Zasićeno, natopljeno i vlažno tlo, stajaća plitka voda, dom specifičnih vrsta biljaka, često ugroženih vrsta životinja, jednom reči – močvara.

Danas je Svetski dan močvarnih staništa, prvi put obeležen pre 27 godina. Drugi februar je dan posvećen ovim ekosistemima koji ne čine ni 10 odsto naše planete Zemlje, tačnije, nešto više od 6 odsto kopnene površine Zemlje, ali je njihov značaj neverovatno važan.

Datum je simbolično izabran u znak sećanja na potpisivanje Ramsarske konvencije o močvarama 1971. godine koja je predstavljala međunarodni sporazum o promovisanju očuvanja močvarnih područja. 

Jedan od ključnih značaja močvare jeste njihova karakteristika najefikasnijih prirodnih skladišta ugljenika na planeti. Biljke koje se nalaze u močvarama apsorbuju CO2 iz atmosfere tokom procesa fotosinteze.

Međutim, kada ove biljke venu, njihova biomasa se taloži na dnu močvare, a kako ima vrlo malo kiseonika u ovim uslovima, usporavaju se procesi razgradnje biomase.   Stoga, ugljenik ostaje zarobljen u biljkama, i skladišten u tlu močvara. Promene u klimi poput suše ili poplave, mogu uticati na sposobnost močvara da skladište ugljenik, jer isušivanje močvara može dovesti do brže razgradnje i oslobađanja CO2.

Pročitajte još:

• KOLIKO SU PREKOMERNE KOLIČINE FOSFORA OPASNE PO ŽIVOTNU SREDINU I KAKO GA ODRŽIVIJE KORISTITI
• KOLIKO RASHLADNI UREĐAJI DOPRINOSE GLOBALNOM ZAGREVANJU I KAKO DA POSTANU ODRŽIVIJI?
• EU: PREDLOZI ZA SMANJENJE SUPSTANCI KOJE OŠTEĆUJU OZONSKI OMOTAČ

One su dom biljaka i životinja raznih vrsta, često i ugroženih koje na ovakvim mestima zaiste žive u svojim prirodnim uslovima. Regulišu protok vode, apsorbujući višak vode tokom obilnih padavina, čime smanjuju rizik od poplava, dok tokom suše postepeno otpuštaju vodu, i stabilizuju druge vodene sisteme.

Močvare takođe imaju sposobnost filtriranja vode, pa stoga utiču i na njeno prečišćavanje, a pored svih korisnih funkcija,  sprečavaju i eroziju tla. 

Jedini kontinent koji ih nema je Antarktik, ali ćemo nabrojati samo neke od najvećih močvara na svetu.

Pantanal je najveća tropska močvara i jedna od najnetaknutijih na svetu. Nalazi se u Južnoj Americi i prostire se u tri zemlje – Bolivija, Brazil i Paragvaj. Ova močvara veća je od  Engleske, Austrije, Mađarske, Grčke i Irske, a ima i najveću populaciju krokodila, navodi WWF.

Vasjuganska močvara najveća je na severnoj hemisferi Zemlje, i veća je od Slovačke, Danske, BiH. Nalazi se u Rusiji,  u zapadnom Sibiru.

Sundarbani, na prostoru između Indije i Bangladeša jeste i područje najveće šume mangrova na svetu. Oko 40 odsto ukupne površine Sundarbani močvare nalazi se u Indiji, a ostatak je u Bangladešu. Ovo područje je poznato po svojoj jedinstvenoj bioraznolikosti, uključujući kraljevske bengalske tigrove koji su ozbiljni lovci na ovom području. Međutim, ima i na stotine vrsta ptica kao i ugroženog estuarskog krokodila i indijskog pitona.

Everglejds, smešten na Floridi u SAD-u, jedna je od najvećih močvara u SAD-u. Poznata po svojoj divljini i bioraznolikosti, i opisu “travna močvara”, zaštićena je jer je zbog određenih ljudskih aktivnosti tokom vremena trpela posledice. Dom je za floridskog pantera i američkog krokodila, koji su ugrožene vrste.

Sud u Južnom Sudanu još je jedna ogromna močvara locirana u dolini reke Beli Nil, čija površina varira u zavisnosti od perioda godine, s obzirom da dolazi do isušivanja reka. Površina varira od 30.00 km2 pa i do tri puta veće površine kada ima padavina.

Močvarama treba posvetiti još dosta reči da bi se približio njihov značaj za prirodu, ekologiju, floru, faunu, regulaciju klime i ugljenika i metana, i na kraju značaj za same ljude.

Ipak, jedan su od najugroženijih ekosistema na svetu – više od trećine svetskih močvara nestale su u poslednjih pet decenija, zbog čega značaj današnjeg dana postaje još jasniji.

Milica Vučković