Energy Week Western Balkans 2024 – Pokretanje tranzicije ka čistoj energiji u regionu

05.09.2024

NOVO vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Mavrommatis)

Jedan od najuticajnijih događaja u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu ove godine, Energy Week Western Balkans 2024, okupiće lidere regiona, energetske kompanije, međunarodne investitore i donosioce politika, pružajući im jedinstvenu priliku da razgovaraju o strategijama za ubrzanje tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.

Ovaj događaj, održaće se 9. i 10. oktobra u ekskluzivnom Maestral Resortu u Crnoj Gori.

Premijerna konferencija regiona okupiće ključne aktere iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova* i Hrvatske, zajedno sa predstavnicima velikih međunarodnih finansijskih institucija i vodećih globalnih kompanija u energetskom sektoru. Razgovori će biti usmereni na politiku, finansiranje i tehnologiju – ključne stubove za pokretanje energetske tranzicije u regionu.

Agenda konferencije pažljivo je osmišljena kako bi se odgovorilo na hitne izazove energetskog sektora u regionu. Jedna od centralnih sesija nosi naziv ,,Zajedno ka sutrašnjici: Regionalne strategije integracije za unapređenje obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu“, gde će ministri iz regiona razgovarati o značaju regionalne saradnje u promociji obnovljivih izvora energije.

Takođe, sesija pod nazivom ,,Balansiranje: Navigacija tranzicije sa uglja na obnovljive izvore energije naspram strategije mešavine gasa“, baviće se izazovima tranzicije sa uglja, a u njoj će učestvovati Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS).

Događaj će se fokusirati i na budućnost energetske infrastrukture regiona. Sesija pod nazivom ,,Budućnost mreže: Investicije u otpornost, obnovljive izvore energije i tehnologije skladištenja“, sponzorisana od strane Sungrow-a, naglasiće neophodne investicije kako bi mreža mogla da podrži budućnost sa dominantnim obnovljivim izvorima energije. Aleksandar Mijušković, predsednik Upravnog odbora Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES), podeliće svoj stav o ovim ključnim razvojnim planovima.

Pročitajte još:

Baveći se operativnim izazovima s kojima se suočavaju energetski projekti u regionu, sesija „Navigacija kroz tržišne izazove: od obezbeđivanja zemljišta do balansiranja uslova“ predstaviće izlaganja lidera iz industrije, uključujući Miloša Kostića, generalnog direktora MT-KOMEX-a.

Regulatorni okviri, ključni za ubrzanje usvajanja obnovljivih izvora energije, biće u fokusu sesije „Oblikovanje politika za obnovljive izvore: Dijalog sa regulatorima Zapadnog Balkana“. Među govornicima će biti istaknuti regulatori, kao što su Branislav Prelević, član Odbora Agencije za energetiku i vodoprivredu Crne Gore, Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije, i Marko Bislimoski, predsednik Regulatorne komisije za upravljanje vodama i komunalnim otpadom Republike Severne Makedonije.

Finansijski aspekti energetskih projekata biće obrađeni u sesiji „Otključavanje potencijala: Istraživanje finansiranja, bankabilnosti i izvora prihoda na Zapadnom Balkanu“. Ova sesija će se fokusirati na to kako energetski projekti mogu postati atraktivni za investitore, što je ključni korak za budućnost energetskog sektora u regionu. Takođe, strategije za izgradnju poverenja investitora biće predstavljene u sesiji „Podsticanje poverenja investitora: Obezbeđivanje predvidivosti i pravičnog tretmana“, gde će pravni eksperti, investitori i predstavnici vlade podeliti svoja iskustva o stvaranju stabilnog i transparentnog poslovnog okruženja.

Dodatno, globalni i regionalni lideri iz Svetske banke, IFC-a, EBRD-a, UKEF-a i Green for Growth Fonda pružiće globalnu perspektivu o održivom razvoju i ekonomskom rastu u regionu. Neda Lazendić (WV International), Rico Koch (NOTUS energy), Mats Lundin (Emergy), Ivan Liakh (DTEK Renewables International) i mnogi drugi istaknuti lideri će podeliti svoja iskustva iz rada na solarnim i vetroelektranama gigavatnih razmera.

Sa više od 18 GW potencijala obnovljivih izvora na raspolaganju, Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024. predstavlja ključnu platformu za oblikovanje budućnosti energije u regionu. Učesnici će imati priliku da se uključe u B2B i B2G sastanke sa vodećim izvršnim direktorima, donosiocima politika i liderima mišljenja iz Zapadnog Balkana i šire.

Za više informacija o događaju, uključujući celu agendu i detalje o registraciji, pogledajte ovde.

Izvor: Energy Week Western Balkans

Saradnja Mađarske i Srbije u tretmanu otpadnih voda duž reke Tise – BEST WASTEWATER

05.09.2024

reka Tisa — Foto-ilustracija: Wikipedia (Raimond Spekking)

Foto-ilusztracija: Unsplash (Danijel Durković)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u julu ove godine, započeo je projekat pod nazivom „Prekogranična saradnja u tretmanu otpadnih voda duž reke Tise’’ – BEST WASTEWATER. Projekat je odobren u okviru prvog poziva INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Republika Mađarska – Republika Srbija za period 2021-2027.

Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja’’ zemalja učesnica – Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području – mađarskim okruzima Čongrad-Čanad i Bač-Kiškun, i srpskim teritorijama Zapadnobačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Srednjebanatska, Južnobanatska i Sremska.

Program pomaže razvoju stabilnog regiona koji sarađuje i opšteg kvaliteta života u pograničnom regionu. Takođe omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet i kulturno-istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i bezbednosti.

Za više informacija pogledajte ovde.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, kao partner, u saradnji sa vodećim partnerom Algyő Nagyközség Önkormányzata (partner sa teritorije R. Mađarske) predao je projektnu aplikaciju sa ciljem zaštite reke Tise, smanjenje zagađenja životne sredine i sprečavanje da otpadne vode dospeju u tlo.

Pročitajte još:

Kako se navodi, predviđeno je da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine bude zadužen za podizanje svesti javnosti, lokalnih samouprava i svih ostalih zainteresovanih strana u pogledu zaštite životne sredine kao i promociju značaja ovakvih projekata i saradnje sa Evropskom unijom.

U okviru svojih aktivnosti, Pokrajinski sekretarijat će u projektu sprovesti neophodne analize zagađenosti vode u reci Tisi u kritičnim tačkama koje će biti mapirane i kroz zajedničku studiju i mapu sa mađarskim partnerima stvoriti jasnu i širu sliku problema i koji će se u okviru istog projekta rešavati posebnom opremom od strane ostalih partnera.

Realizacija projekta je od izuzetnog značaja za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu, s obzirom na to da se njegova implementacija vrši na teritorijama više vojvođanskih lokalnih samouprava kao i činjenica da ovaj deo Srbije i Mađarske predstavlja jednu geološku i hidrološku celinu. Usled ovakvih okolnosti, ističe se i prekogranični uticaj voda i potreba zaštite reke Tise od zagađenja što će dovesti do još bližih odnosa ove dve države.

Iako su zajedničke aktivnosti po pitanju vodoprivrede i zaštite životne sredine kao i zdravlja stanovništva sa obe strane granice, već postojale, treba istaći da je ovo projekat koji bi ujedinio i povezao različite prekogranične oblasti.

Projekat traje 24 meseca, a ukupna sredstava koja su odobrena Pokrajinskom sekretarijatu iznose 150.268,80 evra.

Energetski portal

Velika Britanija povećava kapacitet vetroenergije za 6,3 GW

04.09.2024

U cilju prelaska na čistu energiju i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, Velika Britanija organizuje aukcije za razvoj novih projekata vetroparkova. Rezultati poslednje sprovedene aukcije za nove vetroparkove pokazuju da su ugovori o razlici u ceni dobijeni za ukupno 6,3 GW nove energije iz vetra. Od ovog kapaciteta, 5,3 GW su vetroelektrane na moru, uključujući 400 MW plutajućih vetroelektrana. Ostatak, 990 MW su kapaciteti vetroelektrana na kopnu.

Govoreći o razvoju ove energije na moru, najnovije aukcije su ostvarile dobar rezultat, uzimajući u obzir da na prošlim nije bilo kapaciteta za more.

Pojašnjenja radi, Ugovor o razlici u ceni (CfD) predstavlja mehanizam koji obezbeđuje stabilnost prihoda za proizvođače obnovljive energije. Dakle, kompanije koje grade vetroparkove iznesu ponude za cenu po megavat-satu (MWh) energije koji imaju u planu da proizvode i to postaje zagarantovana cena. Ukoliko tržišna cena padne ispod nje, država će nadoknaditi razliku. Ipak, ukoliko cena poraste, proizvođa vraća razliku državi.

Pročitajte još:

Kako je malopre navedeno, u prethodnoj aukciji nije dobijena nijedna ponuda za vetroelektrane na moru, zato što je gornja granica bila niska. To znači da je maksimalna cena po megavat-satu energije koju je država bila spremna da plati kompanijama, bila niska. Zbog toga je u ovim najnovijim aukcijama, Velika Britanija povećala gornju granicu cene za 66 odsto, što je realnija cena na osnovu koje bi proizvođači mogli da ostvare zaradu. Reč je o povećanju na 73 funte po MWh (oko 85 evra).

Gledajući ukupan kapacitet od 6,3 GW nove energije iz vetra, za koji su dobijeni ugovori, broj projekata je sledeći. Devet projekata za vetroelektrane na moru, jedan projekat plutajućeg vetroparka i 22 projekta vetroparkova na kopnu.

Ipak, kako navodi WindEurope, Velika Britanija će morati da nastavi da ulaže napore i obezbedi veće količine u sledećim aukcija kako bi ostvarila ciljeve za dekarbonizaciju. Vlada ove zemlje obavezala se da će do 2030. godine da udvostruči kapacitete vetroelektrana na kopnu i učetvorostruči kapacitete vetroelektrana na moru.

Energetski portal

Digitalizacija pokreće održive lance snabdevanja u najmanje razvijenim zemljama

04.09.2024

posao_saradnja — Foto-ilustracija: Unsplash (Helloquence)

Foto-ilustracija: Unsplash (2Photo Pots)

Digitalizacija ima potencijal da transformiše lance snabdevanja u najmanje razvijenim zemljama, omogućavajući im da odgovore na rastuće zahteve za održivošću.

Tehnologije poput veštačke inteligencije, “blokčejn” baze podataka i internet inteligentni uređaji (IoT) već sada pružaju alate koji mogu značajno unaprediti efikasnost i smanjiti otpad, ali je ključno da ove tehnologije budu prilagođene potrebama najmanje razvijenih zemalja kako bi imale istinski pozitivan uticaj, piše Svetski ekonomski forum.

Jedan od ključnih aspekata digitalizacije je njena sposobnost da pomogne preduzećima da postignu trostruki krajnji rezultat – ekonomski, društveni i ekološki – i da integrišu ove dimenzije u celokupni lanac snabdevanja. Digitalizacija ne samo da povećava transparentnost, već omogućava i bolju kontrolu nad svim aspektima poslovanja, čime se omogućava smislena integracija održivih praksi u svaki korak lanca snabdevanja.

Na primer, “blokčejn” tehnologija, koju čine digitalno povezane manje baze podataka (blokovi), može poboljšati praćenje i sledljivost proizvoda kroz ceo lanac snabdevanja, čime se povećava poverenje između proizvođača i potrošača.

U poslednje vreme, uspešne inicijative u zemljama kao što su Butan, Bangladeš, Kambodža, Etiopija, Nepal, Ruanda, Istočni Timor i Vanuatu pokazale su kako digitalizacija može igrati ključnu ulogu u unapređenju održivosti.

Pročitajte još:

Digitalizacija smanjuje ugljenični otisak

Jedan od najvažnijih mehanizama koji digitalizacija nudi je olakšavanje trgovine bez papira. Digitalizacija graničnih trgovinskih procedura i prelazak na trgovinu bez papira može značajno smanjiti emisije CO2 i druge štetne efekte na životnu sredinu.

U Vanuatuu je nedavno digitalizovano izdavanje sertifikata o biološkoj bezbednosti, što je rezultiralo smanjenjem trajanja procedure sa šest dana na samo deset minuta. Ova reforma smanjila je papirologiju za 95 odsto i putovanja potrebna za procese sertifikacije za 86 odsto, što je dovelo do smanjenja emisije CO2 za 5.827 kg.

Slične inicijative su sprovedene i u drugim zemljama. U Istočnom Timoru, digitalizacija je dovela do smanjenja fizičkih putovanja između vladinih agencija za 90 odsto i smanjenja štampanih carinskih dokumenata za 80 odsto, što je rezultiralo smanjenjem emisije CO2 za 14.492 kg.

Energetski portal

Inovativna primena informacionih tehnologija u poljoprivredi

04.09.2024

Foto-Institut-BioSense — Foto: Institut BioSense

BioSens, istraživačko-razvojni institut za informacione tehnologije biosistema, pionir je digitalne transformacije poljoprivrede u Srbiji. Istražujući naučne i tehnološke granice inovativne primene IT-a u poljoprivredi, institut teži da domaćem i svetskom poljoprivrednom sektoru pruži vrhunska digitalna rešenja, kako bi se uz manje investicija ostvarili veći prinosi.

Sa dr Oskarom Markom, pomoćnikom direktora za inovacije i saradnju sa privredom Instituta BioSens razgovarali smo o prednostima platforme AgroSens, funkcionisanju Digitalnog sela u Mokrinu, kako portal dim.rs utiče na unapređenje životne sredine, na koji način digitalizacija može da poveća prihode, zašto je institut važan za mlade istraživače i da li učestvuju u projektima koje finansira Evropska unija.

Kako funkcioniše AgroSens platforma – digitalni servis za poljoprivrednike?

– AgroSens je platforma razvijena sa ciljem da poljoprivredniku omogući brz i jednostavan pristup podacima, ali i da vrhunske naučne rezultate koje je Institut BioSens postigao u domenu veštačke inteligencije, obrade satelitskih slika i razvoja senzorskih mreža, pruži zajednici na korišćenje. Platforma se sastoji iz mnoštva modula, koji uključuju vremensku prognozu, obrađene satelitske slike, digitalnu knjigu polja i drugo. Na osnovu ovih podataka moguće je steći uvid u stanje useva i doneti odluke na osnovu činjenica na terenu, što osigurava visoke prinose i smanjuje rizike.

U FOKUSU:

Sa kojom idejom ste formirali Digitalno selo u Mokrinu? Kako projekat funkcioniše u praksi?

– Ideja koja stoji iza Digitalnog sela je da uzmemo celokupan arsenal digitalnih tehnologija koji nam je dostupan i da na primeru jednog sela pokažemo koji je njihov uticaj ne samo na proizvodnju, već i na celokupnu zajednicu. U okviru ovog projekta organizovana su predavanja za poljoprivrednike, njive su skenirane dronovima, postavljeni senzori i meteo stanice, a sve je implementirano uz podršku iskusnih agronoma. Lokalni poljoprivrednici su pokazali visok stepen profesionalizma, zainteresovanosti i otvorenosti, a sudeći po povratnim informacijama, digitalne tehnologije su im pomogle da steknu uvid u stanje useva i da definišu pravi trenutak za primenu agrotehničkih operacija – primenu pesticida, đubriva i drugo, što im je pomoglo da optimizuju korišćenje inputa i osiguraju visoke prinose.

Kako ocenjujete napredak procesa digitalizacije u poljoprivredi? Koliko digitalna transformacija može da poveća prihode i da poljoprivednici uz manje ulaganja ostvare veće prinose?

– Jedan od primera napretka digitalizacije je upotreba AgroSens platforme koju koristi više od 20.000 poljoprivrednika i kada se sabere ukupna površina kojom oni upravljaju dobije se četvrtina ukupne obradive površine u Srbiji. Ovo je samo potvrda da su naši poljoprivrednici prepoznali značaj digitalne transformacije i da u budućnosti možemo očekivati sve veći upliv modernih tehnologija u poljoprivredu. Takođe, koriste se i sistemi za optimizaciju navodnjavanja i mnogi drugi senzori poput Plant-O-Meter-a i senzora za vlažnost zemljišta, koji su patentirani i licencirani i nalaze se na tržištu. Rešenja za poljoprivrednu proizvodnju nisu jedina rešenja koja imamo. Kroz projekat koji sprovodimo sa Svetskom bankom, automatski se procenjuju poljoprivredni proizvođači kojima se mnogo lakše dodeljuju krediti, pa tako imaju veći pristup finansijama za pokretanje proizvodnje, a to im dalje omogućava i veće prinose i profit.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Javna nabavka za ugradnju solarnih panela na osnovnim školama u Kragujevcu

04.09.2024

novo, solarna energija, solarni paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (angie-warren)

Grad Kragujevac je objavio javnu nabavku za instalaciju solarnih panela na šest osnovnih škola, u okviru projekta podržanog donacijom Fondacije za otvoreno društvo.

Javna nabavka obuhvata sprovođenje postupka priključenja i izgradnju pet solarnih elektrana na elektromrežu, sa snagom od 10,8 do 50 kW, i jedne elektrane manje snage, u skladu sa zakonskom regulativom, kako se navodi u opisu Javne nabavke. Projekat ima za cilj da obezbedi energetsku nezavisnost i smanjenje troškova za električnu energiju, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2).

Ugradnja solarnih panela će se obaviti na šest sledećih škola:

OŠ „Stanislav Sremčević“, Kragujevac – do 50 kW
OŠ „Sveti Sava“, Vinogradi, Kragujevac – do 40 kW
OŠ „Miloje Simović“, Dragobraća – do 15 kW
OŠ „Natalija Nana Nedeljković“, Veliko Polje – do 15 kW
OŠ „Dositej Obradović“, Erdeč – do 15 kW
OŠ „Sreten Mladenović“, Desimirovac – do 10 kW

Škole su pažljivo odabrane na osnovu svojih lokacija koje omogućavaju optimalno korišćenje solarne energije, sa dovoljno sunčanih sati tokom godine i odgovarajućom infrastrukturom za postavljanje solarnih panela.

Pročitajte još:

Postupak i izvođenje radova

Svaka od navedenih škola ima krovne površine koje su pogodne za montažu solarnih panela. Na osnovu analiza nosivosti krovnih konstrukcija, zaključeno je da će konstrukcije izdržati dodatna opterećenja panela, čija je težina između 15 i 20 kg/m². Pretpostavljene snage solarnih elektrana variraju od 10 kW do 50 kW, u zavisnosti od površine krova i potreba svake škole.

Nabavka obuhvata sve faze projekta, uključujući izradu projektne dokumentacije, dobijanje potrebnih odobrenja, ugradnju opreme, ispitivanje i puštanje u rad solarnih elektrana, kao i instalaciju softvera za praćenje njihovog rada u realnom vremenu. Takođe, predviđeno je i obučavanje nastavnog osoblja za nadzor rada solarnih sistema i efekata uštede energije.

Što se tiče plaćanja, ono će se vršiti prema ponudi koju je dobavljač dostavio u postupku javne nabavke, i to u tri rate, u roku od 45 dana od datuma dostavljanja fakture. Faktura se izdaje nakon što dve osnovne škole budu upisane u Registar kupaca-proizvođača (prozjumera) Ministarstva rudarstva i energetike. Smatra se da su sve aktivnosti u potpunosti završene tek kada svaka od škola bude pojedinačno upisana u pomenuti registar. Cene radova su fiksne i uključuju sve troškove po sistemu „ključ u ruke“.

Izvođač radova ima obavezu da kompletan posao, tačnije sve ugovorne obaveze, završi do 15. decembra 2024. godine.

Projekat donosi brojne koristi, kako u pogledu ušteda na računima za električnu energiju, tako i u smanjenju štetnih emisija, a rok za firme da se prijave na tender važi do 30. septembra.

Energetski portal

Užice: Novi sistem javnog osvetljenja smanjiće emisije CO2

04.09.2024

Užice_pre_i_posle 2 — Foto: Dragan Đorđević

Grad Užice sproveo je projekat rekonstrukcije, racionalizacije i održavanja javnog osvetljenja, koristeći model javno-privatnog partnerstva, koji će doneti značajno smanjenje potrošnje električne energije, sa 5,1 milion kWh na projektovanih 950 hiljada kWh, što predstavlja uštedu od čak 82 odsto.

Takođe, projekat je u potpunosti u skladu sa Ciljevima održivog razvoja (SDG) Ujedinjenih nacija, doprinoseći smanjenju emisije CO2 za više od 70 hiljada tona tokom trajanja ugovora.

Nova oprema, koja uključuje oko 10.000 svetiljki i reflektora i 250 sistema za uključivanje i isključivanje, očekuje se da traje 25 godina.

Pored energetskih i ekoloških dobrobiti, projekat obezbeđuje održiv način finansiranja modernizacije javnog osvetljenja bez novih finansijskih opterećenja. Kako se navodi u saopštenju, grad već sada ostvaruje značajne uštede, koje mogu biti preusmerene na druge razvojne projekte.

Pročitajte još:

Govoreći o finansijskim uštedama, pre realizacije projekta, godišnji troškovi Grada Užica za javno osvetljenje, uključujući potrošnju električne energije i održavanje, iznosili su oko 900 hiljada evra.

Njegovom realizacijom, ostvariće se godišnja ušteda od najmanje 205.000 evra, što će u periodu od 15 godina rezultirati ukupnom uštedom većom od tri miliona evra. Bez sprovođenja ovog projekta, procena je da bi troškovi grada u narednih 15 godina bili viši od 15 miliona evra, uz moguće dodatno povećanje od 30 do 50 odsto usled rasta cena električne energije.

Energetski portal

Manifestacija „Electric vehicles days – EV Days“ 12. i 13. septembra

04.09.2024

mobilnost , punjač — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Četvrtu godinu zaredom, na Novosadskom sajmu održaće se sajam i konferencija „Electric vehicles days – EV Days“, jedina u regionu koja se bavi temom elektromobilnosti i inovacijama u automobilskom, energetskom, transportnom i tehnološkom sektoru.

Manifestacija će se održati 12. i 13. septembra i predstaviće elektromobilnost kao globalno tehnološko rešenje koje već polako oblikuje našu svakodnevnicu. Dokaz tome je da se ove godine izlagački deo seli iz prostora aule u Master halu, gde će biti izloženo više 40 modela električnih vozila – od automobila, preko autobusa, infrastrukture za punjenje vozila, bicikala i trorineta pa sve do traktora.

Organizatori ovog događaja su Fakultet tehničkih nauka i kompanija „Ninamedia“ uz medijskog partnera RTS, a podršku pružaju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Grad Novi Sad i Novosadski sajam kao i brojni partneri događaja. „EV Days“ okupiće vodeće kompanije iz automobilske industrije, proizvođače komponenti, delova i softvera za električna vozila, kao i inovatore u oblasti punjenja i infrastrukture za električna i hibridna vozila, navodi se u saopštenju.

Pored izlagačkog dela u Master hali, „EV Days“ obuhvata i konferenciju sa šest panel diskusija, pružajući posetiocima priliku da se detaljnije upuste u svet električnih i hibridnih vozila i u ostale povezane teme. Na panelima će se razgovarati o veoma bitnim temama koje zaokupljuju globalnu javnost.

Nakon svečanog otvaranja, prvi panel baviće se kako izazovima, tako i novim mogućnostima koje neke od tehnologija pružaju kada je u pitanju upravljanje energetskim resursima, ovoga puta u kontekstu Jugoistočne Evrope. Nakon toga, na drugom panelu, analiziraće se uticaj rasta udela električnih vozila na tržištu, na ekonomiju trasportnih sistema, kao i šta je potrebno za održiv ekosistem električnih transportnih sistema. Prvi dan zatvara se panelom koji će pokušati da pruži odgovor na pitanja u kom pravcu ide razvoj EV tehnologija, kakvo je trenutno stanje i gde su granice tehnologije u kontekstu autonomne vožnje, mreže povezanih vozila i sličnih tema.

Pametni gradovi su budućnost koja je neminovna, ali za njih je potrebna i pametna infrastruktura. Upravo to je tema prvog panela drugog dana. Odmah potom, drugi panel menja perspektivu i postavlja pitanja iz drugog ugla – da li električna vozila danas pružaju dovoljno benefita kako bi odgovorili na sve potrebe prosečnog korisnika? Treći panel pod nazivom „Prilika ili panika“ baviće se ekskluzivnom temom, a njega će prenositi uživo naš medijski partner, Radio – televizija Srbije.

I ove godine, biće organizovan „IEEE 4 CHALLENGE“, takmičenje namenjeno studentima koji će kroz četiri tematska izazova rešavati probleme sa kojima se susreću inženjeri automobilske industrije.

Ulaz u izlagački deo u Master halu i zonu za testiranje je besplatan za sve posetioce. Što se tiče konferencijskog dela, neophodna je prijava za ostvarivanje kotizacije i prava za ulazak, koja se može izvršiti na web stranici „EV Days“-a.

Izvor: Ninamedia

Koliko su morski ekosistemi ugroženi i kako mogu da se oporave?

03.09.2024

ribolov , more NOVO — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Unsplash (Vicko Mozara)

Prekomerni izlov ribe, degradacija staništa, usputni neželjeni ulov kao i lov zaštićenih vrsta, ugrozili su zdravlje evropskih mora i njihovu dugoročnu održivost. Istovremeno, time je u pitanje dovedena i konkurentnost evropske ribarske industrije. Podaci pokazuju da je oko 40 odsto populacija riba i školjki u ovim morima u lošem stanju ili se ne love na održiv način. Ovakvom stanju treba kao uzrok dodati i pojačanu eutrofikaciju, odnosno prekomerna prisutnost hranljivih materija u vodi, zatim zagađenje i klimatske promene.

Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pod nazivom Zdrava mora, uspešne ribarske industrije: prelazak na ekološki održiv sektor, upravo pruža uvid u ekološko stanje evropskog ribarstva i nudi načine koji mogu da pomognu u postizanju konkurentne i održive ribarske industrije, dugoročno.

U ovom trenutku zaštićena morska područja čine svega oko 12 odsto mora u Evropskoj uniji, dok samo za dva odsto njih postoje planovi upravljanja. Na manje od jedan odsto se zaista sprovodi stroga zaštita, što uključuje i zabranu ribolova. Prisećanja radi, Evropska unija se obavezala da će do 2030. godine da zaštiti 30 odsto svojih mora, od čega će 10 odsto biti strogo zaštićeno. Ovakva potreba, za održivost u ribarstvu, pokazana je i Evropskim zelenim dogovorom (eng European Green Deal).

Plava ekonomija

Treba istaći i pojam plava ekonomija. U maju 2021. godine, Evropska komisija je usvojila Novi pristup za održivu planu ekonomiju u EU. Ova strategija integrira koncept plavog rasta u Evropski zeleni dogovor i poziva sve sektore plave ekonomije da smanje svoj uticaj na životnu sredinu i klimu. Kako se navodi, ključna poruka je da je zdravlje mora i održivo upravljanje njegovim resursima, osnova za borbu protiv klimatske i krize biodiverziteta, kao i za razvoj alternativnih izvora energije i hrane.

Plava ekonomija obuhvata različite sektore i aktivnosti koji su povezani sa okeanima, morima i obalama, sa posebnom pažnjom na održivost i inovacije. Ona uključuje plavu biotehnologiju koja koristi morske organizme za razvoj novih proizvoda i procesa. Desalinizacija je važan sektor, zato što pretvara slanu vodu u pijaću. Pored toga, fokusira se na stvaranje naprednih infrastrukturnih projekata i robotskih sistema za morske i obalne aktivnosti. Plava ekonomija podrazumeva i održivo upravljanje morskim živim organizmima, kao i održivi morski turizam. Tu je i proizvodnja obnovljive energije iz mora, što uključuje energiju iz talasa, plime i oseke, morskih vetrova. Kao još jedan primer, može da se navede unapređenje tehnologije i praksi za smanjenje emisija i zagađenja iz brodova. Ovo su samo neki od sektora i aktivnosti koje obuhvata plava ekonomija.

Pročitajte još:

Pored kontinuiranog rada na implementaciji principa plave ekonomije, EEA ističe i druge preporuke za oporavak i očuvanje morskih ekosistema. One mogu da se podele u četiri glavne kategorije.

Prva – poboljšanje metoda ribolova. Ona uključuje korišćenje selektivnih alata i tehnika koje ciljaju specifične vrste riba i na taj način se smanjuje usputni neželjeni ulov, zatim ograničenje ribolovnih aktivnosti kako bi se smanjila prekomerna eksploatacija, a sve to treba da bude zasnovano na naučnim kvotama. Takođe, potrebno je uvođenje sezonskih zabrana ribolova, kao i zaštita određenih morskih područja tokom perioda reprodukcije ili kada su određene vrste riba posebno ugrožene.

Druga – razvoj inovativnih tehnologija. Kao neke od njih navode sateliti, dronovi i drugo, za praćene aktivnosti ribolova i stanje morskih ekosistema. Zatim, tu je i razvoj alata za ribolov koji će da smanje izazivanje štete morskim staništima, kao i usputni ulov. Na kraju, ova kategorija uključuje i razvoj obnovljive energije iz mora, koja može da smanji zavisnost od fosilnih goriva i drugih zagađivača mora.

Treća – jačanje međunarodne saradnje. Implementacija međunarodnih sporazuma, saradnja sa susednim zemljama u zaštiti migratornih vrsta i pomoć zemljama u razvoju za uvođenje održivih praksi ribolova i tehnologija, jedni su od odlika treće kategorije.

Četvrta – podrška i angažovanje lokalnih zajednica. Ovo podrazumeva da se lokalne zajednice uključe u upravljanje morskim resursima i da se za njih organizuju obuke kako bi povećale svoju svest i znanje o održivom ribolovu.

Katarina Vuinac

Norveška: 94 odsto novih automobila na električni pogon

03.09.2024

punjenje_električni_auto — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Norveška beleži novi rekord u prodaji električnih automobila, kada je u avgustu čak 94 odsto svih novoregistrovanih putničkih vozila bilo na električni pogon, što predstavlja najveći mesečni udeo u istoriji.

Ovim rezultatom nadmašen je prethodni rekord iz januara ove godine, kada su električni automobili činili 92 odsto novih registracija, govore najnoviji podaci Saveta za informacije o drumskom saobraćaju (OFV).

Tokom avgusta, u Norveškoj je registrovano ukupno 11.114 novih putničkih automobila, od čega je 10.480 bilo električnih, što je gotovo 13 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Suprotno tome, prodaja drugih tipova vozila, naročito plug-in benzinskih hibrida, zabeležila je drastičan pad od čak 77,9 odsto.

Pročitajte još:

Ovakve brojke ne iznenađuju kada je Norveška u pitanju, s obzirom da se nijedna zemlja na svetu ne može meriti u ovoj trci sa njom, zbog čega i preti da bude prva nacija na svetu u kojoj će EV prestići broj benzinaca. Norveška poreska politika značajno favorizuje električna vozila, i ove brojke uz sveopšti diskurs u zemlji jesu slika toga. Sveukupno gledano prema podacima, ovog proleća preko 24 odsto automobila norveškog stanovništva bili su potpuno električni automobili.

Iako električni automobili dominiraju tržištem, oko 13 odsto kupaca još uvek bira benzinske ili dizel varijante, iz različitih razloga.

Direktor OFV-a, Øivind Solberg Thorsen, istakao je da bi zemlja mogla uskoro da dostigne cilj od 100 odsto automobila sa nultom emisijom do 2025. godine, s obzirom da su tako blizu. On je podvukao kako je uspeh Norveške u oštroj suprotnosti sa situacijom u Švedskoj, gde je ukidanje podsticaja dovelo do naglog pada prodaje električnih automobila.

Thorsen je takođe primetio da blagi porast prodaje novih automobila u avgustu može odražavati i blago poboljšanje ličnih finansija, ali je podvukao da su ekonomske prednosti električnih vozila u Norveškoj ključni faktor koji podstiče ovaj trend.

Energetski portal

Ekstremne vrućine u gradovima na jugu posledica nedostatka zelenila

03.09.2024

novo, šangaj, kina, grad — Foto-ilustracija: Unsplash (edward-he)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Leto je na izmaku sudeći po kalendaru, ali ne i po vrućinama koje u većem delu planete još uvek ne posustaju. Visoke temperature najteže su pogodile velike gradove u južnim oblastima, a jedno novo naučno istraživanje nastojalo je da otkrije šta nedostaje ovim gradovima kako bi se uspešno nosili sa toplotnim talasima.

Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, otkriva da su gradovi na globalnom jugu izloženiji ekstremnoj vrućini zbog nedostatka rashladnih zelenih površina jer, u poređenju sa gradovima na globalnom severu, imaju samo 70 odsto „potencijala hlađenja“ koje obezbeđuje urbano zelenilo.

Međunarodni tim stručnjaka koristio je satelitske podatke 500 najvećih gradova na svetu za procenu „kapaciteta hlađenja“ – stepena do kojeg urbane zelene površine hlade površinske temperature grada. Deset gradova sa najvećim kapacitetom hlađenja nalaze se u SAD-u budući da mnogi gradovi u Sjedinjenim Državama imaju nisku gustinu naseljenosti, što im donosi prednosti u smislu zelenih površina.

Mogadišu u Somaliji je grad sa najmanjim kapacitetom hlađenja, a slede Sana u Jemenu i Rosario u Argentini. Čikago je jedini američki grad na listi sa kapacitetom hlađenja ispod 1°C.

Globalni jug, koji obuhvata Afriku, Latinsku Ameriku i veći deo Azije, sadrži područja koja su najviše ugrožena ekstremnom vrućinom. Prethodna studija je pokazala da će trenutne klimatske politike ostaviti više od petine čovečanstva izloženo opasno visokim temperaturama do 2100. godine, sa najvećom rizičnom populacijom u Indiji i Nigeriji.

Nova studija otišla je i korak dalje kako bi procenila „korist od hlađenja“ koju dobija prosečan građanin, pa tako prednost hlađenja za prosečnog stanovnika na globalnom jugu iznosi 2,2°C, u poređenju sa 3,4°C za stanovnika grada na globalnom severu. Razlike su uglavnom zbog količine vegetacije i efikasnosti hlađenja, koja je bolja na globalnom severu.

Pročitajte još:

Značaj rešenja zasnovanih na prirodi

Analiza sugeriše da zelene površine mogu sniziti temperaturu površine u prosečnom gradu za oko 3°C tokom leta, što je ključna razlika u periodima ekstremnih vrućina. Efekat hlađenja urbanih zelenih površina, posebno urbanih šuma, uzrokovan je senčenjem i transpiracionim hlađenjem.

„Urbano zelenilo je zaista efikasan način da se uhvati u koštac sa onim što mogu biti fatalni efekti ekstremne toplote i vlage“, rekao je profesor Tim Lenton, jedan od autora studije.

Sa porastom temperatura i efektima „urbanog toplotnog ostrva“, bolesti uzrokovane toplotom i smrtnost u gradovima postaju sve češći. Stručnjaci ističu da rešenja zasnovana na prirodi mogu značajno ublažiti buduće toplotne stresove za milijarde ljudi.

Stoga je ponovno ozelenjavanje urbanih sredina i očuvanje već postojećeg zelenila ključno kako bi gradovi na jugu bili pogodni za život u bliskoj budućnosti.

Milena Maglovski

Najveća toplotna pumpa na svetu grejaće 30.000 domova

03.09.2024

energy-saving-energija-grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Najveća toplotna pumpa na svetu, koja kombinuje vazduh i vodu, biće postavljena u glavnom gradu Finske. Korišćenjem neutralne tehnologije, godišnje će obezbeđivati oko 200 GWh toplote za oko 30.000 domaćinstava. Pomoću ove pumpe, Helsinki će smanjiti emisije CO2 za 26.000 tona godišnje.

Koristeći vazduh i obnovljivu električnu energiju za proizvodnju toplote, ovo postrojenje imaće kapacitet proizvodnje toplote od 20 do 33 MW, u zavisnosti od temperature vazduha. Jedinica može da radi na spoljnim temperaturama i do -20 stepeni Celzijusa, koristeći CO2 kao prirodni rashladni fluid u zatvorenom sistemu.

Finska energetska kompanija Helen Oy, angažovala je MAN Energy Solutions da isporuči toplotnu pumpu vazduh-voda kao deo kompleksa grejne stanice Patola u Helsinkiju. Inače, Ministarstvo za ekonomska pitanja i zapošljavanje Finske, dodelilo je kompaniji Helen subvenciju za energiju za postrojenje velikih razmera toplotne pumpe, prepoznajući značajan doprinos ove tehnologije u smanjenju emisija CO2.

Pročitajte još:

„Osnovni princip tehnologije toplotnih pumpi podrazumeva korišćenje električne energije za podizanje niskotemperaturne toplotne energije na viši, upotrebljiv nivo. Istaknuta karakteristika MAN-ovog rešenja je upotreba toksiološki i ekološki bezbednog CO2, kao rashladnog fluida za ceo sistem, što omogućava isporuku toplote na temperaturama do 90 stepeni Celzijusa. Pored toga, rešenje omogućava brzo balansiranje snage u električnoj mreži, podržavajući integraciju povremene proizvodnje energije kao što su solarna i vetroenergija“, saopštili su iz MAN Energy Solution.

Dodaju da su urbani projekti daljinskog grejanja, koji koriste klimatski neutralne tehnologije, ključni za unapređenje globalnih napora za smanjenje emisija ugljen-dioksida.

Ova toplotna pumpa koristiće kompresor bez ulja i hermetički zatvoren, koji će biti proizveden i testiran u Švajcarskoj. Kompresorska jedinica koristi motor velike brzine i aktivne magnetske ležajeve, omogućavajući rad bez potrebe za sistemom zaptivanja suvim gasom i kompletnim uljnim sistemom.

Treba napomenuti da je Helsinki postavio cilj da postane ugljenično neutralan do 2030. godine, a tranzicija sistema grejanja je ključna za postizanje tog cilja.

Očekuje se da će postrojenje početi sa proizvodnjom tokom grejne sezone 2026-2027.

Energetski portal

Šta će doneti predložene izmene i dopune Zakona o energetici?

03.09.2024

eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predložene izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije. Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, izmene zakona omogućavaju prenošenje Paketa za integraciju elekrične energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.

Osnovni cilj izmena zakona jeste veća sigurnost snabdevanja koja će se obezbediti, između ostalog, i kroz saradnju na regionalnom i evropskom nivou u slučaju kriza.

„Republika Srbija se integriše u evropski sistem bezbednosti i saradnje u pogledu spremnosti i upravljanja kriznim situacijama i definiše se postupanje Vlade, Ministarstva i operatora prenosnog sistema u slučaju elektroenergetske krize’’, navela je ministarka Đedović Handanović.

Zakonske izmene, kako je rečeno na javnoj raspravi, važne su i za bolje funkcionisanje tržišta električne energije, koje će biti u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima, ali i za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca.

Kako je ministarka istakla, to će se uraditi, između ostalog kroz definisanje energetskog siromaštva, stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, kao i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, sa kojom se počelo pre manje od godinu dana, do sada je rekonstruisano oko 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno i ugrađeno je više od 500.000 pametnih brojila.

U distributivnom sistemu, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja i smanjenja emisija štetnih gasova. Takođe se reguliše posedovanje i upravljanje objektima za skladištenje električne energije, koje je značajno za integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem.

Pročitajte još:

Izmene zakona predviđaju i donošenje dva nova strateška dokumenta: Strategije razvoja i upotrebe vodonika i Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije. Prvi put se uvode i licence za skladištenje električne energije, oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene energije predaje u sistem.

Ministarka je rekla i da izmene zakona uvode mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, kroz tzv. korporativni PPA (power purchasing agreement). Takođe, novina je obavezna sertifikacija instalatera OIE sistema, što će biti dodatna garancija u pogledu kvaliteta radova i opreme.

Izmene Zakona o energetici predviđaju ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, rekla je ministarka dodajući da se istovremeno uređuju glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Prva faza podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kroz analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva, izradu neophodnih analiza i informisanje javnosti, pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke koja prethodi fazi razvoja programa nuklearne energije i kasnije, njegovog sprovođenja, odnosno izgradnje i početka proizvodnje energije u nuklearnoj elektrani.

„Od trenutka donošenja prvih informisanih odluka o izgradnji nuklearne elektrane, do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina. Naš zadatak danas jeste da planiramo i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni i za 15, 20 i 30 godina, tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, digitalizacije, veštačke inteligencije’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

1...303132...1.558 Page 31 of 1.558

Pročitajte još:

Nova metodologija obračuna cena

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Digitalizacija smanjuje ugljenični otisak

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Postupak i izvođenje radova

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Plava ekonomija

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Značaj rešenja zasnovanih na prirodi

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM