Home Blog Page 17

IPCC odobrio nacrte za prva dva izveštaja u sedmom ciklusu procene

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)
Foto-illustracija: Freepik (freepik)

Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) usvojio je skice Specijalnog izveštaja IPCC-a o klimatskim promenama i gradovima (eng. IPCC Special Report on Climate Change and Cities) i Metodološkog izveštaja IPCC-a za 2027. godinu o kratkotrajnim klimatskim faktorima (eng. 2027 IPCC Methodology Report on Inventories for Short-lived Climate Forcers).

Dogovoreni nacrt Specijalnog izveštaja o klimatskim promenama i gradovima pokriva trendove, izazove i prilike za gradove u kontekstu klimatskih promena, akcije i rešenja za smanjenje urbanih rizika i emisija, strategije za omogućavanje i ubrzavanje promena u gradskim sredinama, kao i specifična rešenja za različite vrste gradova i regione.

Ceo nacrt možete da pogledate ovde, a objava Specijalnog izveštaja planirana je za mart 2027. godine.

Metodološki izveštaj IPCC-a za 2027. godinu o kratkotrajnim klimatskim faktorima pružiće smernice za praćenje emisija kratkoročnih klimatskih faktora koji utiču na klimatske promene, sa nekoliko ključnih kriterijuma. Prvi kriterijum odnosi se na antropogene emisije, ali se među njima isključuju sekundarne supstance koje je izazvao čovek. Zatim, podaci koji se budu iznosili o emisijama biće nacionalni, što znači da će da se prikupljaju i sumiraju za celu teritoriju države. Takođe će biti godišnje emisije, što znači da se izveštaj radi na osnovu prikupljenih podataka za svaki kalendarsku godinu. Ovo je značajno jer omogućava praćenje promena tokom vremena i preciznije procene. Na kraju, za svaku vrstu emisije, izveštaj će prikazivati njenu količinu i jedinicama mase, kao što su kilogrami, metrične tone ili druge jedinice za merenje mase.

Više o nacrtu i vrstama emisija koje će biti obuhvaćene, možete da pogledate ovde. Očekuje se da će objava Metodološkog izveštaja biti u julu 2027. godine.

Pročitajte još:

Odobravanje nacrta je važno, zato što otvara mogućnost za narednu fazu – odabir autora koji će pisati pomenute izveštaje. Izradi Izveštaja doprinose hiljade ljudi iz celog sveta, a stručnjaci dobrovoljno kao autori IPCC-a procenjuju brojne naučne radove, kako bi ponudili na kraju sažetak najvažnijeg.

IPCC izveštaji značajni su za donosioce odluka u državi, kako bi se oslanjajući na podatke razvijala najbolja klimatska politika.

Ovi izveštaji se objavljuju na svakih pet do sedam godina.

U okviru prvog ciklusa procene, u avgustu 1990. godine i objavljen je Prvi izveštaj o proceni IPCC–a, a ono po čemu je ostao zapamćen jeste isticanje da čovekove aktovnosti, pogotovo one koje doprinose emisijama staklene bašte, imaju značajan uticaj na globalno zagrevanje.

IPCC je trenutno u sedmom ciklusu procene, koji je formalno započet u julu 2023. godine.

Energetski portal

Postoji li razlog za strah od pojave kuge malih preživara?

Foto-ilustracija: Unsplash (Tanner Yould)
Foto-ilustracija: Pixabay (klimkin)

U Grčkoj i Rumuniji potvrđena je pojava zarazne bolesti kuga malih preživara od kojih obolevaju koze, ovce i divlji preživari. Virus se ne prenosi na ljude, ali je veoma zarazan među kozama i ovcama i može usmrtiti do 70 odsto zaraženih životinja.

Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) je na svojoj veb stranici navela da je PPR uzrokovan morbilivirusom blisko povezanim sa virusom kuge goveda, i pogađa koze, ovce i neke divlje rođake domaćih malih preživara, kao i kamile.

Zbog pojave kuge širom Grčke zabranjen je transport ovaca i koza u pokušaju da se suzbije visoko zarazna infekcija. Virus se prvo pojavio 11. jula u u Tesaliji (centralna Grčka), a potom se proširio do Korinta pa čak i susedne Rumunije.

Grčka, inače proizvede oko 140.000 tona feta sira godišnje, od čega je 65 odsto izvozi, pa  je ovom epidemijom pogođen izvoz. Farmeri negiraju da će sve uticati na proizvodnju fete. Vlasti Grčke su pojačale mere kontrole nakon pojave epidemije, a do sada je testirano 200.000 grla.

Kada se otkrije slučaj kuge, prema protokolu Evropske unije moraju odmah da se primene veterinarsko-upravne mere, što uključuje eutanazaciju bolesnih živozinja, izolaciju zdravih i sprovođenje mera dezinfekcije. U zdrava stada bolest se obično unosi kupovinom ili unosom novih životinja u fazi inkubacije ili mešanjem životinja iz više stada tokom ispaše.

Pročitajte još:

Zbog pojave zarazne bolesti Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije je preduzela mere i aktivnosti kako bi se sprečilo unošenje bolesti.

„Pojačana kontrola životinja koje se uvoze u Republiku Srbiju, sa posebnom pažnjom na ovce i koze, pregled prateće dokumentacije za svaku pošiljku, koja uključuje sertifikate o zdravlju životinja izdatih od strane nadležnih veterinarskih službi zemlje izvoznice, kao i obaveznu dezinfekciju svih transportnih sredstava koja prevoze životinje preko granice“, saopštili su iz Ministarstva.

Kada je u pitanju BiH, Federalno ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva na svom sajtu izdalo je upozorenje o pojavi malih preživara u Evropkoj uniji, u kojem je opisana klinička slika zaraženih životinja i mere koje se u tim slučajevima sprovode.

Energetski portal

Zrenjanin: produžen rok Javnog poziva za dodelu sredstava za smanjenje zagađenja vazduha

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto: Wikipedia/Alexzr88

Grad Zrenjanin rasisao je ranije Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava domaćinstvima za smanjenje zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent. Prvobitni rok za prijavu koji je bio do 31. jula, produžen je do 30. avgusta, navodi se na sajtu Grada Zrenjanin.

Produženje roka je usledilo pošto se prvobitni rok za podnošenje prijava pokazao kao kratak za sakupljanje neophodne dokumentacije od strane zainteresovanih građana.

Prisećanja radi, Javni poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o smanjenju zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent za domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanina za 2024 godinu i Ugovora o sufinansiranju realizacije projekta smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora u 2024. godini na teritoriji grada Zrenjanina potpisanim od strane Republike Srbije – Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Zrenjanina marta ove godine.

Predmet sufinansiranja obuhvata nekoliko mera smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih ložišta.

  • Nabavka i instalacija kotlova na prirodni gas zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo) prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent (grejači prostora), za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investittije sa PDV-om. po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 85.000 dinara sa PDV-om. Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na prirodni gas iznosi 90 odsto.
  • Nabavka i instalacija kotlova na biomasu (drvni pelet, briket, sečka), zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo), grejača prostora (kotao ili peć), za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 110.000 dinara sa PDV-om za kotlove na bio.masu (pelet i sečka). Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na biomasu (drvni pelet, briket, sečka) iznosi 85 odsto.
  • Nabavka i ugradnja toplotnih pumpi, zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maskimalno 200.000 dinara sa PDV-om po prijavi.

Korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva (porodične kuće), a vlasnik objekta može podneti prijavu samo za jednu meru i jedan objekat.

Pravo učešća na konkursu imaju domaćinstva koja stanuju u porodičnim kućama, a koja ispunjavaju uslove u skladu sa javnim pozivom.

Pročitajte još:

Uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta

Grad Zrenjanin, doneo je odluku i o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta grada. Kako se navodi, cilj sistema energetskog menadžmenta grada Zrenjanina jeste usklađivanje lokalne energetske politike sa nacionalnim planskim i strateškim ciljevim i prioritetima u ostvarivanju smanjenja potrošnje energije, odnosno troškova energije koji se podmiruju iz gradskog budžeta.

To sve uz dostizanje i održavanje odgovarajućeg kvaliteta komfora u javnim zgradama, upotrebe obnovljivih izvora energije, uz maksimalno korišćenje resursa sa sopstvene teritorije, stvaranja uslova da različitom broju korisnika sektora javnih zgrada budu dostupni i pristupačni različiti energenti, kao i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, kako usled korišćenja energije tako i usled ostalih delatnosti.

Energetski portal

Suša, pa razorna oluja. Da li je ovo nova stvarnost poljoprivrednika?

Foto-ilustracija: Pixabay (atya_1)
Foto-ilustracija: Unsplash (Kato Bergli)

Vrele dane i noći sredinom leta poljoprivrednici odavno zovu „pasje vrućine“ uz objašnjenje „kad se i pas sklanja u hladovinu“. Izraz nije nov, koristili su ga još antički Rimljani, latinska reč „kanikule“, od „kanis“, pas, značila je upravo to. Ipak, i po takvom vremenu, seljaštvo je radilo svoje poslove upravo kao i danas, psujući vrelinu i nastojeći da nekako sačuva usev od posledica previsoke temperature.

Kanikule su se tradicionalno završavale zahlađenjem, uz malo sreće, osvežavajućom kišom, u nepovoljnijem slučaju letnjim olujama, koje su, kao i danas, mogle da zbrišu sve pred sobom. Da je nepogoda odnela krov sa kuće ili šupe, nanela štetu usevima, uništila žetvu ili voćnjak, beleženo je još u doba Vavilona i Asirskog carstva.

Nisu proučavali oluje

Poljoprivrednici u Srbiji, kao i svuda i oduvek, nisu proučavali oluje: jednostavno su ih se bojali. Pokušavali su da ih nekako spreče, različitim postupcima. Mahali su prema oblacima delovima svečane odeće, izbacivali pred kuću gvozdene predmete, so i hleb, vikali, udarali u tiganje i ostalo metalno posuđe i pevali obredne pesme. Molili su se kako su najbolje znali, naročito „ognjevitim“ svecima, to jest onima koji se lako uvrede kad neko ne poštuje njihov praznik, što se navodi u jednoj narodnoj pesmi „Pantelija koji vetrom diše / i Ilija koji gromom bije / i Marija koja munjom pali“.

Pre hrišćanskih svetaca, za nepogode su bila „zadužena“ stara božanstva. Prema (oskudnim) beleškama pisaca i ostalih savremenika, Sloveni su smatrali oluje kao težak fizički rad „oblačara“, ogromnih stvorenja zaduženih da vuku po nebu crne oblake uz stroge primedbe svog pretpostavljenog koga su zvali Perun Gromovnik, a koga baltički narodi i danas zovu Perkun. U ta stara vremena, poljoprivrednici su verovali da Perun gađa gromom nečiste zle sile. Ako usput postradaju ljudi, njihov život ili imovina, to se gledalo kao „kolateralna šteta“, ne kao kazna ljudima zbog nezadovoljstva bogova.

Pročitajte još:

Ljudi su naravno mogli da očajavaju i plaču zbog nesreće koja ih je zadesila, a čim nepogoda prođe, da počnu sa procenom i otklanjanjem štete. Ukratko, protiv sile sa neba – bili su potpuno bespomoćni. Kao i danas, uglavnom, u većini slučajeva.

Čime pokriti njivu?

Zaista, kako zaštititi imovinu i usev od oluje? Iz godine u godinu, suše poprimaju razmereelementarne katastrofe, a kad najzad stigne kiša, izlije se takvom snagom da je se ne bi postideli ni azijski monsuni. Sela proplivaju u ogromnoj količini vode, naročito gde u blizini nema odvodnih kanala, reke ili potoka. Pljusak probije kroz betonsku tavanicu, drveće se polomi pred snagom vetra ili se savija do zemlje kao u filmu.

Postoji mogućnost da se voćnjaci pokriju mrežom koja ih donekle sačuva, ali, kako i čime pokriti njivu, posebno na većoj površini?

I ne jednom u životu, poljoprivrednik i njegova porodica vide plodove svog rada potpuno uništene.

Antički Rimljani zvali su ovakve pojave „višom silom“, pa su čak poneki carevi ili guverneri umanjivali seljacima porez, do sledeće, povoljnije godine, žetve i berbe.

Jer, kako god se obrnule okolnosti, poljoprivrednik na kraju plaća svei tako je u svakoj državi, od nastanka države kao pojave u ljudskom društvu.

Izvor: Agroklub

Prelazak EU na čistu energiju u punom zamahu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Energije vetra i sunca dostigle su nove vrhunce u zemljama Evropske unije u prvoj polovini 2024. godine kada su sa 30 odsto udela u proizvodnji električne energije nadmašile fosilna goriva (27 odsto). To se desilo iako je potražnja za električnom energijom porasla za 0,7 odsto u ovom periodu.

U prvih šest meseci fosilna goriva imala su pad od 17 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navodi se u analizi Embera.

„Svedoci smo istorijskog pomaka u energetskom sektoru, i to se dešava brzo. Ako članice EU uspeju da održe zamah u razvoju vetroelektrana i solarnih elektrana, sloboda od zavisnosti o fosilnim gorivima će zaista početi da se nazire“, rekao je Kris Roslov, analitičar Embera.

Proizvodnja iz uglja pala je za četvrtinu (-24 odsto, -39 TWh), dok je proizvodnja iz gasa pala za 14 odsto (-29 TWh). Ovo se desilo čak i dok se potražnja povećala za 0,7 odsto, oporavljajući se nakon dve godine pada. Kao rezultat toga, emisije u prvoj polovini godine su sada gotovo trećinu niže (-31 odsto) nego u prvoj polovini 2022. godine — što predstavlja neviđen pad u tako kratkom periodu.

Pročitajte još:

Prva polovina 2024. godine pokazuje da je prelazak EU na čistu energiju u punom zamahu, a brza akcija EU u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva bila je očigledna kako su novi kapaciteti za vetar i sunce postavljeni, označavajući trajnu strukturnu promenu, navodi se između ostalog u pomenutom izveštaju.

Proizvodnja solarne energije povećana je za 21 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine, a vetra za devet odsto. Najviše struje iz vetroelektrana proizvode Nemačka i Holandija, dok je veći rast zabeležen kod solarnih elektrana kojih ima mnogo više širom EU.

Što se tiče solarnih elektrana došlo je do velikih povećanja u Nemačkoj, Španiji, Italiji i Poljskoj. Relativni rast beleži i Mađarska gde je proizvodnja solarne energije povećana za 49 odsto u prvoj polovini 2024. godine u poređenju sa istim periodom 2023. godine.

Rast potražnje

Potražnja za električnom energijom u Evropi beleži rast koji bi verovatno bio veći da zime nisu bile tople, što je smanjilo potražnju za grejanjem. Procena je da bi bez blage zime potražnja porasla za 2,1 odsto u skladu sa prognozom Međunarodne agencije za energetiku (IEA) o povećanju potražnje za električnom energijom u Evropskoj uniji. Najveća potrošnja električne energije je u Švedskoj, Holandiji, Finskoj, potom Danskoj i Grčkoj.

Jasna Dragojević

Solarna energija u Srbiji i zemljama regiona

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto: MT-KOMEX

Solarna energija ostvarila je značajan razvoj poslednjih godina, a samo u Evropskoj uniji zabeležena je stopa rasta od preko 40 odsto.

Globalno posmatrajući, zemlje su na prošlogodišnjoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28) postavile ambiciozan cilj o utrostručenju kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine. Uzimajući to u obzir, treba istaći rezultate godišnjeg izveštaja pod nazivom Obnovljivi izvori energije 2023, koji je objavila Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Koliki značaj za postizanje ovakvog cilja ima solarna energija, potvrđuju činjenice da solarni kapaciteti čine tri četvrtine ukupnih kapaciteta obnovljive energije.

Kada je reč o Republici Srbiji, na zvaničnom sajtu Elektrodistribucije Srbije nalaze se registri koji pružaju uvid u informacije o priključenim solarnim elektranama i kupcima-proizvođačima u našoj zemlji. Registar priključenih elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (ažurirano 14. juna), pokazuje da ima 375 ovakvih elektrana ukupne instalisane snage 254.936,09 kW. Od tog broja preko 160 čine solarne elektrane.

U Registar kupaca-proizvođača, koji nije domaćinstvo ili stambena zajednica (ažurirano 13. juna), upisano je 834 ovakva kupaca-proizvođača, čija je ukupna instalisana snaga 35.066,03 kW. Kada je reč o Registru kupaca-proizvođača koji je stambena zajednica (ažurirano 7.  februara), upisane su tri stambene zajednice, koje imaju ukupnu instalisanu snagu 69,5 kW. Na kraju, Registar kupaca-proizvođača koji je domaćinstvo (ažurirano 13. juna), uključuje 2.347  domaćinstva sa ukupnom instalisanom snagom 19.064,48 kW.

 U FOKUSU:

Kako se navodi na sajtu Elektrodistribucije Srbije, u proteklih godinu i po, broj kupaca-proizvođača električne energije je povećan za oko sedam puta. U ovom trenutku ukupna instalisana snaga priključenih kupaca-proizvođača iznosi oko 52 MW, a veliki broj zahteva za nova priključenja je u obradi. U trenutku iznošenja podataka, 21. maja 2024. godine, bilo je 1.588 zahteva kupaca-proizvođača iz industrije za priključenje, odnosno 415,6 MW solarnih kapaciteta, kao i 437 zahteva domaćinstava i četiri stambene zajednice. Kada je reč o solarnim elektranama, Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je 28. maja 2024. godine da je u tom mesecu ukupan kapacitet na mreži prvi put premašio 100 MW.

Zemlje regiona 

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)

Bosna i Hercegovina – Prema dostupnim podacima postavljeno je ukupno 1.671 proizvodni objekat. U registru Regulatorne komisije za energiju navode da se u Federaciji Bosne i Hercegovine proizvodnja električne energije iz solarnih elektrana odvija u 1.082 proizvodna objekta sa ukupnom instalisanom snagom od 128,451 MW i očekivanom godišnjom proizvodnjom od 231.517,66 MWh. U Republici Srpskoj priključeno je ukupno 589 malih solarnih elektrana, pokazuju raspoloživi podaci dostavljeni od strane nadležnih operatera distributivnog sistema. Od ovog broja malih solarnih elektrana 47 su kupci-proizvođači, a ukupna snaga ovih objekata iznosi oko 102 MW. 

Republika Crna Gora – U ovom trenutku ima više od 4.200 kupaca-proizvođača, odnosno 43.500 KWp ili 43,5  MW instalisane snage fotonaponskih panela na krovovima domaćinstava i privrednih objekata na teritoriji Crne Gore.

Priredila Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Pročitaj, recikliraj i životnu sredinu čuvaj! – nova edukativna akcija „Čistoće”

Foto: JKP „Gradska čistoća’’ Beograd
Foto: JKP „Gradska čistoća’’ Beograd

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća’’ Beograd započelo je veliku akciju obeležavanja gotovo 50.000 plavih PVC kanti za odlaganje mešanog reciklabilnog ambalažnog otpada, nalepnicama sa jasnim uputstvima i dodatnim edukativnim sadržajem kako se pravilno sortira i odlaže ova vrsta otpada.

Kako navode iz ovog javnog komunalnog preduzeća, reč je o besplatnim kantama zapremine 240 litara, podeljenim u proteklom periodu domaćinstvima sa individualnim tipom stanovanja u svim beogradskim opštinama koje ulaze u nadležnost JKP „Gradska čistoća’’ Beograd.

Tokom prvog dana akcije, nalepnicama su obeležene plave PVC kante koje pripadaju domaćinstvima u opštinama Palilula i Rakovica. Na svaku neobeleženu plavu PVC kantu u ovim opštinama operativne ekipe „Čistoće’’ zalepile su nalepnice sa uputstvima koja jasno govore o tome koja vrsta ambalažnog otpada se odlaže u određenu vrstu suda za odlaganje otpada, istovremeno im dajući novi vizuelni identitet.

Pored toga, sugađanima ove dve opštine koji žive u kućama, u poštanske sandučiće ubačene su i edukativne brošure koje govore o tome koliko je reciklaža važna, o značaju primarnog razvrstavanja otpada, kao i o tome kako se ono najpravilnije sprovodi, na način propisan pozitivnim zakonskim propisima.

Građani će na ovim nalepnicama i u edukativnim brošurama moći da pročitaju da se u plave kante odlažu isključivo čiste i oprane aluminijumske limenke od pića, providne plastične boce od napitaka, zatvarači, pet ambalaža, papir, kartonska i Tetra Pak ambalaža, časopisi i novine, kao i da će ekipe „Čistoće’’ iz plavih kanti odnositi isključivo navedene reciklabile.

Pročitajte još:

,,Plave PVC kante namenjene su upravo primarnoj separaciji otpada, a JKP „Gradska čistoća“ Beograd u poslednjih nekoliko godina je podelila domaćinstvima sa individualnim tipom stanovanja 60.000 ovih kanti, dok je u planu podela još 10.000 ovih sudova’’, navodi se u saopštenju.

Foto: JKP „Gradska čistoća’’ Beograd

Akcija je pokrenuta sa ciljem da se poboljša organizacija odnošenja smeća i da se reši problem u uskim ulicama gde nije moguće postaviti kontejnere.

Kako navode, ovom tehnologijom odnošenja smeća se ne ugrožava bezbednost saobraćaja, a znatno se utiče i na smanjenje formiranja „divljih’’ deponija u Beogradu. Značaj podele kanti za odlaganje reciklabilnog otpada je i u tome što se upravo separacijom otpada na mestu njegovog nastanka, u domovima Beograđana, znatno povećava količina prikupljenih reciklabila, kao i stepen zastupljenosti reciklaže u Beogradu.

„Gradska čistoća’’ apeluje na vlasnike kanti da svoje kante ne koriste za odlaganje šuta, zemlje, pepela i žara, jer to dovodi do trajnog oštećenja kante koju će morati da zamene o sopstvenom trošku, već isključivo prema uputstvima naznačenim na novim nalepnicama i edukativnim brošurama koje će tokom ove akcije dobiti svako domaćinstvo koje poseduje plavu PVC kantu.

Jedina obaveza sugrađana je da otpad sortiraju prema jasno dobijenim uputstvima, i određenim danom u nedelji kante ostavljaju ispred svojih kapija, na ulici, jer radnici „Čistoće” nemaju pravo da ulaze na privatne posede.

Energetski portal

Koliko je realan plan da se do 2040. godine udeo obnovljive energije u Srbiji poveća tri puta

Foto-ilustracija: Unsplash (TJ K)
Foto-ilustracija: Pixabay

U prvoj polovini godine u Evropskoj uniji vetro i solarne elektrane prvi put pretekle su fosilna goriva u proizvodnji električne energije. Plan Srbije je da se do 2040. udeo obnovljive energije poveća tri puta. To predviđa nova Strategija energetike koja je ušla u javnu raspravu.

Šef tima konsultanata za izradu Studije razvoja energetike Srbije prof. Dejan Ivezić rekao je za RTS da se nacrt strategije zasniva na dve sintagme koje se najčešće koriste u dokumentu – na energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji.

,,Republika Srbija u svakom trenutku mora da obezbedi svojim građanima i privredi dovoljnu količinu energije i energenata, a ideja je da pritom proizvodnja te energije bude maksimalno zasnovana na korišćenju obnovljivih izvora energije, odnosno na dekarbonizaciji energetskog sektora„, naveo je profesor Ivezić.

Objasnio je da brzo odricanje od proizvodnje struje iz uglja nije realno, kao i da će do 2040. godine taj energent sasvim sigurno biti u energetskom miksu.

Pročitajte još:

,,Ideja je da se ugalj potiskuje iz proizvodnje u meri u kojoj se uključuju obnovljivi izvori energije, tako da praktično snabdevanje električnom energijom ni u jednom trenutku ne bude dovedeno u pitanje“, naveo je Ivezić.

Foto-ilustracija: Pixabay

Istakao je da postoje scenariji po kojima se 2050. godine izlazi iz proizvodnje struje iz uglja, ali da će to mnogo zavisiti i od drugih okolnosti, poput tehnološkog razvoja i izgradnje kapaciteta, poput reverzibilnih hidroelektrana, koji bi omogućili prihvatanje značajnih količina obnovljivih izvora energije.

Profesor Ivezić je istakao da je u Srbiji i dalje na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ali da se čini da je politička volja takva da će na neki način uskoro biti ukinut.

,,Nuklearna energija i nuklearne elektrane se na neki način idealno uklapaju u tu viziju dekarbonizovanih energetskih sistema. Mi smo u nacrtu strategije vrlo detaljno analizirali preporuke Međunarodne agencije za nuklearnu energiju i u skladu sa njima dali jedan predlog kako bi razvoj nuklearne energije i tehnologije u Republici Srbiji mogao da teče u narednim decenijama, pa tako da negde nakon 2040. godine možda na mreži imamo nuklearnu elektranu“, rekao je profesor Ivezić.

Govoreći o sistemima daljinskog grejanja, Ivezić je naglasio da strategija nakon 2040. godine predviđa da se ni mazut ni ugalj ne koriste za potrebe daljinskog grejanja, a da je strategijom predviđeno da se omogući i daljinsko hlađenje, odnosno transformacija u sisteme daljinske energije.

Izvor: RTS

Objavljena prva studija o ekološkim posledicama projekta „Jadar“

Foto-ilustracija; Unsplash (Miningwatch Portugal)
Foto: Wikipedia (Предраг Божић)

I dok se Srbijom širi talas protesta protiv iskopavanja litijuma u dolini Jadra, kompanija Rio Tinto i državne institucije koje podržavaju projekat „Jadar“ navode da nema razloga za brigu jer će biti ispoštovani svi kriterijumi za zaštitu životne sredine.

Međutim, tim domaćih naučnika sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu i Srpske akademije nauka i umetnosti, u saradnji sa istraživačima iz SAD-a, objavio je naučnu studiju u međunarodnom časopisu Scientific Reports koja nepobitno ukazuje na razarajuće ekološke posledice otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.

Na samom početku valja reći da su istražne bušotine već dovele do negativnih uticaja na životnu sredinu zbog curenja toksične vode koja sadrži visoke nivoe bora, arsena i litijuma.

Uprkos najavljenoj novoj tehnologiji, kompanija nije uspela da ispoštuje zakonske granične vrednosti za bor u zemljištu i vodi. Terenske analize su pokazale da usevi uspevaju u oblastima udaljenim od ispitnih bunara, dok su u oblastima oko bunara koji propuštaju vode kontaminirane borom, usevi vidljivo zakržljali. Iako je bor bitan element za ishranu biljaka, toksičnost bora može inhibirati njihov rast, dok visok unos kod ljudi može biti štetan za želudac, jetru, bubrege i mozak i čak dovesti do smrti.

Istraga je otkrila i da su koncentracije arsena u poljoprivrednom zemljištu oko ispitanih bunara prekoračile nacionalne granične vrednosti nekoliko puta.

Pročitajte još:

Raseljavanje stanovništva, uništavanje ugroženih vrsta i vrednih arheoloških nalazišta

Upravo zbog ekstremnih ekoloških posledica eksploatacije litijuma iz ruda, rudnici ovog tipa mahom se nalaze u nenaseljenim mestima i pustinjama Australije, Čilea, Kine, Argentine, Kanade, Zimbabvea i Sjedinjenih Država.

Iako je procenenjeno da se u dolini Jadra nalazi samo jedan odsto svetskih rezervi litijuma, planirani rudnik u Srbiji bi bio prvi i jedini u svetu koji se nalazi u srcu naseljenog i plodnog područja.

Otvaranje rudnika dovelo bi do raseljavanja  preko 20.000 stanovnika koji se trenutno mahom bave poljoprivredom i dobro zarađuju. Domaći stručnjaci ukaziju na to da su prihodi od poljoprivrednih aktivnosti procenjeni na 81,96 miliona evra godišnje, dok bi prihodi od rudnika iznosili daleko manje –  16 miliona evra godišnje.

Dolina Jadra je i žarište biodiverziteta i dom za mnoge endemske vrste koje se nalaze samo u ovom području. Očekuje se da će planirani projekat „Jadar” izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta od kojih 145 ima zaštićeni i strogo zaštićeni status.

Najzad, projekat „Jadar” predstavlja opasnost za postojeću turističku destinaciju, kao i pretnju a preko 50 objekata arhitektonskog nasleđa i arheoloških lokaliteta od istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja.

Stalna pretnja od toksičnog otpada

Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-anderson)

Planirano je da se rudnik litijuma, zajedno sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, nalazi u zapadnom delu Srbije, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom, na području poznatom po prosperitetnoj poljoprivredi.

Preliminarna procenjena površina rudnika je između 2.031 i 2.431 ha, pri čemu se očekuje da će 533 ha zemljišta biti uništeno tokom početne faze implementacije projekta. Od zemljišta koje se uništava, 203 ha su šume, a 317 ha oranice.

Uspostavljanje deponija u neposrednom obalnom pojasu reka Jadar i Korenita, izuzetno bujičnih lokalnih vodotoka, stvorilo bi stalnu opasnost od kontaminacije nizvodnih delova, ugrožavajući vodosnabdevanje za oko 2,5 miliona ljudi.

Planirane su i deponija jalovišta površine 20 ha i deponija industrijskog otpada površine 167 ha napunjena opasnim materijama kao što su kao bor i arsen. Ove opasne materije bi se odlagala na foliju debljine 1,5–2 mm koja bi trebalo da zaštiti podzemne vode od curenja toksičnih materija.

Evropska unija se uzda u srpski litijum

Kako Kina sada kontroliše većinu lanca snabdevanja litijum-jonskim baterijama, sa 80 odsto svetske prerade sirovina, Evropska komisija je podstakla rudarske projekte u Evropi.

Dekarbonizacija saobraćaja i energetike su ključne mere za postizanje klimatke neutralnosti Evrope, a litijum-jonske baterije predstavljaju neizostavnu komponentu zelene tranzicije.

Za ležišta doline Jadar se tvrdi da pokrivaju 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom. Ipak, lokalno protivljenje rudarstvu nastalo je zbog potencijalnih razornih uticaja na podzemne vode, zemljište, upotrebu vode, gubitak biodiverziteta i akumulaciju otpada.

Milena Maglovski

Maribor – Centar primene cirkularne ekonomije

Foto: Vid Ponikvar
Foto: Ljubaznošću Aleksandera Saše Arsenoviča

Nekada je Maribor bio jedan od najrazvijenih gradova Jugoslavije, danas je to drugi po veličini grad u Sloveniji i prvi u regionu u kojem se primenjuju principi cirkularne ekonomije. Usvajanjem Strategije za prelazak grada Maribora na cirkularnu ekonomiju i Akcionog plana strategije, definisani su ključni razvojni projekti tranzicije ovog idiličnog turističkog mesta. Nosioci su i projekta EU Pilot regije biocirkularne ekonomije Podravja i trenutno rade na pripremi akcionog plana i projekata koji će biti realizovani do kraja ove godine. Aleksander Saša Arsenovič, gradonačelnik Maribora, za Magazin Energetskog portala govori o savremenim tehnologijama, energetskoj efikasnosti, klimatskim promenama, održivom razvoju i mnogo čemu još.

Koja savremena tehnološka rešenja koristite za mešoviti komunalni otpad? Da li su u Mariboru počele sa radom spalionice otpada?

– Javno preduzeće Snaga iz Grupe javnog holdinga Maribor (JHMB) obavlja uslugu upravljanja komunalnim otpadom. Mešoviti komunalni otpad se prikuplja po sistemu od vrata do vrata. Izuzetak je strogi centar grada, gde postoje četiri podzemna sabirna mesta za sakupljanje mešovitog komunalnog i drugih vrsta odvojeno sakupljenog otpada. Struja sortira prikupljeni mešani komunalni otpad u različite frakcije u modernoj, dobro opremljenoj i organizovanoj sortirnici. Od ukupno prikupljenih 75.000 tona komunalnog otpada na godišnjem nivou, 32 odsto se prikuplja na samom izvoru kao mešani komunalni otpad, a 68 odsto odvojeno, to sve ide otkupljivačima na dalju preradu i reciklažu. U Mariboru još nije postavljena spalionica otpada. Pripremaju se procedure za smeštaj, a u pripremi je izmena i dopuna Uredbe o spaljivanju otpada.

Da li razvijate koncept javno-privatnog partnerstva za plasman inovacija i koliko investicija privlače ovakvi projekti za zaštitu životne sredine? 

Foto: Marko_Petrej

– Realizuju se projekti energetske obnove javnih zgrada po modelu javno-privatnog partnerstva. U 2019.  godini opština Maribor je u okviru javno-privatnog partnerstva po modelu energetskog ugovaranja u potpunosti renovirala 14 i delimično renovirala 10 javnih zgrada. Za sveobuhvatno renoviranje opština je dobila grantove za koheziju. Tako je opština u 2019.  godini izvršila najveću energetsku obnovu u regionu. Obnovljena su 24 javna objekta (škole, vrtići, sportske sale). Vrednost projekta iznosila je 12 miliona evra. Godišnja potrošnja energije smanjena je za 5.952 MWh, troškovi energije za 446.000 evra, troškovi održavanja za 28.500 evra, a emisija CO2 smanjena je za 1.305 tona. Uslovi rada i života su značajno poboljšani, a korisnici su prezadovoljni. Projekat se redovno prati i uštede verifikuju od strane Agencije za energetiku i klimu Podravja – ENERGAP, koja je takođe učestvovala u procesu pripreme dokumentacije, dobijanja kohezionih sredstava i nadgledanja realizacije investicije. 

U FOKUSU:

Koliko radite na poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima?

Foto: Marko Petrej

– Zajedno sa opštinom, ENERGAP građanima nudi energetske konsultacije tokom cele godine. U konsaltingu za građane aktivno sarađuje i sa energetskim konsultantima koji rade u okviru nacionalne mreže ENSVET (mreža energetskih konsultantskih kancelarija). U okviru kancelarije ENSVET građani dobijaju i besplatne savete i informacije vezane za ulaganja u efikasno korišćenje energije i obnovljive izvore energije uz mogućnost dobijanja bespovratnih finansijskih podsticaja i povoljnih kredita. Građani sve neophodne informacije i obaveštenja o besplatnim energetskim konsultacijama mogu naći na sajtu ENERGAP-a, kao i na društvenim mrežama. Povremeno objavljuju savete o uštedi električne i toplotne energije, informacije o ugljeničnom otisku i kako ga smanjiti, o tenderima za dobijanje bespovratnih sredstava, savete o rashlađivanju prostorija u letnjim mesecima i kako da se bezbedno izlažu suncu. Organizuju se i razna onlajn predavanja i seminari za građane na teme uštede, grejanja, samoodrživosti, energetske obnove, izgradnje, ulaganja u obnovljive izvore energije itd. U prostorijama ENERGAP-a nalazi se i savetodavna kancelarija za promociju korišćenja obnovljivih izvora energije koja je namenjena svim zainteresovanim građanima, opštinama i preduzećima.

Na koji način poboljšavate kvalitet vazduha, povećavate upotrebu obnovljivih izvora energije i radite na razvoju mobilnosti?

– Zagađenje vazduha u Mariboru iz godine u godinu je sve manje. Najveći udeo zagađenja, naročito tokom grejne sezone dolazi zbog upotrebe veoma starih i neefikasnih uređaja. Vrednosti zagađujućih materija, posebno čestica PM10, značajno su pale u poslednjih šest godina. U 2018. godini na mernom mestu Krekovo/Tirševa bio je čak 21 dan gde je prekoračena dnevna granična vrednost, a 2023. godine na istom mernom mestu nije zabeležen ni jedan dan. Svi izveštaji sa praćenjem kvaliteta ambijentalnog vazduha i praćenjem stanja na svim mernim mestima su javno dostupni na ekološkom sajtu, kao i na posebnoj Interaktivnoj mapi. U oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije planiramo postavljanje osam solarnih elektrana (ukupne snage 1 MW) koje će raditi u cilju stvaranja lokalne nezavisne zajednice, a takođe planiramo nove solarne elektrane na 14 javnih objekata snage 2 MW. Planirane su dodatne elektrane na zatvorenim deponijama Porežje i Dogoše, a u toku su i razgovori za izgradnju jedne od 5 MW na železničkom trouglu.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Raspisan Javni poziv za krave za uzgoj teladi za tov

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)
Photo-illustration: Unsplash (Matteo Di Iorio)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, raspisalo je javni poziv za subvencije za krave za uzgoj teladi za tov i trajaće do 30. avgusta 2024. godine.

Kako se navodi, pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju i koje je u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršilo obnovu registracije za tekuću godinu, pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, i to za kravu oteljenu u periodu od 1. aprila 2023. godine do 31. marta 2024. godine.

Podnosilac može da podnese samo jedan zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u toku trajanja javnog poziva i, a za isto grlo zahtev može da podnese jednom za jednu kalendarsku godinu.

Pročitajte još:

Ostvarivanje prava na podsticaje za za krave za uzgoj teladi za tov se pokreće izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u onlajn formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar, odnosno na portalu ePodsticaji, a koji se potpisuje registrovanom šemom elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju.

Aktuelna verzija Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov, dostupna je ovde.

Tekst Javnog poziva možete preuzeti ovde.

Energetski portal

Prikupljanje opasne ambalaže, put ka zaštiti životinja od trovanja

Foto-ilustracija: Pixabay (Rafael_Neddermeyer)
Foto-ilustracija: Unsplash (borishamer)

Od početka godine u okolini Kikinde je registovano nekoliko masovnih uginuća divljači i ptica selica, a uzrok je trovanje najčešće sredstvima koja se koriste u zaštiti useva. Zato se ovih dana sprovodi akcija prikupljanja te opasne ambalaže.

Ambalaža pesticida, herbicida i toksičnih sredstava koja se koriste u kontroli poljoprivredne proizvodnje često nebrigom završavaju pored parcela, puteva, kanala za navodnjavanje i oranica što dugoročno dovodi do trovanja divljači i uništavanja plodnog zemljišta. U Kikindi je lokalni sekretarijat za ekologiju organizovao priklupljanje ovog opasnog otpada.

„Alarmantno je to što sada imamo na našim poljima, odnosno u našem ataru to je da se ta ambalaža nekontrolisano baca u kanale, da se ona nekontrolisano spaljuje pored puteva, na svojim njivama id a na taj način ne vodimo praktično nikakvog ozbiljnog računa i dovodimo se u alarmantnu situaciju što se tiče same ekologije“, kaže Ranko Orestija, poljoprivrednik iz Kikinde.

PROČITAJTE JOŠ:

„Da atar ne liči na deponiju, da kanalima ne plivaju flaše, flaše od otrova, da nam divljač ne bude ugrožena , ekosistem da ne bude ugrožen i ubuduće isto ću se potruditi da učestvujem u ovim akcijama“, rekao je Dušan Tomić, poljoprivrednik iz Ruskog sela.

Planirano je da se ovakve akcije organizuju periodično uz edukaciju kako pravilno tretirati i odložiti ekološki opasan otpad. Ubuduće će seo ovoj temi pričati i u osnovnim školama.

„Ovo je početak aktivnosti, najpre na edukaciji o tome koliko je bitno, odnosno koliko je štetno na neadekvatan način odložiti ovakvu vrstu ambalaže, a zatim kako pravilno zbrinuti opasan otpad, jer je sam sadržaj u ambalažnom otpadu koncentrovan i vrlo opasan kako za životnu sredinu, tako i za zdravlje ljudi“, izjavila je Miroslava Narandžić iz Sekretarijata za ekologiju grada Kikinde.

Analiza srpskog Udruženja za održivu poljoprivredu i zaštitu bilja pokazuje da je u prethodnih pola decenije na ovaj način svake godine prikupljeno prosečno više od 32 tone ovog opasnog otpada.

Izvor: RTS

U reci Seni ipak održano takmičenje olimpijskih sportista

Foto-ilustracija; Unsplash (leonard-cotte)
Foto-ilustracija; Unsplash (diogo-fagundes)

Reka Sena teče dužinom od 777 kilometara, prolazi kroz Pariz i uliva se u Lamanš. Od Olimpijskih igara 1900. godine, Sena je bila mesto takmičenja, ali zbog zagađenja, kupanje je bilo zabranjeno od 1923. godine što je tačno čitav vek.

Posle višemesečnih debata i polemisanja o tome da li će reka Sena biti dovoljno čista da bi se u njoj takmičili olimpijski sportisti, zvaničnici su ocenili da je voda bezbedna za plivanje nakon testa od pre dva dana, što je poslednji momenat pred termine održavanja.

Rezultat je pokazao da su uslovi povoljni za nastavak muških i ženskih triatlonskih trka, pri čemu je muška trka već bila odložena dan ranije zbog kvaliteta vode. Ovonedeljne najnovije analize vode ocenjene su kao usaglašene sa standardima koji su traženi, što je omogućilo održavanje takmičenja, preneli su svetski mediji.

Pročitajte još:

Problem su stvarale kiše, koje smo gledali i tokom otvaranja Olimpijade. Obilne kiše uticale su na kvalitet vode, što je dovelo do otkazivanja treninga, ali organizatori su uložili značajne napore da obezbede bezbednost vode na nimalo jednostavan način. Ulaganje od oko 1,5 milijardi dolara u čišćenje reke imalo je za cilj da učini reku pogodnom za Igre. Ključne inicijative, poput izgradnje skladišta kišnice, sprečile su značajno ispuštanje zagađenja.

Sve u svemu, prva takmičenja u Seni održana su 31. jula 2024. godine, a triatlonke i triatlonci su zaplivali u reci, zahvaljujući velikim ulaganjima u čišćenje reke.

Sena će nastaviti da bude mesto olimpijskih takmičenja, a celokupnim diskursom u javnoj sferi vezano za temu čišćenja reke poslala se ujedno i poruka da je čist vodeni resurs tema koja se ne sme zanemariti.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by The Olympic Games (@olympics)

Energetski portal

EBRD i EU mobilisaće do 100 miliona evra za investicije u sirovine, uključujući Srbiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul-Alain Hunt)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Kako bi se obezbedila kapitalna ulaganja za istraživanja kritičnih i strateških sirovina, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska unija, pokrenule su zajednički mehanizam sa ciljem mobilisanja do 100 miliona evra investicija.

Smanjenje rizika od potencijalnih poremećaja u lancu snabdevanja zahteva razvijanje održivih projekata za kritične sirovine, na čemu Evropska unija već radi. Kako se navodi, ovo će osigurati da industrijski sektori imaju neophodne resurse uz održavanje ekoloških i društvenih standarda Evropske unije.

,,Novi zajednički objekat će podržati ciljeve EU Zakona o ključnim sirovinama (eng EU’s Critical Raw Materials Act) i takozvani REPowerEU plan.

EBRD će obezbediti 25 miliona evra, a kako se navodi, Evropska unija će dodati svoj doprinos iz programa Horizont Evropa (eng Horizon Europe Programme) u okviru InvestEU okvira. Cilj ovog Fonda jeste da se mobiliše dodatnih 50 miliona evra.

Pojašnjenja radi, Horizont Evropa predstavlja ključni program finansiranja istaživanja i inovacija do 2027. godine. On je usmeren na klimatske promene i pomaže u postizanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a podstiče i konkurentnost i rast Evropske unije. Takođe, njime se podržava stvaranje i bolje širenje kvalitetnog znanja i tehnologija.

Pomenuti Fond osloniće se na veliko iskustvo EBRD-a u finansiranju projekata u oblasti rudarstva. Na ovaj način, biće olakšana početna ulaganja u operacije u zemljama članicama Evropske unije gde Banka posluje i to su Bugarska, Hrvatska, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Pročitajte još:

Pored ovih zemalja, uključuju se i one ekonomije EBRD-a koje su izvan Evropske unija, a koje su obuhvaćene programom Horizon Evropa. Tu se misli na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Armeniju, Kosovo*, Gruziju, Moldaviju, Tunis, Tursku i Ukrajinu.

,,Pošto aktivnosti u istraživanju rudarstva još uvek ne donose prihod, najprikladniji instrument podrške je kapital. EBRD očekuje ulaganje u pet do 10 malih kompanija koje se bave rudarstvom (mala i srednja preduzeća, srednja preduzeća ili mala srednja preduzeća), odnosno koje se bave istraživanjem kritičnih sirovina u prihvatljivim zemljama’’, navodi se na sajtu EBRD-a.

Pomenuti Fond, doprineće i ključnom prioritetu Strategije za sektor rudarstva EBRD-a, a to je podrška istraživanju i proizvodnji metala i minerala koji su potrebni za prelazak na zelenu energiju i digitalizaciju.

Sredstva iz fonda koristiće se za finansiranje odgovornih istraživačkih aktivnosti, u skladu sa visokim standardima u oblasti klima, upravljanja, zaštite životne sredine i društvenog uticaja. Svi projekti će biti podložni strogim pravilima usklađenosti sa Pariškim sporazumom, ali i politikom zaštite životne sredine i društva EBRD-a.

Kako se navodi, Fond je deo Junior Mining okvira EBRD-a (eng Junior Mining Framework) usvojenog u julu ove godine, koji obuhvata 150 miliona evra kapitalna i kvazi-kapitalna ulaganja u rudarstvene kompanije u ranoj fazi razvoja. Kako je EBRD ranije pisao, investicije će biti prvenstveno usmerene na kvalitet tranzicije sa dobrim upravljanjem, istovremeno promovišući bolja upravljanja na nivoima pojedinačnih podprojekata i na nacionalnom nivou.

Energetski portal

Puštena u rad solarna elektrana „B2 Nova Sun“

Foto: MT-KOMEX
Foto: MT-KOMEX

Solarna elektrana „B2 Nova Sun“ zvanično je puštena u rad 1. avgusta, što predstavlja značajan korak u razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji. Elektrana se nalazi u industrijskom delu Nove Crnje, na prostoru od približno 13 hektara, neposredno uz bivšu Fabriku za proizvodnju šećera. Ovaj ambiciozni projekat, čija je snaga 9,9 MW, godišnje će proizvoditi oko 14.000 megavat-sati električne energije, značajno doprinoseći energetskoj stabilnosti zemlje.

Za izgradnju ove solarne elektrane upotrebljeno je 16.820 bifacijalnih panela renomiranog proizvođača Canadian Solar i 100 invertora Fronius Tauro, koji su poznati po svojoj efikasnosti i pouzdanosti. Kako bi se maksimalno iskoristio potencijal solarne energije, paneli su postavljeni na specijalno dizajniranu konstrukciju turskog proizvođača Kirac Metal.

Proizvedena električna energija će biti plasirana u elektrodistributivni sistem, osiguravajući stabilno snabdevanje naselja Nova Crnja, kao i mesta Srpska Crnja i Vojvoda Stepa. Ova solarna elektrana ne samo da će doprineti energetskoj sigurnosti, već će i na godišnjem nivou smanjiti emisije ugljen-dioksida za više od 15.817 tona, što će imati značajan pozitivan uticaj na očuvanje životne sredine.

Pročitajte još:

Kompanija MT-KOMEX, koja je bila zadužena za izgradnju „B2 Nova Sun“, ima bogato iskustvo u oblasti obnovljivih izvora energije. Do sada su izgradili i isporučili opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i krovovima, sa ukupnom instalisanom snagom od 140 MW. Njihov stručni tim pruža podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i dobijanja upotrebne dozvole, sve prema principu ključ u ruke.

Ugovor o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti sa Akcionarskim društvom „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) predstavlja važan korak za „B2 Nova Sun“. Ovo je jedna od prve dve solarne elektrane koje imaju potpisan ugovor sa EPS-om za otkup električne energije i preuzimanje balansne odgovornosti u probnom i trajnom radu na period od 15 godina.

Ovaj projekat ne samo da pruža sigurnost u snabdevanju električnom energijom za lokalnu zajednicu, već i značajno doprinosi očuvanju životne sredine, čineći ga primerom održivog razvoja u Srbiji.

Energetski portal

Pokrenuta inicijativa za obnovu i izgradnju javnih česmi u Srbiji

Foto: pixabay

Mreža organizacija i pojedinaca ujedinjenih u borbi za pristup vodi, Pravo na vodu, u saradnji sa Organizacijom za političku ekologiju (POLEKOL), pokrenula je inicijativu za obnovu postojećih i izgradnju novih česmi širom Srbije.

Građani sada imaju mogućnost da zajednički, na jednostavan način, pošalju peticiju za obnovu ili izgradnju javnih česmi na mestu gde smatraju da je njeno postojanje neophodno, navodi se u saopštenju POLEKOL-a.

“Iz godine u godinu se suočavamo sa sve češćim i intenzivnijim toplotnim talasima. Ekstremno visoke temperature, uslovljene klimatskim promenama, mogu ozbiljno narušiti zdravlje ljudi, posebno ranjivih grupa poput dece, ljudi sa hroničnim bolestima, starijih i osobe u situaciji beskućništva. Voda tokom ovakvih vremenskih nepogoda je spasonosna, a omogućavanje pristupa vodi putem javnih česama je urgentna mera za ublažavanje neželjenih posledica”, dodaje se u saopštenju.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Pravo na vodu (@pravonavodu)

Pravo na vodu zastupa stav da je voda javno dobro, te da mora biti omogućena svima na neprofitnoj osnovi. Ukoliko na javnim površinama ne postoje česme sa čistom pijaćom vodom, ne možemo govoriti o funkcionalnom sistemu javnog zdravlja živeći u izmenjenim klimatskim uslovima, poručuju iz Prava na vodu.

Pod javnim površinama podrazumevaju one koji su dostupne svima, koji služe za zajedničke aktivnosti, okupljanja i interakciju ljudi, poput ulica, trgova, parkova, dvorišta škola i vrtića, sportskih terena, šetališta i slično.

Pročitajte još:

U akciji “Zajedno šaljemo inicijative da česme zažive” mogu učestvivati svi – pojedinci, inicijative, udruženja i ostali. Sve što je potrebno jeste popuniti jednostavan formular koji se nalazi na ovom linku i poslati inicijativu.

“Smatramo da apsolutno svaki čovek mora imati pristup dovoljnoj količini kvalitetne vode kako bi zadovoljio svoje životne potrebe. Da bi se ovo ostvarilo, neophodno je direktnije uključivanje stanovništva i lokalnih zajednica u procese odlučivanja o ovom resursu”, navode iz Prava na vodu.

Energetski portal

1...161718...1.533Page 17 of 1.533

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
26
27
28
29
30
31
1
Events for 31st avgust
No Events
2
3
4
5
6
7
8
Events for 1st septembar
No Events
Events for 2nd septembar
No Events
Events for 3rd septembar
No Events
Events for 4th septembar
No Events
Events for 5th septembar
No Events
Events for 6th septembar
No Events
Events for 7th septembar
No Events
9
10
11
12
13
14
15
Events for 8th septembar
No Events
Events for 9th septembar
No Events
Events for 10th septembar
No Events
Events for 11th septembar
No Events
Events for 12th septembar
No Events
Events for 13th septembar
No Events
Events for 14th septembar
No Events
16
17
18
19
20
21
22
Events for 15th septembar
No Events
Events for 16th septembar
No Events
Events for 17th septembar
No Events
Events for 18th septembar
No Events
Events for 19th septembar
No Events
Events for 20th septembar
No Events
Events for 21st septembar
No Events
23
24
25
26
27
28
29
Events for 22nd septembar
No Events
Events for 23rd septembar
No Events
Events for 24th septembar
No Events
Events for 25th septembar
No Events
Events for 26th septembar
No Events
Events for 27th septembar
No Events
Events for 28th septembar
No Events
30
1
2
3
4
5
6
Events for 29th septembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs