Potpisan ugovor o hitnoj obnovi železničke infrastrukture u Srbiji

09.10.2024

voz , mobilnost — Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

U Vladi Srbije potpisan je ugovor o hitnoj obnovi železničke infrastrukture, finansiran iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 50 miliona evra. Ovaj veliki projekat ima za cilj unapređenje i modernizaciju oko 200 kilometara postojećih pruga, što je duplo više u odnosu na godišnji prosek rekonstrukcije pruga u Srbiji.

U našoj zemlji ima 3.400 kilometara pruge, i svake godine se rekonstruiše oko 100 kilometara iz domaćih sredstava, dok će ovog puta jedan ugovor pokriti 200 kilometara.

Osnovni ciljevi ugovora uključuju povećanje bezbednosti i propusne moći pruga, obnovu ključnih železničkih stanica i rasputnica, kao i poboljšanje kvaliteta života stanovnika u blizini železničkih pruga. Rehabilitacija će biti usmerena na deonice koje nisu uključene u velike međunarodne projekte, ali su važne za funkcionisanje železničke mreže.

Pročitajte još:

Deonice pruga koje će biti obuhvaćene ovim projektom su u najvećoj meri one na kojima je evidentiran veći broj nezgoda, odnosno iskliznuća kola i to su Ranžirne stanice Beograd „B“ i „A“ (Resnik i Rakovica), zatim Rasputnice „B“, „K“ i „K1″(Jajinci), deonica Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd centar-Pančevo-Vršac, kao i Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica, ali i Lapovo-Kraljevo, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pored njih, u projektat su uključene i deonice Ruma-Šabac-Rasputnica Donja Borina-državna granica-(Zvornik Novi); Platičevo-Rasputnica „1“-Rasputnica“3″-Štitar; Smederevo-Mala Krsna, zatim Mala Krsna-Bor-Rasputnica“2″- Vražogrnac, ali i deonice Niš, Crveni Krst-Zaječar-Prahovo -državna granica; Pančevo-Zrenjanin- Kikinda; Subotica-Bogojevo-državna granica; Novi Sad-Odžaci-Bogojevo i Novi Sad, rasputnica Sajlovo-Rimski Šančevi-Orlovat

Unapređenje lokalnih pruga jednako je važno razvijati uz međunarodne projekte, jer su ovakvi projekti često ključni za razvoj mnogih opština u zemlji i svakodnevno funkcionisanje života u njima.

Energetski portal

Globalni događaji za održivu budućnost pozivaju na saradnju

08.10.2024

Eco — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Globalna kriza inicira okupljanje stručnjaka, ali i šire javnosti, kako bi zajednički odgovorili na širok spektar izazova. Danas se završava Hamburška konferencija o održivosti (HSC), koja predstavlja ključni novi forum za preoblikovanje i unapređenje održivog razvoja u 21. veku. Ona okuplja lidere iz vlada, privatnog sektora i civilnog društva. Jedan od glavnih fokusa konferencije je dekarbonizacija, odnosno prelazak na održive energetske izvore. Iako je sam proces spor, napredak se može primetiti s obzirom na to da prvi put ulaganja u obnovljive izvore energije nadmašuju ulaganja u fosilna goriva.

Konferencija takođe ističe potencijal novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, koja može značajno doprineti globalnoj ekonomiji. Ipak, ona zahteva odgovornu regulaciju kako bi koristi bile ravnomerno raspoređene. Kada je reč o očuvanju prirodnih resursa, navodi se da zemlje širom sveta preduzimaju konkretne korake prema očuvanju ekosistema. Države članice Ujedinjenih nacija su 2022. godine usvojile rezoluciju kojom je proglašeno da svako na planeti ima pravo na čist i zdrav životni prostor. Pored toga, 196 zemalja se obavezalo na Globalni okvir za biodiverzitet, kako bi se zaustavio njegov gubitak do 2030. godine. Takođe, kompanije sve više prepoznaju odgovornost koju nose, zbog čega prelaze na održivije načine poslovanja kao što su regenerativna poljoprivreda i zeleni lanci snabdevanja.

Hamburška konferencija o održivosti, koja se trenutno održava, poziva na hrabrost i saradnju, naglašavajući da je to jedini put ka izgradnji bolje budućnosti za ljude i planetu, uprkos preprekama. Ovaj događaj dolazi neposredno nakon nedavno održanog Samita o budućnosti (eng. The Summit of the Future) u Njujorku, koji je okupio svetske lidere i rezultirao usvajanjem Pakta za budućnost (eng. Pact for the Future). Konferencija pruža priliku za dalju razradu i implementaciju ciljeva iz ovog Pakta, istovremeno jačajući međunarodnu saradnju i deljenje najboljih praksi u postizanju održivog razvoja.

Pročitajte još:

Pakt za budućnost

Pakt za budućnost predstavlja jedan od najznačajnijih i najšire obuhvaćenih međunarodnih sporazuma u poslednjih nekoliko decenija. Štaviše, on obuhvata nove oblasti i pitanja o kojima nije bilo moguće postići dogovor do sada. Donet je s ciljem da se međunarodne institucije i saradnja prilagode izazovima savremenog sveta. Kako se navodi, Pakt predstavlja snažnu izjavu o posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu.

Ovim Paktom obuhvaćeni su i Globalni digitalni dogovor kao i Deklaracija o budućim generacijama. Njime je pokriven širok spektar tema – mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalna saradnja, ljudska prava, rodna ravnopravnost, mlade i buduće generacije, kao i transformacija globalnog upravljanja.

Govoreći o ekološkim temama, Pakt u oblasti održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja ima za cilj ubrzanje sprovođenja Ciljeva održivog razvoja (SDG) i rešavanje globalnih izazova. U tom smislu, ističe se reforma međunarodne finansijske arhitekture kako bi bolje služila zemljama u razvoju, mobilizacija većih sredstava iz razvojnih banaka i jačanje globalne finansijske mreže sigurnosti za zaštitu najsiromašnijih. Njime se usmerava pažnja na ubrzanje prilagođavanja klimatskim promenama i ulaganja u obnovljive izvore energije. Takođe, ovim putem dogovoreno je da se na poboljšan način meri ljudski napredak, prelaskom sa tradicionalnih ekonomskih pokazatelja poput BDP-a na širu procenu blagostanja ljudi i planete. Razmatra se i uvođenje globalnog minimalnog poreza za bogate pojedince zbog pravednije raspodele resursa. Jedna od ključnih ekoloških obaveza jeste zadržavanje globalnog porasta temperature ispod 1,5°C i postizanje nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine kroz prelazak na obnovljive izvore energije.

Katarina Vuinac

U mreži ovog leta više uvozne energije nego domaće iz sunca i vetra u Hrvatskoj

08.10.2024

vetar , vetroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Brigitta Schneiter)

U razdoblju od juna do avgusta 2024. godine, Hrvatska se suočila sa izrazitom zavisnosti od uvoza električne energije, pri čemu je ukupan uvoz iznosio 1.316 GWh (24,8 odsto). Ovaj visok nivo uvoza ističe hitnu potrebu za razvojem i implementacijom domaćih obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska nezavisnost i smanjila potreba za spoljnim izvorima.

Kada saberemo tržišnu vrednost uvezene energije (135 miliona evra) sa tržišnom vrednosti emisija CO2 za termoelektrane na fosilna goriva (44 miliona evra) i tržišnom cenom uvezenih sirovina za iste (110 miliona evra) dolazimo do iznosa od 289 miliona evra koji je Hrvatska ovog leta platila. Taj iznos bio bi dovoljan za izgradnju ključne mrežne infrastrukture koja bi mogla primiti potrebne kapacitete obnovljive energije.

U najnovijem OIEH izveštaju o elektroenergetskim kretanjima za razdoblje jun-avgust 2024. ističe se izrazito visoka potrošnja električne energije, postavljeni su istorijski rekordi na mesečnom nivou, ponajviše zbog visokih temperatura i intenzivne turističke sezone. U nekim danima potrošnja je prelazila 70.000 MWh dnevno (prosek je bio 58,122 MWh za letnje razdoblje), a u julu je za svaki Celzijev stepen iznad proseka dnevna potrošnja rasla za 1.750 MWh. Prema proceni, u Hrvatskoj je instalirano oko 1.200 MW snage klima uređaja i drugih uređaja za hlađenje.

Hoće li Hrvatska konačno iskoristiti potencijal domaćih obnovljivih izvora nakon što je uvoz električne energije dosegao 24,8 odsto tokom leta 2024.?

Pročitajte još:

Uvoz u promatranom razdoblju odgovara dodatnoj proizvodnji solarnih elektrana od 2.721 MW koje treba izgraditi što pre kako bi pokrili ovaj manjak u letnjem razdoblju i uvoz sveli na nulu. Već smo takođe isticali kako je trenutno najveća prepreka za razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj činjenica da HERA (Hrvatska energetska regulatorna agencija) još uvek nije donela odluku o iznosu naknade za priključenje na mrežu, iako je to bila dužna učiniti pre gotovo dve godine. Zbog ovog kašnjenja na čekanju je 45 projekata sa ukupnom snagom od 2.648 MW, za koje je nadležno ministarstvo već izdalo energetska odobrenja, ali se ti projekti ne mogu realizovati.

Elektroenergetska mreža se tako koristi za uvoz umesto za domaću proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Iz OIEH izveštaja na kraju se izdvaja podatak kako je Hrvatska 12. avgusta zabeležila najveću proizvodnju solarne energije ikada u jednom danu jer je vedro nebo povećalo zračenje zbog sistema visokog pritiska koji se nalazio preko Hrvatske i neobično suve atmosfere u regionu. Proizvodnja iz solarnih elektrana iznosila je tog dana 4.012 MWh čime je pokriveno 6,5 odsto ukupne potrošnje.

Izvor: OIEH

Dodeljeno priznanje “Liderka održive energetike”

08.10.2024

Priznanje “Liderka održive energetike”, koje se dodeljuje za izuzetne rezultate i posvećenost u procesu energetske tranzicije, demokratizacije i decentralizacije energetike u Srbiji, ove godine dobila je Svetlana Cerović, direktorka Odeljenja za specijalizovano finansiranje UniCredit Banke.

U konkurenciji za priznanje učestvovalo je ukupno 11 žena koje su profesionalno angažovane u sektoru energetike. Tokom javnog glasanja koje je trajalo od 26. septembra do 3. oktobra, učestvovalo je 2.320 građana.

Dobitnica priznanja, istakla je da je pročitala biografije svih nominovanih, njihova dostignuća, kao i planove.

„Zaista verujem da sa svim ovim idejama koje imate i našom zajedničkom saradnjom možemo da uradim puno. Verujem da je naša uloga stimulisanje budućih generacija da dobijemo sto više mladih kolega i koleginica koji će postati nosioci energetske tranzicije”, rekla je Cerović i zahvalila se WISE mreži na posvećenosti i promociji žena u energetici.

WISE Srbija mreže žena dodeljuje ovo priznanje uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ-a. Mreža je osnovana 2018. godine kao jedna od prvih udruženja ove vrste u svetu, i danas broji preko 220 članica, žena profesionalno angažovanih u sektoru energetike, klimatskoj akciji i zaštiti životne sredine.

Događaj su svečano otvorile Nj.E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Beogradu i Maja Vukadinović, v.d. pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene.

„Inicijative kao što je WISE preduzimaju konkretne akcije kako bi se stvorili uslovi da žene budu predvodnice u održivoj energetici i otklonile barijere koje su u prošlosti žene sprečavale da uđu u ovaj sektor. Nagrada služi kao inspiracija za druge žene da razviju svoje karijere i dostignu vodeće uloge u održivoj energetici i na neki način utire put budućim generacijama žena liderki”, istakla je ambasadorka Konrad.

Vukadinović je na otvaranju izjavila da je zelena revolucija u oblasti energetike prilika ne samo za povećanje energetske bezbednost i zdraviju životnu sredinu, već i prilika da se promeni slika o energetici kao „muškom” sektoru.

Energetski portal

Srbija i Severna Makedonija potpisale memorandum za izgradnju gasovoda

08.10.2024

gas, cevovod, gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

Foto-ilustracija: Pixabay (dimitrisvetsikas1969)

U Skoplju je potpisan sporazum između vlada Srbije i Severne Makedonije kojim se predviđa izgradnja gasovoda dužine oko 70 kilometara, sa godišnjim kapacitetom od približno 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Projekat predstavlja veliki korak u diversifikaciji izvora snabdevanja gasom za Srbiju, uključujući uvoz gasa iz Grčke preko Severne Makedonije, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Memorandum o razumevanju i saradnji između ministarstava energetike obe zemlje označava početak izgradnje novog interkonektora koji će značajno doprineti energetskoj sigurnosti regiona.

Stabilnije snabdevanje gasom jeste cilj projekta, iako je pored gasovoda predloženo od strane premijera Severne Makedonije i razvijanje naftovoda, kao još jednog pravca snabdevanja naftom.

Pročitajte još:

Predsednik Vlade Srbije istakao je da je tokom razgovora sa makedonskim kolegom dobio potvrdu da Severna Makedonija smatra Koridor 10 ključnim strateškim pravcem za unapređenje železničke infrastrukture, saobraćaja i transporta u regionu, s obzirom da predstavlja priliku za povezivanje Beča, Budimpešte, Beograda, Soluna, Skoplja i Atine, uključujući sve važne tačke duž trase. Realizacijom Koridora 10, centralna Evropa biće direktno povezana sa mediteranskim regionom, Sredozemljem i pristupom Egejskom moru.

U kontekstu transporta, diskutovana je i efikasnost graničnih prelaza, sa ciljem smanjenja vremena čekanja za putnike i teret, čime će se poboljšati protok robe i putnika između zemalja, što će posebno biti od koristi tokom letnje sezone.

U okviru sporazuma, pozvano je da se privreda jedne zemlje uključi na značajne ekonomske manifestacije u drugoj, dok je ista vlada istakla važnost ulaganja u mlade kroz saradnju u obrazovanju i kulturi.

Energetski portal

Klimatolog Đuđević: Srbija treba da se priprema za nepogode kao u regionu – novi temperaturni rekordi

08.10.2024

majske-poplave — Foto: Wikipedija (Mihailo Jovanović)

Stručnjaci za upravljanje katastrofama naglašavaju hitnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave, kako bi se smanjili rizici. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je za RTS da nepogode u regionu treba da budu upozorenje i lekcija za Srbiju i da se samo „igrom slučaja“ nisu desile kod nas, ali da ih potencijalno treba očekivati. Ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.

Za samo dve sedmice u našem okruženju dve snažne prirodne katastrofe, u Bosni i Hercegovini, a prethodno u srednjoj i istočnoj Evropi. Izražene su promene u obrascima padavina, a kiše su sve intenzivnije. Da li je to neka nova klimatska normalnost?

„Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen. I na prvom mestu, u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrajnim padavinama, gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre. Tako da mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širem regionu imamo otprilike dva do tri puta više tih dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije. Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu. I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti“

Pročitajte još:

Nevreme nas je i ovaj put zaobišlo, ali obruč se steže. Koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, koliko je infrastruktura otporna na takve količine padavina? Podsetiću da je između Mostara i Jablanice za nekoliko sati palo kiše kao za tri meseca.

„Svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, da se samo „igrom slučaja“ nije desio nad našim područjama, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas. I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije. Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prilagodimo. Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina. Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće objekte. To nije lak zadatak, zahteva dugotrajno planiranje, dugotrajna ulaganja, visok stepen organizacije, tako da mnoge zemlje u svetu kaskaju u tom pogledu, ali treba, jednostavno, da počnemo to da radimo. Mi i dalje to na neki način ne primenjujemo na tako širokom planu da bismo se potencijalno osećali sigurnije, da bismo znali kada ćemo dostići određene ciljeve. Tako da je to zadatak pred svima nama, jednostavno prilagođavanje na klimatske promene treba da bude jedan od prioriteta.“

Prethodna godina bila je najtoplija u Srbiji, a po svemu sudeći, ova će je nadmašiti. Dokle će temperatura ići tom neslavnom uzlaznom putanjom?

„Da, imali smo puno rekorda u prethodnoj godini, oboreno je zaista niz temperaturnih rekorda. Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka. Dugoročno gledano sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

Nije samo Evropa zahvaćena vremenskim katastrofama. U Sjedinjenim Državama uragan Helena drugi je najsmrtonosniji u istoriji zemlje, u Aziji u Nepalu u oktobru monsunske kiše odnose stotine života, iako su takve padavine tipične za jul, kada treba da bude vrhunac sezone monsuna. Da li Vas brine brzina promene klime?

„Brine me naravno, da, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom i koji su na neki način povezani sa klimatskim promenama. Posebno iz razloga što smo mi u prošlosti već znali da ćemo imati ovu brzinu promena. Drugi važan razlog je što znamo da će se ove promene nastaviti u narednih tridesetak godina i da će na neki način verovatno i ubrzati u odnosu na ovo što trenutno vidimo. Ali ono posebno što nas brine jeste činjenica da jednostavno na globalnom nivou mi i dalje ne vidimo da je brizina mera koje treba da primenimo da bismo ovaj problem zadržali u nekim prihvatljivim okvirima dovoljna. Znači ceo proces i prilagođavanja na klimatske promene ali i smanjenja gasova sektora ‘staklena bašta’ treba da bude ubrzan da bismo bili na putu da dostignemo ciljeve Pariskog sporazuma.“

Konferencija UN KOP29 već sredinom novembra u Bakuu, nastaviće da unapređuje ciljeve klimatskog Pariskog sporazuma. Srbija nastavlja da doprinosi tom cilju i da povećava ambicije.

Izvor: RTS

Velika Britanija ulaže milijarde u projekte hvatanje ugljenika- Izazvane podeljene reakcije

07.10.2024

zeleno, vodonik, ESG, voda, ekologija, priroda, — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Vlada Velike Britanije najavila je investicije od skoro 22 milijarde funti za razvoj projekata za hvatanje i skladištenje ugljenika u cilja smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO₂) iz industrijskih izvora, podršku ekonomskom rastu i otvaranje novih radnih mesta u naredne dve i po decenije, kako navode tamošnji mediji. Međutim, plan je izazvao debatu, i sa jedne strane isticane su sve potencijalne koristi za životnu sredinu i ekonomiju, dok su s druge strane kritičari tvrdili da je to neproverena tehnologija koja bi mogla da produži zavisnost od fosilnih goriva umesto da se sredstva troše na obnovljive izvore energije.

Investicija od 22 milijarde funti usmerena je na uspostavljanje tri projekta za hvatanje ugljenika u bivšim industrijskim oblastima severozapadne i severoistočne Engleske, posebno oko Liverpula i Severnog mora. Luka Liverpula je nekada bila jedna od najprometnijih u svetu, što je dovelo do razvoja brodogradnje, proizvodnje i trgovine.

Pročitajte još:

Pomenuti projekti bi trebalo da hvataju emisije iz elektrana, fabrika cementa i visokih peći, skladištiti CO₂ pod zemljom ili ga ponovo koristiti u industrijskim procesima. Vlada očekuje da će ovi projekti smanjiti emisiju ugljenika za 8,5 miliona tona godišnje, kako prenose svetski mediji.

Ipak, iako vladina tela podržavaju ovu odluku, dolaze kritike u vezi sa planom CCS projekata. Određeni krugovi društva izrazili su zabrinutost, ističući da CCS tehnologija ima lošu evidenciju rezultata.

Kako se objašnjava, većina postojećih CCS projekata je povezana sa preradom prirodnog gasa, gde se veliki deo zarobljenog CO₂ ponovo ubrizgava u naftna polja, umesto da se značajno smanjuju ukupne emisije. Reč je o tome da se zarobljeni CO₂ ne skladišti trajno u geološkim formacijama kako bi se sprečilo njegovo ispuštanje u atmosferu, veliki deo tog CO₂ se koristi za poboljšanje ekstrakcije nafte iz naftnih polja. Ovaj proces se naziva poboljšana eksploatacija nafte, i čini da se „sve vrti u krug“ u kom se ne može pozivati na zaštitu okoline i razvoj OIE.

Energetski portal

Crna Gora: Novi Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora

07.10.2024

solar , paneli , OIE , vetar — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Skupština Crne Gore je 17. avgusta 2024. usvojila Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji je objavljen u Službenom listu Crne Gore br.082/24 (u daljem tekstu: „Zakon“).

Prvi zakon ove vrste koji je donet u Crnoj Gori, uspostavlja čvrste temelje za podsticanje investicija u obnovljive izvore energije, s naglaskom na smanjenje emisije ugljen-dioksida i povećanje proizvodnje energije iz čistih i održivih izvora.

Ono što na samom početku treba naglasiti je da je ovim Zakonom u potpunosti implementirana Direktiva Evropske unije (EU) 2018/2001 o promovisanju korišćenja energije iz obnovljivih izvora, čime je postignuta potpuna usklađenost između ovih propisa.

Pročitajte još:

Zakon uspostavlja sveobuhvatan okvir za promociju i regulisanje obnovljivih izvora energije. Definiše udeo obnovljivih izvora energije, pruža podsticaje za proizvodnju, te utvrđuje postupak za sticanje povlašćenog statusa proizvođača. Takođe, propisuje obavezu izdavanja garancija porekla za energiju iz obnovljivih izvora, precizira uloge kupaca, proizvođača i zajednica obnovljivih izvora energije, kao i uslove za integraciju obnovljivih izvora energije u sektore grejanja, hlađenja i saobraćaja.

Pored toga, Zakon sadrži kriterijume za održivost i smanjenje emisija, podstiče regionalnu saradnju i reguliše druge važne aspekte korišćenja obnovljivih izvora energije.

Prema Zakonu, obnovljivi izvori energije uključuju nefosilne izvore kao što su energija vetra, solarna energija (solarno termalna i solarno fotonaponska), geotermalna energija, ambijentalna energija, energija plime, energija talasa i druga energija mora, hidroenergija, biomasu, deponijski gas, gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i biogas.

Zakon je stupio na snagu 31. avgusta 2024. godine.

Izvor: Bojović Drašković Popović & Partners

Geotermalna energija: budućnost mađarske zelene ekonomije

07.10.2024

NOVO geotermalna — Foto-illustracija: Pixabay (longdan91)

Mađarska godinama unazad zauzima mesto među vodećim zemljama u Evropi kada se govori o direktnoj upotrebi geotermalne energije, sa planom značajnog povećanja upotrebe do 2030. godine. Štaviše, prema usvojenoj Nacionalnoj koncepciji za korišćenje geotermalne energije, teži se da ova oblast postane ključna grana mađarske zelene ekonomije i održivog razvoja.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Vlade Mađarske, planira se povećanje trenutne upotrebe sa oko 6,4 petadžula na 12-13 petadžula, čime bi udeo ove energije u proizvodnji toplotne energije porastao sa 6,5 odsto na 25-30 odsto. Na ovaj način, korišćenje geotermalne energije moglo bi do 2035. godine da zameni značajnu količinu gasa, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza.

U Karpatskoj kotlini, debljina zemljine kore je manja nego što je prosek u Evropi, zbog čega su podzemne temperature u toj oblasti više. Takođe, stene u ovom području mogu da skladište velike količine prirodnih podzemnih voda, koje se obnavljaju padavinama. To znači da Mađarska ima dobre uslove za raznovrsnu upotrebu geotermalne energije.

Pročitajte još:

Iako je nakon 2010. godine proizvodnja geotermalne toplotne energije povećana više od četiri puta, postoji još značajnog prostora za dalju upotrebu ove energije.

Foto-ilustracija: Pixabay (Gruendercoach)

Sektor geotermalne energije u poslednje vreme ponovo je dobio zamah zahvaljujući novom, fleksibilnom sistemu dozvola, kao i osnivanjem Mađarskog geotermalnog klastera. Pored toga, treba istaći i nastavak nacionalnog geotermalnog istraživačkog programa, a tu su i fondovi dodeljeni u okviru Akcionog plana za klimatsku i prirodnu zaštitu, koji smanjuju finansijske rizike povezane sa geotermalnim bušenjem. Na kraju, otvoren je i poziv za sredstva iz švajcarskih fondova, koja će doprineti modernizaciji postojećih termalnih bunara.

Da bi se postigli brzi rezultati, država planira da igra veću ulogu u istraživanju i promovisanja geotermalne energije. Očekuje se da će obezbediti stabilno finansijsko okruženje kako bi smanjila rizike i omogućila povoljne uslove za ulaganje. Nacionalna koncepcija, koju je pripremilo Ministarstvo energetike, dostupna je javnosti na njihovom sajtu.

Ovi napori predstavljaju značajan korak ka jačanju energetske nezavisnosti Mađarske i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, čime se doprinosi globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.

Katarina Vuinac

Energy Week – Ka održivoj budućnosti

07.10.2024

solar , panel — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Energy Week Western Balkans 2024 predstavlja ključni događaj koji okuplja vodeće aktere u oblasti energetike, pružajući platformu za razmenu ideja, strategija i inovacija usmerenih ka održivoj budućnosti i zelenoj tranziciji u regionu. O važnosti ovog skupa za energetski sektor regiona za naš portal govori Petar Šainović, direktor Siemens Energy Beograd.

Bliži se Energy Week Western Balkans 2024, događaj koji okuplja sve ključne aktere u oblasti energetike u regionu. Šta za Vas znači učešće u ovako važnom događaju i kakav ishod očekujete?

– Čast mi je i zadovoljstvo što imam priliku da aktivno učestvujem u ovakvoj konferenciji i kao panelista govorim o aktuelnim dešavanjima u ovoj oblasti. S obzirom na to da energetski sektor svakako ima vodeću poziciju u borbi protiv klimatskih promena, ovakve konferencije igraju ključnu ulogu u razmeni znanja, iskustava i definisanju pravaca razvoja energetike u regionu. Upravo to očekujem od ove prestižne konferencije.

Među učesnicima su vodeće svetske kompanije koje oblikuju zelenu tranziciju regiona, pa tako i Siemens Energy. Koju poruku će kompanija poslati ostalim učesnicima konferencije?

– Zelena tranzicija nije izbor i jedino zajedničkim naporima možemo ostvariti zacrtane ciljeve. Siemens Energy je prisutan u 90 zemalja i zapošljava 98 hiljada ljudi, a procena je da se 1/6 svetske proizvodnje električne energije proizvodi koristeći našu tehnologiju. Ono što posebno želim da istaknem je naše prisustvo u regionu Zapadnog Balkana, a naročito u Srbiji. Od oko 200 zaposlenih u Srbiji, čak tri četvrtine su inženjeri. Naši eksperti trenutno realizuju kompleksne projekte u Zapadnoj i Severnoj Evropi, na Bliskom istoku i u Africi. Uporedivo je naše prisustvo i u Hrvatskoj. Navedeni kapaciteti predstavljaju ogromnu bazu znanja i ovim putem pozivam učesnike konferencije da zajedno kreiramo budućnost energetike regiona.

Siemens Energy je jedan od lidera kako u globalnoj energetskoj tranziciji, tako i u regionu. Recite nam nešto više o projektima kompanije na Zapadnom Balkanu i kako je to uticalo na unapređenje kvaliteta životne sredine i energetske stabilnosti?

– Naše poslovanje obuhvata proizvodnju i prenos električne energije, kao i industrijska rešenja, sa fokusom na dekarbonizaciju i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Iskoristio bih priliku da pomenem jedinstveni Centar kompetencija za industrijska rešenja koji je deo Siemens Energy u Srbiji i trenutno zapošljava više od 100 stručnjaka različitih inženjerskih disciplina i realizuje projekte širom sveta. Ovaj inženjerski centar posebno je fokusiran na elektrifikaciju industrije sa ciljem dekarbonizacije. Kapitalne projekte iz ove oblasti realizovali smo i u regionu. Pored toga, od projekata u regionu želim da istaknem da trenutno učestvujemo u izgradnji jednog vetroparka, najveće elektrane na biomasu u regionu, elektrane koja koristi otpadnu paru iz industrijskog procesa i jedinstvenog visoko efikasnog tri-generacijskog postrojenja. Svi navedeni projekti imaju za cilj unapređenje kvaliteta životne sredine. Iz oblasti prenosa električne energije trenutno učestvujemo na većem broju kapitalnih regionalnih projekata, upravo sa ciljem unapređenja energetske stabilnosti.

Gde leži neiskorišćeni potencijal Zapadnog Balkana za proizvodnju zelene energije i kako implementacija inovativne tehnologije kompanije Siemens Energy može pomoći?

– Pre svega u ljudima. Iz ugla kompanije Siemens Energy, mogu da kažem da je stručno znanje glavna snaga koja nas pokreće. Upravo naš primer pokazuje da su stručnjaci sa ovog podneblja izuzetno traženi i uspešni kad je energetika u pitanju. To potvrđuje naš Centar kompetencija koji sam već pomenuo, kao i činjenica da smo za manje od pet godina povećali broj zaposlenih u Srbiji četiri puta. Takođe, postoje ambiciozni planovi za dalji razvoj lokalnog tima.

Energetski portal

Hidrogeolozi u Pirotu: Sačuvati podzemne vode i sprečiti zloupotrebe

07.10.2024

voda — Foto-ilustracija: Unsplash (robert-anderson)

Foto-ilustracija: Unsplash (amritanshu-sikdar)

Pirot je domaćin trodnevnog naučnog simpozijuma hidrogeologa, na kojem pored srpskih stručnjaka učestvuju i stručnjaci iz 11 zemalja sveta. Tema su podzemne vode kao glavni resurs vodosnabdevanja i kako ga sačuvati.

Nekad se govorilo, ko ima vodu u 21. veku, taj će vladati svetom. Ta borba uveliko traje, a Srbija je zemlja koja nije prebogata podzemnim vodama, ali ih ima dovoljno da ne budemo žedni. Međutim, veći je problem kako ih sačuvati i sprečiti zloupotrebu.

„Podzemne vode u Srbiji su veoma značajne. One su do nekih 70-tih godina prošlog veka učestvovale u vodosnabdevanju Srbije sa preko 90 odsto. Međutim, od tog perioda, svedoci smo da opada procenat učešća podzemnih voda, nažalost. Povećava se učešće korišćenja vode iz površinskih akumulacija ili vodotokova, što nije baš dobro rešenje, pogotovo u uslovima klimatskih promena kojima svedočimo”, navodi Zoran Stevanović, profesor Rudarsko geološkog fakulteta.

Slovenija je mnogo dalje odmakla od Srbije, kada je zaštita prirodnih resursa u pitanju.

„U Sloveniji upotrebljavamo podzemnu vodu za svo vodosnabdevanje, 95 odsto vode iz vodovoda je podzemna voda. Kod nas da dobiješ dozvolu, nije tako jednostavno, procedure su jako zahtevne. Kod nas ti ne možeš da si vlasnik vode, možeš da budeš samo vlasnik punionice i to je rešeno koncesijama“, ističe Mihail Brenčič, profesor hidrogeologije Univerziteta u Ljubljani.

Pročitajte još:

Saša Milanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu naglašava da se u Srbiji i dalje kuburi sa zakonskom regulativom, koja je ipak mnogo bolja nego što je bila pre 15, 20 ili 30 godina: „Mi imamo vode u Srbiji sada, gde su datirane sa metodom C-14, koje su stare preko 46, 50 hiljada godina. Pre 50 hiljada godina ta voda je ušla u podzemlje, a mi je i danas pijemo“.

Pirot već 20 godina radi istraživanja sa Rudarsko geološkim fakultetom iz Beograda i to je dalo rezultate.

„Mnogo je aktivnosti bilo, pre svega kad su u pitanju izvorišta, kada je u pitanju grad, kada su u pitanju okolna sela i mislim da smo kvalitetno rešavali sve te probleme. Upravo zbog toga, Pirot je imao dovoljno vode, bez obzira na sve klimatske promene“, kaže Zoran Nikolić, direktor JP „Vodovod i kanalizacija“.

Poruka stručnjaka je da je svaka kap vode dragocena. Zato se mora raditi na podizanju svesti stanovništva, ali i pustiti vode da teku u harmoniji sa prirodom.

Izvor: RTS

Saradnja WMO i FIS: Klimatske promene ugrožavaju zimske sportove i planinske zajednice

06.10.2024

NOVO sneg , skijanje — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zima je godišnje doba koje se širom sveta povezuje sa belim snežnim pokrivačem i zabavom kroz grudvanje, sankanje i skijanje. Ipak, zime proteklih godina sve ređe su obeležene ovakvim momentima. Planine su predeli na kojima sneg i dalje zadržava svoju prisutnost, međutim, klimatske promene dovode u ozbiljnu pretnju sigurnost da će se u budućnosti tu i zadržati.

Zbog sve očiglednijih posledica klimatskih promena, Međunarodna skijaška i snoubord federacija (FIS) i Svetska meteorološka organizacija (WMO) uspostavile su novo partnerstvo koje ima za cilj podizanje svesti o izazovima koji prete zimskim sportovima i planinskom turizmu. Ova saradnja, koja je potvrđena Memorandumom o razumevanju, predstavlja prvi put da WMO, kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija, ulazi u partnerstvo sa jednom međunarodnom sportskom federacijom. Njihova zajednička misija je da ukažu na sve veće posledice koje globalno zagrevanje ima na sneg, led i permafrost, kao i da kroz konkretne inicijative ojačaju vezu između nauke i sporta.

Ipak, problem uticaja klimatskih promena na snežni pokrivač ne ugrožava samo zimske sportove, već izaziva dublje negativne posledice. Mnoge zajednice koje žive na ovakvim područjima zavise od planinskog turizma. Kako iz WMO i FIS ističu, uništeni zimski odmori i otkazane sportske manifestacije samo su vrh ledenog brega u pogledu problema koje klimatske promene donose.

Primera radi, u prethodnoj zimskoj sezoni, FIS je organizovao 616 trka u okviru Svetskog kupa, na ukupno 166 različitih lokacija. Od tog broja, čak 26 je otkazano zbog vremenskih neprilika koje su povezane sa klimatskim promenama.

Sa naučnog aspekta, WMO je već prepoznala krioferu, odnosno zaleđene delove Zemljinog sistema, kao što su led, sneg i permafrost, kao jedan od svojih prioriteta, zato što je globalno zagrevanje već dovelo do njenog opšteg smanjenja. Razlog za to pronalazi se u podatku da promene u krioferi imaju značaj na globalnom nivou, uzimajući u obzir da se 70 odsto slatke vode nalazi u obliku snega ili leda, a da je 10 odsto Zemljine kopnene površine pod glečerima ili ledenim pokrivačima.

Kao što je malopre istaknuto, zimski sportovi nisu jedini na koje klimatske promene ostavljaju negativne posledice, već je tu i hidroenergija, saobraćaj i stabilnost infrastrukture na zaleđenom tlu.

Kao primer, navodi se Švajcarska, koja je domaćin i FIS-a i WMO-a, a u kojoj su glečeri izgubili 60 odsto svog volumena od 1850. godine, dok se broj snežnih dana na nadmorskim visinama ispod 800 metara prepolovio od 1970. godine. Topljenje permafrosta direktno ugrožava stabilnost infrastrukture, ali i doprinosi povećanju emisije ugljenika u atmosferu, što dodatno ubrzava proces globalnog zagrevanja.

Pročitajte još:

Zajedničke inicijative

Sporazum između FIS-a i WMO-a, koji će na snagu stupiti pre zimske sezone 2024/2025, prvobitno je postavljen na pet godina, sa mogućnošću da se automatski obnovi, odnosno nastavi da važi, osim ukoliko jedna od strana ne odluči drugačije.

On otvara put za širok spektar zajedničkih aktivnosti i inicijativa koje donose naučne podatke i ekspertizu WMO-a i njegovih nacionalnih meteoroloških i hidrometeoroloških službi u srž zimskih sportova i planinskog turizma, područja u kojem postaje sve očigledniji uticaj klimatskih promena.

Svake godine, obe strane će definisati plan inicijativa koje će se sprovoditi, a prve su već planirane za 7. novembar, kada će partnerstvo organizovati vebinar za svih 137 nacionalnih skijaških saveza, kao i za menadžere objekata i organizatore događaja, na temu klimatskih promena i njihovog potencijalnog uticaja na sneg i led i zimske sportove, uključujući pregled unapređenja alata za prognoziranje kako bi se optimizovalo upravljanje snegom oko ski-centara.

Jedna od ključnih poruka partnerstva između FIS-a i WMO-a je da je klimatska kriza mnogo veća od sporta i da predstavlja prekretnicu za čitavo čovečanstvo. Zajednički napori ove dve organizacije, vođeni naučnim podacima, usmereni su ka podizanju svesti i preduzimanju konkretnih koraka kako bi se umanjile posledice klimatskih promena i obezbedila budućnost zimskih sportova.

Energetski portal

Zakonodavni okviri EU i Srbije za energetsku tranziciju

06.10.2024

emisije — Foto-ilustracija: : Unsplash (Etienne Girardet)

Energetska tranzicija je globalni proces u kojem učestvuju gotovo sve zemlje sveta. Cilj je izgraditi održiv i siguran energetski sistem koji može da odgovori na rastuću potražnju za energijom, istovremeno smanjujući negativan uticaj na životnu sredinu. Iako svaka država prilagođava svoj pristup u skladu sa sopstvenim mogućnostima, Evropa je postavila sebi još sveobuhvatniji i ambiciozniji cilj da postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu. Čista energija upravo predstavlja crvenu nit u postizanju ovakve tranzicije, s obzirom na to da energija čini oko 75 odsto ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte u Evropskoj uniji.

Transformacija energetskog sektora dovela je do razvoja važnih politika koje regulišu brojne oblasti. Od prelaska sa fosilnih goriva na niskougljeničnu i obnovljivu energiju, preko unapređenja energetske efikasnosti u industriji i zgradama, energetskog označavanja proizvoda, elektromobilnosti, do uvođenja pametnih brojila, integracije i digitalizacije energetskog tržišta.

Među najvažnijim politikama Evropske unije u oblasti energetske i klimatske tranzicije ističu se Evropski zeleni dogovor (eng. European Green Deal), „Fit for 55“ paket i Plan REPowerEU.

Evropski zeleni dogovor

Evropska komisija je 2019. godine usvojila dugoročnu viziju koja je ponela naziv „Evropski zeleni dogovor“, a koja se odnosila na postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Njim su postavljeni temelji za sve naredne politike i zakonodavne inicijative koje su u vezi sa održivim energetskim razvojem i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte. U okviru „Evropskog zelenog dogovora“, 2021. godine donet je prvi Evropski zakon o klimi (eng. European Climate Law), postavljajući cilj da evropska ekonomija i društvo postanu klimatski neutralni do 2050. godine, kao i srednji cilj smanjenje neto emisija gasova staklene bašte za najmanje 55 odsto 2030. godine u odnosu na 1990 godinu. Cilj neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine ovim zakonom postao je pravno obavezujući. Njime se propisuje da institucije Evropske unije i države članice imaju dužnost da preduzmu potrebne mere na nivou unije, kao i na nacionalnom nivou, kako bi ispunile cilj. Posebno se ističe da je potrebno u obzir uzeti važnost promovisanja pravičnosti i solidarnosti među državama članicama.

Evropski zakon o klimi uključuje i mere za praćenje napretka i prilagođavanje akcija u skladu sa tim, a na osnovu određenih postojećih sistema. Kao primer navodi se Uredba o upravljanju Energetskom unijom (eng. Regulation on the Governance of the Energy Union), koja treba da pomogne Evropskoj uniji da postigne svoje klimatske i energetske ciljeve, postavljajući zajednička pravila za planiranje, izveštavanje i praćenje. Ona treba da osigura da planiranje i izveštavanje budu u skladu sa ciljevima i ciklusima ambicija koje su definisane u Pariskom sporazumu. Takozvani NECP, može da se navede kao još jedan primer, a predstavlja desetogodišnje nacionalne energetske i klimatske planove zemalja Evropske unije. U okviru njih države članice iznose na koji način će se posvetiti temama dekarbonizacije, energetske efikasnosti, energetske sigurnosti, unutrašnjeg tržišta energije i istraživanju, inovacijama i konkurentnosti.

Evropska komisija je u februaru 2024. godine preporučila da se u Evropski klimatski zakon uvrsti i dodatni srednji cilj, a to je 90 odsto manje emisija do 2040. godine, ali se na zakonodavni predlog ove preporuke i dalje čeka. Treba dodati da Evropski zeleni dogovor u srž tranzicije postavlja ljude, zbog čega se teži da tranzcija bude pravedna, pogotovo posvećujući pažnju onima koji su ranjivi u čistoj tranziciji i koji su najviše pogođeni posledicama klimatskih promena. Ovo uključuje i značajna ulaganja kroz fondove i druge finansijske instrumente. Kao primer, navodi se Fond za pravednu tranziciju (eng. Just Transition Fund), kojim se podržavaju radnici i regioni u razvijanju novih veština i napretka u zelenoj ekonomiji i Fond za socijalnu klimu (eng. Social Climate Fund), koji je namenjen za podršku ugroženim grupama za investicije u energetsku efikasnost ili energetsku sanaciju zgrada, čisto grejanje, integraciju obnovljive energije i drugo.

U FOKUSU:

„Fit for 55“ paket

Dok je Evropski zeleni dogovor dugoročna vizija Evropske unije da postigne klimatsku neutralnost do 2050. godine, Paket“Fit for 55“ predstavlja konkretne zakonodavne predloge kako bi vizija bila ostvarena. Ovaj paket predstavljen je 2021. godine, a njegov naziv odnosi se i na glavni cilj koji postavlja, a to je smanjenje neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Njime je obuhvaćena revizija nekoliko značajnih direktiva u oblasti ostvarenja klimatskih ciljeva Evropske unije. Reč je o Direktivi o obnovljivoj energiji (eng. Renewable Energy Directive – RED), Direktivi o energetskoj efikasnosti (eng. Energy Efficiency Directive – EED), Direktivi o energetskoj efikasnosti zgrada (eng. Energy Performance of Buildings Directive – EPBD), Direktivi o oporezivanju energije (eng. Energy Taxation Directive) i Paketu o gasu i vodoniku (eng. Gas and Hydrogen Package). Revizije se odnose na usklađivanje postojećih pravnih okvira sa ciljem koji je postavljen „Fit for 55“ paketom.

Paket „Fit for 55“ uključuje brojne oblasti koje je potrebno unaprediti. Sistem EU za trgovinu emisijama (EU ETS) kroz ovaj Paket postaje ambiciozniji na više načina, a jedan od njih je i proširenje na emisije iz pomorskog saobraćaja.

Kako bi bio ostvaren glavni cilj postavljen Paketom „Fit for 55“, on postavlja brojne dodatne ciljeve. Kao prvi cilj, navodi se prelazak sa fosilnih goriva na niskougljenične i obnovljive izvore energije. Reforma Sistema trgovine emisijama EU, predstavlja naredni cilj i uključuje uvođenje strožih pravila, kao i njihovo proširenje na dodatne sektore. U ove ciljeve ubraja se i smanjenje emisije u sektorima kao što su transport, zgrade, poljoprivreda i otpad, a obuhvata i emisije u sektorima korišćenja zemljišta i šumarstva. Govoreći o konkretnim emisijama, posebna pažnja usmerena je na smanjenje metana. Kao još jedan primer dodatnih ciljeva, može da se navode osnivanje fondova kojima se obezbeđuje finansijska podrška u procesu prelaska na zelenu ekonomiju.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

1...171819...1.557 Page 18 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pakt za budućnost

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Evropski zeleni dogovor

U FOKUSU:

„Fit for 55“ paket

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM