Home Blog Page 1551

Elektrana na biogas u Zrenjaninu na čekanju

waste-management-world.com

biogas

Vlada Kraljevine Holandije je u junu ove godine na konkursu podsticaja održivog ekonomskoh razvoja putem poboljšanja energetske efikasnosti odobrila gradu Zrenjaninu sredstva za finansiranje elektrane na biogas koja bi proizvodila toplotnu i električnu energiju.

Vrednost investicije je 729 hiljada evra, a trebalo bi da bude donirana u vidu mašina za predstojeću bioelektranu koje će montirati firma „Host bio enerdži“ iz Holandije. Uslovi konkursa predviđaju da Zrenjanin obezbedi lokaciju predstojeće fabrike, ali i zemljište na kome će se proizvoditi biomasa. Takođe, neophodan je i privatni partner koji bi investirao oko 780 hiljada evra kako bi ovaj projekat bio završen.

JKP „Gradska toplana“ iz Zrenjanina je u avgustu ove godine raspisala javni konkurs za investitore koji su zainteresovani za ovaj projekat, ali je danas saopštila da zbog podnete dokumentacije mogućih investitora, koja nije kompletna, tender mora da bude obustavljen.

Početkom sledeće godine ovo preduzeće će ponovo raspisati tender ako vlada Holandije još uvek bude zainteresovana da ulaže u ovaj projekat.

Ugovor sa privatnim partnerom bi trebalo da bude potpisan na 25 godina, a investitor će imati 75% dobiti od proizvodnje električne i toplotne energije iz ove biogasne elektrane. Elektrana na biomasu u Zrenjaninu bi trebalo da ima instalisanu snagu od 360kW, a proizvodnja energije iz biogasa bi trebalo da počne u oktobru 2014. godine.

S.J.

Foto: waste-management-world.com

U Budvi potpisana Deklaracija o zaštiti prirodnih dobara

zastita zivotne sredinePredstavnici Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Hrvatske na drugoj međunarodnoj konferenciji „Parkovi dinarskog luka“ koja se održava u Budvi,  usvojili su Deklaraciju o daljem unapređenju zaštićenih prirodnih dobara regiona.

Ova konferencija traje od 2. do 5. decembra, a okuplja 79 predstavnika nacionalnih parkova i parkova prirode iz Srbije i regiona koji pripadaju Dinarskom luku.

Projekat „Parkovi dinarskog luka“ organizuje Svetski fond za prirodu (WWF) i Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore, a predstavlja nastavak sporazuma koji je potpisan 2008. godine, a čiji je cilj zaštita prirode ovog regiona.

Sporazum „BIG WIN for Dinaric Arc“ bi trebalo da unapredi saradnju zemalja potpisnica u očuvanju prirodnih raznolikosti dinarskog regiona, ali i da približi ove zemlje mreži Evropske Unije „Natura 2000” čiji je osnovni cilj da unapredi očuvanje prirode u EU. Ova mreža dobija više milijardi evra za svoje projekte, a čine je područja koje je Evropska Unija proglasila za posebno vredna i značajna u oblasti očuvanja životne sredine.

Dinarski luk koji se prostire na preko više od 100 hiljada kilometara kvadratnih u nekoliko zemalja posebno je značajan zbog toga što je prirodno stanište više od 5 hiljada biljnih i životinjskih vrsta koje ne mogu da se nađu u drugim delovima sveta, a pojedini njegovi delovi su pod zaštitom Uneska.

S.J.

Prva vetroelektrana uskoro u Kazahstanu

vetroparkKompanija „FWT” započela je proizvodnju 22 vetrenjače, pojedinačne snage 2MW, u svojoj fabrici u Nemačkoj za prvi vetropark u Kazahstanu.

Ovaj vetropark biće izgrađen na severu Kazahstana nedaleko od glavnog grada Astana, a prva isporuka vetrenjača je već poslata 27. novembra.

Inače zbog velike godišnje temperaturne promene, od -40 zimi do +40 stepeni celzijusa leti, vetrenjače su optimizovane za rad u posebnim klimatskim uslovima. Kompaniji „FWT”, koja je prošle godine nastala iz firme u stečaju „Fuhrlander“, ovo je prvi veliki ugovor.

Investitori projekta su najveća kazahstanska energetska kompanija „Samruk Enerdži” (Samruk Energy), osnovana radi sprovođenja politike Vlade u pogledu modernizacije i izgradnje energetskih postrojenja, i Evroazijska razvojna banka. Pored njih i Evropska razvojna banka razmatra mogućnost finansiranja ovog velikog projekta, izjavio je njen predstavnik, gospodin Fil Benet, prilikom prve posete Kazahstanu.

Kazahstan je 30. avgusta ove godine usvojio program o energetskoj efikasnosti kojim se obavezuje da do 2015. godine godišnje smanji potrošnju energije za 10%, a takođe propisane su i „fid-in“ tarife kao podsticaj za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

M.K.

Mini hidroelektrana na reci Spreči značajna i za Republiku Srpsku i za BiH

mini hidroelektranaPreduzeće „EEH-Hidroenergija“ iz Gračanice planira izgradnju mini hidroelektrane na reci Spreči u Republici Srpskoj. Ova firma bi trebalo da uloži više od 2 miliona evra u ovaj projekat, a u planu im je i da očiste preko 700 metara korita reke Spreče.

Iz opštine Petrovo su početkom jula dali saglasnost za dobijanje dozvola za izgradnju ove mini hidroelektrane, a trenutno je u toku izdavanje ekološke dozvole. Elektrana će se nalaziti na granici između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

Na sastanku opštine Gračanice (Federacija Bosne i Hercegovine) i opštine Petrovo (Republika Srpska) povodom izgradnje mini hidroelektrane izjavljeno je da ove opštine podržavaju izgradnju ovog objekta i smatraju da će imati koristi od njega.

Opštine će dobiti koncesionu naknadu, a trebalo bi i da se popravi oštećeni most koji se nalazi na putu Petrovac-Orahovo, izjavio je direktor preduzeća „EEH-Hidroenergija“ Edin Osmanović, za novinsku agenciju „Srna“.

Inače, iskorišćeni hidropotencijal Bosne i Hercegovine je ispod 40%, što je veoma nisko u poređenju sa evropskim zemljama.

Ipak Bosna i Hercegovina ima u planu izgradnju velikog broja malih hidroelektrana; s tim u vezi u slivu reke Neretve planirana je gradnja više od 40 mini hidroelektrana.

S.J.

Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

biomasaNa konferenciji o biomasi „Stanje i razvoj korišćenja biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“ koja je održana juče u PKS ocenjeno je da biomasa predstavlja budućnost daljinskog grejanja u Srbiji, ali da se njena upotreba može proširiti i na druge delatnosti.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Privredne Komore Srbije, gospodin Raša Ristivojević, koji je tom prilikom izjavio da je potrebno investiranje u obnovljive izvore energije kako bi se omogućio razvoj privrede, ali i očuvanje životne sredine.

Istakao je i da su za proizvodnju energije iz biomase najpogodnija kogenerativna postrojenja zbog toga što se kao proizvod dobija i toplotna i električna energija. Osim na kogenerativna postrojenja, trebalo bi se fokusirati i na proizvodnju biogoriva, ali i na korišćenje biomase umesto fosilnih goriva. Takođe, zakoni u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije se moraju uskladiti sa onima u Evropskoj Uniji kako bi došlo do progresa.

Gospodin Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da će sledeće godine biti osnovan Budžetski fond za energetsku efikasnost iz koga će se finasirati projekti u oblasti obnovljivih izvora energije, a predviđa se da će najviše takvih projekata biti upravo iz biomase.

Prisutni na konferenciji su izrazili želju da se uskoro otpočne sa projektom „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“ koji je proizvod zajedničke saradnje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Privredne Komore Srbije i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP).

S.J.

Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

Na konferenciji „Stanje i razvoj korišćenja biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“, koja je održana 03.12. u Privrednoj komori Srbije, ocenjeno je da biomasa predstavlja budućnost daljinskog grejanja u Srbiji, ali da se njena upotreba može proširiti i na druge delatnosti.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Privredne Komore Srbije, gospodin Raša Ristivojević, koji je tom prilikom izjavio da je potrebno investiranje u obnovljive izvore energije kako bi se omogućio razvoj privrede, ali i očuvanje životne sredine. On je takođe istakao da su za proizvodnju energije iz biomase najpogodnija kogenerativna postrojenja zbog toga što se kao proizvod dobija i toplotna i električna energija, ali i da se, osim toga, treba fokusirati i na proizvodnju biogoriva, kao i na korišćenje biomase umesto fosilnih goriva. Prema njegovim rečima, zakoni u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije se moraju uskladiti sa zakonima u Evropskoj Uniji kako bi došlo do progresa.

Gospodin Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da će sledeće godine biti osnovan Budžetski fond za energetsku efikasnost kojim će projekti u oblasti obnovljivih izvora energije biti finansirani, a predviđa da će najviše takvih projekata biti upravo iz biomase.

Prisutni su izrazili želju da se uskoro otpočne sa projektom „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“ koji je proizvod zajedničke saradnje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Privredne Komore Srbije i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP).

S.J.

Podsetnik: Konkurs za dodelu sredstava za ponovnu upotrebu otpada

keseMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je u avgustu ove godine javni konkurs kojim se dodeljuju podsticajna sredstva za ponovno upravljanje otpadom ili za dobijanje energije iz plastičnih kesa tregerica.

Na konkurs se mogu prijaviti proizvođači kesa tregerica čija je debljina preko 20 mikrona kao i licencirani operateri otpada.

Ova podsticajna sredstva će biti dodeljena po kilogramu ili po toni, u zavisnosti od vrste otpada koji se koristi; najmanje za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije (5 dinara po kilogramu), a najviše za reciklažu otpadnih guma (18390 dinara po toni).

Podsticajna sredstva će se dodeljivati i za ponovnu upotrebu akumulatora, industrijskih baterija, rashladnih i grejnih uređaja, različitih svetiljki, elektronske i električne opreme.

Svi zainteresovani mogu da se prijave do 31. januara 2014. godine.

Konkursnu dokumentaciju možete preuzeti ovde.

Porezi u Bugarskoj odbijaju investitore u obnovljive izvore energije

obnovljivi izvori energijeStrani investitori u Bugarskoj se ovih dana sve više protive uvođenju poreza na prihod od 20% za proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

Ovaj predlog uvođenja poreza izneo je gospodin Volen Siderov, šev nacionalističke partije, tokom glasanja o donošenju Zakona o budžetu za 2014. godinu.

Ubrzo nakon toga, u nedelju, predstavnici Asocijacije italijanskih i nemačkih biznismena u Bugarskoj su se obratili premijeru Bugarske, ali i ministru ekonomije i energetike, uz iznošenje stava da je uvođenje ovog poreza kontradiktorno preporukama Evropske Komisije što bi moglo pogoršati investicionu klimu u zemlji i smanjiti poverenje u bugarski energetski sektor.

Na ovaj način diskriminišu se proizvođači energije iz vetroparkova i solarnih elektrana i povećava se opasnost od retroaktivnog uticaja na ekonomiju u ovoj oblasti.

Ovakav izostatak strategije i vizije u razvoju energetskog sektora u Bugarskoj nateraće investitore da sada dobro razmisle pre nego što dođu u Bugarsku.

M.K.

Korišćenje „simprolita“ obezbeđuje energetski efikasnu gradnju

simprolit„Simprolit system” koji je nastao u saradnji Srbije i Rusije danas predstavlja ekološki, energetski efikasni, ali i najjeftiniji sistem izgradnje objekata.

Simprolit je sastavljen od kuglica stiropora koje su obavijene sa šest dodataka i vibracijom, a sve to je povezano cementom kako bi se dobila cementna rešetka.

Uz odlične performanse, štednju energije i leti i zimi, gradnja ovim sistemom omogućava da vazduh prolazi kroz zidove tako da nema štetnih materija koje se zadržavaju unutar objekta. Osim toga, materijal može da pluta po vodi, otporan je na vatru oko 3 sata, stabilniji je u slučaju zemljotresa.

Veoma je lak pa omogućava bezbednu nadogradnju, ali poseduje i veliku otpornost na vremenske uslove o čemu svedoče i srpski, ruski i evropski sertifikati koje poseduje.

Kreator ovog pronalaska je dr Milan Dević koji je i dobitnik svetskih nagrada za simprolit. Inače firma „Simprolit“ proizvodi različite tipove blokova, fasadnih ploča, međuspratnih ploča, termoizolacije od ovog materijala, a kojim su izgrađene stambene zgrade i restorani u Beogradu, aerodrom u Moskvi, stambeni objekti, domovi zdravlja i tržni centri u Rusiji.

Uskoro javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na preostalim lokacijama u Srbiji

ministarstvo energetikePredstavnici 20 lokalnih samouprava i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine sastali su se juče u prostorijama ovog ministarstva kako bi razgovarali o predstojećem javnom pozivu za izgradnju mini hidroelektrana.

Gospodin Dejan Trifunović, pomoćnik ministra za elektroenergetiku, prisustvovao je ovom sastanku na kojem se, između ostalog, govorilo i o koracima koje je resorno ministarstvo preduzelo u okviru izbora lokacija i dobijanja dozvola. Predstavnicima opština su predstavljeni i zakoni u oblasti obnovljivih izvora energije, kao što je Nacionalni akcioni plan, različite uredbe, novi Zakon o energetici.

Naglašeno je da će investitori lakše dobijati dozvole za gradnju ovakvih projekata, ali i da su zakoni napravljeni tako da će ceo proces dodeljivanja lokacija biti transparentan. S druge strane, predstavnici opština su izložili i svoje probleme u vezi sa dobijanjem dozvola. Jedan od najčešćih uzroka za ostajanje bez lokacijskih i građevinskih dozvola su nerešeni odnosi među vlasnicima lokacija, kažu iz lokalnih samouprava.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je u februaru ove godine raspisalo javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu je potpisan Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 MHE. Za preostale lokacije mini hidroelektrana investitori će moći da konkurišu čim Ministarstvo energetike raspiše drugi javni poziv.

Antidamping mere za Kinu

solarni paneliOvog petka, 6. decembra, počeće da se sprovode antidamping mere koje Evropska Unija uvodi Kini. Ove mere će se odnositi na fotonaponske panele iz Kine koji se u Evropskoj Uniji prodaju po niskim cenama.

Podsetimo, sukob između EU i Kine počeo je još tokom prošle godine kada je Evropska Unija tražila od Kine da poveća cenu svojih panela jer niskim cenama šteti evropskim proizvođačima.

Kina je to odbila i tako je u septembru 2012. godine pokrenuta antidamping istraga protiv ove zemlje.

U junu ove godine komesar za trgovinu Evropske Unije, gospodin Karel de Guht, uveo je porez u EU od 12% na kineske solarne panele i tom prilikom izjavio da bi cena ovih panela trebalo da bude znatno veća, ali i izrazio želju da se postigne dogovor sa Pekingom.

S obzirom da do dogovora nije došlo, od petka će se u svim zemljama EU plaćati veća cena za kineske solarne panele naredne 2 godine.

Inače, antidamping mere uvodi zemlja koja smatra da je niska cena nekog uvoznog proizvoda oštetila njenu industriju. U ovom slučaju jeftini kineski solarni paneli koji zauzimaju preko 65% tržišta doveli su do gašenja nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela, kojih je najviše u Nemačkoj.

Odlaganje medicinskog otpada u Srbiji

medicinski otpadU Srbiji se svake godine proizvede između 4500 i 5000 tona medicinskog otpada, ali ne postoji adekvatan program za njegovo odlaganje. Prema „Pravilniku o upravljanju medicinskim otpadom“ koji je donet od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine 2010. godine, sterilisan i usitnjen otpad se razvrstava po kategorijama u atestirane kontejnere različite boje koji se zaključani odvoze na deponije. Obično su to gradske deponije, jer danas postoji samo 7 sanitarnih deponija na teritoriji naše zemlje koje se vode kao regionalne, ali se samo oko 10% medicinskog otpada odlaže na njima. Mnoge deponije, na kojima se odlaže medicinski otpad, se nalaze blizu grada, pa čak i u samom centru.

Dozvole za upravljanje medicnskim otpadom

Tokom prošle godine Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine podelilo je svega 6 dozvola za upravljanje medicinskim otpadom. Dom zdravlja Kragujevac je prvi koji je dobio trajnu dozvolu za uništavanje medicinskog otpada u Srbiji. Za dobijanje dozvole za upravljanje medicinskim otpadom potrebno je da svaka ustanova koja proizvodi više od 500kg ovakvog otpada napiše plan o njegovom upravljanju u sledeće tri godine, ali i da ima osoblje zaduženo za upravljanje takvim otpadom. Posle podnošenja dokumentacije i različitih provera dobija se akreditacija ISO 15189, a zatim i akreditacija Ministarstva zdravlja i tek onda može da se konkuriše za dobijanje dozvole za upravljanje medicinskim otpadom. Za ovu dozvolu je potrebno imati odgovarajuće prostorije, tehnologiju, kao i radni kadar koji je prošao obuku o upravljanju medicinskim otpadom.

Neki od gradova koji su rešili svoj problem sa medicinskim otpadom su Kraljevo i Kruševac. Naime, zdravstveni centar „Studenica“ iz Kraljeva dobio je donaciju Evropske Unije koja je omogućila nabavku mašina za sterilisanje i drobljenje ovakve vrste otpada, ali i posebna vozila za prikupljanje medicinskog otpada iz drugih ustanova koje generišu ovakav otpad na teritoriji Kraljeva. U opštini Kruševac je pre pet godina započet projekat rešavanja medicinskog otpada posredstvom Evropske Unije. Sterilizatorima i ostalom opremom za odlaganje medicinskog otpada opremljeni su domovi zdravlja kao i Zavod za javno zdravlje, a zatim je nabavljeno i posebno vozilo za prevoz ovakvog otpada. Prikupljanje i sterilizacija medicinskog otpada se obavlja i u privatnim firmama, čime je problem odlaganja medicinskog otpada na teritoriji grada Kruševca u potpunosti rešen. U Prokuplju postoji Centar za reciklažu medicinskog otpada u kome se uništi oko 40 tona otpada godišnje. U ovaj centar se specijalizovanim vozilom-autoklavom dovozi medicinski otpad iz zdravstvenih ambulanti na jugozapadu Srbije, a zatim se vrši njegovo recikliranje po tehnologiji koju je propisala Evropska Unija. U Beogradu, u Reciklažnom centru za preradu medicinskog otpada „Šumice“, godišnje se preradi oko 200 tona ovakvog otpada i to u skladu sa zakonima Evropske Unije.

Neki od negativnih primera za upravljanje medicinskim otpadom su laboratorijski otpad napuštenog preduzeća, a koji se čak 6 godina nalazio u samom centru grada Kragujevca i to ispod prostorija Dečjeg pozorišta; zatim deponija u Pančevu na kojoj se odlaže medicinski otpad, a koja se nalazi u naselju pored reke Tamiš. U Novom Sadu je medicinski otpad čak nađen u kontejnerima u centru grada, dok je u centru Jagodine prošle godine pronađeno nelegalno skladište medicinskog otpada u napuštenoj kući.

Veliki problem predstavljaju i lekovi kojima je istekao rok trajanja, a koje građani bacaju sa ostalim smećem, dok su retki oni koji taj otpad predaju apotekama.

Srbija nema spalionice medicinskog otpada

Znatan broj evropskih zemalja poseduje spalionice medicinskog otpada u kojima se on uništava, a otpad se do spalionica odvozi posebnim automobilima. Ove spalionice su izgrađene po posebnim propisima Evropske Unije tako da ne emituju ugljen dioksid u atmosferu, pa ne dolazi do zagađenja vazduha.

Da bi i Srbija dobila ovakvu spalionicu medicinskog otpada potrebno je ulaganje od oko 100 do 400 miliona evra, u zavisnosti od njene veličine. Evropska Unija je u protekle 4 godine Srbiji donirala oko 13 miliona evra za odlaganje medicinskog otpada što je iskorišćeno za nabavku opreme za odlaganje, posebnih automobila kojima se takav otpad prevozi, ali i obučavanja zdravstvenih radnika. Uprkos tome što je svest o odlaganju medicinskog otpada podignuta na viši nivo, znatan broj ustanova nema dozvolu za upravljanje medicinskim otpadom jer nisu ispunile propisane uslove za to. Ovakve ustanove zbog toga moraju ovlastiti specijalizovane firme koje će njihov otpad odvoziti ili uništavati.

Ipak, veći deo medicinskog otpada iz Srbije se izvozi u druge zemlje što je veoma skupo. Sredstva koja se koriste za plaćanje ovih visokih troškova izvoza otpada mogla bi da se iskoriste za izgradnju neophodne spalionice medicinskog otpada čime bi se ispoštovao zakon o odlaganju medicinskog otpada i rešio problem uništavanja ovih opasnih materija i za čoveka i za sredinu, što je u nedostatku adekvatnih sanitarnih deponija više nego neophodno.

S.J.

Banjalučka firma postavlja vetrogeneratore širom sveta

ekoenergija„Eko energija“, firma iz Banja Luke, poreklom iz Holandije, bavi se postavljanjem vetrogeneratora u zemljama širom sveta.

Početkom 2012. godine ova firma je završila postavljanje dva vetrogeneratora u Velikoj Britaniji, u industrijskoj zoni grada Hull. Dve postavljene turbine „Micon M530“ imaju snagu od 250kW, a nalaze se u okviru fabrike „JKN Polymers“, koja se inače bavi reciklažom i uložila je oko pola miliona evra da bi proizvodila struju pomoću vetra. Od električne energije koju proizvode ove dve turbine, fabrika će moći da zadovolji oko 80% svojih potreba za električnom energijom.

Inače, firma „Eko energija“ bavi se postavljanjem vetrogeneratora i njihovim remontom; fokusirana je na evropsko i svetsko tržište, a do sada su instalirali preko 250 vetrogeneratora u oko 50 zemalja. Njihove turbine, postavljene u preko 90 projekata, nalaze se u Poljskoj, Australiji, Argentini, Italiji, Holandiji, Rumuniji, Francuskoj, Urugvaju.

Ova firma je postavila i nekoliko vetrogeneratora u Federaciji Bosne i Hercegovine, poput jednog u opštini Visoko, ali još uvek nije realizovala projekte u Republici Srpskoj čiji je potencijal za iskorišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora energije veliki. U atlasu vetrova, koji je uzrađen za ovu oblast, izdvojeno je 13 pogodnih lokacija za vetroparkove. Ipak, to što ova zemlja ne koristi dovoljno svoje potencijale u oblasti obnovljivih izvora je i zbog toga što proizvodnja energije iz ovakvih izvora dugo nije bila regulisana zakonom.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i efikasne kogeneracije donet je sredinom 2013. godine u Bosni i Hercegovini, koji se odnosi kako na Federaciju Bosne i Hercegovine tako i na Republiku Srpsku. Gospodin Janez Kopač, direktor Sekretarijata energetske zajednice Bosne i Hercegovine, nedavno je izjavio da je razočaran zbog toga što Bosna i Hercegovina, kao jedna od zemalja kandidata za pristup Evropskoj Uniji, još uvek nije usvojila strategiju za korišćenje obnovljivih izvora energije, a kako nema dokumenta neophodna za korišćenje sredstava iz IPA fonda u oblasti OIE i EE, time Bosna i Hercegovina gubi milione evra godišnje.

Nemačko selo koristi energente iz biomase – primer održive energetike

bioenergija-nNemačko selo Jinde je jedno od prvih u svetu koje koristi bioenergiju umesto fosilnih goriva za snabdevanje električnom i toplotnom energijom.

Stanovnici sela su 2006. godine završili ovaj projekat u koji su uložili više od 30 hiljada radnih sati, dok su finansijsku pomoć u iznosu od 1,3 miliona evra dobili od nemačkog Saveznog ministarstva za hranu, agrikulture i zaštitu potrošača.

Za proizvodnju električne i toplotne energije koristi se agrarna biomasa, a instaliran je i dodatni kotao na drvni pelet kako bi se 145 kuća koje čine selo dodatno zagrejale tokom zime.

Ukupna proizvodnja toplotne energije je oko 6500MWh godišnje i oko 5000MWh električne energije. Oko 800 stanovnika ovog nemačkog sela je zadovoljno ovim zajedničkim projektom, iako su neki od njih na početku bili skeptični.

Gradonačelnik sela, August Brandenburg, rekao je da je njihovo selo primer dobre organizacije, ali i dokaz da biomasa može da snabdeva stanovnike jednog mesta potrebnom energijom.

Povećanje poreza na vetrenjače u Rumuniji – rast troškova u sektoru OIE

vetroparkNova taksa na posebne građevine mogla bi iznuditi, kompanijama koje proizvode energiju iz vetra, dodatni trošak od 40,000 evra godišnje po izgrađenoj vetrenjači.

Prema procenama rumunske Asocijacije za vetro energiju to bi značilo 30 miliona evra dodatnih troškova u ukupnom sektoru obnovljih izvora energije Rumunije.

Taksa od 1,5% vrednosti izgrađenog objekta bi se primenjivala na sve investicije vetro projekata čija se vrednost procenjuje na 2,5 milijardi dolara.

Međutim, nov porez neće zaobići ni hidroelektrane, konstrukcije za transport struje i naftne bušotine.

Ovim merama ni građani neće biti zaobiđeni s obzirom da se pretpostavlja da će se porezi odraziti i na konačnu cenu proizvedene struje.

Fabrika peleta uskoro i u Merošini

Foto: Pixabay

peletIz opštine Merošina najavili su otvaranje fabrike peleta.

Investitor ovog projekta je firma „Super Pellets“ iz Kine čiji je vlasnik Suguo Lan.

Trenutno se vrše testovi u ovoj fabrici, a uskoro se očekuje i njeno puštanje u rad.

Pelet koji će se ovde proizvoditi će biti drvnog porekla, a trebalo bi da se izvozi u Italiju i Grčku.

Opština Merošina koja se nalazi u niškom kraju ima veliki prirodni potencijal što se tiče šuma, a u planu je i pošumljavanje određenih lokacija. Sve ovo će biti od koristi ovoj fabrici koja će preradom otpadaka od drveta doprineti razvoju ovog kraja i otvaranju novih radnih mesta.

Prema rečima Jovice Markovića, pomoćnika predsednika opštine, u ovoj fabrici će biti zaposleno oko 20 osoba.

1...1.5501.5511.552...1.557Page 1.551 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs