Home Blog Page 17

Neophodna rešenja za energetski suverenitet

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

U vremenu kada je energetska sigurnost imperativ, sve države i  energetske kompanije traže najbolja rešenja koja će obezbediti energetski suverenitet, uz maksimalno korišćenje postojećih resursa, diversifikaciju izvora i neodložnu tranziciju, rekao je Dušan Živković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ na konferenciji „Energy Week Western Balkans 2024“ u Budvi.

,,S obzirom da Srbija u značajnoj meri zavisi od uglja, osim razvoja obnovljivih izvora energije mislimo i na baznu energiju i važno je sagledati potencijal nuklearne energije. Drugi izazov je balansiranje energije iz OIE i EPS je usmeren na razvoj projekata pumpnih  elektrana, odnosno reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“’’, rekao je Živković.

On je naglasio da će do 2026. godine „Elektroprivreda Srbije“ imati revitalizovano 80 odsto hidro kapaciteta, čime će obezbediti 30 godina njihovog pouzdanog rada.

Pročitajte još:

,,Sa partnerima UGT Renewables i Hjundai razvijaćemo projekat za jedan gigavat solara, što će nam doneti značajan udeo OIE. Za to vreme, nastavljamo rad na projektima reverzibilnih hidroelektrana, a potrebno je i da zamenimo 4.000 megavata u termo sektoru ekološki prihvatljivim izvorima. Veoma dobra vest je što izmene zakona o energetici podrazumevaju ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, jer nijedna država ne bi smela da ograničava svoje opcije. Srbija je u vreme bivše Jugoslavije imala nuklearni program i okružena je državama koje imaju nuklearnu energiju’’, rekao je Živković.

Skup „Energy Week Western Balkans 2024“ okuplja predstavnike zemalja Zapadnog Balkana i Hrvatske. Oni će razgovarati o kritičnim temama za sektor zelene energije, kao što su strategije za regionalnu integraciju, prelazak sa uglja na OIE, otpornost mreže, tržišni izazovi, oblikovanje politike i opcije finansiranja.

Izvor: EPS

Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024 – saradnjom do energetrske transformacije

U Crnoj Gori se 9. i 10. oktobra održava konferencija pod nazivom Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024. – jedan od najznačajnijih događaja koji okuplja preko 250 donosilaca odluka, uključujući državne organe i lidere privatnog sektora iz zemalja Zapadnog Balkana i Hrvatske.

Brojne diskusije obuhvatiće goruće teme iz sektora obnovljive energije na Zapadnom Balkanu u cilju zajedničkog oblikovanja zelene tranzicije u regionu. Učesnici panela imaće priliku da razmotre strategije za regionalnu integraciju, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, povećanje otpornosti energetskih mreža, tržišne izazove i  još mnogo tema ključnih za energetsku tranziciju ovog dela Evrope.

Sve diskusije osmišljene su kako bi pružile praktične smernice donosiocima odluka u suočavanju sa kompleksnostima energetske tranzicije i maksimalnom iskorišćenju obilnih potencijala obnovljivih izvora energije (OIE) u regionu.

Foto: Energetski portal

Na otvaranju konferencije okupljenima se obratio predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), Milutin Đukanović, koji je istakao značaj regionalne saradnje kada je u pitanju razvoj kapaciteta obnovljvih izvora energije. Potpisano je mnogo memoranduma o saradnji, ali ovi dokumenti ostaju samo „mrtvo slovo na papiru“ sve dok se ne krene u realizaciju projekata, napomenuo je Đukanović.

Kada je reč o potencijalima Crne Gore, Đukanović je istakao da je posebno važno iskoristiti hidroenergetsku infrastrukturu za priključenje solarnih elektrana jer, kako kaže, „ne smemo da potrošimo ni kap vode kad sunce greje“. Dodaje i da je važno ulagati u razvoj baterijskih sistema i sa ponosom ističe da je Crna Gora ovladala važnim tehnologijama neophodnim za energetsku tranziciju.

Na otvaranju konferenije govorio je i direktor Agencije za promociju stranih ulaganja Bosne i Hercegovine, Marko Kubatlija, koji je tom prilikom istakao da je za uspešnu tranziciju energetskog sektora neophodna saradnja svih institucija i partnera iz regiona.

„Saradnja u regionu veoma je važna jer ne smemo zaboraviti da živimo u ekonomski vrlo dinamičnom svetu. Dva ključna faktora za razvoj Zapadnog Balkana su investicije i zapošljavanje. Neophodno je da uključimo mala i srednja preduzeća i damo prioritet obnovljvim izvorima energije“, rekao je Kubatlija na otvaranju konferencije.

Pročitajte još:

Saradnja kao ključni faktor za zelenu tranziciju regiona

Na prvom danu konferencije održan je i panel pod nazivom “Zajedno ka sutra: Strategije regionalne integracije za unapređenje obnovljive energije na Zapadnom Balkanu” koji je moderirala Nevena Đukić, glavna i odgovorna urednica Energetskog portala.

Učesnici panela – direktor za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u Svetskoj banci, Kristofer Šeldon, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, Petar Đokić i ministar rudarstva, nafte i gasa Crne Gore, Admir Šahmanović, govorili su o značaju regionalne saradnje, onome šta je do sada postignuto i kakvi su planovi za budućnost.

Prema rečima ministra Đokića, važno je produbljivati i razvijati regionalnu saradnju u cilju proširenju energetskih kapaciteta, kako proizvodnjih, tako i prenosnih.

Foto: Energetski portal

“Moramo biti svesni problema koje imamo, u ovoj godini se desio jedan tehnički problem koji je potvrdio koliko je važna ta saradnja koja mora biti unapređena i sa drugim državama. Na sastancima sa ministrima iz regiona dogovorili smo da formiramo operativne radne timove i da kreiramo zajedničku politiku koja će podsticati investicije u energetski sektor”, rekao je Đokić.

Ministar rudarstva, nafte i gasa Crne Gore, Admir Šahmanović, podsetio je okupljene da je Crna Gora istrajna na svom putu da postane članica Evropske unije u bliskoj budućnosti i u skladu sa time ostaje dosledna evropskim vrednostima koje uključuju smanjenje korišćenja fosilnih goriva uz povećanje kapaciteta OIE i poboljšanje ekološke slike zemlje.

Na pitanje moderatorke šta donosi novi Nacrt zakona o sigurnosti snabdevanja naftnim derivatima u Crnoj Gori, Šahmanović odgovara da zakon predviđa formiranje obaveznih rezervi u količini od 90 dana, odnosno tri meseca.

“Rezerve će se delom čuvati kao gotov proizvod, tj. jedna trećina u Crnoj Gori, dok će ostale rezerve biti uskladištene putem ugovora koji omogućavaju kupovinu derivata u vanrednim okolnostima”, precizirao je Šahmanović.

Dekarbonizacija – obaveza i izazov za Zapadni Balkan

Klimatska kriza, koje iz godine u godinu postaje sve izraženija, obavezuje sve zemlje sveta, pa tako i zemlje Zapadnog Balkana, da što pre smanje upotrebu fosilnih goriva i odlučnije pristupe energetskoj tranziciji.

Međutim, prelazak na OIE nije nimalo lak zadatak za zemlje Zapadnog Balkana imajući u vidu da one raspolažu ograničenim sredstvima za realizaciju zelenih energetskig projekata.

Direktor za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u Svetskoj banci, Kristofer Šeldon, napomenuo je da je potencijal regiona za proizvodnju zelene energije ogroman, kako za zadovoljenje sopstvenih potreba, tako i za izvoz električne energije čime zemlje Zapadnog Balkana mogu steći novi izvor prihoda.

“Da bismo ostvarili ciljeve postavljene za 2050. godinu, neophodno je mnogo investicija u zeleni sektor. Želimo da pružimo podršku investicijama i na nivou vlada, i u privatnom sektoru”, rekao je Šeldon.

Ipak, vekovna zavisnost od uglja na Zapadnom Balkanu ne može se ukinuti preko noći, posebno usled činjenice da su mnogi ljudi još uvek zaposleni u industriji uglja. Rešenje ovog problema mogu biti otpremnine i prekvalifikacija radika, a to je upravo ono što Svetska banka sprovodi, rekao je Šeldon.

A kako je i Crna Gora pod sve većim pritiskom da sprovede dekarbonizaciju, Šahmanović je istakao da će jedna od glavnih uloga Ministarstva biti aktivno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, te da se Crna Gora obavezala da će do 2030. godine znatno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećati udeo OIE u finalnoj potrošnji.

“Radi se i na smanjenju upotrebe naftnih derivata u saobraćaju i industriji kroz kreiranje mera po Nacionalnom energetskom i klimatskom planu čije donošenje se očekuje krajem ove godine. Mere se uglavnom odnose na postepeno uvođenje biogoriva, ali i na razvoj drugih alternativnih goriva”, rekao je Šahmanović.

Foto: Energetski portal

Republika Srpska takođe je na dobrom putu da zakorači u zelenu budućnost, premda Đokić ističe da je finansiranje održivih energetskih projekata najveća prepreka koja usporava energetsku tranziciju Bosne i Hercegovine.

“Svesni smo da je pred nama veliki zahtev za dekarbonizacijom i mi smo u taj proces ušli sa potpunim razumevanjem ciljeva. Zbog toga želim da naglasim značaj saradnje, posebno sa evropskim finansijskim institucijama, jer mi nemamo novac i nemamo uslova da stvorimo novac. I zato nam je potrebna pomoć razvijenih evropskih zemalja u finansiranju zelenih projekata, kako Balkan na putu energetske tranzicije ne bi zaostao i opet bio nekakva crna rupa”, rekao je Đokić.

On je dodao da je u Republici Srpskoj igrađeno oko 50 malih hidroelektrana, kao i dosta malih solarnih postrojenja koja su dostigla snagu od oko 120 MW što oslikava veliki napredak u zadnjih nekoliko godina. Napominuo je i da ulaganja u OIE prati veliki pritisak na distributivnu mrežu koji može ugroziti prozjumere i izrazio nadu da će priliv finansija i dalja regionalna saradnja otkloniti sve ove prepreke.

Eneretski portal

U Bečeju u toku izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Bečeju se trenutno izvode radovi na izgradnji 61 kilometra kanalizacione mreže, čime će se rešiti problem nedostatka kanalizacije za sva domaćinstva u ovom mestu. Završetkom ovog projekta, zajedno sa rekonstrukcijom postrojenja za preradu otpadnih voda, uspostaviće se efikasan sistem upravljanja otpadnim vodama, koji će koristiti svim građanima i privredi Bečeja.

U ovom momentu radovi u Bečeju izvode se na osam lokacija, a prema rečima Irene Vujović, ministarke zaštite životne sredine ovaj projekat je od velikog značaja i da će njegovim završetkom to mesto biti u potpunosti pokriveno kanalizacionom mrežom, što su evropski standardi kojima se teži u svakoj opštini u Srbiji.

Izgradnja nedostajuće kanalizacije zadovoljiće potrebe za još oko 9.000 građana, odnosno omogućiće skoro 4.000 priključaka, rekla je ministarka i pozvala sve građane da se priključe jer je to izuzetno važno kako bi se sačuvale naše reke.

Pročitajte još:

Takođe, ministarka je najavila da će u narednih mesec dana započeti radovi na potpunoj rekonstrukciji i proširenju postrojenja za preradu otpadnih voda.

Pored ovih aktivnosti, Bečej ima i druge značajne projekte usmerene ka poboljšanju kvaliteta životne sredine, uključujući sanaciju nesanitarne deponije i ulaganja u pošumljavanje i ozelenjavanje.

Energetski portal

Fond za nauku otvara dva nova programa za naučnike  

Foto: Promo

Fond za nauku Republike Srbije je na svečanom događaju u Domu omladine najavio otvaranje dva nova programa za prijavu naučnoistraživačkih projekata – program IDEJE 2024 sa ukupnim budžetom od 24 miliona evra i Program saradnje srpske nauke sa dijasporom: Podrška za posete naučnika iz dijaspore istraživačima u Srbiji sa budžetom od 800.000 evra.

Foto: Milorad Milinković

Program IDEJE 2024 je namenjen svim istraživačima i finansiraće projekte iz svih oblasti nauke kroz šest potprograma: prirodne nauke i matematika, tehničko-tehnološke nauke, biotehničke nauke, biomedicinske nauke, veštačka inteligencija i društvene i humanističke nauke. Program se finansira iz budžeta Republike Srbije i kredita Svetske banke kroz Projekat akceleracije, inovacija i rasta preduzetništva u Srbiji (projekat SAIGE), partnerski projekat Republike Srbije (Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija), Svetske banke i Evropske unije. Drugi program koji Fond za nauku otvara je i novi program podrške saradnji sa dijasporom namenjen finansiranju poseta istraživača iz dijaspore naučnicima u Srbiji. Program se finansira sredstvima Svetske banke kroz projekat SAIGE.

Prof. dr Nenad Filipović, v. d. direktora Fonda za nauku je istakao da je otvaranje dva nova programa potvrda kontinuiteta rada Fonda za nauku i ulaganja u naučnoistraživački rad, opremu, putovanja, naučne rezultate.

„Zajedno sa dva nova programa, možemo sa ponosom da kažemo da je Fond za nauku kroz 13 programa obezbedio više od 100 miliona evra za naučna istraživanja. Кroz nove IDEJE 2024 želimo da podržimo još više izvrsnih projekata naših naučnika, njihove buduće uspehe i rezultate, poput onih koje su već postigli istraživači na prvom programu IDEJE. Kroz novi program dijaspore želimo da ojačamo saradnju naših sjajnih naučnika iz dijaspore sa istraživačima u Srbiji kroz razmenu znanja, veština, iskustava, kao i rad na zajedničkim projektima“, podvukao je prof. dr Filipović.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović navela je da od novog programa IDEJE možemo da očekujemo fantastične, hrabre ideje naših naučnika i potencijalno velika naučna otkrića jednog dana.

“U ovaj program ćemo uložiti 24 miliona evra i zaista očekujemo rešenja koja će možda biti bitna ne samo za našu zemlju, nego će napraviti prodore i na globalnom nivou. Sa druge strane, svaka zemlja je jaka onoliko koliko njena zajednica sarađuje i jako je bitno da sarađujemo sa našim naučnicima koji grade uspešne karijere van Srbije i zato se otvara novi program Dijaspora u koji ćemo uložiti 800.000 evra. Kroz ovaj program omogućavamo da naši naučnici iz čitavog sveta dolaze u Srbiju i da gradimo sa njima mnogo snažnije veze jer oni su naša neverovatna snaga. Imamo zaista fantastične naučnike u čitavom svetu i na neki način moramo da ih vežemo za Srbiju. Oni su i te kako voljni da nam pomognu i da rade zajedno sa nama. Unapred čestitam svim dobitnicima ovih programa i nastavljamo da ulažemo u nauku“, rekla je dr Begović.

Ambasador i šef delegacije EU u Srbiji Emaneule Žiofre naglasio je da su dva nova programa važan podsticaj za naučnike u Srbiji.

„Želimo da pomognemo razvoj naučnog i inovacionog sektora u Srbiji. Sa našim doprinosom od 31,5 miliona evra kroz Projekat SAIGE, ne samo da podržavamo izgradnju kapaciteta Fonda za nauku, već i dodeljujemo grantove najuspešnijim istraživačima. Takođe, zajedno sa Svetskom bankom, doprinosimo reformama dvadeset najistaknutijih instituta za istraživanje i razvoj u javnom sektoru. Čestitam Vladi Srbije na njenim naporima. Redovnim finansiranjem različitih nacionalnih programa i projekata – poput ova dva koja se otvaraju – Vlada omogućava naučnicima da rade svoj posao i, na kraju, potencijalno stvore još više radnih mesta u Srbiji, i da se približe ekonomiji, koja se zasniva na znanju i nauci. Dakle, podržavamo naučnike pojedinačno, ali pomažemo i jačanje naučnih organizacija kao institucija. Ti ljudi i organizacije će pomoći da Srbija korača dalje ka budućnosti. Istinskoj evropskoj budućnosti“, napomenuo je Žiofre.

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara je napomenuo da Srbija sa visokokvalifikovanom radnom snagom i preduzetničkim duhom ima jedinstvenu priliku kao “nearshoring” destinacija, odnosno država koja je atraktivna inostranim kompanijama iz Evrope koji žele da angažuju njene stručnjake. Prema njegovim rečima, da bi se iskoristila ova prilika potrebni su značajni naučni i kapaciteti za komercijalizaciju, kao i međunarodne mreže.

“U narednom periodu biće važno da se ne gubi zamah i da se nastavi bolje povezivanje istraživačkih napora sa praktičnom primenom, povećanje ulaganja u istraživanje i inovacije, kao i podsticanje učešća privatnog sektora, čime se povećava produktivnost i konkurentnost srpske ekonomije. Znam da ministarka Begović i Vlada Srbije dele ove prioritete i radujemo se nastavku našeg partnerstva sa Srbijom na ovoj agendi”, zaključio je Pontara.

Izvor: Fond za nauku

500 miliona evra godišnje za OIE

Foto: EPS
Foto: EPS

Sigurnost snabdevanja i povećanje udela obnovljivih izvora energije u našem energetskom portfoliju glavni su ciljevi projekata izgradnje solarnih i vetroelektrana. „Elektroprivreda Srbije“ planira da revitalizuje sve hidroelektrane i odlučni su u tome da naš energetski sektor do 2030. godine 45 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Dušan Živković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“ za Magazin Energetskog portala govori o realizaciji najznačajnijih projekata vetro i solarnih elektrana, njihovom finansiranju, modernizaciji hidroelektrana, strateškom projektu HE „Bistrica“, kao i novim investicijama i projektima.

Koji su prioritetni projekti izgradnje vetro i solarnih elektrana? Dokle se stiglo u realizaciji projekata, koji su rokovi za izgradnju, kada se očekuje da postrojenja budu na mreži?

Sigurnost snabdevanja i povećanje udela OIE u našem energetskom portfoliju glavni su ciljevi projekata izgradnje solarnih i vetroelektrana. To radimo koristeći prostor kojim EPS raspolaže, poput pepelišta i odlagališta, za proizvodnju električne energije na održiv i ekološki prihvatljiv način. Realizacija ovih projekata, uz iskorišćenje preostalog hidro potencijala, doprineće dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora i povećanju učešća OIE u proizvodnom miksu EPS-a. Najznačajniji projekti u oblasti OIE su vetropark „Kostolac“ snage 66 megavata, čiji završetak se očekuje početkom 2025. godine. Do kraja ove godine bi trebalo da bude završena i solarna elektrana „Petka“, snage blizu 10 megavata.

U procesu projektovanja je više solarnih elektrana na zemljištu koje je u vlasništvu EPS-a ili imamo pravo korišćenja. Nakon inicijalnih analiza, nastavlja se priprema projektne dokumentacije za solarnu elektranu „Klenovnik“. Još nekoliko projekata je u različitim fazama projektovanja, odnosno inicijalnih analiza. U pitanju su solarne elektrane „Kolubara B“, „TENT A pepelište“, „TENT B kaseta 3“, „TENT B – pepelište“, „PK Tamnava Istok“, „PK Tamnava Zapad“, „Srednje Kostolačko ostrvo“.

Ove solarne elektrane gradiće se na lokacijama na kojima EPS već ima proizvodne pogone, odnosno elektrane i rudnike i delimično razvijenu infrastrukturu za buduće solarne elektrane i to je jedna od komparativnih prednosti u odnosu na druge investitore.

Kada su u pitanju solarne elektrane ne treba zaboraviti najveći projekat koji se trenutno razvija u Srbiji, u skladu sa javnim pozivom Vlade za izbor strateškog partnera koji treba da izgradi solarne elektrane snage 1 GW sa baterijskim skladištem snage minimalno 200 MW (400 MWh) i preda na upravljanje EPS-u.

Očekuje se da solarne elektrane „Kolubara A“ i „Morava“ budu na mreži 2028. godine, uz solarne elektrane koje će izgraditi strateški partner, koje su predviđene za 2028. godinu. Do 2030. godine očekuje se završetak izgradnje i puštanje u rad solarnih elektrana „Kolubara B“ i „Klenovnik“.

U FOKUSU:

Kako se finansiraju projekti vetro parka i solarne elektrane? Koji su iznosi predviđeni za ulaganja?

– Vrednost projekta vetroelektrane „Kostolac“ je 144 miliona evra. Evropska unija obezbeđuje 31 milion evra bespovratno, 32,2 miliona evra izdvaja EPS, dok je zajam KfW 80 miliona evra, a grant koji daje ta banka je 1,8 miliona evra. Za solarnu elektranu „Petka“ planirana vrednost investicije je 1,36 milijardi dinara i finansira se sredstvima EPS-a.

Foto: EPS

U okviru 28. poziva za dobijanje tehničke pomoći iz programa EU Western Balkan Investment Framework (WBIF) i sedam poziva za sufinansiranje investicionih projekata putem WBIF, EPS-u je dodeljena bespovratna razvojna pomoć u ukupnom iznosu od 49,02 miliona evra za četiri projekta: revitalizaciju „Vlasinskih“ hidroelektrana 16,1 milion evra, izgradnju vetroparka „Kostolac“ 31,2 miliona evra i izradu investiciono tehničke dokumentacije za razvoj projekata solarnih elektrana „Morava“ i „Kolubara A“ po 860.000 evra.

Za solarne elektrane „Morava“ i „Kolubara A“ uslov za konkurisanje je bio da postoji zainteresovanost ili već potpisan kreditni aranžman sa nekom od banaka iz WBIF programa (EBRD, KfW, EIB, Svetska banka, AFD, CEB).

EPS u zaokretu ka obnovljivim izvorima radi na daljoj modernizaciji i izgradnji hidroelektrana. Koji najznačajniji projekti su u planu, u čemu je značaj revitalizacije tih projekata i kako se finansiraju?

– EPS planira da revitalizuje sve hidroelektrane koje do sada nisu revitalizovane. To su: „Bistrica“, „Đerdap 2“, „Potpeć“ i „Vlasinske“ HE. Revitalizacija HE „Potpeć“ predviđa i izgradnju novog, četvrtog agregata. Značaj revitalizacija postojećih hidroelektrana je veliki, jer se na taj način produžava radni vek ovih objekata koji su ključni za sigurnost elektroenergetskog sistema i tranziciju ka OIE. Revitalizacija hidroelektrana finansira se putem kredita koje obezbeđuju Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski 

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

Održan referendum o nuklearnoj energetskoj budućnosti Kazahstana

Foto-ilustracija: Pixabay ( Александр Шаварёв)

Kazahstan, sa preko 19,5 miliona stanovnika, predstavlja najveću zemlju bez izlaza na more u svetu po površini. Ekonomija Kazahstana jedna je od najrazvijenijih u centralnoazijskom regionu, sa značajnim aktivnostima na polju industrije, energetike i poljoprivrede.

Foto-ilustracija: Pixabay (Philip Pena)

Zemlja raspolaže sa jednim od najvećih svetskih rezervi nafte, pri čemu je Kašagan jedno od najdubljih naftnih nalazišta na svetu. Istaknut je proizvođač nafte u regionu sa dnevnom proizvodnjom koja premašuje milione barela. Kazahstan je bogat i obimnim rezervama uglja, naročito u regionu Karaganda, u centralnom delu zemlje, i poseduje značajan deo globalnih zaliha uglja. Takođe, svetska proizvodnja urana vodi na ovim prostorima, čineći oko 40 odsto globalne proizvodnje. Kao i u drugim delovima sveta, i pored svih prirodnih bogatstava, potrebna je diversifikacija izvora kako bi se smanjila zavisnost o nafti i gasu.

Zemlja ima iskustvo sa nuklearnom tehnologijom, uključujući tri istraživačka reaktora i jedan brzi reaktor BN-350 koji je bio aktivan do 1999. godine. U sklopu politike da smanji zavisnost od fosilnih goriva i diversifikuje svoj energetski miks, Kazahstan već godinama planira uvođenje nuklearne energije u svoj energetski portfolio. Ulken, u jugoistočnom delu zemlje, na obali jezera Balkaš, označen je kao potencijalno najpogodnija lokacija za izgradnju nuklearne elektrane.

Pročitajte još:

Upravo zbog priprema na ovakav potez, još prošle godine najavljen je referendum, kako bi se građani izjasnili na ovu temu. Referendum je održan sa ciljem da se uveri da li građani podržavaju ideju o izgradnji nuklearne elektrane. Preliminarni rezultati pokazuju visok stepen odziva i podrške: od 7,8 miliona glasača, 71,12 odsto je potvrdno odgovorilo na pitanje o saglasnosti sa izgradnjom nuklearne elektrane, pri čemu je izlaznost iznosila 63 odsto, prenosi World Nuclear News.

Foto-ilustracija: Pixabay (Ruslan Zhanabaev)

Projekat vredan između 10 i 12 milijardi evra, predstavlja prekretnicu za ovu zemlju. Kazahstan bi se time priključio grupi od oko 30 zemalja u kojima aktivno radi preko 400 nuklearnih reaktora, iako se do kraja decenije predviđa veliki porast broja aktivnih reaktora, s obzirom na sve projekte koji su trenutno u fazi izgradnje.

Nakon referenduma, predsednik je istakao da odluka o izgradnji nije jednostavna i da će vlada morati da vodi ozbiljne pregovore i analize, uz uključivanje međunarodnog konzorcijuma sačinjenog od svetskih kompanija koje poseduju najnaprednije tehnologije u realizaciji ovog projekta.

Vlada Kazahstana ima za cilj da do 2035. godine nuklearna energija čini oko pet odsto ukupne nacionalne proizvodnje energije, čime bi se značajno povećala energetska sigurnost zemlje.

Energetski portal

Potpisan ugovor o hitnoj obnovi železničke infrastrukture u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)
Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

U Vladi Srbije potpisan je ugovor o hitnoj obnovi železničke infrastrukture, finansiran iz sredstava Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 50 miliona evra. Ovaj veliki projekat ima za cilj unapređenje i modernizaciju oko 200 kilometara postojećih pruga, što je duplo više u odnosu na godišnji prosek rekonstrukcije pruga u Srbiji.

U našoj zemlji ima 3.400 kilometara pruge, i svake godine se rekonstruiše oko 100 kilometara iz domaćih sredstava, dok će ovog puta jedan ugovor pokriti 200 kilometara.

Osnovni ciljevi ugovora uključuju povećanje bezbednosti i propusne moći pruga, obnovu ključnih železničkih stanica i rasputnica, kao i poboljšanje kvaliteta života stanovnika u blizini železničkih pruga. Rehabilitacija će biti usmerena na deonice koje nisu uključene u velike međunarodne projekte, ali su važne za funkcionisanje železničke mreže.

Pročitajte još:

Deonice pruga koje će biti obuhvaćene ovim projektom su u najvećoj meri one na kojima je evidentiran veći broj nezgoda, odnosno iskliznuća kola i to su Ranžirne stanice Beograd „B“ i „A“ (Resnik i Rakovica), zatim Rasputnice „B“, „K“ i „K1″(Jajinci), deonica Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana, Beograd centar-Pančevo-Vršac, kao i Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica, ali i Lapovo-Kraljevo, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pored njih, u projektat su uključene i deonice Ruma-Šabac-Rasputnica Donja Borina-državna granica-(Zvornik Novi); Platičevo-Rasputnica „1“-Rasputnica“3″-Štitar; Smederevo-Mala Krsna, zatim Mala Krsna-Bor-Rasputnica“2″- Vražogrnac, ali i deonice Niš, Crveni Krst-Zaječar-Prahovo -državna granica; Pančevo-Zrenjanin- Kikinda; Subotica-Bogojevo-državna granica; Novi Sad-Odžaci-Bogojevo i Novi Sad, rasputnica Sajlovo-Rimski Šančevi-Orlovat

Unapređenje lokalnih pruga jednako je važno razvijati uz međunarodne projekte, jer su ovakvi projekti često ključni za razvoj mnogih opština u zemlji i svakodnevno funkcionisanje života u njima.

Energetski portal

Prva dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte izdata u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Prva dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) izdata je u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Ovim se po prvi put u našoj zemlji postrojenjima uvode obaveze monitoringa i izveštavanja o emisijama GHG na nivou energetskih i industrijskih postrojenja, u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i pratećim podzakonskim propisima.

Prema rečima Sandre Dokić, državne sekretarke, proces podnošenja zahteva za dozvolu i prateće dokumentacije u potpunosti je digitalizovan i vrši se putem e-GHG platforme kojoj se može pristupiti putem internet stranice Ministarstva.

,,Istovremeno, e-GHG platforma omogućava jednostavniju komunikaciju između operatera i Ministarstva, odnosno Agencije za zaštitu životne sredine i u njoj se nalaze sva relevantna uputstva, smernice, podzakonski akti i informacije za operatere”, rekla je državna sekretarka.

Pročitajte još:

Rokovi za podnošenje zahteva i izdavanje dozvola za emisiju gasova sa efektom staklene bašte regulisani su Zakonom o klimatskim promenama. Kako navodi eKapija, za nova postrojenja, operateri su u obavezi da pribave dozvolu pre početka rada. Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje dozvolu u roku od četiri meseca od prijema kompletnog zahteva, nakon pozitivne ocene Agencije za zaštitu životne sredine.

Za postojeće operatere postrojenja, rok za podnošenje zahteva bio je 5. jul 2024. godine. Dozvola se izdaje u roku od devet meseci od prijema potpunog zahteva.

Energetski portal

Globalni događaji za održivu budućnost pozivaju na saradnju

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Globalna kriza inicira okupljanje stručnjaka, ali i šire javnosti, kako bi zajednički odgovorili na širok spektar izazova. Danas se završava Hamburška konferencija o održivosti (HSC), koja predstavlja ključni novi forum za preoblikovanje i unapređenje održivog razvoja u 21. veku. Ona okuplja lidere iz vlada, privatnog sektora i civilnog društva. Jedan od glavnih fokusa konferencije je dekarbonizacija, odnosno prelazak na održive energetske izvore. Iako je sam proces spor, napredak se može primetiti s obzirom na to da prvi put ulaganja u obnovljive izvore energije nadmašuju ulaganja u fosilna goriva.

Konferencija takođe ističe potencijal novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, koja može značajno doprineti globalnoj ekonomiji. Ipak, ona zahteva odgovornu regulaciju kako bi koristi bile ravnomerno raspoređene. Kada je reč o očuvanju prirodnih resursa, navodi se da zemlje širom sveta preduzimaju konkretne korake prema očuvanju ekosistema. Države članice Ujedinjenih nacija su 2022. godine usvojile rezoluciju kojom je proglašeno da svako na planeti ima pravo na čist i zdrav životni prostor. Pored toga, 196 zemalja se obavezalo na Globalni okvir za biodiverzitet, kako bi se zaustavio njegov gubitak do 2030. godine. Takođe, kompanije sve više prepoznaju odgovornost koju nose, zbog čega prelaze na održivije načine poslovanja kao što su regenerativna poljoprivreda i zeleni lanci snabdevanja.

Hamburška konferencija o održivosti, koja se trenutno održava, poziva na hrabrost i saradnju, naglašavajući da je to jedini put ka izgradnji bolje budućnosti za ljude i planetu, uprkos preprekama. Ovaj događaj dolazi neposredno nakon nedavno održanog Samita o budućnosti (eng. The Summit of the Future) u Njujorku, koji je okupio svetske lidere i rezultirao usvajanjem Pakta za budućnost (eng. Pact for the Future). Konferencija pruža priliku za dalju razradu i implementaciju ciljeva iz ovog Pakta, istovremeno jačajući međunarodnu saradnju i deljenje najboljih praksi u postizanju održivog razvoja.

Pročitajte još:

Pakt za budućnost

Pakt za budućnost predstavlja jedan od najznačajnijih i najšire obuhvaćenih međunarodnih sporazuma u poslednjih nekoliko decenija. Štaviše, on obuhvata nove oblasti i pitanja o kojima nije bilo moguće postići dogovor do sada. Donet je s ciljem da se međunarodne institucije i saradnja prilagode izazovima savremenog sveta. Kako se navodi, Pakt predstavlja snažnu izjavu o posvećenosti zemalja Ujedinjenim nacijama, međunarodnom sistemu i međunarodnom pravu.

Ovim Paktom obuhvaćeni su i Globalni digitalni dogovor kao i Deklaracija o budućim generacijama. Njime je pokriven širok spektar tema – mir i bezbednost, održivi razvoj, klimatske promene, digitalna saradnja, ljudska prava, rodna ravnopravnost, mlade i buduće generacije, kao i transformacija globalnog upravljanja.

Govoreći o ekološkim temama, Pakt u oblasti održivog razvoja, klimatskih promena i finansiranja ima za cilj ubrzanje sprovođenja Ciljeva održivog razvoja (SDG) i rešavanje globalnih izazova. U tom smislu, ističe se reforma međunarodne finansijske arhitekture kako bi bolje služila zemljama u razvoju, mobilizacija većih sredstava iz razvojnih banaka i jačanje globalne finansijske mreže sigurnosti za zaštitu najsiromašnijih. Njime se usmerava pažnja na ubrzanje prilagođavanja klimatskim promenama i ulaganja u obnovljive izvore energije. Takođe, ovim putem dogovoreno je da se na poboljšan način meri ljudski napredak, prelaskom sa tradicionalnih ekonomskih pokazatelja poput BDP-a na širu procenu blagostanja ljudi i planete. Razmatra se i uvođenje globalnog minimalnog poreza za bogate pojedince zbog pravednije raspodele resursa. Jedna od ključnih ekoloških obaveza jeste zadržavanje globalnog porasta temperature ispod 1,5°C i postizanje nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine kroz prelazak na obnovljive izvore energije.

Katarina Vuinac

U mreži ovog leta više uvozne energije nego domaće iz sunca i vetra u Hrvatskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Brigitta Schneiter)

U razdoblju od juna do avgusta 2024. godine, Hrvatska se suočila sa izrazitom zavisnosti od uvoza električne energije, pri čemu je ukupan uvoz iznosio 1.316 GWh (24,8 odsto). Ovaj visok nivo uvoza ističe hitnu potrebu za razvojem i implementacijom domaćih obnovljivih izvora energije kako bi se povećala energetska nezavisnost i smanjila potreba za spoljnim izvorima.

Foto: OIEH

Kada saberemo tržišnu vrednost uvezene energije (135 miliona evra) sa tržišnom vrednosti emisija CO2 za termoelektrane na fosilna goriva (44 miliona evra) i tržišnom cenom uvezenih sirovina za iste (110 miliona evra) dolazimo do iznosa od 289 miliona evra koji je Hrvatska ovog leta platila. Taj iznos bio bi dovoljan za izgradnju ključne mrežne infrastrukture koja bi mogla primiti potrebne kapacitete obnovljive energije.

U najnovijem OIEH izveštaju o elektroenergetskim kretanjima za razdoblje jun-avgust 2024. ističe se izrazito visoka potrošnja električne energije, postavljeni su istorijski rekordi na mesečnom nivou, ponajviše zbog visokih temperatura i intenzivne turističke sezone. U nekim danima potrošnja je prelazila 70.000 MWh dnevno (prosek je bio 58,122 MWh za letnje razdoblje), a u julu je za svaki Celzijev stepen iznad proseka dnevna potrošnja rasla za 1.750 MWh. Prema proceni, u Hrvatskoj je instalirano oko 1.200 MW snage klima uređaja i drugih uređaja za hlađenje.

Hoće li Hrvatska konačno iskoristiti potencijal domaćih obnovljivih izvora nakon što je uvoz električne energije dosegao 24,8 odsto tokom leta 2024.?

Pročitajte još:

Uvoz u promatranom razdoblju odgovara dodatnoj proizvodnji solarnih elektrana od 2.721 MW koje treba izgraditi što pre kako bi pokrili ovaj manjak u letnjem razdoblju i uvoz sveli na nulu. Već smo takođe isticali kako je trenutno najveća prepreka za razvoj projekata obnovljivih izvora energije u Hrvatskoj činjenica da HERA (Hrvatska energetska regulatorna agencija) još uvek nije donela odluku o iznosu naknade za priključenje na mrežu, iako je to bila dužna učiniti pre gotovo dve godine. Zbog ovog kašnjenja na čekanju je 45 projekata sa ukupnom snagom od 2.648 MW, za koje je nadležno ministarstvo već izdalo energetska odobrenja, ali se ti projekti ne mogu realizovati.

Elektroenergetska mreža se tako koristi za uvoz umesto za domaću proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Iz OIEH izveštaja na kraju se izdvaja podatak kako je Hrvatska 12. avgusta zabeležila najveću proizvodnju solarne energije ikada u jednom danu jer je vedro nebo povećalo zračenje zbog sistema visokog pritiska koji se nalazio preko Hrvatske i neobično suve atmosfere u regionu. Proizvodnja iz solarnih elektrana iznosila je tog dana 4.012 MWh čime je pokriveno 6,5 odsto ukupne potrošnje.

Izvor: OIEH

Pet načina da posedovanje električnih vozila postane praktičnije

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Prodaja električnih vozila (EV) raste širom sveta, ali mnogi potencijalni kupci još uvek traže brže punjenje, veći domet i niže troškove pre nego što razmotre prelazak na EV. U odgovoru na ove izazove, industrija ulaže u inovacije kako bi vozačima olakšala prelazak na električni pogon, a Svetski ekonomski forum izdvojio je pet načina kako da posedovanje električnog vozila postane praktičnije za svakodnevnu upotrebu.

Zamena baterija

Za mnoge vozače koji nemaju pristup tačkama za punjenje kod kuće, zamena baterija predstavlja ključnu inovaciju. Ovaj model omogućava brzo menjanje istrošene baterije za napunjenu, često u okviru pretplatničkih usluga. Proces traje samo nekoliko minuta, čime se može nadmašiti vreme potrebno za tradicionalno točenje goriva. Kupci mogu kupiti samo vozilo, a bateriju iznajmljivati, čime se smanjuju početni troškovi kupovine. Takođe, ovaj sistem omogućava punjenje baterija tokom perioda kada je potražnja za energijom niža, čime se može olakšati teret na energetsku mrežu.

Inovacije u tehnologiji baterija

Poboljšanje tehnologije baterija ključno je za dalji razvoj EV-a. Litijum-jonske baterije su najčešće zbog svojih prednosti, ali se razvijaju nove hemijske formule kako bi se povećala energetska gustina, ubrzalo vreme punjenja i smanjili troškovi. Litijum-gvožđe-fosfatne baterije već čine značajan deo tržišta, dok se istražuju i solid-state baterije koje nude veći domet i brže punjenje. Natrijum-jonske baterije, iako ne povećavaju performanse, mogu smanjiti troškove zbog korišćenja lako dostupnih materijala.

Pročitajte još:

Razvoj javne infrastrukture za punjenje

Javno dostupna infrastruktura za punjenje ne prati uvek tempo rasta prodaje EV-a, posebno u urbanim sredinama. Inovativni pristupi, kao što je prenamena starih telekomunikacionih kutija u Škotskoj ili korišćenje stubova ulične rasvete u Londonu i Los Anđelesu za instalaciju punjača, pomažu u rešavanju ovog problema. Takođe, kompanije kao što je It’s Electric iz SAD-a razvijaju punjače koji koriste energiju iz zgrada umesto sa mreže, što olakšava postavljanje infrastrukture u gusto naseljenim gradovima.

Brže punjenje

Brzina punjenja je ključni faktor za vozače EV-a. Brzi punjači postaju sve popularniji, a Kina prednjači sa 85 odsto svetske infrastrukture brzog punjenja. Na primer, u Pekingu postoje stanice koje mogu napuniti EV za samo 10 minuta, što omogućava brzo napajanje više stotina vozila dnevno. Brzo punjenje, uz odgovarajuću mrežu stanica, može značajno smanjiti vreme čekanja, što vozače čini mnogo zadovoljnijim.

Elektrifikovani putevi

Zamislite svet u kojem se vaš automobil puni dok se vozi. Postoje tri načina za stvaranje takvih puteva: sistem nadzemnih žica, koji mogu da koriste teška vozila kao što su autobusi ili tramvaji, provodljivo punjenje, gde se vozila pune kroz metalnu traku koja dodiruje šinu na putu i induktivno punjenje, koje koristi opremu ispod puta za slanje električne energije u kalem u vozilu koje koristi ovu električnu energiju za punjenje baterije – nešto poput bežičnog punjenja pametnih telefona.

Ova tehnologija omogućava vozačima da putuju na većim udaljenostima bez zaustavljanja za punjenje, što bi bilo posebno korisno u ruralnim oblastima. Švedska, na primer, već radi na nekoliko projekata elektrifikovanih autoputeva, a prvi takav projekat u SAD-u je u planu za Detroit.

Sve ove inovacije imaju zajednički cilj – učiniti posedovanje EV praktičnijim i dostupnijim. Kako se tehnologija razvija, prepreke poput kratkog dometa i dugog punjenja postepeno nestaju, otvarajući put ka širenju električnih vozila na globalnom nivou.

Milena Maglovski

Dodeljeno priznanje “Liderka održive energetike”

Foto: WISE Srbija

Priznanje “Liderka održive energetike”, koje se dodeljuje za izuzetne rezultate i posvećenost u procesu energetske tranzicije, demokratizacije i decentralizacije energetike u Srbiji, ove godine dobila je Svetlana Cerović, direktorka Odeljenja za specijalizovano finansiranje UniCredit Banke. 

U konkurenciji za priznanje učestvovalo je ukupno 11 žena koje su profesionalno angažovane u sektoru energetike. Tokom javnog glasanja koje je trajalo od 26. septembra do 3. oktobra, učestvovalo je 2.320 građana.

Dobitnica priznanja, istakla je da je pročitala biografije svih nominovanih, njihova dostignuća, kao i planove. 

Foto: WISE Srbija

„Zaista verujem da sa svim ovim idejama koje imate i našom zajedničkom saradnjom možemo da uradim puno. Verujem da je naša uloga stimulisanje budućih generacija da dobijemo sto više mladih kolega i koleginica koji će postati nosioci energetske tranzicije”, rekla je Cerović i zahvalila se WISE mreži na posvećenosti i promociji žena u energetici.

WISE Srbija mreže žena dodeljuje ovo priznanje uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ-a. Mreža je osnovana 2018. godine kao jedna od prvih udruženja ove vrste u svetu, i danas broji preko 220 članica, žena profesionalno angažovanih u sektoru energetike, klimatskoj akciji i zaštiti životne sredine.

Događaj su svečano otvorile Nj.E. Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Beogradu i Maja Vukadinović, v.d. pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene.

„Inicijative kao što je WISE preduzimaju konkretne akcije kako bi se stvorili uslovi da žene budu predvodnice u održivoj energetici i otklonile barijere koje su u prošlosti žene sprečavale da uđu u ovaj sektor. Nagrada služi kao inspiracija za druge žene da razviju svoje karijere i dostignu vodeće uloge u održivoj energetici i na neki način utire put budućim generacijama žena liderki”, istakla je ambasadorka Konrad.

Vukadinović je na otvaranju izjavila da je zelena revolucija u oblasti energetike prilika ne samo za povećanje energetske bezbednost i zdraviju životnu sredinu, već i prilika da se promeni slika o energetici kao „muškom” sektoru.

Energetski portal

Srbija i Severna Makedonija potpisale memorandum za izgradnju gasovoda

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)
Foto-ilustracija: Pixabay (dimitrisvetsikas1969)

U Skoplju je potpisan sporazum između vlada Srbije i Severne Makedonije kojim se predviđa izgradnja gasovoda dužine oko 70 kilometara, sa godišnjim kapacitetom od približno 1,2 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Projekat predstavlja veliki korak u diversifikaciji izvora snabdevanja gasom za Srbiju, uključujući uvoz gasa iz Grčke preko Severne Makedonije, kako se navodi na sajtu Vlade Srbije.

Memorandum o razumevanju i saradnji između ministarstava energetike obe zemlje označava početak izgradnje novog interkonektora koji će značajno doprineti energetskoj sigurnosti regiona.

Stabilnije snabdevanje gasom jeste cilj projekta, iako je pored gasovoda predloženo od strane premijera Severne Makedonije i razvijanje naftovoda, kao još jednog pravca snabdevanja naftom.

Pročitajte još:

Predsednik Vlade Srbije istakao je da je tokom razgovora sa makedonskim kolegom dobio potvrdu da Severna Makedonija smatra Koridor 10 ključnim strateškim pravcem za unapređenje železničke infrastrukture, saobraćaja i transporta u regionu, s obzirom da predstavlja priliku za povezivanje Beča, Budimpešte, Beograda, Soluna, Skoplja i Atine, uključujući sve važne tačke duž trase. Realizacijom Koridora 10, centralna Evropa biće direktno povezana sa mediteranskim regionom, Sredozemljem i pristupom Egejskom moru.

U kontekstu transporta, diskutovana je i efikasnost graničnih prelaza, sa ciljem smanjenja vremena čekanja za putnike i teret, čime će se poboljšati protok robe i putnika između zemalja, što će posebno biti od koristi tokom letnje sezone.

U okviru sporazuma, pozvano je da se privreda jedne zemlje uključi na značajne ekonomske manifestacije u drugoj, dok je ista vlada istakla važnost ulaganja u mlade kroz saradnju u obrazovanju i kulturi.

Energetski portal

Klimatolog Đuđević: Srbija treba da se priprema za nepogode kao u regionu – novi temperaturni rekordi

Foto: Wikipedija (Mihailo Jovanović)

Stručnjaci za upravljanje katastrofama naglašavaju hitnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave, kako bi se smanjili rizici. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je za RTS da nepogode u regionu treba da budu upozorenje i lekcija za Srbiju i da se samo „igrom slučaja“ nisu desile kod nas, ali da ih potencijalno treba očekivati. Ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.

Za samo dve sedmice u našem okruženju dve snažne prirodne katastrofe, u Bosni i Hercegovini, a prethodno u srednjoj i istočnoj Evropi. Izražene su promene u obrascima padavina, a kiše su sve intenzivnije. Da li je to neka nova klimatska normalnost?

„Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen. I na prvom mestu, u našem regionu slika tih promena se ogleda u tome što imamo duže periode bez padavina, znači jako sušne periode u našoj zemlji. A onda posle toga to bude prekinuto intenzivnim kratkotrajnim padavinama, gde za kraće vreme dobijamo mnogo veće količine nego pre. Tako da mi danas već znamo recimo da u Srbiji i u širem regionu imamo otprilike dva do tri puta više tih dana s ekstremnim padavinama, odnosno da se ekstremne padavine češće dešavaju i zbog toga su i situacije sa poplavama postale kritičnije. Još jedan vrlo važan razlog koji često zanemarujemo, jeste da klimatske promene donose i način premeštanja vazdušnih masa preko naše planete. Odnosno, to je jedna od stvari koja se takođe promenila i koja isto doprinosi i tome da imamo velike količine padavina, sisteme koji se duže zadržavaju u jednom mestu. I onda vi možete da imate veće količine nego što su to bile u prošlosti“

Pročitajte još:

Nevreme nas je i ovaj put zaobišlo, ali obruč se steže. Koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, koliko je infrastruktura otporna na takve količine padavina? Podsetiću da je između Mostara i Jablanice za nekoliko sati palo kiše kao za tri meseca.

„Svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, da se samo „igrom slučaja“ nije desio nad našim područjama, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas. I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Znači, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije. Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prilagodimo. Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina. Mi treba da gradimo nove objekte koji će biti otporni na tu buduću klimu, a i s druge strane da unapređujemo postojeće objekte. To nije lak zadatak, zahteva dugotrajno planiranje, dugotrajna ulaganja, visok stepen organizacije, tako da mnoge zemlje u svetu kaskaju u tom pogledu, ali treba, jednostavno, da počnemo to da radimo. Mi i dalje to na neki način ne primenjujemo na tako širokom planu da bismo se potencijalno osećali sigurnije, da bismo znali kada ćemo dostići određene ciljeve. Tako da je to zadatak pred svima nama, jednostavno prilagođavanje na klimatske promene treba da bude jedan od prioriteta.“

Prethodna godina bila je najtoplija u Srbiji, a po svemu sudeći, ova će je nadmašiti. Dokle će temperatura ići tom neslavnom uzlaznom putanjom?

„Da, imali smo puno rekorda u prethodnoj godini, oboreno je zaista niz temperaturnih rekorda. Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka. Dugoročno gledano sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

Nije samo Evropa zahvaćena vremenskim katastrofama. U Sjedinjenim Državama uragan Helena drugi je najsmrtonosniji u istoriji zemlje, u Aziji u Nepalu u oktobru monsunske kiše odnose stotine života, iako su takve padavine tipične za jul, kada treba da bude vrhunac sezone monsuna. Da li Vas brine brzina promene klime?

„Brine me naravno, da, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom i koji su na neki način povezani sa klimatskim promenama. Posebno iz razloga što smo mi u prošlosti već znali da ćemo imati ovu brzinu promena. Drugi važan razlog je što znamo da će se ove promene nastaviti u narednih tridesetak godina i da će na neki način verovatno i ubrzati u odnosu na ovo što trenutno vidimo. Ali ono posebno što nas brine jeste činjenica da jednostavno na globalnom nivou mi i dalje ne vidimo da je brizina mera koje treba da primenimo da bismo ovaj problem zadržali u nekim prihvatljivim okvirima dovoljna. Znači ceo proces i prilagođavanja na klimatske promene ali i smanjenja gasova sektora ‘staklena bašta’ treba da bude ubrzan da bismo bili na putu da dostignemo ciljeve Pariskog sporazuma.“

Konferencija UN KOP29 već sredinom novembra u Bakuu, nastaviće da unapređuje ciljeve klimatskog Pariskog sporazuma. Srbija nastavlja da doprinosi tom cilju i da povećava ambicije.

Izvor: RTS

Velika Britanija ulaže milijarde u projekte hvatanje ugljenika- Izazvane podeljene reakcije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (jas-min)

Vlada Velike Britanije najavila je investicije od skoro 22 milijarde funti za razvoj projekata za hvatanje i skladištenje ugljenika u cilja smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO₂) iz industrijskih izvora, podršku ekonomskom rastu i otvaranje novih radnih mesta u naredne dve i po decenije, kako navode tamošnji mediji. Međutim, plan je izazvao debatu, i sa jedne strane isticane su sve potencijalne koristi za životnu sredinu i ekonomiju, dok su s druge strane kritičari tvrdili da je to neproverena tehnologija koja bi mogla da produži zavisnost od fosilnih goriva umesto da se sredstva troše na obnovljive izvore energije.

Investicija od 22 milijarde funti usmerena je na uspostavljanje tri projekta za hvatanje ugljenika u bivšim industrijskim oblastima severozapadne i severoistočne Engleske, posebno oko Liverpula i Severnog mora. Luka Liverpula je nekada bila jedna od najprometnijih u svetu, što je dovelo do razvoja brodogradnje, proizvodnje i trgovine.

Pročitajte još:

Pomenuti projekti bi trebalo da hvataju emisije iz elektrana, fabrika cementa i visokih peći, skladištiti CO₂ pod zemljom ili ga ponovo koristiti u industrijskim procesima. Vlada očekuje da će ovi projekti smanjiti emisiju ugljenika za 8,5 miliona tona godišnje, kako prenose svetski mediji.

Ipak, iako vladina tela podržavaju ovu odluku, dolaze kritike u vezi sa planom CCS projekata. Određeni krugovi društva izrazili su zabrinutost, ističući da CCS tehnologija ima lošu evidenciju rezultata.

Kako se objašnjava, većina postojećih CCS projekata je povezana sa preradom prirodnog gasa, gde se veliki deo zarobljenog CO₂ ponovo ubrizgava u naftna polja, umesto da se značajno smanjuju ukupne emisije. Reč je o tome da se zarobljeni CO₂ ne skladišti trajno u geološkim formacijama kako bi se sprečilo njegovo ispuštanje u atmosferu, veliki deo tog CO₂ se koristi za poboljšanje ekstrakcije nafte iz naftnih polja. Ovaj proces se naziva poboljšana eksploatacija nafte, i čini da se „sve vrti u krug“ u kom se ne može pozivati na zaštitu okoline i razvoj OIE.

Energetski portal

Crna Gora: Novi Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Skupština Crne Gore je 17. avgusta 2024. usvojila Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji je objavljen u Službenom listu Crne Gore br.082/24 (u daljem tekstu: „Zakon“).

Prvi zakon ove vrste koji je donet u Crnoj Gori, uspostavlja čvrste temelje za podsticanje investicija u obnovljive izvore energije, s naglaskom na smanjenje emisije ugljen-dioksida i povećanje proizvodnje energije iz čistih i održivih izvora.

Ono što na samom početku treba naglasiti je da je ovim Zakonom u potpunosti implementirana Direktiva Evropske unije (EU) 2018/2001 o promovisanju korišćenja energije iz obnovljivih izvora, čime je postignuta potpuna usklađenost između ovih propisa.

Pročitajte još:

Zakon uspostavlja sveobuhvatan okvir za promociju i regulisanje obnovljivih izvora energije. Definiše udeo obnovljivih izvora energije, pruža podsticaje za proizvodnju, te utvrđuje postupak za sticanje povlašćenog statusa proizvođača. Takođe, propisuje obavezu izdavanja garancija porekla za energiju iz obnovljivih izvora, precizira uloge kupaca, proizvođača i zajednica obnovljivih izvora energije, kao i uslove za integraciju obnovljivih izvora energije u sektore grejanja, hlađenja i saobraćaja.

Pored toga, Zakon sadrži kriterijume za održivost i smanjenje emisija, podstiče regionalnu saradnju i reguliše druge važne aspekte korišćenja obnovljivih izvora energije.

Prema Zakonu, obnovljivi izvori energije uključuju nefosilne izvore kao što su energija vetra, solarna energija (solarno termalna i solarno fotonaponska), geotermalna energija, ambijentalna energija, energija plime, energija talasa i druga energija mora, hidroenergija, biomasu, deponijski gas, gas iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i biogas.

Zakon je stupio na snagu 31. avgusta 2024. godine.

Izvor: Bojović Drašković Popović & Partners