Gasovod IAP od velikog značaja za Crnu Goru

19.02.2018

Jadransko-jonski gasovod (IAP), kao deo Južnog gasnog koridora, je od velikog značaja za Crnu Goru i prepoznat je kao najrealnija opcija za gasifikaciju Crne Gore, kazao je državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nikola Vujović.

Vujović je učestvovao na četvrtom Ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora koji se održava u Bakuu (Azerbejdžan), gde je govorio u okviru panela „Integracija tržišta u jugoistočnoj Evropi i na Balkanu – Južni gasni koridor kao sprega sa novom prenosnom infrastrukturom gasa“.

S obzirom na to da je energetika jedna od glavnih stubova razvoja Crne Gore, realizacija projekta IAP će imati veliki doprinos stabilnosti i diversifikaciji naših energetskih izvora. Kroz razvoj ovog projekta Crna Gora će, zajedno sa susednim zemljama, biti svojevrsni most između Kaspijskog regiona i Zapadne Evrope, kazao je Vujović. On je podsetio da je IAP projekat čiji značaj je prepoznala i Evropska komisija. Crna Gora i Albanija su, kroz XV poziv Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF), dobile zajednički grant od 2,5 miliona evra za izradu idejnog rešenja za ovaj projekat. Prethodno, kroz WBIF je 2014. godine podržana izrada Studije izvodljivosti sa 3,5 miliona. Za pripremu Master plana gasifikacije Crna Gora je dobila grant od 500.000 evra i 150.000 za izradu Strateške procene uticaja Master plana gasifikacije, kazao je Vujović.

Osim toga, kako je dodao, napravljen je značajan napredak u procesu pripreme dokumentacije neophodne za realizaciju projekta, usvajanjem Prostornog plana posebne namene za obalni deo Crne Gore (sa IAP rutom), kao i izradom i usvajanjem potrebnih podzakonskih akata. Sve ovo dokazuje da IAP, kao deo Južnog gasnog koridora, ima posebnu ulogu u politici EU koja se odnosi na diversifikaciju izvora gasa i sigurnost snabdevanja. U tom smislu, dalja podrška Evropske unije i Energetske zajednice u cilju pozicioniranja IAP projekta na listu projekata od zajedničkog interesa je od izuzetnog značaja. Uz veliku podršku Evropske unije, kompanije SOCAR i Vlade Azerbejdžana, kao i naše napore u sadašnjim i budućim aktivnostima na polju istraživanja nafte i gasa u podmorju Crne Gore, uveren sam da će Crna Gora dati značajan doprinos u realizaciji ovog projekta, kazao je Vujović.

Nakon Ministarskog sastanka potpisano je Pismo namjere o osnivanju projektne kompanije Jadransko-jonskog gasovoda, a koje je prethodno usaglašeno na sastanku Jedinice za upravljanje Projektom (IAP) održanom u prostorijama SOCAR-a u Bakuu. U ime crnogorskog Operatora prenosa gasa, a u skladu sa zaključkom Vlade, pismo namere potpisao je izvršni direktor Montenegro bonusa Aleksandar Kašćelan.

Četvrti Ministarski sastanak u Bakuu okupio je ministre eneregetike i ekonomije i predstavnike zemalja koje učestvuju u realizaciji Južnog gasnog koridora i to Azerbejdžana, Turske, Gruzije, Grčke, Albanija, Italije, Bugarske, Hrvatske, Srbije i Crne Gore kao i visoke zvaničnike Evropske unije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kao i šefove projekata Trans – Anadolija gasovoda (TANAP) i Trans Jadranskog gasovoda (TAP).

izvor: mek.gov.me

Sandra Jovićević

Poslednja slamka za proizvođače plastičnih slamki – njihova ekološka alternativa

18.02.2018

drinks-923380_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Jedan od vodećih svetskih proizvođača plastičnih slamčica za jednokratnu upotrebu izjavio je da proces konstruisanja alternative koja bi činila manje štete našem životnom okruženju – stagnira.

Džon Sidanta, izvršni direktor Primaplast, rekao je da je svestan rastuće globalne zabrinutosti zbog nivoa plastičnog zagađenja u okeanima i smetlištima. Ipak, pristupačnu “zeleniju” alternativu svojim proizvodima još nisu uspeli da razviju. Ekološke cevčice koštale bi sto puta više u odnosu na plastične.

U svojoj fabrici u Indoneziji, za tržišta Evrope i Japana, ova kompanija na mesečnom nivou proizvede čak 600 miliona polipropilenskih slamčica koje se prodaju uz sokove, milkšejkove i jogurte u tetrapaku. U toku svog životnog veka one su korisne tek nekoliko minuta, dok ne popijete svoje piće, da bi, nakon što završe na deponijama, prirodu zagađivale do dvesta godina koliko im treba da se razlože. Čak i njihov proizvođač, gospodin Sidanta, svestan je da su dani tradicionalnih cevčica odbrojani.

Pojedina preduzeća već počinju da ograničavaju njihovo korišćenje. Lanac pabova JD Wetherspoon i restorani Pizza Express već su najavili njihovo potpuno izbacivanje iz upotrebe, a All Bar One ima planove za značajne rezove dostupnosti plastičnih slamčica u svojim lokalima.

Kornval u Ujedinjenom Kraljevstvu mogao bi da postane prvi okrug u kojem će da se uvede potpuna zabrana tradicionalnih cevčica nakon sprovede kampanje grupe Poslednja slamka (Final Straw Cornwall).

Tržište višenamenskih alternativa, napravljenih od bambusa, metala i stakla, čija je cena nekoliko funti, raste. Privlačnost papirnih slamčica nije visoka zato što se brzo raskvase i nepraktične su, pogotovo za decu. Cevčice bi mogle da se proizvedu i od paste krompira ili kukuruza, međutim, Sidanta je skrenuo pažnju da je proces pravljenja slamčica od tih materijala – skup.

Dodao je da je rok trajanja napitaka iz tetrapaka bar 18 meseci i da cevčice od alternativnih sirovina verovatno ne bi mogle da traju jednako dugo, a koštale bi na desetine puta više.

Prema Sidantinim tvrdnjama, polipropilenske slamčice je definitivno moguće reciklirati. Pozvao se na primer Japana gde one bivaju iskorišćene za pakovanje, plastične pločice ili čak pojedine oblike kancelarijskog pribora. Na drugim tržištima ovo nije uobičajena praksa zato što lakoća cevčica znači da je potrebna ogromna količina istih kako bi njihova reciklaža bila isplativa.

On smatra da je na globalnom nivou potrebno uspostaviti zakonski okvir za korišćenje plastičnih materijala za skladištenje ili konzumaciju hrane i pića. Na meti nisu jedino proizvodi Primaplast, već svi oni za jednokratnu namenu. Po njegovim rešenjima, bojkot svakako nije efikasno rešenje.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Južna Afrika proglasila stanje prirodne katastrofe

17.02.2018

Južnoafričke vlasti proglasile su stanje prirodne katastrofe u celoj zemlji zbog suše koja mesecima pogađa južni grad Kejptaun, gde preti potpuni prekid snabdevanja pitkom vodom.
Odluka objavljena u službenom listu zemlje doneta je posle “procene obziljnosti i obima sadašnje suše” i zadužena vlada da upravlja krizom.

Sve institucije države od sada su zadužene da sprovode hitne planove, pružaju hitnu pomoć i sprovode potrebne mere izgradnje, navodi se u tekstu koji je potpisao šef nacionalnog centra za upravljanje vanrednim situacijama Mafaka Tau.

Kejptaun, drugi po veličini grad u Južnoj Africi, pogođen je najvećom sušom u proteklih sto godina. Rezerve vode su na najnižem nivou, tako da postoji pretnja da se potpuno prekine snabdevanje vodom u gradu.
Takozvani Day zero, ili nulti dan, kada se očekuje da će potpuno biti iscrpljeni rezervoari vode za grad, bio je predviđen za sredinu aprila, ali je ove nedelje pomeren za 11. jun.
Da bi se pomerio ovaj rok četiri miliona stanovnika Kejptauna pozvano je da koristi samo 50 litara vode dnevno po osobi, što je jednako jednom tuširanju od tri minuta.
Lokalne vlasti zapretile su da će kazniti one koji pređu kvotu, ali za sada kazne nisu primenjene.
Ukoliko se dogodi nulti dan, stanovnici Kejptauna će morati da uzimaju vodu na 200 određenih lokacija gde će dobijati maksimalno 25 litara vode dnevno po osobi.
Gradske vlasti Kejptauna, koji je pod kontrolom opozicione Demokratske alijanse, pod oštrom su kritikom zato što nisu uzimale u obzir upozorenja stručnjaka i nisu ranije preduzele mere restrikcije vode.

Izvor: africannews

Opština Boljevac uključena u projekat „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“

16.02.2018

FOTO Boljevac.rs Vanredne-situacije-sastanak-2019.avi.Still007-660x330 — Foto: boljevac.rs

Opština Boljevac je jedna od 68 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, koja je uključena u projekat „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“, koji zajednički realizuju Nacionalni trening centar za vanredne situacije MUP-a Srbije i republički Crveni krst.

Prema rečima Ivana Radivojevića, šefa Odseka za obuku u sistemu zaštite i spasavanja MUP-a Srbije, ove godine će u Boljevcu biti organizovana obuka jedinica opšte namene i edukacija nastavnog i nenastavnog osoblja u osnovnim školama.

Nedavno su učesnicima komandno simulacione vežbe u Boljevcu, realizovane u okviru projekta „Razvoj lokalne zajednice za delovanje u nesrećama“, dodeljeni sertifikati.

Milisav Pajević

Manjak žena u energetskoj industriji usporava borbu protiv klimatskih promena

16.02.2018

women-1209678_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ketrin Mičel, profesorka energetske politike na Univerzitetu u Ekseteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu, skrenula je pažnju da nedostatak žena na radnim mestima u industriji energetike koči napore ovog sektora u borbi protiv klimatskih promena. Iza nje je više od trideset godina iskustva rada i savetovanja vlade, regulatornih tela i preduzeća povodom pitanja energetike.

Nizak nivo raznovrsnosti polova u energetskim kompanijama uzrokuje njihovu manju otvorenost za nove ideje, a posebno za energetski sistem smanjene emisije ugljen-dioksida. Kao jedan od vodećih posmatrača na polju energetike, Mičelova je upozorila da smatra kako dominacija muškaraca u energetskoj industriji, a posebno starijih belaca, usporava tranziciju energije. Priznala je da ne treba uzimati zdravo-za-gotovo da su žene progresivnije u rešavanju energetskih teškoća, ali je naglasila da su u “konvencionalnim” sektorskim segmentima, proizvodnji struje iz fosilnih goriva i energetskim mrežama, u odnosu na zelena, inovativna preduzeća, zastupljeniji muškarci.

U gotovo dve trećine od ukupno 89 kompanija iz Velike Britanije žene ne učestvuju u radu odbora, a odsustvuju i sa događaja značajnih za energetiku – ili imaju tek jednu predstavnicu. Usamljenost žena među muškim svetom na konferencijama i neuobičajenost njihove pojave oslikava situacija koju je doživela Felisiti Džouns, partnerka u konsultantskoj firmi o obnovljivim izvorima energije. Jedan od učesnika zatražio joj je kafu pomešavši je sa osobljem zaduženim za hranu i piće.

Ni seksualno uznemiravanje nije retkost. Jedna od ženskih lidera u ovoj oblasti, koja nije želela da bude imenovana, na dodeli priznanja održanoj pre nekoliko godina, pretrpela je nasrtaje jednog kolege.

Pojedinci u okviru energetske industrije, kao što je lobistička grupa Energy UK, nastoje da doprinesu rešenju problema. Ona je na svojim događajima zabranjivala da panele drže isključivo pripadnici muškog pola. Abi Samson, direktorka spoljnih poslova pomenute grupe, izjavila je kako energetski sektor prolazi kroz period tranzicije koji sa sobom nosi priliku za ravnopravnost polova.

Promenama bi mogla da doprinese i konferencija Women4Climate, koja se održava 26. februara u Meksiku.

Jelena Kozbašić

Problem deponije na Vinči ponovo aktuelan

15.02.2018

Višedecenijski problem prestonice, deponija na Vinči, ponovo je aktuelna tema, i to ovoga puta u kampanji za beogradske izbore.

Gradska vlast nedavno je, po modelu javno-privatnog parnerstva, sklopila ugovor na 25 godina s francuskom kompanijom koja će u izgradnju fabrike za preradu otpada uložiti 300 miliona evra, dok će joj grad, prema rečima gradonačelnika, plaćati godišnju naknadu od 38 miliona evra.

Iz inicijative Ne davimo Beograd upozoravaju da je ugovor koji je potpisao grad Beograd poguban za njegov budžet.
“To da će grad privatnom partneru fiksno plaćati 38 miliona evra godišnje, što će u periodu od 30 godina, na koliko je potpisan ovaj ugovor biti više od jedne milijarde evra finansijskog opterećenja za grad. Taj ugovor će svakako opteretiti i građane jer će poskupeti cena usluga, ali i ukinuti mogućnost da se u tzv. zelenoj ekonomiji otvaraju nova radna mesta, u reciklaži i slično”, kaže Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd.
U decembru prošle godine, direktor francuske kompanije Suez, potvrdio je da će uplate Grada, firmi čiji je vlasnik, biti značajno finansirane iz nove, namenske takse za upravljanje otpadom. O njoj gradski menadžer ni reči, tek 2021, kad se izgradi fabrika, znaće se, kaže, kolika će biti plaćanja grada.

Podsetimo se hronologije problema deponije na Vinči i pokušaja gradske vlasti da sa tim problemom efikasno izađe na kraj.
Pitanje regulacije otpada na teritoriji grada Beograda bilo je aktuelno još 2012. godine kada je predloženo da se izgradi postrojenje za spaljivanje otpada koje bi proizvodilo toplotnu i električnu energiju i stoga doprinelo odgovornom i ekološkom korišćenju resursa.

Dana 5. juna 2014. godine gradonačelnik Beograda Siniša Mali čestitao je Svetski dan zaštite životne sredine svim građanima Srbije uz obećanje da će se čim pre preduzeti ‘’džinovski’’ koraci ka rešavanju nečega što je identifikovano kao najveći ekološki problem grada Beograda i Srbije uopšte, deponije u Vinči. Više od godinu dana kasnije otvorene su ponude za javno-privatno partnerstvo za sanaciju deponije na koje se prijavilo čak 11 stranih kompanija. Tada je rečeno da će tenderska komisija evaluirati ponude u roku od 25 dana a da će se u realizaciju projekta i sanaciju deponije krenuti do kraja iste ili eventualno do početka 2016. godine.
Sredinom maja 2017. godine na deponiji Vinča izbio je požar koji će mučiti građane čak narednih mesec dana. Nakon brojnih prijava, opšte panike zbog potencijalne radioaktivnosti prouzrokovane požarom, dima i neprijatnog mirisa koji se nadvijao nad okolnima opštinama, zaslugom brojnih službi požar je ugašen. Ubrzo potom ovu temu su zamenile druge i ona više nije bila aktuelna u medijima a samim tim ni u svesti građana.
Krajem septembra prošle godine potpisan je ugovor o javno – privatnom partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije sa francuskom kompanijom „Suez”, vredan 300 miliona evra. Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine sa realizacijom projekta moglo bi se početi krajem 2018. godine.

Primer deponije na Vinči odlična je ilustracija odnosa vlasti prema ekološkim problemima i pokazuje da nadležni ne reaguju dovoljno efikasno kada je reč o rešavanju ekoloških pitanja u Republici Srbiji.

Milan Zlatanović

Nastavlja se edukativni program Privredne komore Srbije posvećen IPARD-u

15.02.2018

Edukativni program Privredne komore Srbije, posvećen IPARD programu, biće realizovan, zbog velikog interesovanja poljoprivrednih proizvođača i privrednih društava i u februaru i u martu, u opštinama Kraljevo, Kruševac, Kragujevac, Novi Sad, Zrenjanin, Kikinda.

U januaru je održan niz radionica na ovu temu, koje je pohađalo više od 400 učesnika.

IPARD II je pretpristupni program Evropske unije, koji pruža investicionu podršku od oko 230.000.000 evra, od čega je 175.000.000 iz EU a deo je participacija države za jačanje konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane i postepeno prilagođavanje standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diverzifikacije ruralne ekonomije.

Kroz program će se podržati i uspostavljanje proizvođačkih grupa, ruralna infrastruktura, obuka, uključujući i savetodavne službe, agroekološke šeme, kao i lokalne inicijative.

Ovim programom zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EAFRD). IPARD II program, koji je odobrila EU, usvojen je zaključkom Vlade Republike Srbije.

Inače, ovo je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima – pravnim i fizičkim licima.

Milisav Pajević

Zeleno (ni)je bolja ljubavi: Štetnost bombonjera po životnu sredinu

14.02.2018

valentines-day-1182252_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Izveštaj objavljen pre nekoliko dana ukazao je na činjenicu da poklanjanje kutije čokolade, iako gest naklonosti prema voljenima, nije istovremeno i gest naklonosti prema prirodi.

Istraživanje koje je sprovela organizacija za zaštitu životne sredine Mighty Earth pokazalo je kako je kakao, kao jedan od sastojaka čokoladnih proizvoda, krivac za krčenje šuma širom sveta.

Do ovih rezultata naučnici su došli u područjima u kojima se uzgaja kakao u Indoneziji, Peruu, Ekvadoru i Kamerunu. Najpre su prikupili podatke o uvozu i izvozu ove biljne kulture i na mapi obeležili oblasti u kojima se proizvodi. Kada su preko nje stavili mapu eksploatacije šumskih kapaciteta između 2000. i 2016. godine, došli su do saznanja da postoji visok nivo povezanosti između kultivacije kakaoa i nestanka šuma.

Ukoliko se proizvođači slatkiša od čokolade ne promene svoje prakse i ne obustave seču drveća, sudbinu zapadnoafričkih šuma mogle bi da dožive, ne samo četiri zemlje na kojima je sprovedeno istraživanje, već i sve ostale u kojima se gaji plod kakaoa.

Industrija čokolade se tokom proteklih godina proširila da bi “nahranila” narastajuće apetite čovečanstva za ovim slatkišem.

Pomenuta organizacija Mighty Earth, udružena sa časopisom Guardian, u septembru prošle godine objavila je podatke do kojih je došla istragom sprovedenom u Gani i Obali Slonovače, a koja se ticala iste tematike. Tada je 23 velikih kompanija čokoladnih proizvoda potpisalo ugovore sa vladama pomenutih zemalja o prestanku seče drveća na njihovom tlu.

Nadamo se da će i novo istraživanje da ima jednak odjek i pozitivne efekte na našu planetu.

Jelena Kozbašić

Kvalitet zemljišta u Novom Pazaru zadovoljavajući, pokazuje Izveštaj o analizi zemljišta

14.02.2018

novi_pazar_17.01full — Foto: novipazar.rs

Merenjem kvaliteta zemljišta utvrđeno je da u Novom Pazaru koncentracija opasnih i štetnih materija ne prelazi granične vrednosti, izuzev nikla u neznatnoj meri.

U zaključku izveštaja stoji da ove vrednosti ne prelaze remedijacionu vrednost, odnosno da nije potrebno da se preduzimaju mere. Merenje je vršeno tokom decembra prošle godine na 7 reprezentativnih lokacija, a radio ga je Institut za zaštitu na radu, ad Novi Sad, ovlašćen za ove poslove.

Buka je merena na 13 mesta i utvrđeno je da prelazi granične vrednosti tokom dana na 3 lokacije.

izvor: novipazar.rs

Sandra Jovićević

Monitoring segmenata životne sredine Podgorice za period mart 2018. godine do februara 2019. godine

14.02.2018

Grad Podgorica je raspisao tender za pružanje usluge monitoringa segmenata životne sredine Podgorice i opština u okviru Glavnog grada za period mart 2018. godine do februara 2019. godine, ukupne vrednosti 25.000 evra.

Monitoringom bi trebalo da se prati stanje svih segmenata životne sredine, odnosno kvalitet vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta, kao i stepen zagađenja životne sredine odnosno emisija u životnu sredinu, kazali su iz Glavnog grada. Takođe, kako navode, prati se i uticaj značajnih sektora na segmente životne sredine. Na osnovu podataka dobijenih sprovođenjem Monitoringa radi se Informacija o stanju životne sredine za teritoriju Glavnog grada, a u cilju sagledavanja sveobuhvatne situacije i informisanja javnosti.

Definisano je da Program monitoringa životne sredine za period od marta 2018. do februara 2019. godine, obuhvata Program kontrole kvaliteta vazduha na odabranim lokacijama, a obuhvatiće i praćenje kvaliteta vazduha na jednoj lokaciji koja je izvan direktnog uticaja saobraćaja, kako bi se sagledao uticaj korišćenja ogrevnog drveta u domaćinstvima na dati segment životne sredine.

Kontrola kvaliteta vazduha vrši se u cilju utvrđivanja nivoa zagađenosti vazduha i ocene uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi, životnu sredinu i klimu, kako bi se preduzele potrebne mere u cilju zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i materijalnih dobara, kazali su iz Glavnog grada.

Merno mesto će biti postavljeno tako da uzorak vazduha bude reprezentativan u odnosu na šire područje i to najmanje 250m x 250m kada se meri industrijsko zagađenje, odnosno najmanje u dužini od 100m na prometnim saobraćajnicama.

Rok za dostavljanje ponuda je 6. mart 2018. godine.

izvor: podgorica.me

Sandra Jovićević

Utvrđuje se lista objekata za unapređenje energetske efikasnosti u Vrbasu

14.02.2018

energetska efikasnost e — Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

Predstavnici beogradske projektantske kuće “Quiddita”, zajedno sa domaćinima iz opštine Vrbas, Damirom Ivanićem, članom Opštinskog veća zaduženim za energetiku, i Sanjom Korać iz Odeljenja za zaštitu životne sredine i energetski menadžment, obišli su osam predškolskih i školskih objekata u Vrbasu, Kucuri, Savinom Selu i Bačkom Dobrom Polju, koji su predloženi da budu deo projekta unapređenja energetske efikasnosti.

Posete izabranim objektima deo je obaveznih koraka u realizaciji SECO projekta Švajcarskog ministarstva finansija u Vrbasu, kao najbolje ocenjenoj u Srbiji, kojim je obezbeđeno 1,6 miliona švajcarskih franaka bespovratnih sredstava za energetsku optimizaciju javnih objekata – škola i vrtića.

Cilj nam je upoznati se stanjem na terenu, kako izgledaju predloženi objekti i odrediti prioritetne mere kojim bi trebali intervenisati, i sve to smestiti u prvi izveštaj koji će služiti za određivanje konačne liste objekata. Objekti su izabrani prema prioritetima i veoma je dobro što za neke imamo i određene projekte koji definišu neke stvari, pa makar i na idejnom nivou, što druge opštine nemaju. Vrbas je uradio najviše na pitanju dokumentacije koja reguliše oblast energetske efikasnosti, i u odnosu na ostale tri opštine koje su u projektu, i u odnosu na druge opštine u Srbiji, što strani ulagači i donatori uvek prepoznaju, rekao je Đorđe Gazdić, vodeći inženjer u sektoru mašinstva u “Quidditi”, jedan od članova komisije koja je danas obilazila vrbaske obrazovne ustanove.

Tokom boravka u Vrbasu oni su posetili Gimnaziju “Žarko Zrenjanin”, osnovne škole “Svetozar Miletić”, “Bratstvo-jedinstvo” u Vrbasu i u Kucuri, te vrtiće “Bubica” i “Poletarac” u Vrbasu, “Cvrčak” u Bačkom Dobrom Polju i “Pčelica” u Savinom Selu.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

Zagreb dobio Ekološku kartu

14.02.2018

U zgradi Gradske uprave u Zagrebu u Hrvatskoj održana je konferencija za novinare na kojoj je predstavljena internet aplikacija Ekološka karta grada Zagreba.

Projekat je izradio Nastavni zavod za javno zdravlje “Dr Andrija Štampar” u saradnji s Gradom Zagrebom, Agronomskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu, Institutom za medicinska istraživanja i Državnim hidrometeorološkim zavodom.

Na toj karti objedinjeni su podaci o merenjima kvaliteta vazduha, vode i zemljišta koje su pojedinačno koristili gradski uredi, odnosno nisu prikazivani na jednom mestu. Na karti će se moći videti i meteorološki podaci, automatski senzori meriće kvalitet vazduha, prikazivaće se je li voda ispravna za piće i za kupanje na kupalištima, a moći će se videti i koje su biljke u gradu u cvatu i gde izbeći područja s visokom koncentracijom polena.

U idućih godinu dana u Zagrebu će biti postavljeno još senzorskih stanica i automatskih senzora koji će javljati trenutno stanje na terenu, a biće ih ukupno 70.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

1...1,1411,1421,143...1,670 Page 1,142 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM