Home Blog Page 16

Rumunija pred usvajanjem novog investicionog programa „Zelena energija“ 2024-2030

Ministarstvo energetike Rumunije pokrenulo je javnu raspravu o nacrtu hitne uredbe za nacionalni investicioni program „Zelena energija“, čiji je cilj podrška administrativno-teritorijalnim jedinicama i operaterima u sistemima centralizovanog grejanja. Program će se sprovoditi u periodu od 2024. do 2030. godine, sa ukupnom vrednošću od četiri milijarde leja (preko 800 miliona evra), navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ministar energetike, Sebastijan Burduž, naglasio je da je lokalnim vlastima u Rumuniji potrebna dosledna finansijska podrška kako bi obezbedili pristupačnu zelenu energiju za građane i poboljšali kvalitet života u svojim zajednicama. Program „Zelena energija“ ima za cilj da dopuni evropske fondove i omogući finansiranje projekata koji promovišu energetsku efikasnost i modernizaciju sistema grejanja i hlađenja u gradovima širom zemlje.

Prva komponenta programa, vredna 1,5 milijardi leja, posvećena je gradovima koji su odabrani u okviru evropskog programa „100 pametnih i klimatski neutralnih gradova do 2030. godine“. Druga komponenta, vredna 2,5 milijardi leja, fokusira se na izgradnju i modernizaciju sistema grejanja i hlađenja u urbanim područjima širom Rumunije.

Iz Ministarstva energetike su ocenili da je „Zelena energija“ značajan korak u tranziciji Rumunije ka održivom energetskom sistemu koji je stavlja na odlučan put energetske tranzicije, čineći je liderom u regionu.

Program će se finansirati putem emisija zelenih obveznica Ministarstva finansija, u saradnji sa Ministarstvom evropskih investicija i projekata. Ministarstvo energetike pozvalo je sve zainteresovane strane da se uključe u javne konsultacije kako bi se program dodatno unapredio.

Pročitajte još:

Rumunija uvodi grejanje na vodonik?

U cilju dekarbonizacije sektora grejanja, u prvom kvartalu ove godine predstavljen je pilot projekat 20HyGrid koji će za grejanje domaćinstava u Rumuniji koristiti mešavinu od 20 odsto vodonika i 80 odsto prirodnog gasa.

Dosadašnja testiranja u laboratorijskim uslovima i na terenu pokazala su da je postojeća gasna infrastruktura pogodna za snabdevanje domova mešavinom vodonika i prirodnog gasa bez ikakvih dodatnih modifikacija.

Kompanija Delgaz Grid dostavila je u martu ove godine predstavnicima Ministarstva energetike konačne zaključke ovog projekta koji ukazuju na to da su emisije ugljen-monoksida, azot-oksida i drugih štetnih gasova znatno smanjene u odnosu na 100 odsto prirodni gas.

„Rezultati pilot projekata su ohrabrujući i nude nam veoma dobre izglede za postizanje ciljeva koje je Rumunija preuzela u okviru energetske i klimatske politike Evropske unije. Kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti, Ministarstvo energetike trenutno finalizuje strateški i zakonodavni okvir koji olakšava ulaganja u proizvodnju i korišćenje zelenog vodonika“, rekao je Burduž.

Milena Maglovski

Kako stambene zajednice mogu da iskoriste energetsku tranziciju

Foto: GIZ

Energetska tranzicija, to jest prelazak sa fosilnih na čiste i obnovljive izvore energije, podrazumeva demokratizaciju i decentralizaciju proizvodnje i potrošnje električne energije. Stambene zgrade, naročito u većim gradovima gde one čine većinu stambenih struktura, igraju, dakle – ključnu ulogu, i to kroz prepoznavanje i korišćenje pogodnosti novog pravnog instituta, to jest modela „kupac-proizvođač“. Pored očiglednih finansijskih ušteda na računima za električnu energiju, koju zgrade sada mogu i same da proizvode postavljanjem solarnih panela na sopstvenim krovovima, ovaj model takođe omogućava stambenim zajednicama da doprinesu proizvodnji energije iz obnovljivih izvora i smanjenju emisija štetnih gasova.

Iako zakonodavne promene iz 2022. godine omogućavaju kako individualnim domaćinstvima, tako i stambenim zajednicama u Srbiji da putem solarnih panela na krovovima postanu kupci-proizvođači električne energije, broj stambenih zajednica koje su iskoristile ovu priliku je izuzetno mali. Dok u registru kupaca-proizvođača trenutno postoji više hiljada individualnih domaćinstava, stambenih zajednica trenutno ima samo tri.

U FOKUSU:

Put od hiljadu milja počinje – prvom zgradom!

Nemačka razvojna saradnja pružila je finansijsku i organizacionu podršku jednoj zainteresovanoj stambenoj zajednici na Novom Beogradu, koja je odlučila da postane kupac-proizvođač. Ova inicijativa, koja uključuje postavljanje solarne elektrane kapaciteta 15 kW na krov zgrade u Nehruovoj ulici, ima za cilj da posluži kao primer i izvor informacija za druge stambene zajednice koje razmišljaju o sličnom poduhvatu. U ovom pionirskom projektu, sedam vlasnika stanova u četvorospratnoj zgradi odlučilo je da zajednički uloži u solarnu elektranu, pri čemu su svi ravnomerno doprineli udelima od po 2kW. Preostali 1kW snage elektrane biće iskorišćen za zajedničku potrošnju u zgradi, čime će se dodatno smanjiti troškovi održavanja zgrade.

Ova stambena zajednica koja je odabrana na javnom konkursu – dobila je stručnu podršku kao i učešće u finansiranju dela investicije u kupovinu i instalaciju solarne elektrane, koja se sada nalazi pred uključenjem u distributivnu mrežu. Ovo je prva takva elektrana u vlasništvu većeg broja stanara unutar jedne stambene zajednice. Svi oni će profitirati od ostvarenih ušteda, prikazanih u njihovim pojedinačnim računima za struju.

Na osnovu iskustava stečenih u saradnji sa ovom stambenom zajednicom, Nemačka razvojna saradnja je u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike pripremila vodič za stambene zajednice koje žele da postanu kupci-proizvođači. Objavljivanje ovog vodiča očekuje se tokom jeseni, i on će pružiti sveobuhvatne informacije i smernice za stambene zajednice koje žele da krenu putem energetske tranzicije i sopstvene proizvodnje električne energije.

Foto: GIZ

Tri puta meri – jednom seci!

Kako bi dodatno olakšala proces donošenja odluka, Nemačka razvojna saradnja je prilagodila i svoj solarni kalkulator (solarnikalkulator.rs) specifičnim potrebama stambenih zajednica. Ovaj alat omogućava kako individualnim domaćinstvima, tako i stambenim zajednicama da jednostavno procene optimalnu snagu i veličinu solarne elektrane u odnosu na potrebe stanova i raspoloživu krovnu površinu.

Pored promovisanja modela kupac-proizvođač, Nemačka razvojna saradnja se aktivno angažuje na širenju svesti o energetskoj efikasnosti. U narednom periodu, posebna pažnja biće posvećena demonstraciji tehničke i finansijske opravdanosti ulaganja u kombinovane mere – sa jedne strane u energetsku efikasnost (na pr. termoizolacija, zamena prozora i vrata, i sl.), a sa druge u obnovljive izvore energije, kao što su fotonaponski paneli, solarni kolektori, i sistemi grejanja i hlađenja poput različitih vrsta toplotnih pumpi.

GIZ

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA

MT-KOMEX predstavlja solarna rešenja na Međunarodnom Sajmu energetike

Foto: MT-KOMEX

Pred nama je jedan od najvažnijih događaja za sve stručnjake i entuzijaste u oblasti energetike i inovacija u našoj zemlji. Od 14. do 16. oktobra 2024. godine, u Hali 3 Beogradskog sajma, održavaju se 19. Međunarodni sajam energetike i 20. Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa EcoFair, pod jedinstvenim sloganom „Poruka je u prirodi“.

Foto-ilustracija: Unsplash (nejc-soklic)

Više od 50 domaćih i stranih izlagača iz desetak zemalja koji će predstaviti najnovija dostignuća u oblastima obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, pametnih mreža, skladištenja energije i drugih inovacija, naći će se na istom mestu.

Kompanija MT-KOMEX i ove godine, kao i prethodnih, biće prisutna na Međunarodnom sajmu energetike, kako bi sa posetiocima podelila iskustva stečena tokom godina rada, uključujući izgradnju preko 200 solarnih elektrana različitih specifikacija i više od 140 MW instalisane snage, što ukazuje na njen doprinos solarnoj industriji naše zemlje.

Uz kompanije Luxor Solar, Kıraç Metal, Ske i Huawei, čiji će predstavnici takođe biti u Hali 3, omogućeno je da na jednom mestu od iskusnih i uhodanih stručnjaka dobijete sveobuhvatne informacije o svakom elementu solarne elektrane – od opreme do praktičnih saveta za implementaciju.

Pored njih, inženjeri kompanije CEEFOR biće na raspolaganju za pružanje informacija o tome kako izraditi kvalitetan projekat za solarnu elektranu, čime se pokriva svaki aspekt planiranja i izgradnje jednog solarnog projekta.

Osim toga, svi zainteresovani za elektromobilnost i infrastrukturu punjača, neizostavan deo savremenih debata o energetskim rešenjima, imaće priliku da se konsultuju sa inženjerima kompanije Charge&GO.

Energetski portal

Krediti za investicione radove uz jemstvo „Gradskog stambenog”

Foto: Masonry photo created by jcomp - www.freepik.com

Javno preduzeće „Gradsko stambeno” i Banka „Poštanska štedionica” potpisali su Memorandum o poslovnoj saradnji, najavljujući podršku stambenim zajednicama u Beogradu kroz finansiranje investicionih radova. Ovaj program kredita omogućiće stambenim zajednicama da realizuju neophodne rekonstrukcije, poput sanacije krovova, fasada, zamene liftova i drugih radova.

Aleksandar Jakšić, direktor „Gradskog stambenog”, istakao je da ovi krediti predstavljaju priliku za rešavanje dugogodišnjih problema u stambenim zgradama, dodajući da će „Gradsko stambeno” biti jemac i pružiti stručni nadzor nad izvođenjem radova.

Pročitajte još:

“Krediti za stambene zajednice omogućiće finansiranje svih vrsta investicionih radova poput rekonstrukcije krovova, renoviranja fasada, ugradnje novih ili rekonstrukcije postojećih liftova, zamene drvenih merno-razvodnih ormara i slično. Više od 14.000 stambenih zajednica nalazi se u našem sistemu održavanja, a samo u protekle dve godine izvršili smo više od 300.000 intervencija. Aktivno smo radili na reorganizaciji „Gradskog stambenog” i drago mi je što su naši korisnici to prepoznali, te što svakog meseca u proseku više od 100 novih stambenih zajednica ulazi u naš sistem održavanja”, izjavio je Jakšić.

Banka „Poštanska štedionica” omogućava jednostavan pristup kreditima, što će unaprediti infrastrukturu i životne uslove u Beogradu. Upravnici stambenih zajednica mogu od 14. oktobra podnositi zahteve za finansiranje potrebnih radova kroz ovaj program.

Energetski portal

Koji sektori imaju najveći materijalni otisak u EU

Foto-ilustracija: Pixabay (joffi)

Kako bi se umanjio negativan uticaj na životnu sredinu, potrebno je da se smanji materijalni otisak u ključnim potrošačkim sektorima. Evropska unija postavila je cilj o postizanju ekološke održivosti do 2050. godine, uz smanjenje potrošnje resursa i minimiziranje uticaja na životnu sredinu kroz Cilj 8. Programa akcije za životnu sredinu (eng. 8th Environmental Action Programme, EAP).

Novi izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pokazuje kako se potrošnja resursa u Evropskoj uniji odvija kroz različite sektore, poput stanovanja, hrane, mobilnosti i robe široke potrošnje. Analizira se i materijalni otisak ovih sektora u 2021. godini, odnosno koliko resursa troše i koji materijali se koriste – biomasa, fosilna goriva, metalne rude, nemetalni minerali.

Stanovanje i hrana zajedno činile su preko 70 odsto materijalnog otiska u Evropskoj uniji u 2021. godini. Ipak, stanovanje je sa značajnom prednošću zauzelo prvo mesto sa 52 odsto, a dominantnom upotrebom nemetalnih minerala poput peska i šljunka. Iako je ostvaren određeni napredak između 2010. i 2021. godine, potrebne su značajne promene u izgradnji i upravljanju zgradama. Uvođenje regulative koje promovišu korišćenje niskougljeničnih i obnovljivih građevinskih materijala, ali i podsticaji za renoviranje umesto nove gradnje, neki su od načina da se smanji upotreba resursa.

Kada je reč o hrani, sa 20 odsto, ona zauzima drugo mesto. I u ovom sektoru je zabeležen blagi pad upotrebe materijala u istom periodu. Kako se navodi, mogućnosti za radikalno smanjenje su ograničene, ali postoje drugačiji načini da se postigne cilj. Tu se prvenstveno misli na promene u načinu ishrane i boljem upravljanju otpadom od hrane. Jedna od regulativa koje se treba pridržavati jeste ona koja se odnosi na zaustavljanje krčenja šuma, ali naglašava se da je potrebna bolja primena politika za efikasnije upravljanje biomasom.

Pročitajte još:

Sektor usluga činio je 11 odsto materijalnog otiska Evropske unije u 2021. godini. Uopšteno gledano, ovaj sektor troši znatno manje materijala po svakom evru potrošnje. Na primer, materijalni otisak potrošnje za kupovinu novog modnog komada je značajno veći nego za održavanje privatnog časa stranog jezika. Kao jedan od primera koji se navodi u izveštaju jeste preusmeravanje potrošnje sa domena mobilnosti ka uslugama. Ovo znači da je potrebna promena u načinu putovanja ljudi – umesto ulaganja u novo sopstveno prevozno sredstvo, uložiti u usluge javnog prevoza.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na ovo se nadovezuje i takozvana lična mobilnost, koja čini osam odsto materijalnog otiska. Ovde se beleži značajnije smanjenje materijalnog intenziteta, jer iako je došlo do porasta broja automobila, istovremeno se prelazi na ekološki efikasnija goriva i električne automobile.

Kućna dobra čine osam odsto, a pod njima se misli na različite proizvode i predmete koji se koriste u domaćinstvu. Ona zauzimaju drugo mesto po najvećoj potrošnji metalnih ruda, nakon stanovanja. Treba napomenuti da je zabeleženo smanjenje materijalnog otiska za pet odsto, iako je u periodu od 2010. do 2021. godine došlo do porasta potrošnje ovih dobara za preko 20 odsto. Razlog je povećana trajnost i mogućnost popravke. Ovde treba podsticati novu Uredbu Evropske unije koja se odnosi na ekodizajn, a kojom se promovišu održivi proizvodi.

Na kraju, odeća i obuća imaju najmanji materijalni otisak – jedan odsto. Dodatno smanjenje moguće je kroz prelazak na cirkularne poslovne modele i promene u ponašanju potrošača.

Katarina Vuinac

Suše, padavine, poplave… Kako klimatske opasnosti pospešuju jedne druge, i šta to znači za našu budućnost?

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Katastrofalan niz bujičnih poplava koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu prethodne nedelje bio je izazvan ekstremnim padavinama, nakon jake suše – ali su kod bujičnih poplava uvek važni faktori i stanje zemljišta i oblik terena, piše za Klima101 dr Ana Vuković Vimić.

Stoga su jake padavine, slaba infiltracija vode u zemljište, veliki nagib terena i ogoljeno zemljište napravili smrtonosni talas mulja i kamenja. Stanovnicima Donje Jablanice, Fojnice, Konjica, poplave su odnele živote i domove.

Srbija je ostala u marginalnim oblastima koje su zahvatali cikloni, pa su izbegute veće štete.

Ali samo par nedelja ranije, Evropa je doživela ekstremne padavine i poplave mnogo većih razmera, usled oluje Boris.

Oluja Boris je, zahvativši područja u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, samo svojim graničnim delom zahvatila one regione u kojima je prethodno, tokom čitavog leta, vladala ekstremna suša, a u koje spada i Srbija i veći deo Balkana.

Samim tim, ekstremne suše i poplave su se ove sezone mahom mimiošle u Evropi – ali u oblastima gde su se njihova delovanja preklopila, desile su se posledice udruženog delovanja ovih rastućih klimatskih opasnosti, čemu ćemo u budućnosti sve češće svedočiti.

Mere koje se sprovode kao zaštita od isključivo jedne opasnosti (npr. suše) mogu imati suprotan efekat u slučaju složenih događaja (npr. suše i intenzivne kiše)

Udružena delovanja klimatskih opasnosti su posledica povećane varijabilnosti vremenskih uslova zbog klimatskih promena, i mogu imati znatno veće posledice od dejstva samo jedne vrste esktremnih vremenskih uslova.

Ako se uz to doda i neadekvatno upravljanje zemljištem i vodama, očekuju nas visoki rizici po zdravlje i bezbednost stanovništva. Skorašnji događaj u Bosni i Hercegovini, sa više od 20 stradalih, pokazao je koliko je opasno zanemarivanje rastućih ekstremnih vremenskih pojava udruženih sa degradacijom životne sredine.

Ako se udruženi efekti klimatskih opasnosti ne uzimaju u obzir u planiranju mera koje treba da nas zaštite od rastućih klimatskih opasnosti, ishodi mogu biti potpuno pogrešni.

Iz ovog razloga važno je uključivati uvek najnovija naučna istraživanja u ovoj oblasti i imati blisku komunikaciju sa naukom u kreiranju intervencija.

Sa globalnog aspekta kreiranja politika, kada suša i dođe na red kao tema za implementaciju u strategije i politike, fokus je uglavnom na sušnim i polu-sušnim oblastima Zemlje, i to kroz politike u okviru održivog upravljanja zemljištem.

Foto-ilustracija: Unsplash (Md Hasanuzzaman)

Sa druge strane, ne prepoznaje se opasnost udruženih efekata suša i intenzivnih padavina, kao ni ogroman uticaj klimatskih promena na degradaciju zemljišta i raspoloživost vodnim resursima.

Posledice ovog problema mogu biti dalekosežne, jer mere adaptacije na isključivo sušu mogu imati suprotan efekat u odnosu na ovakve složene događaje – na primer ako se kao preporuka u borbi protiv suše izda mera zadržavanja vode u zemljištu, a zatim se na mestu gde se takva mera implementira desi velika količina padavina.

Udružene efekte na poljima Vojvodine mogli smo čak i da vidimo prošle godine, kada su se desile prašinske oluje a zatim i poplave na njivama.

Pročitajte još:

Iako Srbija prepoznaje rastuće rizike od klimatskih opasnosti, ne postoji adekvatno sprovođenje mera, čak ni onih dokazano uspešnih

Problem u prepoznavanju rastućih opasnosti od udruženih efekata postoji i na nivou Ujedinjenih nacija, i to najviše u okviru sprovođenja aktivnosti Rio konvencija (tri konvencije koje se bave problemima: klimatskih promena, degradacijom zemljišta i problemom očuvanja biodiverziteta).

Srbija je u relevantnim međunarodnim organizacijama već nedovoljno prepoznata kada je u pitanju opasnost od suša; o posledicama udruženih suša i padavina nema ni govora.

Srbija i druge zemlje regiona zapravo prepoznaju rastuće probleme suše i rastućeg stepena aridnosti klimatskih uslova, ali i povećanih opasnosti od intenzivnih padavina, rastućih temperatura, oluja, požara, itd. O klimatskim promenama na svojoj teritoriji redovno izveštavaju Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, kroz izveštaje koje prolaze Vlade država.

Koje su i koliko brzo rastu klimatske opasnosti i klimatska varijabilnost u Srbiji gradjani mogu čak da pročitaju i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2023. godine, a to znači da je ove pojave zvanično i usvojila kao očekivane opasnosti u državi.

Međutim, uprkos tome, ne postoji adekvatno sprovođenje mera koje su do sada pokazale pozitivne rezultate.

Važno je razumeti da će problem udruženih efekata klimatskih opasnosti rasti do polovine 21. veka i da je to naša nova realnost.

Foto-ilustracija: Unsplash (Kanenori)

Efekti globalnih smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte će se videti u drugoj polovini veka, a to znači da postoje dva moguća ishoda: ili će se klimatske promene stabilizovati sa tim novim karakteristikama koje će nastati (toplije sa jačim ektremnim uslovima) ili će nastaviti da se pojačavaju (ubrzanje porasta temperatura i jačanja ekstrema).

Pošto je „povratak na staro” u ovom trenutku nedostižan cilj, neizbežno je sprovoditi mere da se ovi rizici smanje, a time i da se smanje buduće rastuće štete, a naročito kako bi se sačuvali životi i resursi za život.

To podrazumeva upravo sprovođenje mera adaptacije na klimatske promene, koje često nisu u fokusu javnosti koliko emisije ugljen-dioksida, ali adaptacija je ta koja ima zadatak da spasi ljude, prirodu i infrastrukturu.

Glavni nedostatak u Srbiji i regionu (Bosna i Hercegovina, Crna Gora) jeste upravo zapostavljanje ulaganja u institucije koje su ključne za bezbednost ljudi u uslovima klimatskih promena, kao što su Republički hidrometeorološki zavod i Agencija za zaštitu životne sredine.

Ne treba zaboraviti da su problemi sa zagađenjem koji postoje takođe pojačani usled posledica klimatskih promena. Kako treba da izgledaju sistemi za praćenje opasnosti i upozoravanje ljudi, pa i samu edukaciju ljudi, može se videti upravo ovih dana kada se Florida sprema za udar uragana Milton. Za kraj još jedan važan uvid: takvi sistemi zahtevaju daleko manja ulaganja nego što su nas do sada koštale posledice klimatskih promena.

Izvor: Klima101

Energija između šina pokretaće švajcarske vozove

Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

U Švajcarskoj je planirana gradnja inovativnog projekta solarne elektrane na železničkoj pruzi kako bi proizvodili električnu energiju. Izdata je građevinska dozvola čime je dato zeleno svetlo za postavljanje pilot projekta, a radovi su najavaljeni za proleće 2025. godine.

Fotonaponska instalacija prostiraće se u dužini do 100 metara, na železničkoj pruzi koja je otvorena za saobraćaj, u maloj opšini Butes.

Pilot sistem oslanjaće se na 48 panela sa svakim izlazom od 380 W, a ukupni kapacitet solarne elektrane biće 18 kW. Procenjena vrednost radova je 585.000 švajcarskih franaka (oko 540.000 evra) i u potpunosti će biti finansirana od strane partnera.

Celu priču je pokrenula kompanija Sun-ways, koja se fokusira na razvoj i implementaciju solarnih tehnologija, posebno u železničkom sektoru.

„Solarne instalacije Sun-Ways imaju potencijal da transformišu proizvodnju energije za železničke mreže i elektromobilnost. Integracijom fotonaponskih sistema u železnički ekosistem, možemo direktno napajati vozove obnovljivom energijom, ali takođe napajati mesta za punjenje električnih vozila, uz smanjenje emisije CO2 i povećanje energetske nezavisnosti celokupnog javnog prevoza u zemlji“, saopštili su iz kompanije.

Pročitajte još:

Tehnologija koju je razvila kompanija upotrebljava neiskorišćen prostor između dve šine, bez ometanja železničkog saobraćaja, a lako se radi demontaža kada bude potreban remont pruge.

Instalacija može biti manuelna ili mašinska, pomoću specijalno razvijene mašine Scheuchzer AG, pionira u održavanju železnice. Ova mašina može da instalira do 1.000 kvadratnih metara solarnih panela dnevno, pišu nemački mediji.

Švajcarska Savezna kancelarija za saobraćaj koja je odoborila ovaj projekat, zahtev za dozvolu razmatrala je deset meseci, a jednom ga je čak bila odbila jer nisu imali tehničke reference o predložnoj tehnologiji.

Slični pilot projekti očekuju se u Francuskoj, kao i u Španiji, Rumuniji i Južnoj Koreji, a razgovori su već započeti sa potencijalnim partnerima u Kini, Tajlandu, Australiji i Sedinjenim Državama.

Jasna Dragojević

Javni poziv za podršku u dodeli Eko-znaka za vlasnike smeštaja u seoskim domaćinstvima

Foto-ilustracija: Unsplash (ricardo-gomez-angel)

Na Svetski dan eko-označavanja, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), objavljuju Javni poziv za podršku dodeli Eko-znaka za usluge turističkog smeštaja u seoskim domaćinstvima u Srbiji.  Poziv je namenjen privrednim društvima, pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju ugostiteljsku delatnost u objektima za smeštaj u ruralnim područjima u Srbiji i evidentirani su u sistemu e-Turista.

Cilj ovog poziva je podrška održivom ruralnom turizmu, kroz unapređenje kapaciteta vlasnika objekata za smeštaj, kako bi poslovali u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Eko znak je licenca koju izdaje Ministarstvo zaštite životne sredine na osnovu višestrukih kriterijuma, čime se potvrđuje da su usluge i/ili proizvodi ekološki prihvatljivi.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić, naglasila je da je turizam grana privrede koja značajno doprinosi budžetu naše zemlje i da je važno da se on razvija po principima održivosti.

„To znači da zadovoljava potrebe turista i lokalnih zajednica, a da ne ugrožava prirodne resurse i kulturnu baštinu. U Srbiji postoji Eko znak za proizvode i usluge od 2009. godine i trenutno su dodeljena dva Eko znaka proizvodnim kompanijama. Naš cilj je da se broj dodeljenih Eko znakova u državi poveća, a poseban fokus nam je na turističkom sektoru. Zbog toga će održivi turizam i biti u fokusu novog Programa razvoja cirkularne ekonomije od 2025. do 2030, godine, koji trenutno pripremamo“, rekla je Sandra Dokić.

Pročitajte još:

„Usvajanje ekološki prihvatljivih i održivih poslovnih praksi za dobijanje Eko-znaka će pomoći pružaocima usluga u ugostiteljstvu da privuku nove goste, posebno one koji prepoznaju važnost očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Kada razvijamo turizam na održiv način, svi imaju koristi – ljudi, priroda i ekonomija“, rekao je Fabricio Andreuci, zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Dobitnike prva tri izdata rešenja o dodeli Eko znaka, UNDP će nagraditi opremom koja će im pomoći da posluju u skladu sa principima cirkularne ekonomije, u ukupnoj vrednosti od 23.000 USD. Takođe, za prvih deset podnosilaca prijave za Eko znak, UNDP će snositi troškove terenske posete članova stručne Komisije i troškove sastavljanja izveštaja.

Više informacija o Javnom pozivu za podršku dodeli Eko-znaka za usluge turističkog smeštaja dostpuno je ovde.

Ovaj poziv je raspisan u okviru projekta “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u Republici Srbiji – Cirkularne zajednice”, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Izvor: UNDP

Usvojen Zaključak o projektu izgradnje velikih samobalansiranih solarnih elektrana sa baterijskim sistemima

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Vlada Srbije usvojila je Zaključak o projektu izgradnje bez upravljanja i održavanja samobalansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Republici Srbiji, kao projekta od značaja za Srbiju.

Kako se navodi, predviđena je izgradnja solarnih elektrana na teritorijama opština Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac.

Projekat obuhvata razvoj, izgradnju, puštanje u pogon, upravljanje i održavanje ovih elektroenergetskih postrojenja tokom dve godine nakon izgradnje.

Solarne elektrane će se sastojati od fotonaponskih panela, nosača solarnih panela sa sistemima za praćenje kretanja sunca (tzv. trakeri), baterijskih sistema za skladištenje električne energije, kao i pripadajuće niskonaponske, srednjenaponske i visokonaponske opreme.

Kroz ovaj projekat ostvaruju se ciljevi energetske tranzicije i ispunjavaju međunarodne obaveze, a biće eliminisana potreba za uvozom električne energije i osigurano dugoročno snabdevanje potrošača po ekonomski pristupačnim cenama.

Pročitajte još:

Pored navedenog, doneto je još odluka. Među njima je i usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, kojim se, između ostalog, omogućava uvoz selekcionisanog reproduktivnog materijala koji potiče iz regiona sličnih ekoloških osobina sa regionom u kome će se uvezeni materijal sejati ili saditi.

Novim zakonskim rešenjima predviđeno je da poslove stručnog rukovođenja proizvodnjom šumskog reproduktivnog materijala i doradom mogu da obavljaju svi diplomirani inženjeri šumarstva koji su tokom studija izučavali oblast proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala.

Na sednici je doneta i izmenjena Odluka o privremenoj zabrani uvoza peleta od drveta dodatnih 90 dana, imajući u vidu da poremećaji na tržištu tog proizvoda još nisu otklonjeni, mada su efekti zabrane primetni u poslednjih 30 dana.

Energetski portal

Završeno glasanje – Nije usvojen zakon kojim se zabranjuje iskopavanje litijuma

Foto: Vlada Srbije

Narodni poslanici nakon četvorodnevne raprave nisu usvojili Zakon o izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima na predlog opozicije.

Za zakon je bilo 84 poslanika, protiv 128, a nije glasalo dvoje, te zakon nije prihvaćen.

Poslanici su odbili da se glasa javno prozivkom – za usvajanje ovog predloga je glasalo 85 narodnih poslanika, protiv 124, nije glasalo četvoro.

Ovim zakonom, koji je predložilo 86 narodnih poslanika iz svih opozicionih poslaničkih klubova, predviđena je zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije.

Pročitajte još:

Sednica je prvobitno trebalo da se održi 30. septembra, tokom vanrednog zasedanja nakon rasprave o rebalansu budžetu. Do toga nije došlo, te ju je predsednica parlamenta stavila na dnevni red tokom redovnog zasedanja. 

Izvor: Danas

Zapadni Balkan: Organizacije civilnog društva pozivaju Evropsku komisiju da pojača podršku za pravednu tranziciju

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Grupa organizacija civilnog društva, uključujući CEE Bankwatch Network i Beogradsku otvorenu školu, poziva Evropsku komisiju i druge aktere da pojačaju podršku za pravednu tranziciju u zajednicama zavisnim od uglja na Zapadnom Balkanu.

U novom izveštaju, oni ističu konkretne korake koje Komisija, međunarodne finansijske institucije i nacionalne vlade treba da preduzmu kako bi ubrzali pravednu tranziciju i omogućili lokalnu ekonomsku diverzifikaciju, obezbeđujući da se odgovori na potrebe ljudi i da niko ne ostane zapostavljen.

Platforma EU pod nazivom Inicijativa za regione u tranziciji za Zapadni Balkan i Ukrajinu, namenjena za podršku regionima sa visokom zavisnošću od uglja kako bi se pripremili za energetsku tranziciju i razmenili iskustva sa zajednicama u EU u sličnoj situaciji, funkcionisala je od kraja 2020. do kraja 2023. godine, ali rad još uvek nije nastavljen, ostavljajući lokalne vlasti u neizvesnosti po pitanju daljih koraka i podrške koju mogu očekivati za ovaj složen proces.

„Hitno je potrebno da EU obnovi i proširi podršku za zajednice zavisne od uglja, kako bi se omogućila pravedna tranzicija ka dekarbonizovanoj ekonomiji. Cilj naših preporuka je da se osigura da su lokalne vlasti osnažene i da imaju potrebne resurse za planiranje procesa koji će omogućiti njihovim zajednicama da napreduju, umesto da budu ostavljene po strani dok energetska tranzicija neizbežno napreduje”, navela je Nevena Smilevska, koordinatorka za pravednu tranziciju za Zapadni Balkan, CEE Bankwatch Network.

Pročitajte još:

Preporuke naglašavaju potrebu za ciljanim finansiranjem projekata na opštinskom nivou, jer lokalne vlasti često nemaju dovoljno resursa i stručnosti da same kreiraju i sprovode planove za pravednu tranziciju. Posvećeni finansijski instrumenti za podsticanje ekonomske diverzifikacije i kreiranje malih pilot-projekata mogu pomoći u prikazivanju mogućnosti koje nudi budućnost bez uglja. Kako bi se obezbedila odgovornost i efikasnost, finansiranje mora zavisiti od snažnog lokalnog upravljanja i transparentnog praćenja.

Slične preporuke su iznete prošle nedelje u manifestu koji je potpisalo šest gradonačelnika opština zavisnih od uglja na Zapadnom Balkanu. Gradonačelnici pozivaju Evropsku komisiju da podrži njihove napore za dekarbonizaciju lokalnih ekonomija povećanjem tehničke pomoći, promovisanjem uspešnih primera i olakšavanjem jačih partnerstava sa regionima zavisnim od uglja u EU.

„Nova Evropska komisija mora iskoristiti priliku da napravi pozitivan uticaj rešavanjem ovih hitnih potreba i pomaganjem Srbiji da postavi put ka pravednoj i održivoj budućnosti. Pozivamo Komisiju da potvrdi svoju posvećenost našim regionima zavisnim od uglja i da obezbedi potrebnu podršku za pravednu i efikasnu energetsku tranziciju”, rekao je Ognjan Pantić, Programski menadžer, Beogradska Otvorena Škola.

Izvor: Beogradska Otvorena Škola

Autoindustrija na prekretnici – Slovenija sprema potrebne mere

Foto-ilustracija: Unsplash (laurel-and-michael-evans)

Značajne promene, problemi, i visoko postavljeni ciljevi u automobilskoj industriji, o kojima smo nedavno pisali, mogu izazvati dalekosežne posledice. Slovenački ministar privrede sazvao je sastanak sa predstavnicima automobilske industrije, poslovnih udruženja i sindikata, čiji je cilj bio da se analizira trenutna situacija i formulišu neophodne mere kako bi se slovenačka automobilska industrija prilagodila novim globalnim izazovima.

Nemačka automobilska industrija, koja ima snažan uticaj na evropsko tržište, suočava se sa ozbiljnom krizom. Spori prelazak na električna vozila, pad prodaje, ukidanje subvencija i sve veća konkurencija iz Kine samo su neki od problema koji opterećuju ovaj sektor. Kompanije poput Volkswagena, BMW-a i Mercedes-Benza beleže značajan pad u prodaji, dok se suočavaju sa visokim troškovima proizvodnje i viškovima neprodatih vozila. Geopolitičke tenzije i nedostupnost ruskih sirovina dodatno otežavaju situaciju, a kineski proizvođači električnih vozila, zahvaljujući povoljnijim uslovima proizvodnje i subvencijama, konstantno vrše pritisak na evropske kompanije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (p-l)

Ovi izazovi imaju direktan uticaj na mnoge pa i slovenačku privredu, s obzirom na to da je slovenačka automobilska industrija izrazito izvozno orijentisana i usko povezana sa drugim proizvođačima. Tokom sastanka u Sloveniji, kojem su prisustvovali predstavnici Kancelarije Republike Slovenije za makroekonomske analize i razvoj, Privredne komore Slovenije (GZS), Obrtno-preduzetničke komore Slovenije, Udruženja poslodavaca Slovenije i Saveza slobodnih sindikata Slovenije, naglašena je potreba za hitnim delovanjem.

Tokom sastanka istaknuta je neophodnost sprovođenja strukturnih mera koje bi obuhvatile unapređenje proizvodnih procesa kroz integraciju novih tehnologija, digitalizaciju, automatizaciju i robotizaciju. Predstavnici industrije izrazili su očekivanje da će država, čak i privremenim merama poput najavljene šeme skraćenog radnog vremena, pomoći u zadržavanju zaposlenosti u periodima privremenih oscilacija potražnje. Te mere trebalo bi iskoristiti i za dodatno osposobljavanje zaposlenih, s obzirom na to da će restrukturiranje industrije zahtevati nova znanja i kompetencije, kako se navodi na sajtu Vlade Slovenije.

U kontekstu izazova sa kojima se suočava automobilska industrija u Nemačkoj i  Evropi — Slovenija nastoji da predvidi negativne posledice na svoju privredu i preduzme adekvatne mere. Analitičari upozoravaju da je neophodno brzo prilagođavanje e-mobilnosti kako bi se zadržala konkurentska prednost na globalnom tržištu.

Energetski portal

Paradoks vlasnika električnih vozila – ekološka svest i veći ugljenični otisak

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-spiske)

Dok svet sa velikim očekivanjima prelazi na električna vozila kako bi smanjio emisiju gasova staklene bašte, nova studija iz Finske otkriva intrigantan paradoks – vlasnici električnih vozila, iako ekološki svesniji, zapravo imaju veći ugljenični otisak od prosečnih potrošača. Kako je to moguće?

Električna vozila su predstavljena kao ključni deo globalne borbe protiv klimatskih promena. Oslobođena direktnih emisija, ona ne ispuštaju CO₂ tokom vožnje, za razliku od automobila koji koriste fosilna goriva. Međutim, istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Turkuu otkriva da vlasnici EV-a, uprkos ovoj ekološkoj predanosti, mogu i dalje doprinositi većim emisijama ugljen-dioksida iz drugih aspekata svog života.

Analizirajući podatke prikupljene iz upitnika CLIMATE NUDGE, finski istraživači su došli do zanimljivog zaključka. Jedan vlasnik električnog automobila je bogatiji i obrazovaniji od prosečne osobe. Takođe, oni na točkovima pređu više kilometara godišnje nego vlasnici vozila na benzin. I dok se može pretpostaviti da ovakvi ljudi imaju manji ugljenični otisak zbog prelaska na EV, realnost je drugačija.

Veći luksuz, veći ugljenični otisak

Razlog zašto vlasnici EV-a imaju veći ugljenični otisak krije se u njihovom životnom stilu – bogatiji potrošači često koriste više energije i resursa. Iako voze ekološki prihvatljivija vozila, njihova ukupna potrošnja – od većeg korišćenja električne energije (koja u mnogim zemljama još uvek dolazi iz elektrana na ugalj) do luksuznih putovanja i kupovine – povećava njihov ugljenični otisak. Dakle, prelazak na električna vozila nije dovoljan da nadoknadi ukupno veće emisije koje nastaju iz ovih drugih aktivnosti.

Istraživanje ističe ključni faktor: bogatstvo i potrošnja idu ruku pod ruku sa većom emisijom gasova staklene bašte. Viši prihod često znači veća potrošnja energije u domaćinstvu, kao i povećana potrošnja proizvoda i usluga koje imaju svoj ugljenični otisak.

Ovo istraživanje ukazuje na to da uklanjanje emisija iz jednog segmenta života, poput transporta, ne mora nužno značiti da će ukupni ugljenični otisak pojedinca biti smanjen, posebno ako se taj pojedinac istovremeno uključuje u druge aktivnosti koje povećavaju emisije.

Još jedno istraživanje, koje je sproveo globalni pokret Oksfam koji se bori protiv nejednakosti i siromaštva, ukazuje na šokantan podatak da svega jedan odsto najbogatije svetske populacije zagađuje planetu više od 66 odsto najsiromašnijih!

Upravo je ova bogata elita često najglasnija kada je u pitanju borba protiv klimatskih promena, dok se krivica za globalno zagađenje ugljen-dioksidom velikim delom svaljuje na siromašnu populaciju koja još uvek koristi konvencionalna goriva za ogrev i kuvanje.

Svoje mesto u svetu luksuza našli su i električni automobili, a bogataši sa ponosom ističu kako se aktivno bore protiv zagađenja vazduha i to vozeći se u svojim udobnim, nečujnim četvorotočkašima na baterije.

Da se razumemo, uloga električnih automobila u dekarbonizaciji saobraćaja je neosporna. Kao veliki pobornik ekološkog transporta, živim za dan kada će i nama – smrtnicima, vozila sa nultim emisijama postati jednako dostupna.

Poenta ovih redova nije da umanjim značaj električnih vozila, već da ukažem na problem podmuklog greenwashinga koji se krije u pozadini mnogih naizgled plemenitih ekoloških inicijativa. Ne smemo dopustiti da nam bogati serviraju svoje električne mezimce na tacni kako bi maskirali tone i tone gasova staklene bašte koje ispuštaju u atmosferu.

Ključ rešenja leži u sveobuhvatnom pristupu – smanjenju emisija u svim aspektima potrošnje, uključujući energiju, proizvode i transport. Električna vozila su svakako korak napred, ali istraživanje pokazuje da za postizanje istinske održivosti, bogatiji potrošači moraju prilagoditi svoj celokupni stil života.

Milena Maglovski

Energetska tranzicija i tržišni izazovi

Foto: Western Balkans Energy Week

Tokom prvog dana konferencije Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024, koja se održava 9. i 10. oktobra u Crnoj Gori, organizovan je i panel pod nazivom “Snalaženje u tržišnim izazovima: od obezbeđenja zemljišta do balansnih uslova”.

Učesnici panela govorili su o izazovima sa kojima se investitori na ovim prostorima susreću, kao i o neophodnim promenama legislative koje mogu dovesti do povoljnijih uslova za razvoj sektora obnovljve energije.

Kada je u pitanju funkcionisanje tržišta električne energije, gederalni direktor srpske berze električne energije SEEPEX, Miloš Mladenović, napominje da je za  reformu tržišta, koja će osigurati efikasnoju implementaciju OIE projekata, neophodna decentralizacija i demokratizacija ekonomije.

Franciska Hedrik, viša menadžerka projekata u kompaniji NOTUS energy, kaže da je ova kompanija prisutna u zemljama Balkana gde ostaje istrajna u razvoju OIE projekata. Međutim, kvalitet brojnih projekata bio je ispod očekivanog, a jedan od razloga za to je problem koji stvara proces izdavanja dozvola.

“Ako bliže sagledate ove projekte, oni su se decenijama razvijali. U međuvremenu, dozvole su prestale da važe, a tehnologija je zastarila. Izdavanje dozvola je jako zahtevno i nema centralizivane tačke za nas, developere. Nije lako pronaći jasnu strukturu kakav treba biti proces izdavanja dozvola i to dovodi do kašnjenja. Razmena informacija između nadležnih organa nije dobra”, precizirala je Hedrik.

Pročitajte još:

A pored ovog problema, viša savetnica u kompaniji Hyundai Engineering, Neda Lazendić, otkriva još jednu komplikaciju koja koči energetsku tranziciju regiona. Prema njenim rečima, usvajanje Zakona o obnovljvim izvorima energije iz 2021. godine privukao je veliki broj investitora jer je ocenjen kao atraktivan za realizaciju projekata. Međutim, dogodilo se to da je Zakon privukao preveliki broj investitora, odosno srpski operator prenosnog sistema primio je u periodu od 2021. i 2023. godine preveliki broj zahteva što je dovelo do ugrožavanja stabilnosti elektroenergetskog sistema zemlje.

“Kao rešenje ovog problema usvojena su nova pravila o priključlenju na prenosni sistem, pa je tako investitor sada, uz zahtev za izradu studije priključenja, u obavezi da obezbedi i finansijska sredstva obezbeđenja u iznosu od 25.000 evra po megavatu”, ističe Lazendić i dodaje da se na taj način može videti koji investitori su zaista finansijski potentni da projekat realizuju u najkraćem mogućem roku.

Generalni direktor kompanije MT-KOMEX, Miloš Kostić, rekao je da je njegova kompanija mahom radila na projektma koji se priključuju na distributivni sistem i izrazio nadu da će nova mrežna pravila dodatno iskristalisati ko su ozbiljni investitori kako bi se smanjili zastoji u razvoju OIE projekata.

Foto: Western Balkans Energy Week

“Mi smo kao kompanija krenuli u razvoj solarnih elektrana još 2009. godine, uspeli smo da razvijemo tada prvi projekat u Srbiji koji je bio u skladu sa zakonima iz 2009. godine. Tada je bilo samo pet megavata izgrađeno na zemljištu, a mi smo uspeli da izgradimo dva megavata i to je tada bio deo fid-in tarife. Kasnije je nastao zastoj u svim tim investicijama jer je cena električne enegrije u našoj državi bila oko 55 evra/MWh što nije pokrivalo ulaganja u tako zahtevne tehnologije u to vreme. Prelomna tačka desila se 2019. godine kada je mogao bilo ko da ulaže u OIE”, kaže Kostić.

Posvećenost komapanije MT-KOMEX realizaciji projekata OIE ogleda se i u tome što su se zahtevi za izdavanje dozvola odnosili isključivo na zemljišta za koje je bilo izvesno da će urbanističko-tehnička dokumentacija biti uredna.

“Mi smo kupili 74 hektara u Lapovu i tada počeli da realizujemo dva projekta. Podnosili smo zahteve isključivo za zemljište za koje smo znali da ćemo moći da rešimo urbanističko-tehničku dokumentaciju kako bi naši projekti što pre zaživeli. To smo dokazali i prošle godine sa tri projekta – za dva smo dobili aukcijsku cenu i oba projekta su izgrađena”, istakao je Kostić.

Pored ovog panela, prvi dan konferencije bio je posvećen i temama kao što je tranzicija sa uglja na Zapadnom Balkanu, ulaganjima u otpornost mreže i tehnologije skladištenja energije, kao i strategijama za regionalnu integraciju. A učesnici drugog dana konferencije baviće se ne manje važnim temama kao što je oblikovanje politika u sektoru OIE, otključavanje izvora finansiranja projekata i promovisanje poverenja investitora.

Energetski portal

Izazovi i mogućnosti OIE do 2030. godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Griepenstroh)

Države širom sveta shvatile su ozbiljnost potrebe da se poveća kapacitet obnovljivih izvora energije (OIE). Predviđa se da će, zahvaljujući podršci politike i povoljnim ekonomskim okolnostima, globalni kapaciteti OIE do kraja ove decenije porasti do nivoa koji trenutno imaju Kina, Evropska unija, Indija i Sjedinjene Američke Države zajedno.

Novi Izveštaj o obnovljivim izvorima energije za 2024. godinu, koji je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA), ukazuje na to da svet može dodati više od 5.500 gigavata novih kapaciteta do 2030. godine. Solarni sektor činiće oko 80 odsto ovog rasta, dok se procenjuje da će Kina imati otprilike 60 odsto ukupnog globalnog kapaciteta obnovljivih izvora do kraja decenije.

Međutim, na putu ka utrostručenju kapaciteta obnovljive energije suočavamo se s određenim izazovima. U mnogim zemljama u razvoju, troškovi finansiranja ostaju visoki, što smanjuje ekonomsku atraktivnost ulaganja. Osim toga, nedovoljno razvijena infrastruktura električne mreže predstavlja stalni problem. Bez adekvatnih ulaganja u ovaj segment postoji rizik od sve učestalijih prekida u isporuci energije iz obnovljivih izvora, što je već zabeleženo u zemljama poput Čilea, Irske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Još jedan izazov predstavlja nedostatak transparentnosti u aukcijama za OIE, što dovodi do neizvesnosti među investitorima zbog nejasnih informacija. Ova situacija otežava planiranje i smanjuje interesovanje za ulaganja.

Pročitajte još:

U sektoru solarne energije, proizvođači solarnih panela suočavaju se sa prekomernom ponudom na tržištu, što uzrokuje opadanje cena. To dovodi do smanjenja profita i gubitaka za proizvođače. S druge strane, sektor vetroturbina zahteva dodatna ulaganja kako bi se izbegli problemi u snabdevanju. Potrebno je povećati kapacitet proizvodnje vetroturbina, kao i optimizovati procese transporta i isporuke delova.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kako bi se prevazišli pomenuti izazovi, jedan od ključnih koraka jeste stvaranje stabilnih političkih okruženja koja imaju jasne i dugoročne ciljeve za razvoj OIE. Vlade bi trebalo da postave transparentne i predvidljive mehanizme aukcija, što će rezultirati većom sigurnošću i smanjenjem rizika za investitore. Mnogi projekti su spremni i čekaju da budu priključeni na mrežu, ali ostaje problem infrastrukture mreže koja mora da se razvija.

Potrebno je, takođe, da se poveća fleksibilnost energetskih sistema, što je suštinski za optimizaciju korišćenja OIE, jer su izvori poput sunca i vetra promenljivi. Uz to, treba raditi na razvoju dugoročnog skladištenja energije, koje će višak energije čuvati do trenutka kada dođe do potrebe za energijom. Tu je i razvijanje tehnologija za upravljanje potrošnjom energije, što omogućava korisnicima da optimizuju svoje korišćenje energije prema trenutnim uslovima na mreži. To znači da se pametni uređaji aktiviraju kada je energija jeftina i dostupnija, što smanjuje opterećenje mreže u trenucima velike potražnje.

Osim energije vetra i sunca, potrebno je podsticati inovacije i u tehnologijama za razvoj vodonika, e-goriva i modernih biogoriva. Važno je naglasiti da, iako će OIE igrati značajnu ulogu u sektorima industrije, transporta i zgrada, fosilna goriva i dalje će dominirati, sa udelom od 80 odsto. Stoga je ključno ukinuti subvencije za fosilna goriva i uvesti snažnije politike koje će smanjiti njihovo korišćenje.

Katarina Vuinac

Neće biti izgrađena nijedna elektrana na Rzavu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Raskinuti su koncesioni ugovori za gradnju dve elektrane na vodotocima Crni i Beli Rzav u Višegradu te će reka Rzav sada slobodno teći.

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Kako su istakli iz Centra za životnu sredinu, voljom naroda je odbranjena reka Rzav.

,,Naime, kroz ove koncesije planirane su dve elektrane na vodotocima Crni i Beli Rzav, na rekama koje na području opštine Višegrad, u mestu Sastavci, stvaraju reku Rzav, koja teče u dužini od skoro 25 kilometara i uliva se u reku Drinu. Pozdravljamo ovakvu odluku Vlade Republike Srpske. Ona predstavlja krunu svih aktivnosti koje su kulminirale pre nekoliko godina, kada su građani svojom voljom i protestima odbranili ovu reku od gradnje sedam malih elektrana na njenom toku“, navode iz Centra za životnu sredinu.

Naglašavaju da svakako najveća zasluga ide građanima koji su ustali u odbranu svoje reke i danas na održiv način koriste mnoge benefite koje im ona pruža.

Pročitajte još:

Vladimir Tadić, koordinator programa ,,Energija i klimatske promene“ u Centru za životnu sredinu, za „Nezavisne novine“ kaže da je planirana gradnja sedam elektrana, s tim da je pet koncesija prethodno raskinuto.

,,Ostale su još dve koncesije i sada su one zvanično raskinute, tako da je stvar završena što se tiče planiranja. Od njih ukupno sedam, više se ne planira niti jedna elektrana. Borba je bila duga i teška, ali protestima građana tokom 2020. i 2021. godine se uspela sprečiti gradnja. Kasnije je usledilo raskidanje koncesija“, rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, sada imaju reku Rzav koja je potpuno slobodna od tih projekata.

,,Uz sve to, radi se na zaštiti Rzava kroz istraživanje živog sveta i već smo utvrdili brojne vrednosti tog područja. Ovo područje reke Rzav je prirodno stanište i mrestilište dunavskog lososa, tj. mladice, vrste koja je danas izuzetno ugrožena i prirodna staništa su joj degradirana“, navodi Tadić te dodaje da mnoge endemske vrste nastanjuju kanjon Rzava.

,,Nadamo se da će uskoro biti i formalno proglašeno zaštićeno područje u rangu Parka prirode kako je to i prvobitno planirano“, ističe on.

Iz Centra  za životnu sredinu navode da je ovo područje izuzetno značajno u pogledu mnogih vrsta, što je potvrđeno na ovogodišnjem Biologer kampu, koji je okupio naučnike iz regiona i Evrope, a čiji je osnovni cilj bio da utvrde biorazličitost ovog kraja.

,,Danas ova reka i njen kanjon treba da uvažavaju posebnu zaštitu kao park prirode, kako je to i prostornim planom Republike Srpske predviđeno“, istakli su iz Centra.

Istraživanja za zaštitu reke Rzav se sprovode kroz projekat „Dragulji prirode“, koji ima za cilj jačanje otpora i učešća lokalnih zajednica i podršku civilnim društvima za proglašenje novih zaštićenih područja u Bosni i Hercegovini.

Izvor: Nezavisne novine