti domaćih poljoprivrednih gazdinstava.

Sve dodatne informacije možete pogledati na sajtu resornog ministarstva.

Energetski portal

Zeleni okvir za Zapadni Balkan – Da li su potrebne promene?

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Kako bi se unapredili ekološki standardi i promovisao održivi razvoj u zemljama Zapadnog Balkana, lideri regiona su u oktobru 2021. godine usvojili Zeleni okvir za Zapadni Balkan. On kroz Akcioni plan definiše 58 akcija i ciljeva koje su grupisane u pet stubova i sedam tematskih putokaza. Međutim, ovaj Zeleni okvir suočava se sa brojnim izazovima u implementaciji, kao i praćenju napretka, na šta su ukazale nevladine organizacije.

Iako ima potencijal da značajno doprinese ekološkim standardima u regionu, u poslednje tri godine postignut je minimalan napredak u sprovođenju akcija iz Akcionog plana. Istraživanja su pokazala da su potrebne značajne revizije kako bi se postigli postavljeni ciljevi.

CEE Bankwatch Network, mreža nevladinih organizacija koja se bavi zaštitom životne sredine i održivim razvojem u centralnoj i istočnoj Evropi, objavila je na svom zvaničnom sajtu da su nevladine organizacije (NVO), zajedno s njom, izrazile zabrinutost zbog nedostatka javnih konsultacija i uključivanja civilnog društva u proces izrade i implementacije ovog plana. Zbog toga su nevladine organizacije pokrenule predloge kako bi se unapredio Zeleni okvir.

Pročitajte još:

Među prvim predlozima ističe se važnost jasnog definisanja uloga vlada u sprovođenju plana. U ovom trenutku postoje nejasnoće u vezi sa odgovornošću nacionalnih vlada i regionalnih tela, što otežava monitoring i izveštavanje o rezultatima koji su postignuti. NVO traže da vlade preuzmu konkretnije obaveze i da redovno izveštavaju o napretku kako bi se omogućila bolja transparentnost.

S obzirom na to, kako ističu NVO, vlade u regionu nemaju dovoljno kapaciteta, kako ljudskih, tako i tehničkih i finansijskih, da bi sprovele sve predviđene akcije postavljene Akcionim planom. Zbog toga se traži da se prioritet da onim akcijama koje će doneti najveću korist ljudima i životnoj sredini.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nevladine organizacije su predložile da se tematski putokazi jasnije integrišu u Akcioni plan kako bi se aktivnosti, indikatori i odgovorne institucije bolje povezali, što bi olakšalo praćenje napretka. Takođe, traže dodavanje ključnih elemenata poput vremenskih okvira, tela za implementaciju i procene potrebnih finansijskih sredstava kako bi se postigla veća transparentnost i efikasnost sprovođenja plana.

Na kraju, kao još jedan od primera predloga, istaknuta je i važnost usklađivanja sa zakonodavstvom Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine. NVO smatraju da neće biti trajnih pozitivnih promena bez čvrstog zakonodavnog okvira.

Ukoliko bi se predlozi usvojili, Zeleni okvir bi postao efikasan alat za postizanje održivog razvoja i unapređenja životne sredine u zemljama Zapadnog Balkana. Ekološka kriza zahteva hitno reagovanje evropskih i regionalnih lidera, kako bi sprovođenje reformi uključilo veće učešće civilnog društva, jasnije postavilo obaveze vlada i konkretne akcije koje će doneti stvarne promene.

Energetski portal

Na mestu nekadašnje gradske deponije u Rumi, zasejana trava

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Nekadašnja nesanitarna gradska deponija u Rumu, na kojoj se decenijama nepravilno odlagao otpad, sada je sanirana i rekultivisana. Na očišćenoj lokaciji je posejana trava, a ovaj prostor postaće zelena oaza u blizini centra ovog gradskog naselja.

Prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine, bile su potrebne dve godine da se ova lokacija, koja se prostire na više od osam hektara, rekultiviše i sanira po svim standardima, istakavši da su izvođači radova drugu fazu završili pre ugovorenog roka.

,,Ova gradska deponija bila je 40 godina najveći ekološki problem građana, pre svega onih koji žive u njenoj neposrednoj blizini. Po nekoliko puta godišnje je gorela, narušavala zdravlje ljudi i stanje životne sredine’’, rekla je ministarka.

Ministarka je podsetila na to da je Ministarstvo u Rumi realizovalo i projekte uklanjanja divljih deponija, zamene kotlarnica i pošumljavanja i ozelenjavanja, uz ocenu da je ipak sanacija gradske deponije najveći i za građane najznačajniji projekat.

Pročitajte još:

Kako je navela, na ovaj način će se zatvarati i druge deponije širom Srbije, a u ovom trenutku se zatvaraju i saniraju još četiri nesanitarne deponije, dok je u prethodnim godinama rešeno osam takvih lokacija.

,,Preduslov za to da nastavimo još bržim tempom jeste izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom’’, objasnila je ministarka i dodala da će samo kroz projekte resornog ministarstva, do 2027. godine biti izgrađeno sedam takvih centara, koji će doprineti tome da se uvede savremeni sistem za upravljanje otpadom za više od 50 gradova i opština.

Energetski portal

Izazovi konkurentne proizvodnje energije na globalnom tržištu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: Ljubaznošću Artura Lorkovskog

Formiranje jedinstvenog evropskog energetskog tržišta ključan je zadatak za Energetsku zajednicu (EZ), koja obuhvata članice Evropske unije i devet drugih zemalja potpisnica. Iako je u poslednje dve godine postignut značajan napredak, postoje još uvek značajne prepreke.

Spora transpozicija Paketa za integraciju električne energije stvara lančane reakcije koje mogu ugroziti Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, za Magazin Energetskog portala govorio je o izazovima integracije tržišta električne energije, važnosti prelaska na čiste izvore energije, ispunjavanju ciljeva Zelene agende i nedavnom velikom prekidu napajanja električnom energijom koji je pogodio Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, delove Hrvatske i Albanije.

Koliko su zemlje Zapadnog Balkana integrisane u zajedničko tržište električne energije? Koja je najveća prepreka za bolju i bržu integraciju?

– Od decembra 2022. godine, postignut je značajan napredak u integraciji tržišta električne energije Zapadnog Balkana u unutrašnje tržište EU. Usvajanje Paketa za integraciju električne energije od strane Energetske zajednice predstavlja veliki korak ka punoj integraciji, omogućavajući učešće u jedinstvenom dan-unapred i unutar-dnevnom povezivanju (SDAC, SIDC) i integraciju u evropske platforme za balansiranje. Nova tržišta dan-unapred uspostavljena su u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Kosovu*, uz postojeće tržište u Srbiji, koje je takođe pokrenulo unutar-dnevno tržište. Ove inicijative unapređuju kratkoročno trgovanje i obezbeđuju transparentne cenovne signale. Početkom 2024. godine, raspon cena između berzi Zapadnog Balkana i HUPX-a u proseku je iznosio od 0,28 do tri EUR/MWh, što ukazuje na snažnu tržišnu integraciju sa EU. Očekuje se da će tržišno povezivanje dodatno povećati efikasnost i konkurenciju. Tu su i izazovi koji se moraju rešiti, a spora transpozicija Paketa za integraciju električne energije predstavlja veliku prepreku. Nijedna zemlja – ugovorna strana Zapadnog Balkana nije završila ovaj proces, iako je rok bio do kraja 2023. godine. Ovo utiče na Regiju za proračun kapaciteta (CCR), koja je ključna za tržišno povezivanje. Kašnjenja mogu odložiti tržišno povezivanje sa EU do 2026. godine, čime bi se ugrozila izuzeća iz Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika, koja će biti na snazi od samog početka primene CBAM-a, od 1. januara 2026. godine. Obezbeđivanje izuzeća iz CBAM-a je ključno za ugovorne strane sa ugljenično-intenzivnom proizvodnjom električne energije, koje su izvoznici električne energije. Bez ovog izuzeća, primena CBAM-a verovatno će smanjiti konkurentnost njihove električne energije, što će dovesti do smanjenih prihoda i profita za proizvođače električne energije i manjih poreskih prihoda za nacionalne budžete. Ostvaren je značajan napredak na Zapadnom Balkanu, ali da bi se omogućilo tržišno povezivanje, ugovorne strane moraju ubrzati transpoziciju i implementaciju Paketa za integraciju električne energije i rešiti političke sporove. Na taj način, Zapadni Balkan će biti u mogućnosti da podnese zahtev za izuzeće iz CBAM-a u oblasti električne energije, čime će se poboljšati ekonomska konkurentnost i ojačati njihova integracija sa EU.

U FOKUSU:

Koji su glavni problemi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana, posebno Srbija, u pogledu proizvodnje i potrošnje električne energije?

 – Srbija, kao i ostatak Zapadnog Balkana, trenutno zadovoljava svoje potrebe za električnom energijom i izvozi višak, ali se suočava sa ključnim izazovima u budućnosti. Povoljni hidrološki i tržišni uslovi doveli su do istorijskih neto izvoza 2023. godine, koji su se nastavili i početkom 2024. godine. Međutim, glavni izazov leži u proizvodnji električne energije na konkurentan način u budućnosti, kako bi se finansirale investicije u obnovljive izvore energije potrebne za ciljeve do 2030. godine. Kao takvi, ključni problemi su potreba za tranzicijom ka konkurentnijim, čistim izvorima energije kako bi se osigurala buduća profitabilnost i ulaganja u obnovljive izvore, uz istovremeno suočavanje sa zastarelim termoelektranama na ugalj koje su skupe za modernizaciju i koje će biti ekonomski neodržive u uslovima budućeg obračuna cena ugljenika. Dobro planiran prelazak na održivu energiju je neophodan za obezbeđivanje dugoročne proizvodnje električne energije i ispunjenje ciljeva do 2030. godine. Da bi ispunila ciljeve do 2030. godine i osigurala buduću profitabilnost, Srbija mora rešiti problem zastarelih termoelektrana na ugalj i ulagati u obnovljive izvore energije. Dobro planiran prelazak na održivu energiju, vođen novim Nacionalnim energetskim i klimatskim planom, ključan je za dugoročni uspeh.

Kako će uvođenje CBAM-a uticati na zemlje Zapadnog Balkana? Postoji li mogućnost odlaganja primene CBAM-a i pod kojim uslovima bi to bilo moguće?

Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)

 – Regulativa CBAM-a je sada na snazi i mogla bi značajno uticati na zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na višu ugljeničnu intenzivnost u izvozu u odnosu na prosečne vrednosti EU. Da bi potencijalno osigurale izuzeće iz CBAM-a za električnu energiju do 2030. godine, region mora unapred integrisati svoja tržišta električne energije sa EU i obavezati se da uspostavi sistem trgovanja emisijama ekvivalentan ETS-u EU do 2030. godine. Ovo izuzeće bi pružilo ključnu olakšicu. Sekretarijat Energetske zajednice je dostupan za podršku ugovornim stranama u ispunjavanju ovih kriterijuma i navigaciji kroz neophodne korake. Evropska komisija će dodatno pojasniti opcije kroz procenu uticaja i političke diskusije na Ministarskom savetu Energetske zajednice u decembru 2024. godine. Na neformalnom ministarskom savetu u Banja Luci početkom ove godine, Sekretarijat i Evropska komisija su savetovali zemlje Zapadnog Balkana da razmotre razvoj sistema trgovanja emisijama u skladu sa EU, čime bi se osigurala najbolja šansa za izuzeće iz CBAM-a u oblasti električne energije i ekonomske olakšice.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

*Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Velika Britanija napustila ugalj i zatvorila jednu epohu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Francisco Fernandes)

U Velikoj Britaniji, poslednja preostala elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, zatvorena je ove nedelje. Izgrađena pre oko šest decenija i sposobna da napaja dva miliona domova, elektrana je odradila svoju misiju. Njenim zatvaranjem završava se era u kojoj je Britanija u velikoj meri zavisila od uglja za svoje energetske potrebe. Nakon 142 godine proizvodnje energije iz uglja, Velika Britanija zvanično je napustila eru ovog energenta.

Devedesetih godina, ugalj je obezbeđivao čak 80 odsto britanske električne energije, dok je taj udeo do 2023. godine pao na svega jedan odsto. Vetar, solarna energija i bioenergija sada preuzimaju vodeću ulogu u britanskom energetskom miksu, uz podršku gasa i nuklearnih elektrana.

Zatvaranje Ratcliffe-on-Soar elektrane deo je britanskog cilja da do 2030. godine pređe na proizvodnju energije isključivo iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Velika Britanija je prva velika ekonomija koja je uspela da u potpunosti izbaci ugalj iz svoje energetske strategije, iako su pojedine evropske zemlje, poput Švedske i Belgije, taj korak napravile ranije.

Preostali radnici u elektrani ostaće angažovani još dve godine na postupku razgradnje postrojenja. Uporedo sa zatvaranjem ove elektrane, zatvorena je i poslednja britanska visoka peć u čeličani u Port Talbotu u Velsu, što je rezultiralo gubitkom skoro 2.000 radnih mesta. Ova peć, koja je koristila ugalj, biće zamenjena električnom verzijom koja će emitovati manje ugljen-dioksida i doprineti čistijoj proizvodnji čelika, prenose svetski mediji.

Energetski portal

LNG terminal u Aleksandropolisu pušten u rad

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

LNG terminal u Aleksandropolisu, koji je ključan za diversifikaciju snabdevanja energijom i obezbeđenje bezbednosti regiona, zvanično je pušten u rad. On predstavlja važnu infrastrukturu za snabdevanje gasom zemalja jugoistočne i centralne Evrope, poput Grčke, Srbije, Bugarske, Severne Makedonije, Rumunije, Mađarske i drugih.

Ovaj terminal sastoji se od plutajuće jedinice za skladištenje i regasifikaciju (FSRU), koja omogućava skladištenje tečnog prirodnog gasa (LNG) i njegovo pretvaranje u gasovito stanje pre nego što se distribuira kroz mrežu. Ova jedinica je postavljena u moru kod Aleksandropolisa i povezana je sa Nacionalnim sistemom za prenos prirodnog gasa Grčke (NNGTS), kroz koji će gas stizati do pomenutih zemalja.

FSRU Aleksandroupolis može na godišnjem nivou da pretvori do 5,5 milijardi kubnih metara LNG-a u gasovito stanje. U projektu učestvuje 14 grčkih i međunarodnih kompanija koje su već rezervisale gotovo sav kapacitet terminala do 2030. godine, što znači da je gas unapred namenjen za prodaju i komercijalnu upotrebu.

Pročitajte još:

Projekat ne samo da doprinosi energetskoj sigurnosti regiona, već i jača ulogu Grčke kao energetske kapije i čvorišta za trgovinu prirodnim gasom u jugoistočnoj Evropi. Puštanje u rad terminala omogućava sigurno snabdevanje gasom iz različitih izvora, uključujući Sjedinjene Države, Katar i Egipat.

Terminal je u vlasništvu i pod upravom Gastrade, prve kompanije koja je dobila licencu za nezavisni sistem prirodnog gasa u Grčkoj. Kako su naveli iz ove kompanije, terminal će imati i ključnu ulogu u inicijativi za Vertikalni koridor, koji za cilj ima jačanje trgovine prirodnim gasom u regionu.

Energetski portal

Novi iznosi za energetski ugrožene kupce od 1. oktobra

Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada je donela novi pravilnik kojim se utvrđuju usklađeni iznosi mesečnih prihoda domaćinstava koji omogućavaju sticanje statusa energetskog ugroženog kupca.

Ovaj status donosi pravo na olakšice u plaćanju računa za struju i gas.

Prema pravilniku, domaćinstva sa jednim članom koja imaju prihod do 24.211 dinara mogu ostvariti ovaj status. Za domaćinstva sa dva člana, granica je postavljena na 38.373 dinara, dok domaćinstva sa tri člana ne smeju imati prihod veći od 52.535 dinara.

Maksimalni mesečni prihodi za četiri člana iznose 66.697 dinara, a za pet članova 80.859 dinara. Za domaćinstva sa šest članova, prihod ne sme preći 95.021 dinar, dok se za svaku dodatnu osobu iznos povećava za 14.162 dinara.

Novi pravilnik stupa na snagu 1. oktobra 2024. godine i zamenjuje prethodni pravilnik iz aprila. Ova promena prati kretanje indeksa potrošačkih cena i ima za cilj prilagođavanje kriterijuma trenutnoj ekonomskoj situaciji, omogućavajući većem broju građana da dobiju neophodne energetske olakšice.

Energetski ugroženi kupac električne energije ili prirodnog gasa je kupac iz kategorije domaćinstvo (samačko ili višečlano), koje živi u jednoj stambenoj jedinici sa jednim mernim mestom na kome se meri potrošnja električne energije ili prirodnog gasa, koje troši maksimalnu količinu električne energije ili prirodnog gasa u skladu sa odredbama ove uredbe, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuje energetika.

Pročitajte još:

Status energetski ugroženog kupca može se steći zbog zdravstvenog stanja člana domaćinstva.

Domaćinstvom u smislu ove uredbe smatra se lice koje živi samo i nije član drugog domaćinstva, kao i domaćinstvo sastavljeno od više lica, članova porodičnog domaćinstva, koja žive u jednoj stambenoj jedinici i zajednički troše svoje prihode za podmirivanje osnovnih životnih potreba.

Foto-ilustracija: Pixabay

Granica za jednočlano domaćinstvo je 40 kvadrata za dvočlano do 58, za tročlano do 66, za četvoročlano do 74, za petočlano do 87 i za ono koje broji šest ili više članova do 96 kvadrata.

Seosko domaćinstvo može imati u svojini jednu stambenu jedinicu i stiče status energetski ugroženog kupca bez obzira na površinu te stambene jedinice.

Domaćinstvo čiji su članovi ostvarili pravo na novčanu socijalnu pomoć, uvećanu novčanu socijalnu pomoć, dečiji dodatak ili uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica stiče status energetski ugroženog kupca po osnovu akta nadležnog organa o stečenom pravu.

Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove socijalne zaštite podatke iz službenih evidencija o licu koje je ostvarilo pravo, i to: jedinstveni matični broj građana, odnosno evidencijski broj stranca, ime i prezime, adresu prebivališta odnosno boravišta lica, broj članova domaćinstva, kao i pravo koje je lice ostvarilo i rok važenja akta o sticanju tog prava.

Za nepoštovanje zakona predviđene su i novčane kazne.

Od 80.000 do 150.000 dinara platiće kaznu za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako rešenje o sticanju statusa energetski ugroženog kupca izda suprotno odredbama pravilnika. Takođe, i ukoliko pravila prekrši imalac statusa energetski ugroženog kupa, može dobiti novčanu kaznu od 5.000 do 10.000 dinara.

Izvor: Biznis.rs

Agenda za proboj: Smanjenje emisija kroz saradnju u ključnim sektorima

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Međunarodna saradnja prepoznata je kao ključna za smanjenje emisija u sektorima koji najviše doprinose njihovoj proizvodnji. Jačanje ove saradnje u proteklim godinama rezultiralo je značajnim napretkom u određenim sektorima. Međutim, da bismo dostigli klimatske ciljeve do 2030. godine, potrebni su širi i koordinisani napori. Iako se primena čistih energetskih tehnologija ubrzava, globalne emisije i dalje rastu, a napredak ostaje neujednačen među različitim sektorima i regionima.

Agenda za proboj (eng. Breakthrough Agenda), pokrenuta je 2021. godine s ciljem jačanja međunarodne saradnje u razvoju čistih tehnologija i održivih rešenja. Ona teži tome da tehnologije i rešenja učini najpovoljnijom, najdostupnijom i najprivlačnijom opcijom za sve ključne sektore do 2030. godine. Agenda za proboj uspostavila je godišnji proces praćenja napretka ka ciljevima za 2030. godinu u sektorima energetike, vodonika, drumskog transporta, čelika, cementa, zgrada i poljoprivrede, koji zajedno čine više od 60 odsto globalnih emisija.

Novi izveštaj Agende za proboj procenjuje napredak u međunarodnoj saradnji i smanjenju emisija tokom prethodne godine, fokusirajući se na šest ključnih sektora. Ovi sektori zajedno čine oko 75 odsto potrebnog smanjenja emisija do sredine veka kako bi se postigla ambicija neto nulte emisije. Kroz ove procene, izveštaj nudi preporuke za poboljšanje i unapređenje strategija, uključujući konkretne korake koje vlade i industrija treba da preduzmu kako bi efikasnije ostvarili postavljene ciljeve.

Pročitajte još:

U okviru sektora drumskog transporta, međunarodna saradnja na dekarbonizaciji rezultirala je nekoliko visokih dogovora u protekloj godini i značajnim razvojem politika na važnim tržištima, što ukazuje na povećanu posvećenost dugoročnoj viziji elektrifikacije. Veća pažnja treba da se posveti teškim i srednjim vozilima, kao i pomoći tržištima u razvoju. Preporuke za vlade jesu da treba da obezbede jasne vremenske okvire za prelazak na vozila sa nultom emisijom, sa posebnim fokusom na teška i srednja vozila. Takođe, naglašava se potreba za razvojem infrastrukture za punjenje, koja će omogućiti široku primenu električnih vozila, posebno u zemljama u razvoju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

U sektoru čelika, nije došlo do povećanja proizvodnje čelika sa skoro nultom emisijom u odnosu na prošlu godinu, što znači da je potrebno više od 100 Mt do 2030. kako bi se ostalo na putu ka cilju neto nulte emisije. Preporuke uključuju jačanje saradnje između vlada i industrije, povećanje obaveza kupovine čelika sa skoro nultom emisijom, bržu komercijalizaciju tehnologija i podršku dekarbonizaciji u zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehničku pomoć.

Emisije CO2 iz sektora cementa danas su više nego 2015. godine, a iako postoje tehnologije za cement sa skoro nultom emisijom, njihova primena je ograničena zbog visokih troškova i niske tržišne potražnje. Preporuke uključuju jačanje saradnje vlada i industrije, stvaranje tržišta za cement sa skoro nultom emisijom, bržu komercijalizaciju tehnologija i veću podršku zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehničku pomoć.

Kada je reč o sektoru zgrada, emisije i dalje rastu, iako su zgrade postale energetski efikasnije. Glavne preporuke za vlade jeste da se dogovore o zajedničkim standardima za zgrade sa skoro nultom emisijom, prošire finansijsku i tehničku pomoć zemljama u razvoju i ojačaju međunarodne mreže za razmenu znanja i unapređenje građevinskih standarda.

Iako je ostvaren značajan napredak u pojedinim sektorima, globalno postizanje ciljeva za smanjenje emisija zahteva pojačanu međunarodnu saradnju, bržu komercijalizaciju tehnologija i veću podršku zemljama u razvoju.

Energetski portal

Ko je „energetski siromašan“ u Evropi?

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Između osam i 16 odsto stanovništva Evropske unije suočava se sa energetskim siromaštvom, dok većina energetskih siromašnih nisu i siromašni po prihodima, prema sveobuhvatnoj analizi glavnih pokazatelja energetskog siromaštva, objavila je Evropska komisija (EK). Energetsko siromaštvo se može meriti na različite načine, ali njegova procena predstavlja izazov za formulaciju politika i akcija za njegovo rešavanje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ethan Hoover)

Studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) istraživala je četiri glavna indikatora energetskog siromaštva kako bi se razumela distribucija i socio-ekonomski profili „energetski siromašnih“ širom EU. Rezultati su istakli korisnost oslanjanja na niz različitih indikatora kako bi se dobila potpuna slika energetskog siromaštva. Analizom je obuhvaćeno 27 zemalja EU.

Ona pokazuje da postoji vrlo malo preklapanja između četiri ispitivana indikatora energetskog siromaštva. Ovo objašnjava zašto bi najmanje 40 odsto stanovništva EU (oko 180 miliona građana) bilo klasifikovano kao „energetski siromašno“ prema „unijskom pristupu“, u kojem je neko energetski siromašan prema barem jednom indikatoru.

Pročitajte još:

S druge strane, „presečni pristup“ – gde je siromašan onaj koji ispunjava uslove siromaštva za sva četiri indikatora istovremeno – doveo bi do vrlo niske stope energetskog siromaštva od 0,3 odsto stanovništva EU, odnosno oko 330 hiljada ljudi.

Uredba o Socijalnom klimatskom fondu i revidirana Direktiva o energetskoj efikasnosti definišu energetsko siromaštvo kao nemogućnost domaćinstva da pristupi osnovnim energetskim uslugama, kao što su grejanje, topla voda, hlađenje, osvetljenje i energija za uređaje. Preporuka Komisije o energetskom siromaštvu ističe da je to višedimenzionalna pojava uzrokovana visokim troškovima energije u odnosu na budžet domaćinstva, opštim niskim nivoom prihoda i slabim energetskim performansama zgrada.

Tako je u Grčkoj i Bugarskoj, skoro 30 odsto stanovništva energetski siromašno prema najmanje dva indikatora, dok u zapadnim i severnim zemljama EU ovaj broj pada ispod pet odsto.

Kada se meri nespobnodnost da se adekvatno zagreje stambeni prosto, donekle očekivano Švedska i Luksenburg imaju stopu od nula odsto, a Bugarska 40 odsto.

Sličan trend se uočava prilikom analize dugovanja za komunalne račune, dok su udeli prihoda potrošenog na energiju u domaćinstvima, koji su iznad dva puta nacionalnog medijana (2M), sličniji među zemljama, što ukazuje da se stope energetskog siromaštva kreću između približno 10 odsto (Holandija, Mađarska) do nešto iznad 20 odsto (Švedska, Malta i Letonija).

U zaključku studije ističe se potreba za izuzetno pažljivim korišćenjem indikatora energetskog siromaštva u odnosu na raspodelu dohotka kako niko ne bi bio  (ili da  se minimizuje broj onih koji bi mogli biti) „ostavljen iza“ u zelenoj tranziciji.

Energetski portal

Sve više ljudi pronalazi posao u sektoru obnovljivih izvora energije

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Prethodna godina donela je rekordan porast broja radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije, sa skokom od čak 18 odsto u odnosu na 2022. godinu. Prema najnovijem „Godišnjem pregledu obnovljivih izvora energije i poslova za 2024. godinu“, koji su objavili Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) i Međunarodna organizacija rada (ILO), broj zaposlenih u ovom sektoru dostigao je neverovatnih 16,2 miliona ljudi.

Iako ovo ukazuje na neprekidni razvoj proizvodnih kapaciteta i širenje proizvodnje opreme za obnovljive izvore, pažljiviji pogled na podatke otkriva globalne nejednakosti. Kina, svetski lider u sektoru obnovljive energije, zaslužna je za gotovo dve trećine novih solarnih i vetrogeneratora postavljenih prošle godine, sa čak 7,4 miliona radnih mesta u ovoj industriji, što čini 46 odsto svetskog broja.

Evropska unija, Brazil, Sjedinjene Države i Indija zajedno doprinose sa nešto manje od četiri miliona radnih mesta, dok Afrika, sa svega 324.000 zaposlenih, ostaje na margini globalnih investicija u obnovljive izvore energije.

Kao i prethodnih godina, najdinamičniji sektor bio je solarna industrija, koja je podržala čak 7,2 miliona radnih mesta širom sveta, pri čemu Kina dominira sa 4,6 miliona zaposlenih. Snažne investicije Kine omogućile su i jugoistočnoj Aziji da se istakne kao novo izvozno čvorište za solarne panele.

Pročitajte još:

Biogoriva su zauzela drugo mesto po broju radnih mesta, sa Brazilom na vrhu liste, dok hidroenergija beleži opadajući trend, izgubivši deo radne snage u 2023. godini. Sa druge strane, sektor vetrogeneratora ostaje stabilan, predvođen Kinom i Evropom, koje zajedno čine više od 70 odsto globalne radne snage u ovoj industriji.

Iako su ovi podaci impresivni, oni takođe ukazuju na izazove koji stoje pred zemljama poput onih u Africi. Uprkos ogromnom potencijalu za obnovljive izvore, ovaj kontinent prima samo mali deo globalnih investicija. Međutim, rešenja poput decentralizovane obnovljive energije, posebno u udaljenim područjima, mogla bi promeniti tu sliku, pružajući održivu energiju i otvarajući nova radna mesta.

„Ako želimo da postignemo globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljivih izvora energije do 2030. godine, svet mora povećati svoje napore i podržati regione koji zaostaju,“ rekao je generalni direktor IRENA-e, Frančesko La Kamera ističući da energetska tranzicija ne sme ostati ograničena na nekoliko regija.

Sa ženama koje čine 32 odsto radne snage u obnovljivim izvorima, nejednakosti i dalje ostaju prisutne. Stručnjaci upozoravaju da obrazovanje i obuka moraju biti inkluzivniji kako bi obezbedili pravičnu i održivu tranziciju za sve, posebno za žene, mlade i marginalizovane grupe.

Kako globalna energetska tranzicija ubrzava, jasno je da će podrška održivim radnim mestima i inkluzivnim politikama biti ključna za budućnost čiste energije – ne samo za lidera poput Kine, već i za zemlje koje tek treba da ostvare svoj puni potencijal u svetu obnovljivih izvora.

Energetski portal

Slovenija donela Uredbu o sprovođenju EU uredbe o baterijama i otpadnim baterijama

Foto-ilustracija: Unsplash (newpowa)

Slovenija je prepoznatljiva po razvoju obnovljivih izvora energije i održivim politikama, ali sa rastom upotrebe novih tehnologija, posebno onih koje se oslanjaju na baterije, važno je pravovremeno rešiti pitanje reciklaže tih baterija i materijala kao što su nikl, litijum, i kobalt. Kako trenutna infrastruktura bude zastarevala u narednim godinama ili decenijama, suočićemo se sa potrebom njene zamene i reciklaže novonastalog otpada. Zato je važno pravovremeno razviti održiva rešenja za reciklažu i upravljanje otpadom kako bi se sprečilo gomilanje zastarelih tehnologija u skladu sa principima cirkularne ekonomije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Stoga, Slovenija je donela uredbu kako bi unapredila svoje ekološke politike kroz usvajanje Uredbe o sprovođenju Uredbe (EU) o baterijama i otpadnim baterijama, čime se implementira evropska Uredba 2023/1542/EU. Ovaj potez usklađuje slovenačke zakone sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora. Uredba predstavlja temeljni pravni okvir koji omogućava efikasniju kontrolu nad svim aspektima životnog ciklusa baterija – od njihove proizvodnje, distribucije, pa sve do njihovog zbrinjavanja i reciklaže.

Uredbom se postavljaju konkretne obaveze za sve učesnike u lancu baterija, od proizvođača i uvoznika, pa sve do distributera i krajnjih korisnika. Njeni ključni ciljevi su osiguranje veće sigurnosti baterija, produženje njihovog veka trajanja, kao i smanjenje ekološkog otiska koji nastaje njihovim korišćenjem, navodi se na sajtu Ministarstva privrede, turizma i sporta Slovenije.

Pročitajte još:

Novi propisi zahtevaju od proizvođača i distributera baterija da prate strože standarde za sigurnost, održivost i označavanje. To znači smanjenje upotrebe opasnih materijala i omogućavanje lakšeg recikliranja, što direktno doprinosi smanjenju zagađenja.

Ministarstvo privrede, turizma i sporta zaduženo je za nadzor nad stavljanjem baterija na tržište, dok Ministarstvo zaštite okoliša, klime i energetike upravlja pitanjima vezanim za postupanje sa otpadnim baterijama. Njihova nadležnost proširena je kontrolama u svim fazama – od proizvodnje, preko upotrebe, do odlaganja.

Pored ministarstava, inspekcijski organi imaju ključnu ulogu u sprovođenju novih propisa. Inspekcije će nadzirati tržište kako bi osigurale da su baterije koje se prodaju u Sloveniji u skladu sa evropskim standardima. Ovo obuhvata kontrolu kvaliteta, sigurnosti, kao i ekološkog aspekta baterija, dok će strogi nadzor nad otpadnim baterijama osigurati pravilno zbrinjavanje i minimizirati štetu po okoliš. Uvođenje novčanih kazni za prekršaje dodatno jača pravnu i ekološku odgovornost svih učesnika na tržištu baterija.

Energetski portal

1...192021...1.558Page 20 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs