Potvrđeno da je MHE „Vrutci“ radila bez dozvola

15.01.2014

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je danas izveštaj njihovog Antikorupcijskog tima o radu MHE „Vrutci“. Podsetimo, ova mala hidroelektrana našla se u fokusu nakon što je objavljeno da je voda za piće u Užicu zagađena. Tada je otkriveno da je MHE „Vrutci“ od 1. aprila 2012. godine radila bez vodne dozvole.

Prema izveštaju Antikorupcijskog tima, MHE „Vrutci“ počela je sa radom 2010. godine, iako nije imala sve potrebne dozvole. Investitor „DV Technologies“ iz Beograda, dobio je vodnu dozvolu koja je istekla 1. aprila 2012. godine.

Kako je navedeno u današnjem izveštaju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Republička direkcija za vode donela je dva Rešenja o izdavanju vodne dozvole za MHE „Vrutci“, iako je mišljenje JVP „Srbijavode“ bilo negativno.

Zamenik direktora JVP „Srbijavode“, gospodin Veljko Dimitrijević, izjavio je da su negativna mišljenja o MHE „Vrutci“ posledica toga što se ova hidroelektrana bespravno priključila na njihov cevovod, neosnovano je koristila vodozahvat, a nema ni upotrebnu dozvolu.

Posle isteka vodne dozvole 1. aprila 2012. godine, neosnovano su produžavani rokovi za pribavljanje pozitivnog mišljenja JVP „Srbijavode“, dok zabrana o korišćenju vodnog potencijala nije uopšte doneta što je omogućilo da ova MHE i dalje radi.

U izveštaju je zaključeno da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode, donosila rešenja bez potrebne saglasnosti JVP „Srbijavode“, kao i da nije evidentiran rad MHE „Vrutci “ koja ne poseduje merač vode.

MHE „Vrutci“ je u 2013. godini utrošila više od 15 miliona kubika vode bez dozvole. Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine izjavila je da je mala hidroelektrana „Vrutci“ spuštala nivo akumulacije istoimenog jezera, kao i da će ovaj izveštaj biti predat tužilaštvu.

S.J.

U planu izgradnja dve male hidroelektrane na Biljevačkoj reci kod Arilja

15.01.2014

Privredno društvo za obnovljive izvore energije „Hes ostatija“ iz Beograda odabrani je potencijalni investitor za izgradnju dve male hidroelektrane u opštini Arilje, po prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana koji je raspisalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u februaru 2013. godine. Ovaj investitor dobio je lokalitete „Brkovo“ i „Grabljak“, dok je za MHE „Drenovska kosa“ treći odabrani investitor na listi. Trojni memorandum o razumevanju potpisan je 26. jula 2013. godine između ovog investitora, lokalne samouprave i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a njime se investitor obavezao da će u roku od šest meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Marko Milić, direktor ovog privrednog društva, u razgovoru za Energetski Portal izjavio je da su projekti u planu i da se početak radova na izgradnji malih hidroelektrana „Brkovo“ i „Grabljak“ očekuje za oko godinu dana. Prema njegovim rečima, najteže je bilo naći tim renomiranih inženjera koji će raditi generalni projekat. Radovi na tom projektu privode se kraju, pa će generalni projekat uskoro biti dostavljen Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Inače, rok za dostavljanje dokumentacije je kraj januara ove godine.

Ove male hidroelektrane će se nalaziti na Biljevačkoj reci kod Arilja; instalisana snaga MHE „Brkovo“ biće 123kW, a MHE „Grabljak“ 139kW. Investitor „Hes ostatija“ planira da izvođač radova bude beogradska firma „INKOP“ koja je izabrana jer poseduje veliko iskustvo u građevinskoj industriji.

Prema rečima gospodina Milića, privredno društvo „Hes ostatija“ zajedno sa privrednim društvom „Hes Golijska“ takođe iz Beograda, preduzećem „Gordež“ iz Užica, kao i preduzećem „VK Building & Trading“ iz Beograda čini grupaciju koja sarađuje na projektima izgradnje malih hidroelektrana.

S.J.

Nemačka kompanija osvaja „zeleno“ energetsko tržište Brazila

15.01.2014

Nemačka kompanija „Sowitec Group“ pobedila je na energetskim aukcijama koje su nedavno održane u Brazilu čime je sebi obezbedila pravo da izgradi fotonaponsku solarnu elektranu i da realizuje, zajedno sa brazilskom Komorom za komercijalizaciju električne energije (CCEE), dvadesetogodišnji ugovor o proizvodnji električne energije iz tri vetroparka.

Nacionalna aukcija „A-5 New Energy“ održana je 13. decembra 2013. godine, a ova kompanija je dobila pravo da izgradi tri vetroparka ukupne snage 72MW. Vetroparkovi „Ventos da Bahia II“, „Ventos de Bahia IV“ i „Ventos de Bahia VIII“ biće izgrađeni u severnoistočnom Brazilu, u okrugu Mulungu do Morro, u državi Bahia. Očekuje se da će ovi vetroparkovi moći da proizvedu oko 300GWh godišnje, a planirano je da počnu sa radom 1. januara 2018. godine.

Na drugoj aukciji „Pernambuco Photovoltaic Auction“ koja je održana 27. decembra 2013. godine, kompanija „Sowitec“ je dobila pravo da izgradi fotonaponsku solarnu elektranu čija će snaga biti 30MW. Očekuje se da ova solarna elektrana pod imenom „Sao Francisco“ bude smeštena u opštini Santa Maria da Boa Vista, u državi Pernambuco, da godišnje proizvodi do 50GWh, i da bude puštena u rad do kraja 2016. godine.

Inače, Brazil se nalazi među svetskim liderima u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Instalisani kapacitet vetra u ovoj zemlji iznosi više od 3000MW, dok je u 2013. godini povećan ukupan kapacitet vetroelektrana pod ugovorom za više od 10GW.

S.J.

Raspisan javni poziv za tri MHE u BiH

15.01.2014

Komisija za koncesije Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Zeničko-dobojskog kantona raspisala je javni poziv za projektovanje, izgradnju i prenos tri male hidroelektrane.

MHE „Marušići“ snage 341kW nalazi se na Marušičkoj reci, MHE „Ušće“ snage 185kW nalazi se na Maloj rijeci, dok se MHE „Žuća rijeka“ nalazi na reci Žući, a njena snaga je 502kW.

Koncesija će biti dodeljena na 30 godina, a pravo učešća imaju domaća i strana lica. Ponuđač je u obavezi da izradi projektnu dokumentaciju, nabavi sve potrebne dozvole, izgradi mini hidroelektrane, kao i da obezbedi nesmetan rad ovih hidroelektrana tokom koncesije.

Studija opravdanosti i idejni projekat treba da sadrže sve tehničke parametre, ali i finansijsku procenu, kao i proračun opravdanosti građenja.

Posebno se konkuriše za svaku mini hidroelektranu, a bodovanjem podnete dokumentacije biće izabrana najpovoljnija ponuda.

Javni poziv – MHE „Marušići“
Javni poziv – MHE „Žuća rijeka“
Javni poziv – MHE „Ušće“

S.J.

Vlada Srbije donela novu Uredbu o visini naknade za podsticaj OIE

14.01.2014

Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije doneta je nova Uredba o visini naknade za podsticaj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Ovom uredbom reguliše se visina nadoknade koja je predviđena kao podsticaj za proizvodnju električne energije iz OIE, ali i visina nadoknade za otkup električne energije od povlašćenih proizvođača.

Visina naknade za podsticaj proizvodnje u 2014. godini će iznositi 0,081 din/kWh, što je više od naknade za 2013. godinu, koja je iznosila 0,044din/kWh.

Ovu naknadu, prema zakonu, plaćaju krajnji kupci uz račun svog distributera električne energije. Novac od ove naknade ide na poseban račun sa koga se plaća struja iz obnovljivih izvora energije koja je otkupljena od povlašćenih proizvođača električne energije po subvencionisanim cenama, takozvanim „feed-in“ tarifama.

Urеdbе o visini posеbnе naknadе za podsticaj u 2014.

S.J.
Foto: srbija.gov.rs

Potpisan ugovor između „Intesa Leasing“ i GGF za kreditiranje projekata EE

14.01.2014

Kompanija „Intesa Leasing“ iz Beograda juče je potpisala ugovor o kreditiranju sa „Green for Growth“ fondom za jugoistočnu Evropu, kojim se obezbeđuju sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti.

Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa, i za zamenu poljoprivredne mehanizacije. Predviđeno je da će se projektima energetske efikasnosti, koji će biti finansirani iz ovog fonda, uštedeti oko 20% energije.

Inače, ovo je prvi kredit GGF namenjen nekoj od lizing kompanija u Srbiji, putem koga će „Intesa Leasing“ biti u mogućnosti da razvije dugoročno finansiranje projekata energetske efikasnosti u Srbiji.

Osim kredita, kompanija „Intesa Leasing“ će dobiti i podršku od strane GGF Centra kroz tehničku pomoć u pružanju usluga analize tržišta energetske efikasnosti, zatim obuke zaposlenih, podršku za uvođenje sistema za monitoring i izveštavanje i usluge energetske revizije.

Fond „Green for Growth“ je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB) uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Fond je skoncentrisan na realizaciju projekata u jugoistočnoj Evropi, a njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

S.J.

„Agrokor“ ulaže u tri nove elektrane na biogas

14.01.2014

Najveća privatna kompanija u Hrvatskoj „Agrokor” koncern planira da, u saradnji sa fondovima „Nexus Private Equity“ i „Prosperus Invest“, sagradi tri elektrane na biogas tokom 2014. godine u Popovcu, Vukovaru i Vinkovcima ukupne snage 9,8MW. Inače, u Gradecu i Mitrovcu već se nalaze dve ovakve elektrane u vlasništvu „Agrokora“.

Herman Seidl, direktor „Agrokor energije“, izjavio je za Jutarnji list da je njihova prva motivacija bila ekološka, zbog količine životinjskog otpada koji „Agrokor“ koncern i njegove farme proizvedu na godišnjem nivou. Otvaranjem elektrana na biogas rešava se snabdevanje toplotnom i električnom energijom, i smanjuje zagađenje živote sredine.

Značajno je istaći da se kod tri nove elektrane na biogas planira ulaganje u opremu koja će omogućiti maksimalnu iskoristivost pogona.

U planu je još ovakvih elektrana, čime bi ukupna snaga svih elektrana na biogas premašila 20MW.

N.P.

SAD započele istragu uvoza jeftinih kineskih fotonaponskih panela

13.01.2014

Međunarodna trgovinska komisija (ITC) prošle srede je izdala obaveštenje u kojem se navoodi da je započela carinsku i antidamping istragu povodom uvoza kristalnih silicijumskih fotonaponskih panela iz Kine i Tajvana u Sjedinjene Američke Države. Navodno su ovi kineski solarni paneli prodati u SAD-u po ceni koja je manja od tržišne vrednosti, a istraga će utvrditi da li je time američka industrija solarnih panela oštećena.

Istraga je počela 31. decembra 2013. godine kada je kompanija „Solar World Industries America Inc.“, američki ogranak nemačke firme „SolarWorld AG“, podnela zahtev Međunarodnoj trgovinskoj komisiji i američkom Ministarstvu trgovine da se reši rupa u zakonu koja omogućava kineskim firmama da izbegnu carinu koja ide i do 250% tako što koriste solarne ćelije koje su proizvedene van Kine, npr. na Tajvanu.

Očekuje se da će Međunarodna trgovinska komisija doneti preliminarnu odluku do 14. februara 2014. godine, dok će do 24. februara iste godine slučaj doći do Ministarstva trgovine SAD-a koje će odlučiti da li će SAD preduzeti korektivne mere protiv Kine. Podsetimo, od 6. decembra 2013. godine Evropska Unija je počela da sprovodi antidamping mere za Kinu zbog toga što je utvrđeno da je niska cena kineskih solarnih panela dovela do gašenja nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela.

S.J.

Drvni otpad za daljinsko grejanje u Kladovu

13.01.2014

Javno komunalno preduzeće „Jedinstvo“ iz Kladova ima u planu kupovinu mobilne mašine za seckanje drveta koja bi prerađivala drvni otpad iz Dunava.

U izjavi za B92, zaposleni na HE „Đerdap 1“ kažu da se dnevno oko 5 kubika plutajućeg drvnog otpada zadržava na rešetkama hidroelektrane, zatim se uz pomoć čistilice prebacuje u kontejnere koji se odvoze na deponiju. Deponija se nalazi u nacionalnom parku „Đerdap“, na oko 3 kilometra udaljenosti od hidroelektrane, a do sada je ovde već deponovano oko 5000 tona drvnog otpada.

Iz opštine Kladovo izjavili su da su sredstva za kupovinu opreme u iznosu od 700 hiljada evra već obezbeđena, i da se još čeka odobrenje za projekat od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Ovako obrađen drvni otpad će se koristiti za daljinsko grejanje, čime će toplana u Kladovu uštedeti između 30 i 50 procenata uglja godišnje.

Novac koji će biti dobijen ovom uštedom biće iskorišćen za obnovu infrastrukture sistema daljinskog grejanja u Kladovu.

S.J.

Moravske hidroelektrane do 2018. godine

13.01.2014

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović, prošle nedelje je izjavila da projekat izgradnje hidroelektrana na Velikoj Moravi ide po planu i da ne može biti ugrožen čak ni izgradnjom kanala Dunav-Morava-Vardar.

„Moravske hidroelektrane“, zajedničko preduzeće „EPS“-a i nemačke kompanije „RWE Innogy“, obavezalo se ugovorom da izgradi bar pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, čija bi ukupna snaga trebalo da bude oko 150MW. Ugovor je potpisan još 2011. godine, a vrednost ove investicije je oko 352 miliona evra. Očekuje se da će hidroelektrane biti izgrađene do 2018. godine.

Sa druge strane, pregovori oko izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar su u toku. Najviše interesovanja za ovaj projekat izrazili su kineski investitori koji žele da dobiju koncesiju za izgradnju kanala. Kompanija „China Gezhouba Group“ je navodno besplatno uradila studiju izvodljivosti za ovaj projekat, gde je pokazano da je projekat izvodljiv i ekonomski isplativ.

Međutim, ministar energetike prof. dr Zorana Mihajlović istakla je da je potrebno mnogo analiza, ali i pregovora sa drugim državama kako bi se uopšte govorilo o izgradnji ovog kanala.

Ono što je sigurno je da će se izgradnjom hidroelektrana, ali i malih hidroelektrana na tokovima ove reke iskoristiti njen veliki potencijal, zaštiti obale od poplava i poboljšati navodnjavanje okolnog obradivog zemljišta.

S.J.

Škola u Zrenjaninu koristi geotermalnu energiju za grejanje

12.01.2014

Osnovna škola „Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu je prva škola u Srbiji koja koristi geotermalnu energiju za grejanje.

Nosilac ovog projekta „Back to the future“ je grad Zrenjanin, dok su sredstva obezbeđena preko IPA programa prekogranične saradnje sa Temišvarom (Rumunija). Vrednost investicije je 536500 evra, od kojih je 456000 evra obezbeđeno donacijom, a ostatak sredstava je obezbedio grad.

Projekat je započet još u aprilu 2011. godine, a završen je 15. jula 2012. godine. Ali, pošto je škola imala dotrajale instalacije koje nisu mogle da podrže novi sistem geotermalnog grejanja, uz pomoć grada Zrenjanina prošle godine su uvedene nove električne instalacije, tako da je grejanje geotermalnom energijom počelo tek od jeseni 2013. godine.

Novi sistem primene geotermalne energije će biti višestruko koristan jer će se ova energija koristiti i za rashlađivanje prostorija leti. Iz škole kažu da će se troškovi za grejanje koji su do sada iznosili više od 5 miliona dinara smanjiti čak 5 puta, čime će im se ovaj sistem isplatiti za nekoliko godina.

S.J.
Foto: cvijic.edu.rs

Novi vetropark u Rumuniji priključen na mrežu

12.01.2014

Kompanija „LUKERG Renew“ saopštila je da su u toku testiranja rada vetroparka „Topolog Dorobantu“ snage 82MW koji se nalazi na jugozapadu Rumunije.

Ova kompanija nastala je 2011. godine iz partnerstva ruske kompanije „LUKOIL Ecoenergo“ i italijanske kompanije „ERG Renew“, a do sada je instalirala nekoliko vetroparkova u Rumuniji ukupne snage 150MW.

Novi vetropark nalazi se u jugozapadnom okrugu Rumunije (Tulcea), a priključen je na mrežu u novembru prošle godine i ima 41 turbinu od kojih je svaka snage 2MW. Godišnje će ovaj vetropark proizvoditi oko 200GWh električne energije, što je dovoljno za snabdevanje 60 hiljada domaćinstava.

U rumunski vetropark „Topolog Dorobantu“ uloženo je oko 135 miliona evra, a u narednim mesecima biće instalirano još 2MW, čime će projekat u potpunosti biti završen.

Inače, Rumunija već poseduje najveći vetropark u Evropi koji se nalazi blizu Konstance, a prostire se na površini od 1100 hektara, snage 600MW, a u čiju izgradnju je uloženo 1,1 milijarde evra.

Poznato je i da je Rumunija već ispunila zacrtani cilj da do 2020. godine 24% njene ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora.

S.J.

Statistika solarnog tržišta u SAD

11.01.2014

U protekloj godini, u Sjedinjenim Američkim Državama instalirane su solarne elektrane čiji je ukupan kapacitet 4,2GW, čime su SAD postale najveće solarno tržište na svetu van azijsko-pacifičkog regiona.

Ukupna snaga solarnih elektrana na zemlji je veća od 3GW, solarnih elektrana na objektima veća od 500MW, dok male solarne elektrane imaju ukupnu snagu od oko 700MW, što je za 10% više nego u 2012. godini. Što se tiče država, najviše solarnih elektrana postavljeno je u Kaliforniji, a zatim slede Severna Karolina, Arizona i Nju Džerzi.

U poslednjem kvartalu 2013. godine SAD su instalirale solarne elektrane čija je ukupna snaga oko 1,4GW, što predstavlja i kvartalni rekord.

S.J.

Puštene u rad tri kineske solarne elektrane u Rumuniji

11.01.2014

Kineska kompanija „Unisan“ (Unisun) priključila je na mrežu tri solarne elektrane u Rumuniji čija je ukupna snaga 19,59MW. Ove solarne elektrane nalaze se u okruzima Kluž (Cluj) i Brašov (Brasov). Solarna elektrana „Dej“ ima instalisanu snagu od 5,98MW, solarna elektrana „Setra“ od 6,4MW, a solarna elektrana „Klu“ (Clue) 7,14MW. Očekuje se de će ove elektrane proizvesti više od 20 miliona kWh godišnje.

Investitori ovog projekta su kompanije „Unisan“ i (Zhejiang International Trade New Energy Investment), a nemački ogranak kompanije „Unisan“ (Unisun Energy GmbH) je izvođač radova, dok je rumunski ogranak iste kompanije odgovoran za zelene sertifikate i održavanje ovih solarnih elektrana. Ove tri elektrane bi trebalo da zadovolje potrebe oko 15 hiljada domaćinstava za električnom energijom.

Inače, postojeće fotonaponske solarne elektrane u Rumuniji imaju instalisanu snagu od oko 700MW. Kompanija „Unisun“ član je grupacije (Wuxi Guolian Development Group) koja proizvodi fotonaponske solarne panele za svetsko tržište.

S.J.

Naknada OIE u računu za struju – podsticaj „zelene“ energetike

11.01.2014

Najava novog izgleda računa za struju od februara ove godine otvara pitanja koliko su građani uopšte upoznati sa naknadama koje plaćaju i kakav je značaj jedne od njih. NOIE je naknada koja skoro godinu dana postoji na računima za električnu energiju, a koja je proistekla iz Uredbe o visini posebne naknade za podsticaj, Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, i Uredbe o načinu otkupa i raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

Reč je o naknadi za subvencionisanu struju iz obnovljivih izvora energije u iznosu od 4,4 pare po kilovatu, što je u proseku za fizička lica od 16 do 66 dinara u zavisnosti od potrošnje. Sav novac od te nadoknade ide na poseban račun sa koga se plaća struja iz obnovljivih izvora energije, otkupljena od povlašćenih proizvođača po subvencionisanim cenama (feed-in tarifama).

Ovim je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine stvorilo jedan „protočni“ fond čiji se iznos povećava sa rastom proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, a procene su da će se do 2020. godine plaćati po računu u proseku 400 dinara za struju iz obnovljivih izvora energije.

Na ovaj način Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine regulisalo je podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koja je i strateški nacionalni cilj od 27 odsto potrošnje energije iz OIE u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine.

B.R.

Solarni kanali u Indiji

10.01.2014

U Indiji, u Gujaratu, 2012. godine pušten je u rad pilot projekat solarne elektrane snage 1MW koja je izgrađena na Narmada kanalu, u okrugu Mehsana, a čija je dužina 750 metara.

Ovaj pilot projekat, koji je razvijen uz pomoć vladine organizacije „SSNNL” (Sardar Sarovar Narmada Nigam Ltd.), sprečava isparavnje vode iz kanala, a istovremeno proizvodi električnu energiju iz solarne elektrane.

Godišnja proizvodnja ove solarne elektrane je oko 16 miliona kWh, a sprečava isparavanje oko 9 miliona litara vode.

Ako bi se iskoristilo samo 10% energetskog potencijala postojeće mreže kanala, postavkom solarne elektrane na kanal, moglo bi da se proizvede oko 2200MW električne energije. Tako bi više od 20 miliona litara vode godišnje bilo sačuvano, a 11 hiljada hektara zemljišta bi bilo iskoriščeno.

Za realizaciju ovakvih solarnih elektrana nisu potrebne velike površine zemljišta, a s obzirom da kanal na kome je solarna elektrana onemogućava isparavanje vode iz kanala to obezbeđuje istovremeno i energiju i vodu, što ih čini dodatno atraktivnim u Indiji.

Za inženjering, nabavku opreme i izgradnju ovog postrojenja bila je zadužena kompanija „San Edison” (Sun Edison).

S.J.

1...1.5051.5061.507...1.521 Page 1.506 of 1.521

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM