Home Blog Page 30

Drugo izdanje SECW od 23. septembra u Sarajevu

Foto: EP
Foto: EP

Sarajevska nedelja energije i klime (SECW) pažnju će usmeriti na postizanje ciljeva EU kroz istraživanje i stvarne potrebe, nudeći simultane sesije i brojne prilike za umrežavanje sa stručnjacima, međunarodnim organizacijama, poslovnom zajednicom i medijima.

Cilj događaja je da podrži prelazak na održivi energetski sistem u Bosni i Hercegovini i regionu Zapadnog Balkana, poveća svest o važnosti održive energije i klimatskih promena i poveže učesnike iz različitih sektora kako bi razmenili znanje i inovativne tehnologije.

SECW će se održati od 23. do 27. septembra 2024. godine, na nekoliko lokacija u Sarajevu: u hotelu Hills, u sedištu Vlade Federacije BiH/Energoinvestu i Privrednoj komori FBiH.

Takođe, sastanci, prezentacije i svečani prijemovi tokom ove nedelje biće održani u rezidencijama ambasada, u Sarajevskoj većnici i na dodatnim lokacijama koje će biti objavljene pre početka događaja.

SECW je konferencija međunarodnog karaktera i održava se pod visokim pokroviteljstvom Denisa Bećirevića, predsednika Predsedništva Bosne i Hercegovine, Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, zatim Igora Stojanovića, potpredsednika Federacije BiH, Ministarstva energije, rudarstva i industrije FBiH, Ministarstva životne sredine i turizma FBiH, Vlade Kantona Sarajevo, Grada Sarajeva, Grada Mostara i uz podršku brojnih drugih međunarodnih i domaćih institucija i organizacija.

Kao ključni govornik drugog izdanja SECW najavljena je Angela Wilkinson, generalni sekretar i izvršni direktor Svetskog energetskog veća, koja će govoriti o ključnim kretanjima u globalnim energetskim i klimatskim tokovima.

Prošle je godine na ovom događaju učestvovalo više od 1.000 učesnika i učesnica, 240 panelista i panelistica, 23 moderatora, a podršku je pružilo gotovo 50 partnera i 33 sponzora, uz 15 izlagača.

Sve dodatne informacije dostupne su na veb stranici www.secw.ba ili putem elektronske pošte na info@secw.ba.

Energetski portal

Zašto poljoprivrednici razmišljaju da odustanu od proizvodnje šećerne repe

Foto-ilustracija; Usnpash (Lucas Van Oort)
Foto-ilustracija: Unsplash (Lavi Perchik)

Kampanja vađenja šećerne repe počela je sredinom avgusta. Proizvođači u Srednjem Banatu kažu da lošiju godinu od ove ne pamte. Zbog truljenja sa mnogih parcela repu ove godine neće vaditi, a zbog niskih prinosa izvesno je da će sezonu završiti sa gubicima.

Poljoprivrednik Oliver Paunesku kaže da šećernu repu više neće sejati, iako se proizvodnjom ove kulture on i njegov brat bave od 2003. godine. Do sada, objašnjava, nikada lošiju sezonu nisu imali.

,,Ovo je najgora godina što se tiče i prinosa i klimatskih uslova i nerazumevanja šećerana i svih ostalih koji bi mogli da utiču na situaciju u proizvodnji. Mnogo je truleži. Ispod 25-30 posto nije ni na jednoj parceli, a negde je i 70 procenata. Na početku je prinos bio nešto bolji, oko 32-33 tone po hektaru, a sada je više nego prepolovljen. To je katastrofa”, kaže Oliver Paunesku, poljoprivrednik iz Torka.

,,Sa parcele koju sam poslednju vadio prinos je bio 11.569 kilograma po hektaru, To je čak pet puta manje nego što je uobičajeno”, dodaje naš sagovornik.

Zbog mnogo trulih plodova proizvođači su prinuđeni da plaćaju prebirače. Dnevno i do 60.000 dinara.

,,Tražili smo od šećerana da one snose trošak prebirača, ali od toga nema ništa. Država, takođe, ništa ne govori. Subvencije bi možda pomogle, ali ne znam ni kolike bi trebalo da budu da bismo se mi oporavili od ovogodišnje situacije u proizvodnji”, navodi Paunesku.

Prema gruboj računici, kaže, ove godine će samo u proizvodnji biti u gubitku oko 700.000 dinara. Na to treba dodati i troškove prebirača.

,,Ja imam svoju mehanizaciju, pa ne plaćam uslugu, već samo gorivo i opet sam u gubitku. Oni koji plaćaju uslugu vađenja su u još većem problemu. Kod nas u Torku ni jedan proizvođač nema dobru repu ove godine. Možemo da isključimo greške u proizvodnji, jer nemamo svi istu agrotehniku, nismo svi koristili iste preparate, pa da kažemo da smo svi pogrešili”, objašnajva ovaj poljoprivrednik.

Pročitajte još:

Julski preokret

Još pre mesec i po dana bilo je, kaže, izvesno da se ne mogu očekivati dobri prinosi.

,,Nejasno mi je što šećerane nisu krenule sa kampanjom još u julu. Bez obrzira što tada prinos ne bi bio veliki, truleži bi, sigurno, bilo manje, pa ne bismo imali troškove prebiranja. Možda bismo imali da se razdužimo”, navodi Paunesku.

Foto-ilustracija: Pexels

,,Iako ću ostati dužan šećerani, ne pada mi na pamet da repu više sejem. Ako budem mogao reprogramiraću taj dug ili ću plaćati kroz drugu robu ili ću im uplaćivati svake godine na račun. Najverovatnije će i mašina koju imamo ići u oglase. Da li će biti zainteresovanih kupaca, to ćemo videti. Svi mi imamo kredite i zaduženi smo”, dodaje naš sagovornik.

I Vojislav Cvejić kaže da je šećerna repa do jula lepo izgledala, ali da je zbog vrućina tada stradala.

,,Repu smo počeli da vadimo mesec dana ranije nego prošle godine. Prinos je katastrofa. Na 30 posto površina neću uopšte imati šta da vadim, jer je sve suvo. Na delovima gde iole može da se vadi maksimalan prinos je 2,5 do 3 vagona po hektaru”, objašnajva Vojislav Cvejić, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

U odnosu na lane rod na njegovim parcelama je više nego prepolovljen.

,,Prošle godine, recimo, u startu sam imao prinos od 7 vagona po hektaru, a na kraju, jer se zbog truleži vađenje odužilo do decembra, prinos je pao na četiri vagona. U normalnim godinama prinos je u proseku oko 6 vagona po hektaru”, kaže naš sagovornik.

I kod njega je, navodi, bankrot na vidiku.

,,Ulaganja su ogromna. Šećerana nas je do sada pratila u tome i mi smo radili sve onako kako su oni zahtevali. Odrađeni su svi tretmani, sva zaštita. Pod repom imam 100 hektara, što je polovina ukupnih površina koje radim. Ako mi neko ne izađe u susret ja ću biti u debelom minusu. A ne vidim ni ko bi mi ni kako izašao u susret, jer iz šećerane su me pratili sa repromaterijalom, dali su mi akontno deo para. Uopšte ne vidim svetlo na kraju tunela”, objašnjava Cvejić.

Problem i korenova vaš

Kako se navodi na sajtu Prognozno-izveštajne službe, banatski paori su poslednji dobar prinos šećerne repe imali pre četiri godine. U 2022. zbog prisustva truleži na korenu repe prinosi su bili na nivou proseka, dok je prošle godine velikih problema bilo sa gumozom i truljenjem, pa su i prinosi bili manji.

Ove godine, navodi se na sajtu ove službe, veliki procenat gumoznih korenova repe uočen je u usevima gde je izostao treman insekticidima, gde nisu sprovođeni insekticidni tretmani u pravo vreme i gde je bio loš izbor insekticida za suzbijanje cikada. Procenat biljaka sa simptomima gumoze je značajan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu, kao i procenat korenova sa simptomima ugljaste truleži korena.

Foto-ilustracija: Pixabay (JCFUL)

,,Ozbiljan problem na terenu Srednjeg Banata je i pojava repine korenove vaši koja je imala povoljne uslove za razmnožavanje tokom letnjih meseci, a štete su posebno velike u suvom ratarenju. Uzrok ovako intenzivne pojave ove štetočine je, pored povoljnih vremenskih uslova, i prisustvo korova na parcelama, pre svega, pepeljuge i lobode koji su, takođe, domaćini ovoj štetočini. U našem regionu poslednji veći napad ove štetočine zabeležen je 2017. godine”, navodi se u izveštaju.

Povoljno po proizođače repe u ovoj godini je raniji početak vađenja repe koji je počeo već sredinom avgusta.

,,Duži ostatak useva na parcelama, naročito u suvom ratarenju bio bi poguban po prinos i kvalitet repe. Prema trenutnim podacima digestija repe se kreće od 14 do 17, a prinosi do sada izvađene repe se kreću oko 20 tona u uslovima suvog ratarenja i do 55 tona u uslovima navodnjavanja”, piše na sajtu PIS-a.

U narednom periodu, kažu stručnjaci, gajenju šećerne repe treba pristupiti planski. Pre svega, treba razmisliti da li je u uslovima suvog ratarenja moguća ova proizvodnja. Od ostalih fakora veoma je važan odabir parcele, poštovanje plodoreda, obrada zemljišta, izbor preduseva, unošenje hraniva, izbor sortimenta.

Takođe, od velikog značaja je i praćenje i pregled useva tokom cele vegetacije i poznavanje biologije patogena i ciklusa razvoja štetočina radi blagovremene primene hemijskih mera zaštite i pravilnog izbora pesticida.

Izvor: RTS

Manasija dobija solarnu elektranu

Foto: Pavle Marjanović
Foto: MT-KOMEX

Energetska tranzicija nikoga ne izostavlja – svi su pozvani da se okrenu čistim izvorima energije i smanje svoj ugljenični otisak kako bismo što pre uplovili u zeleniju budućnost. I verski objekti su odnedavno prepoznali značaj obnovljivih izvora energije i energetske nezavisnosti, a mnogo manastira u našoj zemlji već ima solarne panele na svom posedu. Kompanija MT-KOMEX uvek je tu da se upusti u nove izazove kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. Nakon što su izgradili elektranu u manastiru Žiča snage 50 kW, nedavno su realizovali još jedan solarni projekat u jednom od najznajačnijih srpskih manastira – Manasiji.

“Manastiru Manasija će ovo mnogo da znači, pogotovo u materijalnom poslovanju jer smo plaćali ogromne račune za električnu energiju, a uz pomoć ove elektrane će to biti značajno smanjeno. Takođe, vrlo je važno da vodimo računa i o ekologiji, da mi kao nacija imamo odgovoran odnos prema onome što je Gospod stvorio. Svakoga bih posavetovao, ko god ima mogućnosti, da ugradi solarne panele, bilo da je u pitanju manastir, preduzeće ili privatna kuća, pogotovo u ovom vremenu kada nam je potrebno više električne energije”, rekao je iguman manastira Manasija, otac Pavle.

Naime, reč je o solarnoj elektrani snage 12 kW koja se sastoji od 30 panela pojedinačne snage 410 Wp. U pitanju su monofacijalni paneli renomiranog proizvođača Luxor Solar. MT-KOMEX uvek bira najefikasnije i najmodernije tipove panela na tržištu, a saradnja sa kompanijom Luxor Solar je uvek nepogrešiv izbor. Inženjer kompanije MT-KOMEX, Filip Stojović, objašnjava da je solarna elektrana u Manasiji izgrađena na krovu objekta pored samog manastira kako estetika ove srpske svetinje ne bi bila narušena. On dodaje da je solarna elektrana priključena na jednu mernu grupu, premda ovo nije bio lak zadatak jer je manastir imao nekoliko mernih grupa koje su morale biti objedinjene u jednu.

U FOKUSU:

Kao i uvek, tim kompanije MT-KOMEX je i ovu prepreku uspešno savladao pa sada manastir ima jedno merenje i sva količina električne energije koju proizvede solarna elektrana može biti isporučena shodno potrošnji objekata u krugu manastira. Stojović ne krije da je ponosan na montere koji su elektranu izgradili za tri dana, što je rekordno brzo. Prema njegovim rečima, u planu je da solarna elektrana u manastiru Manasija stekne status kupca-proizvođača, a ova procedura danas je dosta pojednostavljena i odvija se u tri do četiri koraka.

Elektrana je južno orijentisana, a inženjeri su je projektovali tako da maksimalno iskoristi sunčevu energiju. Procenjena godišnja proizvodnja solarne elektrane u Manasiji je oko 10.000 kWh po instalisanom kWp, odnosno 12.000 kWh na godišnjem nivou. Zahvaljujući ovoj solarnoj elektrani, manastir Manasija će doprineti godišnjem smanjenju emisija ugljen-dioksida od 8.000 kg. Kada je reč o dodatnoj opremi, za ovu elektranu korišćen je invertor snage 10 kw što će omogućiti sticanje statusa kupac-proizvođač po pojednostavljenoj proceduri za elektrane do 10,8 kW.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U pitanju su invertori austrijskog proizvođača Fronius sa kojima je kompanija MT-KOMEX uspešno realizovala preko 100 MW elektrana. Ovog puta kompanija MT-KOMEX donirala je solarnu elektranu velikoj srpskoj svetinji. Solarna elektrana predstavlja mnogo više od jednokratne donacije jer će korisnici u narednih 30 godina moći da proizvode zelenu energiju i time smanje sopstvene troškove. Time je ova kompanija upotpunila svoj portfolio od preko 200 izgrađenih solarnih elektrana čija ukupna instalisana snaga prelazi 120 MW. Pored tehničke stručnosti, fleksibilnost i prilagodljivost je ono što omogućava timu kompanije da odgovori na različite zahteve klijenata i uvek isporuči maksimalno efikasnu elektranu.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Kouji Tsuru)

Zagađenje vazduha jedan je od najvećih ekoloških izazova našeg vremena koji ugrožava zdravlje ljudi, pogoršava klimatske promene i donosi ekonomske gubitke.

Zbog toga je Generalna skupština Ujedinjenih Nacija proglasila 7. septembar za Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo sa ciljem da podstakne globalnu akciju i pozove sve – od vlada i kompanija do pojedinaca – da investiraju u poboljšanje kvaliteta vazduha za sadašnje i buduće generacije.

Države članice UN prepoznale su potrebu da značajno smanje broj smrtnih slučajeva i bolesti od kontaminacije vazduha, vode i zemljišta do 2030. godine, kao i da smanje negativan uticaj gradova na životnu sredinu po glavi stanovnika.

Danas, međunarodna zajednica poručuje da poboljšanje kvaliteta vazduha može uticati na ublažavanje klimatskih promena, a da isto tako napori za ublažavanje klimatskih promena mogu poboljšati kvalitet vazduha.

Pročitajte još:

Posledice po zdravlje ljudi

Aerozagađenje nesrazmerno pogađa žene, decu i starije osobe, poručuju iz Ujedinjenih nacija. Sitne, zagađujuće čestice prodiru duboko u naša pluća i krvotok izazivajući otprilike jednu trećinu smrtnih sličajeva usled moždanog udara, hroničnih respiratornih bolesti i raka pluća, kao i jednu četvrtinu smrti od srčanog udara.

Procenjuje se da je zagađenje vazduha u zatvorenom i na otvorenom jedan od glavnih uzroka bolesti i prevremenih smrti širom sveta (oko 6,5 miliona prevremenih smrti 2016. godine). Ovo je posebno izraženo u zemljama u razvoju gde je populacija sa niskim primanjima često izložena visokim nivoima zagađenja ambijentalnog vazduha, kao i zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru usled kuvanja i grejanja na drvno gorivo i kerozin.

Zagađenje vazduha je globalni problem sa dalekosežnim uticajima zbog njegovog transporta na velike udaljenosti. Bez odlučne akcije za poboljšanje kvaliteta vazduha, procenjuje se da će broj prevremenih smrti porasti za više od 50 odsto do 2050. godine, upozoravaju iz Ujedinjenih nacija.

Energetski portal

Nestašice vode tokom leta ukazuju na duboku vodnu krizu u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)
Foto: Inicijativa “Pravo na vodu“

Inicijativa „Pravo na vodu“ objavila je mape sa lokacijama nestašica vode u Srbiji tokom jula i avgusta 2024. godine. Za potvrdu restrikcija i kvarova korišćeni su podaci sa zvaničnih sajtova javnih komunalnih preduzeća.

Na mapi se našlo 65 mesta širom Srbije koja su tokom ova dva najtoplija meseca bila pogođena nestašicama vode, bilo zbog restrikcija ili kvarova na vodovodnoj mreži. Pored potvrđenih slučajeva, zabeležene su i lokacije prijavljene od strane građana, za koje zbog nedostatka javno dostupnih informacija nije bilo moguće precizno utvrditi da li se radi o restrikciji ili kvaru.

„Ovi podaci jasno ukazuju na to koliko je stanje u Srbiji sa upravljanjem vodnim resursima i osnovnim komunalnim uslugama, poput vodosnabdevanja, na zabrinjavajućem nivou“, izjavila je Žaklina Živković iz inicijative „Pravo na vodu“.

Kako je dodala, razlozi za nestašice i restrikcije su različiti, ali svi vode ka jednom – slabim institucijama koje ne prepoznaju ozbiljnost vodne krize i nemaju dovoljno ljudskih i materijalnih resursa da je reše.

Pročitajte još:

Izvori, reke i jezera presušuju, ostavljajući mnoge zajednice bez vode za piće, poljoprivredu i osnovne svakodnevne potrebe. Nestašice vode, prema podacima inicijative, nisu rezultat povećane potrošnje građana, već su povezane sa zastarelom infrastrukturom, neefikasnim institucijama i posledicama klimatskih promena.

Inicijativa „Pravo na vodu“ apeluje na nadležne institucije da hitno preduzmu mere kako bi osigurale pristup vodi kao osnovnom ljudskom pravu. Neophodna je prioritizirati rešavanje problema sa upravljanjem vodnim dobrima i sistemom vodosnabdevanja kako bi se sprečile dalje nestašice.

Izvor: Inicijativa „Pravo na vodu“

Zrenjanin – produžen rok Javnog poziva za dodelu sredstava domaćinstvima za smanjenje zagađenja vazduha

Foto: Wikipedia/Mister No
Foto-ilustracija: Unsplash (juniperphoton)

Grad Zrenjanin je krajem juna raspisao Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava domaćinstvima za smanjenje zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji emergent. Prvobitni rok koji je bio do 31. avgusta, produžen je do 30. septembra.

Produžetak je odobren nakon što se prvobitni rok za podnošenje prijava pokazao kao kratak za sakupljanje neophodne dokumentacije od strane zainteresovanih građana.

Prisećanja radi, Javni poziv je raspisan na osnovu Pravilnika o smanjenju zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent za domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanina za 2024 godinu i Ugovora o sufinansiranju realizacije projekta smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih izvora u 2024. godini na teritoriji grada Zrenjanina potpisanim od strane Republike Srbije – Ministarstva za zaštitu životne sredine i Grada Zrenjanina marta ove godine, navodi se na sajtu Grada.

Korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva (porodične kuće) koja kao energent poseduju ložište (ugalj/mazut/lož ulje/drvo) i žele da postojeći energent (ložište) zamenu ekološki prihvatljivijim energentom (kotlovi na prirodan gas, kotlovi na biomasu /drvni pelet, briket, sečka, toplotne pumpe).

Vlasnik objekta može podneti prijavu samo za jednu meru i jedan objekat.

Kako se navodi, na učešće nemaju pravo vlasnici posebnih delova stambeno-poslovnih objekata koji ne služe za stanovanje, kao i domaćinstva koja već imaju mogućnost priključenja na daljinsko grejanje.

Pročitajte još:

Udeo sredstava podsticaja za sledeće mere iznosi:

  • Nabavka i instalacija kotlova na prirodan gas zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo) prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent (grejači prostora), za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om, po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 85.000 dinara sa PDV-om. Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na prirodni gas iznosi 90 odsto.
  • Nabavka i instalacija kotlova na biomasu (drvni pelet, briket, sečka), zamenom postojećih uređaja (ložišta- ugalj/mazut/lož ulje/drvo), grejača prostora (kotao ili peć) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 110.000 dinara sa PDV-om za kotlove na biomasu (pelet i sečka). Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na biomasu (drvni pelet, briket, sečka) iznosi 85 odsto.
  • Nabavka i ugradnja toplotnih pumpi, zamenom postojećih uređaja (ložišta-ugalj/mazut/lož ulje/drvo) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maskimalno 200.000 dinara sa PDV po prijavi.

Tekst Javnog poziva, obrasci prijave i izjave, kao i lista privrednih subjekata za sufinansiranje projekta dostupni su ovde.

Energetski portal

Na Bijeloj reci uklonjene barijere stare i do 250 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Woo Hyeon Kim)
Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Bijela reka, koja se nalazi u Nacionalnom parku Plitvička jezera u Hrvatskoj, iako se prostire dužinom svega 4,5 kilometara, tokom poslednjih 250 godina ispresecana je raznim barijerama. Ova reka predstavlja jedan od dva najvažnija vodotoka na Plitvičkim jezerima, koji dovode vodu do jezera, zbog čega je veoma važna.

Tokom prethodnih 300 godina, ljudi koji su živeli u ovom području, gradili su na Bijeloj reci vodenice i strugare, s obzirom na to da je ona bila stalni izvor vode. Međutim, danas gotovo ni jedna od tih vodenica i strugara nisu više u funkciji, a prouzrokuju štetu kako samoj reci, tako i celom ekosistemu ovog dela prirode.

Zbog toga su stručnjaci iz Nacionalnog parka Plitvička jezera i Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF), uklonili barijere i time omogućili Bijeloj reci da ponovo poteče prirodnim vodotokom. Akcija koju su sproveli predstavlja prvo kompleksnije uklanjanje barijera sa nekog vodotoka u Hrvatskoj.

Zahvaljujući ovakvom poduhvatu, autohtonim dunavskim pastrmkama omogućeno je slobodno kretanje celim tokom reke, a kako navode iz WWF-a, lepa vest jeste da su prve pastrmke već uočene u obnovljenom toku Bijele reke. Ova vrsta nekada je bila najzastupljenija u vodama Nacionalnog parka, međutim izlovom i umetnutim barijerama na Bijeloj reci, što im je onemogućavalo migraciju uzvodno radi mrešćenja, dovedene su do granice izumiranja.

Pročitajte još:

Kako navode iz WWF-a, uklanjanjem i zahvatima na osam barijera na toku Bijele reke, oslobođeno je ukupno osam kilometara toka od izvora Bijele reke do Prošćanskog jezera. Od ukupno osam uklonjenih prepreka, četiri su bile fizičke barijere koje su potpuno uklonjene. Na ostale četiri lokacije, sprovedeno je drugačije uklanjanje prepreka. Naime, kako objašnjavaju, voda Bijele reke podeljena je u dva toka, na način da je jedan tok vraćen u njegovo prirodno korito, dok su drugi tok ostavili da prolazi kroz ostatke od nekadašnjih vodenica. Razlog za takvu odluku jeste što su sada to postala neka nova staništa koja su važna. Te lokacije naselile su određene biljke i životinje koje nisu želeli da uništavaju.

Iako je ova reka veliku promenu doživela tokom poslednja dva meseca, celokupan proces koji je doveo do njenog današnjeg stanja, trajao je godinama. Preciznije, tokom šest godina prikupljali su se podaci, sprovodio monitoring, radila potrebna hidrološka, biološka, geodetska i druga istraživanja i merenja.

Bijela reka sada je oslobođena od betonskih cevi, visokih kamenih zidova sa bočnih strana, a obnovom mosta od suvog kamena i uklanjanjem poslednje barijere, nakon mnogo godina, ova reka vraća se svojoj sestri, Crnoj reci. Kako navode, vraćene su u spoj iz kojeg iz niko neće rastaviti nasutom zemljom, betonom ili kamenom.

Objašnjavajući zbog čega je važno sprovoditi ovakve akcije, iz WWF-a kažu da slobodni rečni tokovi doprinose kvalitetnijoj odbrani od dužih perioda suša, umanjuju štete od poplava i doprinose se očuvanju vodenog toka i nivoa podzemnih voda.

Energetski portal

Velika Britanija zatvara poglavlje elektrana na ugalj

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (albert-hyseni)

Energetska slika poslednjih godina menja se iz dana u dan. Nedavno smo pisali da je Švajcarska ukinula svoju zabranu za gradnju nuklearnih reaktora, da ih Kina s druge strane gradi velikom brzinom, da se grade nove gasne interkonekcije u jugoistočnoj Evropi, i kako niču nove vetro i solarne elektrane.

Deo ovih procesa je i gašenje termoelektrana i odustajanje od uglja kao energenta. U tom kontekstu, U Velikoj Britaniji poslednja preostala elektrana na ugalj, Ratcliffe-on-Soar, biće zatvorena do kraja septembra 2024. Izgrađena pre oko šest decenija, sposobna da napaja dva miliona domova, odradila je svoje.

Kraj rada ove elektrane označava i kraj jedne ere u kojoj je Velika Britanija u velikoj meri zavisila od uglja za većinu svojih potreba za električnom energijom. U 1990. godini, ugalj je činio 80 odsto proizvodnje električne energije u Velikoj Britaniji, dok je do 2023. godine taj udeo pao na samo 1 odsto, kako prenose svetski mediji. Vetar, solarna energija i bioenergija sada preuzimaju vodeću ulogu u energetskom miksu zemlje, uz podršku gasa i nuklearnih elektrana.

Pročitajte još:

Dok Velika Britanija privodi kraju svoju upotrebu uglja, Danska kompanija Ørsted zatvorila je svoju poslednju elektranu na ugalj, Esbjerg. Ova elektrana je bila važan izvor električne energije u Danskoj, ali zatvaranje označava kraj dugog puta tranzicije kompanije ka obnovljivim izvorima energije. Od 2006. godine, Ørsted je postepeno smanjivao potrošnju uglja, prebacujući svoje elektrane, između ostalog, na održivu biomasu.

Zatvaranjem Esbjerga, odnosno poslednje termoelektrane na ugalj, kompanija Ørsted je na korak od ispunjavanja svog cilja da 99 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora do 2025. godine. Gašenje fabrike Esbjerg, koja je trošila 500.000 tona uglja godišnje, predstavlja završnu fazu u ovoj transformaciji, navodi se na sajtu kompanije.

Dakle, polje energetike transformiše se svakodnevno, kako zbog klimatskih ciljeva, tako i zbog energetske bezbednosti i stabilnosti koja je mnogima postala prioritet nakon geopolitičkih dešavanja, energetske krize, i povećane potražnje za električnom energijom na globalnom nivou.

Energetski portal

Leto 2024 – Najtoplije ikada zabeleženo u svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Tadeusz Lakota)
Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Avgust 2024. godine bio je najtopliji avgust na globalnom nivou zajedno sa avgustom 2023. Prosečna temperatura vazduha bila je 16,82 stepena Celzijusa, što je za 0,71 stepeni više nego što je prosek za ovaj mesec bio između 1991. i 2020, saopštio je Servis za klimatske promjene Kopernikus (C3S).

Prosečna globalna temperatura za prethodnih 12 meseci (septembar 2023 – avgust 2024) je najviša ikada zabeležena za bilo koji period od 12 meseci, sa 0,76°C iznad proseka za period 1991–2020 i 1,64°C iznad predindustrijskog proseka za period 1850–1900. Ove vrednosti su identične onima zabeleženim u prethodna dva 12-mesečna perioda, koji su se završili u junu i julu 2024“, navodi se u saopštenju.

Globalna prosečna temperaturna anomalija za ovu godinu do sada (januar–avgust 2024) iznosi 0,70°C iznad proseka za period 1991–2020, što je najviša ikada zabeležena vrednost za ovaj period i 0,23°C toplija nego u istom periodu 2023. godine. Da bi 2024. bila hladnija od 2023. godine, prosečna temperatura za preostale mesece morala bi da padne za najmanje 0,30°C, što se nikada nije desilo, pa je vrlo verovatno da će 2024. godina biti najtoplija godina ikada zabeležena.

Kada je reč o Evropi, ovaj avgust je bio najtopliji nakon avgusta 2022. godine. Temperature su bile za 1,73 stepena više od proseka.

Pročitajte još:

Temperature u Evropi bile su najviše iznad proseka u južnoj i istočnoj Evropi, dok su bile ispod proseka u severozapadnim delovima Irske i Ujedinjenog Kraljevstva, Islandu, zapadnoj obali Portugala i južnoj Norveškoj.

Visoke temperature pratile su suše i požari u većem delu kontinenta, dok su u nekim delovima Evrope zabeležene značajne padavine koje su izazvale poplave.

Avgust 2024. bio je suvlji od proseka u većem delu kontinentalne Evrope, uključujući južni deo Velike Britanije i Irsku, Alpe, Balkan, severozapad Rusije i istočnu Fenoskandiju, gde su područja na jugu i istoku doživela sušu i požare. Van Evrope, avgust 2024. bio je vlažniji od proseka u istočnoj Severnoj Americi (delimično zbog uragana Debi), centralnoj Rusiji, istočnoj Kini i istočnoj Australiji. Indijski potkontinent bio je pogođen monsunskim kišama i ciklonom Asna.

Jaka kiša izazvala je poplave u Sudanu, Etiopiji i Eritreji. Japan je bio pogođen tajfunom Šanšan.

Energetski portal

U Nemačkoj više od 60 odsto struje iz OIE

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

U Nemačkoj je u prvoj polovini 2024. godine, proizvedeno i isporučeno u mrežu 220 milijardi kilovat-sati struje, što je za 5,3 odsto manje struje nego u prvoj polovini 2023. godine, pokazuju preliminarni podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis).

Iako je došlo do ovog pada, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije povećana je za 9,1 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine. Preciznije, povećana je na 135,2 milijarde kilovat-sati. Gledajući udeo OIE u ukupnoj proizvodnji struje, u 2024. godini je reč o 61,5 odsto, dok je u prvoj polovini prethodne godine udeo bio 53,3 odsto.

Istovremeno, proizvodnja struje iz konvencionalnih izvora smanjena je za 21,8 odsto u odnosu na prvu polovinu 2023. godine, čime je udeo ovakve energije u ukupnoj proizvodnji struje pao na 38,5 odsto.

Energije iz vetra, činila je trećinu proizvedene struje u prvoj polovini ove godine. Štaviše, proizvodnja iz vetroelektrana povećana je u periodu prve polovine za 11,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Reč je o povećanju sa 65,5 na 73,4 milijarde kilovat-sati. Dobre rezultate u povećanju beleži i solarna energija i to za 8,3 odsto u poređenju sa prvom polovinom 2023. godine, pa je tako isporučeno 30,5 milijardi kilovat-sati. Sa ovakvim povećanjem, njen udeo čini 13,8 odsto ukupne količine struje.

Dok se povećanje vetra pripisuje izuzetno vetrovitom periodu, rezultat solara jeste povećanje kapaciteta novih postrojenja.

Pročitajte još:

Konvencionalni izvori energije

I pored pada proizvodnje energije iz konvencionalnih izvora, ugalj ostaje drugi najvažniji izvor, čak iako je i on opao za više od četvrtinu. Naime, količina proizvedene struje u termoelektranama na ugalj je smanjena u prvoj polovini 2024. godine za 26,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Njen udeo ostaje 20,9 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Tokom prve polovine 2024. godine, iz uglja je proizvedeno 45,9 milijardi kilovat-sati, što je najmanja količina u jednom polugodištu koja je zabeležena još od početka praćenja podataka 2018. godine.

Takođe je i proizvodnja struje iz prirodnog gasa smanjena u prvoj polovini ove godine i to za 1,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Sa udelom od 14,6 odsto ukupne proizvodnje, ovaj energent zauzima treće mesto po najvažnijim izvorima.

Napominje se da su statistikom obuhvaćene sve elektrane i postrojenja za proizvodnju struje u Nemačkoj koja isporučuju struju u mrežu za opštu upotrebu. Sa druge strane, nije obuhvaćena ona struja koja se proizvodi u industrijskim postrojenjima i odmah troši u industriji, ka oni struja koju proizvode solarni sistemi privatnih domaćinstava i koja se koristi u domaćinstvima.

Energetski portal

Izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Suočeni sa globalnim energetskim izazovima, zemlje regiona sve više ulažu u diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja energijoma, a jedan od ključnih je prirodni gas.

Upravo zbog toga, izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Severne Makedonije postaje ključni strateški projekat koji ima za cilj ne samo da poveća sigurnost snabdevanja, već i da doprinese razvoju energetske infrastrukture u celom regionu.

Ova interkonekcija povećava energetsku nezavisnost, omogućavajući Srbiji i Severnoj Makedoniji da se oslanjaju na širi spektar izvora gasa. Planirana trasa gasovoda, koja će na srpskoj strani biti duga 47 kilometara, deo je šireg evropskog energetskog povezivanja i važan je korak u osiguravanju stabilnog snabdevanja prirodnim gasom za obe zemlje.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu Vlade Srbije, ukupna vrednost radova na srpskoj strani procenjena je na 42 miliona evra, a završetak projekta se očekuje do 2027. godine.

Pripreme se u toku, s obzirom da je u fazi izrada ključnih dokumenata poput Prostornog plana i Studije izvodljivosti, što se finansira iz evropskih fondova. Pored toga, Srbija će kroz ovu interkonekciju značajno unaprediti distributivnu mrežu u južnim delovima zemlje i poboljšati skladišne kapacitete za prirodni gas, što je ključno za stabilnost snabdevanja.

Povezivanjem sa gasovodom Grčka–Severna Makedonija, čiji se završetak očekuje sledeće godine, obe zemlje će postati deo šireg energetskog koridora koji će omogućiti stabilno snabdevanje gasom iz Grčke ka Srbiji, jačajući energetsku sigurnost celog regiona.

Energetski portal

Srbiji smeća ne manjka, kako otpad pretvoriti u energiju

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Procenjuje se da bi samo sagorevanjem smeća Srbija mogla da pokrije tri odsto potrošnje struje. Kako, objasnili su stručnjaci u „Beloj knjizi dobijanja energije iz otpada“.

Neke evropske zemlje uvoze otpad da bi proizvodile energiju. Srbiji smeća ne manjka, pored regularnih i dalje je mnogo i nesređenih i divljih deponija, gde su požari veoma česti.

Na to upozorava „Bela knjiga korišćenja otpada u proizvodnji energije“ i daje smernice o upravljanju i mogućim tehnologijama za gradnju spalionica. A bavili su se samo komunalnim otpadom.

,,Kao ključni problem ni posle 15 godina od donošenja Zakona o upravljanju otpadom, mi u Srbiji nismo uspeli da sa punom pouzdanošću utvrdimo koje količine otpada imamo i kakav otpad imamo. Posle 15 godina mi imamo jednu trećinu lokalnih samouprava koje uporno odbijaju da ispune svoju zakonsku malu dužnost da izveste o količinama i sastavu otpada koje prikupe“, kaže Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja inženjera za zaštitu životne sredine.

Stručnjaci ističu višestruku korist upotrebe otpada – za dobijanje toplotne i električne enrgije uz očuvanje životne sredine. Reciklažom se pritom obezbeđuju i sirovine kojih već nema dovoljno na evropskom tržištu.

Pročitajte još:

,,Nama umire reciklažna industrija. Pokušavamo da hibridno uvozimo i papir i plastiku i streč. Mi ne možemo zadovoljiti ono što su potrebe domaće proizvodnje. Danas, svaki proizvod koji ide prema Evropskoj uniji mora imati 30 posto reciklata. Da li to bili džakovi, kese, metal. Mi sada vidimo procese hemijske reciklaže koja kreće u Evropi“, kaže Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.

Ističe da energiju iz otpada treba gledati kao novi investicioni potencijal.

U izradi Bele knjige Srbiji je pomagala Austrija, koja duže od šest decenija iz otpada proizvodi energiju.

,,Najnovija direktiva Evropske unije predviđa da se do 2030. na deponije može plasirati samo 10 posto komunalnog otpada. Sve ostalo mora da bude spaljeno ili reciklirano. U ovom trenutku osam zemlja to ispunjava, ostale su na putu ka tom cilju. Nivo zaštite životne sredine je izuzetno visok“, kaže Helga Stoiber, stručnjak za termičke procese otpada u Austriji.

Donosiocima odluka, Vladi, a posebno lokalnim vlastima, preporučuju da ubrzaju izradu projekata za sanaciju deponija, što je preduslov za pretvaranje smeća u energiju.

Izvor: RTS

Volvo ipak neće proizvoditi isključivo EV od 2030. godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (evnex-ltd)
Foto: Volvo Kars

Kompanija Volvo Kars saopštila je da će ublažiti svoje doskorašnje ambicije da proizvodi isključivo električne automobile do 2030. godine zbog, kako navode, promenljivih tržišnih uslova i zahteva kupaca.

Umesto toga, automobilski gigant sada planira da 90-100 odsto globalne prodaje do 2030. godine čine električna vozila i plug-in hibridi, što znači da će svi automobili biti na baterije. Preostalih 0-10 odsto prodaje činiće manji broj blagih hibridnih modela, ukoliko to bude potrebno, što predstavlja promenu u odnosu na ranije planove da se do 2030. godine postigne potpuna elektrifikacija.

Iz kompanije navode da očekuju da će do 2025. godine elektrifikovani modeli činiti između 50-60 odsto ukupne prodaje, a mnogo pre kraja decenije Volvo će imati kompletnu liniju potpuno električnih automobila.

U svoju odbranu, iz Volvo Kars kažu da proces potpune elektrifikacije neće biti linearan budući da se infrastruktura za punjenje razvija sporije od očekivanog. Takođe, mnoge vlade povlače podsticaje za električna vozila, a iz kompanije navode da su potrebne odlučnije politike koje bi podržale prelazak na električna vozila.

Pročitajte još:

Izvršni direktor Volvo Kars-a, Džim Rovan, izrazio je uverenje da je budućnost kompanije električna, ali i napomenuo da prelazak neće biti ujednačen i da se tržišta kreću različitim tempom.

Volvo Kars trenutno ima pet potpuno električnih vozila na tržištu, dok je još pet modela u razvoju. Model EX30 je treći najprodavaniji električni automobil u Evropi, dok plug-in hibridi, kao što je XC60, beleže rast popularnosti.

Dugoročni cilj kompanije ostaje postizanje neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2040. godine, kao i smanjenje emisije CO2 po automobilu za 65-75 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnom linijom iz 2018. godine.

Energetski portal

Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida u Italiji

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)
Foto ilustracija: Pixabay

Prvi projekat za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida (CCS) u Italiji poznat je kao Ravenna CCS projekat, a pokrenut je isključivo u ekološke svrhe. Cilj je smanjenje emisija ugljen dioksida što doprinosi borbi protiv klimatskih promena, posebno u industrijama koje je teško dekarbonizovati.

Projekat je nazvan po regionu u kojem je smešten, a koristiće iscrpljena prirodna gasna polja u Jadranskom moru. Uključuje trajno geološko skladištenje ugljen-dioksida uhvaćenog sa dimnjaka industrijskih postrojenja trećih strana i transportovanje putem podzemnih cevovoda ili brodom do pumpe u Kazalborzetiju.

U ovom projektu snage su udružile naftna i gasna kompanija Eni i kompanija za energetsku strukturu Snam.

Prva faza ima za cilj da uhvati, transportuje i skladišti 25 hiljada tona CO2 godišnje iz Eni-jevog postrojenja za preradu prirodnog gasa. Nakon hvatanja, ugljen-dioksid se transportuje i skladišti na dubini od 3.000 metara u iscrpljenom gasnom polju. Postrojenje već smanjuje emisije CO2 iz dimnjaka postrojenja u Kazalborzetiju za preko 90 odsto, a u nekim slučajevima čak i do 96 odsto. Ovo je posebno važno jer su uslovi hvatanja ugljen-dioksida teški zbog niske koncentracije CO2 i atmosferskog pritiska.

Pročitajte još:

Nakon završetka ove faze predviđena je i druga, od 2027. godine, za koju se planira skladištenje do četiri miliona tona CO2 godišnje. Od 2030. godine, značajan kapacitet ovih rezervoara, procenjen na preko 500 miliona tona, mogao bi omogućiti povećanje obima, potencijalno dostižući više od 16 miliona tona godišnje, u zavisnosti od potražnje na tržištu.

Prema izveštaju Politehničkog univerziteta u Milanu, CCS postrojenje sa potencijalom da hvata i skladišti 16 miliona tona CO2 godišnje, uz ukupne troškove tokom životnog veka od 38,4 milijarde evra (uključujući investicije i operativne troškove), moglo bi generisati direktne i indirektne ekonomske koristi od 79 milijardi evra.

U drugoj fazi previđeno je da Ravenna postane referentni CCS (Carbon Capture and Storage – CCS) centar za Južnu Evropu i Mediteran.

Projekat Ravenna će postići stvaranje novih radnih mesta u naprednom sektoru orijentisanom na održivost, privući investicije i nove održive industrijske inicijative svetskih investitora.

Ovaj projekat je ključni deo strategije Italije za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. godine i održavanje konkurentnosti njenih industrija uz smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Jasna Dragojević

Zašto je grčko selo izronilo iz vode?

Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-anderson)

Ispod mirne površine jezera Mornos nadomak Atine donedavno su počivali ostaci sela Kalio koje je potopljeno pre više od četiri decenije. I baš kada je selo gotovo potpuno izbledelo iz sećanja njegovih nekadašnjih meštana, ostaci kuća počeli su da se pomaljaju iz vode kao povampireni ukazujući na jezivu realnost koju donosi suša.

Sigurna sam da niko od starije generacije nije očekivao da će ponovo ugledati zidove svoje davno potopljene kuće koja ovoga puta izgleda sablasno, okružena školjkama i algama, i stoga teško može da prizove uspomene na neko srećno detinjstvo. Štaviše, ruine koje su se ponovo našle na vazduhu ukazuju na nimalo svetlu budućnost koja nas sve čeka ukoliko već sada ne napravimo odlučne korake u ublažavanju klimatske krize.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели DXB News Network (@dxbnewsnetwork)

Naime, Grčka se već godinama suočava sa sušom koja ostavlja nemerljive posledice po poljoprivredu i vodosnabdevanje. Sva ta slana voda koja okružuje mnogima omiljenu turističku destinaciju ne može da pomogne kada upeče sunce, a kiše nema na vidiku. Zime bez padavina, u kombinaciji sa letnjim toplotnim talasima, snizile su vodostaj u mnogim rekama i jezerima, pa tako i u veštačkom jezeru Mornos.

Ovo jezero nastalo je pre 45 godina tako što je postavljlen zemljani nasip na istoimenoj reci u centralnoj Grčkoj. Značaj jednog od najvećih veštačkih jezera u zemlji ogleda se u tome što ono snabdeva vodom čitavu Atinu u kojoj živi 40 odsto stanovništva Grčke.

Tako je ovogodišnje nemilosrdno toplo leto ugrozilo stabilno vodosnavdevanje za grčku predstonicu, a lokalno stanovništvo na obalama jezera Morgos podetilo na napuštene domove i žrtvu koju su morali da podnesu pre skoro pola veka.

Kako prenose svetski mediji, pojedini meštani sada se pribojavaju da će suša uskoro otkriti čitavo selo, čak i crkvu koja se nalazi blizu sredine jezera.

Ovo nije prvi put da sušna leta otkrivaju misterije koje radije ne bismo videli. Pre dve godine, vodostaji pojedinih evropskih reka postali su toliko niski da su izronile stene sa neobičnim upozorenjima,  a na jednoj je uklesano “ako me vidiš, plači”.

Ove stene nazivaju još i kamenjem gladi jer, kada reke presuše toliko da kamenje postane vidljivo, posledice po poljoprivredu, a time i glad, su gotovo neizbežne.

Da li postoji efikasan način da se sušama stane na put? Iako deluje da smo potpuno nemoćni kada se vreli letnji dani zaređaju, a jezera i reke počnu da nestaju, jedan od osnovnih načina da zakoračimo u svetliju budućnost jeste borba protiv klimatskih promena.

Ljudski faktor je glavni razlog zbog kojeg su leta sve toplija, a prosečne temperature u zemljama iz godine u godinu probijaju prethodne rekorde. Iako zastrašujuće, saznanje da smo mi odgovorni u neku ruku je utešno jer možda još uvek nije kasno da se iskupimo za višedecenijsko zanemarivanje životne sredine.

Više električnih automobila i obnovljivih izvora energije znači da ćemo manje gasova sa efektom staklene bašte ispustiti u autmosferu, a iduća leta nadajmo se dočekati sa nešto prijatnijim temperaturama. Iako priznajem da sam se, kao novinar, obradovala interesantnom naslovu o “povampirenom” selu, priznajem da mi je ipak draže da ono što je pod vodom – tamo i ostane.

Milena Maglovski

Kompanije u EU kaskaju u elektrifikaciji za privatnim sektorom

Photo: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Elektrifikacija drumskog saobraćaja, jedna od glavnih tema Evrope, jeste veliki deo sveukupne tranzicije koja se odvija. Evropska unija nalazi se na čelu ove transformacije.

Ipak, dok privatni sektor sve više prihvata električna vozila kao alternativu vozilima na dizel i benzin, kompanije zaostaje u ovom procesu, iako imaju presudnu ulogu. Prema najnovijim podacima Dataforce-a za prvu polovinu 2024. godine, razlika u usvajanju električnih vozila između privatnog i korporativnog sektora EU vrlo je očigledna. 

Podaci pokazuju da je 13,8 odsto svih novih privatnih registracija automobila u EU okrenuto električnim vozilima (BEV), dok je taj procenat za kompanije niži i iznosi samo 12,4 odsto. Ovo se može činiti kao mala razlika, ali s obzirom na to da preduzeća registruju čak 60 odsto svih novih automobila u EU, ovaj zaostatak ima veće posledice nego što se čini, navodi Transport&Environment. 

Pročitajte još:

Najveći problemi, kako se navodi, beleže se na najvećim evropskim tržištima – Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji. U ovim zemljama vidljiv je pad u kupovini električnih vozila tokom prve polovine 2024. godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je privatni sektor, uprkos određenim izazovima, beležio rast. U Nemačkoj, koja je najveće automobilsko tržište u Evropi, korporativno usvajanje e-vozila i dalje ne prati korake privatnog sektora, koji je pored svega osetio i ozbiljan pad zbog smanjenja subvencija za privatne kupce.

Poljska je kako navodi Transport&Environment, drugačiji slučaj, s obzirom da je tržište službenih automobila stagniralo, dok su privatne registracije doživele značajan pad u prvoj polovini 2024. godine. Ipak, Belgija se izdvaja kao jedini pozitivan primer, gde su korporativni automobili postali predvodnici u elektrifikaciji.

Belgijski uspeh može se pripisati fiskalnim merama koje su počele sa postepenim ukidanjem poreskih olakšica za vozila na fosilna goriva, čime su kompanije bile podstaknute da pređu na električna vozila.

S obzirom na to da službeni automobili u EU imaju niz poreskih povlastica, uključujući olakšice za poslodavce i zaposlene, očekivanja su veća.  Ipak, postoji tržišni neuspeh u usvajanju električnih vozila u korporativnom sektoru, što kako se objašnjava, nije prvi put, već je prisutan tri godine, što ukazuje da su potrebne promene.

Energetski portal