Home Blog Page 32

Šta će doneti predložene izmene i dopune Zakona o energetici?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

Predložene izmene i dopune Zakona o energetici treba da unaprede funkcionisanje energetskog sistema i omoguće veću energetsku sigurnost kako u neposrednoj, tako i u daljoj budućnosti, u periodu prelaska na čiste izvore energije. Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, izmene zakona omogućavaju prenošenje Paketa za integraciju elekrične energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.

Osnovni cilj izmena zakona jeste veća sigurnost snabdevanja koja će se obezbediti, između ostalog, i kroz saradnju na regionalnom i evropskom nivou u slučaju kriza.

„Republika Srbija se integriše u evropski sistem bezbednosti i saradnje u pogledu spremnosti i upravljanja kriznim situacijama i definiše se postupanje Vlade, Ministarstva i operatora prenosnog sistema u slučaju elektroenergetske krize’’, navela je ministarka Đedović Handanović.

Zakonske izmene, kako je rečeno na javnoj raspravi, važne su i za bolje funkcionisanje tržišta električne energije, koje će biti u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima, ali i za osnaživanje i zaštitu krajnjih kupaca.

Kako je ministarka istakla, to će se uraditi, između ostalog kroz definisanje energetskog siromaštva, stvaranje uslova za osnivanje i delovanje energetskih zajednica, kao i prava na napredne merne sisteme, odnosno pametna brojila. U okviru modernizacije distributivne mreže, sa kojom se počelo pre manje od godinu dana, do sada je rekonstruisano oko 2.500 kilometara niskonaponske mreže, više od 720 transformatora je zamenjeno i ugrađeno je više od 500.000 pametnih brojila.

U distributivnom sistemu, novine se tiču priključivanja javnih i privatnih punjača električnih vozila na distributivni sistem, što je važno zbog elektrifikacije saobraćaja i smanjenja emisija štetnih gasova. Takođe se reguliše posedovanje i upravljanje objektima za skladištenje električne energije, koje je značajno za integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem. Unapređena su i pravila za priključenje elektrana na distributivni sistem.

Pročitajte još:

Izmene zakona predviđaju i donošenje dva nova strateška dokumenta: Strategije razvoja i upotrebe vodonika i Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije. Prvi put se uvode i licence za skladištenje električne energije, oslobađaju se licenciranja proizvođači električne energije za sopstvene potrebe, bez obzira da li se višak proizvedene energije predaje u sistem.

Ministarka je rekla i da izmene zakona uvode mogućnost da snabdevanje krajnjih kupaca električnom energijom obavlja sam proizvođač na osnovu ugovora o otkupu električne energije sa fizičkom isporukom, kroz tzv. korporativni PPA (power purchasing agreement). Takođe, novina je obavezna sertifikacija instalatera OIE sistema, što će biti dodatna garancija u pogledu kvaliteta radova i opreme.

Foto-ilustracija: Unsplash (marko-sun)

Izmene Zakona o energetici predviđaju ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, rekla je ministarka dodajući da se istovremeno uređuju glavni koraci u potencijalnoj mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, na osnovu smernica Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Prva faza podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije, kroz analizu tehničko-tehnoloških, pravnih, ekonomskih, finansijskih i drugih zahteva, izradu neophodnih analiza i informisanje javnosti, pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke koja prethodi fazi razvoja programa nuklearne energije i kasnije, njegovog sprovođenja, odnosno izgradnje i početka proizvodnje energije u nuklearnoj elektrani.

„Od trenutka donošenja prvih informisanih odluka o izgradnji nuklearne elektrane, do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina. Naš zadatak danas jeste da planiramo i da se pripremamo da bismo bili energetski bezbedni i za 15, 20 i 30 godina, tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećane potrebe za energijom, pre svega zbog očekivanog rasta industrije, digitalizacije, veštačke inteligencije’’, zaključila je ministarka.

Energetski portal

Dodeljena sredstva za kontrolu plodnosti zemljišta u Vojvodini

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)
Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dodelio je ugovore za 13 korisnika koji su dobili finansijska sredstva za kontrolu plodnosti obradivog zemljišta na teritoriji AP Vojvodine. Ukupno deset miliona dinara izdvojeno je za ovu inicijativu, koja ima za cilj poboljšanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta i povećanje prinosa u regionu.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara, Petar Samolovac, uručio je ugovore i tom prilikom istakao dugogodišnju posvećenost Sekretarijata ovoj važnoj meri.

„Od 2016. godine uložili smo više od 60 miliona dinara u uzorkovanje i analizu zemljišta, obuhvativši preko 27.000 lokacija,“ rekao je Samolovac, kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade.

Tom prilikom, rečeno je da Sekretarijat planira nabavku specijalizovanog vozila kako bi se omogućilo uzimanje još većeg broja uzoraka i postizanje preciznijih rezultata.

Pročitajte još:

Samolovac je naglasio da trenutni prirodni i tržišni uslovi nisu naklonjeni poljoprivrednicima, te da ova mera ima za cilj smanjenje troškova i podršku poljoprivrednoj proizvodnji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Irewolede)

Sekretarijat se aktivno bavi podrškom poljoprivrednicima i u oblasti navodnjavanja. Ove godine, kroz sufinansiranje, na teritoriji Vojvodine nabavljeno je 98 pumpi i agregata za navodnjavanje, 34 tifona, 12 sistema tipa ‘rendžer’, 14 solarnih sistema, i 210 sistema ‘kap po kap’.

Ukupna vrednost investicije u ove sisteme za navodnjavanje iznosi 646,6 miliona dinara, od čega je učešće poljoprivrednih gazdinstava 276,6 miliona dinara.

U poslednje četiri godine, Sekretarijat je uložio ukupno 1,5 milijardi dinara u oblast navodnjavanja. Nedavno je organizovana i dodela novih ugovora u vrednosti od 370 miliona dinara za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje, kao i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka na površini od 3.000 hektara.

Energetski portal

Šta otkriva izveštaj energetske politike UK 2024?

Foto-ilustracija: Unsplash (Anthony Rosset)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Ujedinjeno kraljevstvo (UK) prednjači u klimatskoj politici i smanjenju emisija, a tome je doprinelo postepeno ukidanje uglja i prelazak na obnovljive izvore enegije, govore podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) koja redovno sprovodi preglede energetskih i povezanih klimatskih politika svojih zemalja članica.

Kako navode napredak je ostvaren tokom poslednje vlade, a UK je jedna od prvih razvijenih ekonomija koja je zakonski usvojila cilj nulte emisije, uvodeći zakonski obavezujuće karbonske budžete kao petogodišnju meru, zbog čega je stvorila nezavisno telo, Odbor za klimatske promene, sa zakonskim ovlašćenjem da prati napredak vlade ka klimatskim ciljevima.

Pregled energetske politike UK 2024 (eng. UK 2024 – Energy Policy Review)  naglašava kako je ova zemlja lider u primeni čiste energije, posebno u oblasti vetroelektrana. Obnovljivi izvori već čine više od petine proizvodnje električne energije u zemlji, što je trostruko povećanje od 2012. godine. Uprkos povećanju snabdevanja obnovljivom energijom, ukupno snabdevanje energijom u UK i dalje se značajno oslanja na fosilna goriva, koja su činila 77 odsto u 2022. godini, dok je 2010. godine bilo 87. odsto.

Pročitajte još:

„Miks električne energije je značajno promenjen u poslednjim godinama, sa oštrim padom u proizvodnji iz uglja i povećanjem proizvodnje iz vetra, bioenergije i solarnih fotonaponskih panela (PV). Miks goriva za daljinsko grejanje takođe je pretrpio promene, pretežno zbog prelaska na prirodni gas i bioenergiju“, stoji u izveštaju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clyde Thomas)

Kao najveći sektor koji zagađuje navodi se transport jer se u velikoj meri oslanja na naftu, zbog čega je potreban njegova ubrzana dekarbonizacija. Kao jednu od mera Vlada je implementirala snažne politike za povećanje upotrebe vozila sa nultim emisijama (ZEV- Zero Emission Vehicles). Industrija u UK je takođe veliki potrošač energije i ključni doprinosilac emisijama, sa oko petinom potrošnje energije i 14 odsto emisija. Kada se uključe indirektne emisije (iz električne energije i toplote korišćene u sektoru), udeo industrijskih emisija raste na 21 odsto. Indirektne emisije su značajno opale zahvaljujući dekarbonizaciji proizvodnje električne energije.

Pored podrške energetskoj efikasnosti, izveštaj poziva Ujedinjeno Kraljevstvo da preduzme napore za podršku elektrifikaciji u industriji, omogućenu širenjem mreže i priključcima na industrijska postrojenja. Komercijalizacija i usvajanje novih tehnologija, primena goriva kao što je vodonik, takođe mogu igrati važnu ulogu u dekarbonizaciji industrije.

Od poslednjeg izveštaja IEA, vlada UK usvojila je niz strateških prioriteta za energetski sektor u nekoliko dokumenata, uključujući: Belu knjigu o energiji (2020), Deset tačaka plana za Zelenu industrijsku revoluciju (2020), Strategiju za Net Zero (2021), Strategiju energetske sigurnosti Britanije (2022), Powering Up Britain (2023), Powering Up Britain: Plan energetske sigurnosti (2023) i Powering Up Britain: Plan rasta za Net Zero (2023).

Jasna Dragojević

Pregled stanja prodaje električnih vozila u EU

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (JUICE)

U julu 2024. godine, prema podacima Udruženja proizvođača motornih vozila Evrope (ACEA), a koje je objavila Srpska asocijacija uvoznika, Evropska unija je u proseku zabeležila rast prodaje električnih vozila od 0,2 odsto. Ipak, postoje značajne razlike od države do države.

Kako se navodi, Italija je zabeležila rast od 4,7 odsto, Španija od 3,4 odsto, dok se u Francuskoj beleži pad novih registrovanih vozila od 2,3 odsto. I nemačko tržište je zabeležilo pad od 2,1 odsto.

Posmatrajući u brojevima, u julu ove godine na tržištu Evropske unije prodato je 102.795 čisto električnih vozila, što predstavlja udeo na tržištu od 12,1 odsto.

,,U odnosu na isti mesec prošle godine to predstavlja slabiji rezultat jer je tada tržišni udeo iznosio 13,5 odsto. Analitičari navode da je rezultat lošiji iako je u Belgiji prodaja električnih vozila u julu povećana za + 44 odsto u Holandiji + 8,9 i Francuskoj + 1,0 odsto jer je na najvećem tržištu Evrope, nemačkom, registrovan pad prodaje BEV vozila od čak – 36,8 odsto’’, navodi se na sajtu Srpske asocijacije uvoznika.

Gledajući od početka 2024. godine, do jula meseca, ukupno je u Evropskoj uniji prodato 815.399 električnih automobila.

Pročitajte još:

Kada je reč o plug-in hibridnim vozilima, u julu je na nivou Evropske unije došlo do pada od 14,1 odsto, odnosno prodato je 57.679 ovakvih vozila. To čini tržišni udeo od 6,8 odsto, a ujedno i značajan pad u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ukupno od početka godine do jula, prodato je na tržištu Evropske unije 449.702 vozila sa plug-in pogonom.

Prodaja hibridnih vozila je u Evropskoj uniji u julu nastavila da raste, sa prodajom od 273.003 vozila. U poređenju sa istim periodom prošle godine to je značajan rast od 25,7 odsto. Kako se navodi, sva četiri najveća automobilska tržišta Evropske unije zabeležila su rast prodaje hibridnih vozila. Francuska za 47,4 odsto, Španija za 31,25 odsto, Nemačka za 22,4 odsto i Italija za 17,4 odsto.

Treba istaći da se beleži pad prodaje dizel vozila. U julu je zabeležen pad od 10,1 odsto i time je tržišni udeo iznosio 12,6 odsto. Veliki pad prodaje ovih vozila bio je u Italiji i to za 24,6 odsto, Francuskoj za 23,9 odsto i Španiji za 11,6 odsto. Na nivou Evropske unije, u julu je prodato 107.710 dizel vozila, a od početka godine do jula ukupno 837.794 ovih vozila.

Energetski portal

Ukinuta zabrana za nove reaktore u Švajcarskoj

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Millot)
Foto-ilustracija: Pixabay

Švajcarska je odlučila da prilagodi svoje politike novim izazovima koji se javljaju. Jedan od takvih primera prilagodljivosti švajcarske politike jeste prema nuklearnoj energiji, koja je doživela značajne promene u poslednjih nekoliko decenija. 

Nakon nesreće u Fukušimi, strahovi od sličnih katastrofa doveli su do toga da švajcarska vlada i parlament u maju 2011. godine donesu odluku o postepenom ukidanju nuklearne energije. Na referendumu 2017. godine Švajcarska je zvanično odobrila gašenje nuklearne energije. Međutim, nedavne promene u energetskom pejzažu primorale su Švajcarsku da preispita ovu politiku.

Povećana potražnja za električnom energijom, klimatski ciljevi i globalne geopolitičke neizvesnosti stavili su Švajcarsku pred nove izazove. Ova nova realnost dovela je do usvajanja savezne narodne inicijative „Struja za svakoga u svakom trenutku (Zaustavite nestanke struje)“ u martu 2024. godine. Inicijativa je unela u savezni ustav zahtev da snabdevanje električnom energijom mora biti garantovano u svakom trenutku i otvorila vrata za ponovno razmatranje nuklearne energije, uključujući ukidanje zabrane izgradnje novih nuklearnih elektrana, prenosi World Nuclear News.

Pročitajte još:

Prihvatanje ove inicijative označava početak nove ere u švajcarskoj energetskoj politici, koju sada karakteriše „tehnološka otvorenost“ ako se želi postići cilj. Savezni savet je izrazio stav da je ukidanje zabrane na nove nuklearne elektrane neminovno ako postoje i klimatski ciljevi i klimatksa neutralnost kojoj se teži. Međutim, priznaje se da samo ukidanje zabrane nije dovoljno. 

Savezno ministarstvo za energetiku je zaduženo za izradu amandmana na Zakon o nuklearnoj energiji do kraja 2024. godine, sa procesom konsultacija koji će trajati do marta 2025. godine. Nakon toga, raspravljaće se o ovom predlogu i njegovim implikacijama za budućnost zemlje.

Ukidanje zabrane za nove nuklearne elektrane treba da bude tu kao mogućnost po potrebi, da ne bi bilo prekasno u budućnosti. Naravno, ovakva odluka nije dobro dočekana od strane socijalističkih i ekoloških partija.

Dakle, iako su prvobitno planirali da ugase postojeće nuklearne reaktore, trenutna politika omogućava da reaktori ostanu u funkciji dokle god su bezbedni, a takođe otvara mogućnost izgradnje novih reaktora u budućnosti ako bude potrebno.

Švajcarska ima četiri aktivna nuklearna reaktora, koji proizvode trećinu električne energije u zemlji. Svi ovi reaktori imaju neograničene operativne licence i mogu nastaviti s radom sve dok se smatraju bezbednim.

Energetski portal

Zbog čega su virtuelne elektrane tako važne za energetsku tranziciju?

Foto-ilustracija: Pixabay (Tung Lam)
Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Iako nema sumnje da su obnovljivi izvori energije presudni za održivu budućnost, njihova priroda donosi brojne izazove jer, za razliku od termoelektrana koje koriste goriva, proizvodnja zelene električne energije u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova.

Ovde je pre svega reč o solarnim i vetroelektranama koje, u periodima kada sunca i vetra nema dovoljno, ne mogu da proizvedu dovoljno električne energije da zadovolje potrebe tržišta.

Nasuprot tome, u letnjim mesecima proizvodnja iz solarnih panela često prevazilazi potražnju, što kao posledicu može imati obezvređenu električnu energiju čija cena pada i ispod nule. Dakle, uprkos tome što se javljaju viškovi jeftine zelene energije za kojom vapi čitav svet, ona često ostaje neiskorišćena, piše Svetski ekonomski forum.

Jedno od rešenja koje može da premosti ove nedostke obnovljivih izvora energije je stvaranje decentralizovane mreže baterija, nazvane još i “virtuelne elektrane”. Ove elektrane koriste veštačku inteligenciju kako bi pametno upravljale proizvodnjom, skladištenjem i potrošnjom električne energije iz različitih izvora, dok ujedno profitabilno trguju na tržištu električne energije.

Pročitajte još:

Stotine hiljada kućnih baterija, električnih vozila i toplotnih pumpi trebalo bi da se povežu u ogromnu, decentralizovanu mrežu baterija – nudeći kapacitet koji se može porediti sa nekoliko nuklearnih elektrana, ali sa neuporedivom fleksibilnošću.

Vitruelne elektrane decentralizuju skladištenje viška električne energije kada je mreža preopterećena i ubrizgavaju je nazad u mrežu po potrebi. Ovo smanjuje vršna opterećenja, obezbeđuje ravnomerniju distribuciju proizvodnje i potražnje električne energije i stabilizuje električne mreže.

Pametna integracija u energetsko tržište omogućiće domaćinstvima da ostvare značajne uštede i dodatne prihode, piše Svetski ekonomski forum.

Električna vozila kao pokretne baterije

Važno je napomenuti da električna vozila možemo posmatrati kao velike baterije na točkovima. Na primer, baterija za automobil srednje veličine ima kapacitet od 62 kWh – što je ekvivalentno količini električne energije koju porodica u porodičnoj kući potroši za oko nedelju dana.

Ovo predstavlja ogroman potencijal za korišćenje električnih automobila kao mobilnih skladišta, inteligentno umreženoihi i kontrolisanih putem pametnog upravljanja energijom.

Virtuelna elektrana će moći da puni skladište ili električno vozilo kada je struja veoma jeftina ili kada solarni paneli u domaćinstvu generišu višak energije, a isto tako će je vraćati u mrežu kada su tržišne cene visoke zbog slabe sunčeve svetlosti ili vetra.

Milena Maglovski

Šta sve podrazumeva infrastrukturni razvoj Banata

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto – ilustracija: Unsplash (Josue Isai Ramos Figueroa)

Zvaničnici i predstavnici izvođača radova, uključujući visoke pokrajinske i državne sekretare, obišli su gradilište novog železničkog mosta preko reke Tamiš kod Tomaševca. Među prisutnima su bili i gradonačelnik Zrenjanina, te ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji su izrazili zadovoljstvo napretkom radova. Projekat označava značajan napredak u rešavanju dugotrajnih infrastrukturnih izazova u regionu.

Tokom obilaska, izraženo je zadovoljstvo zbog napretka radova, a istaknut je značaj ovog projekta za rešavanje dugogodišnjih infrastrukturnih problema u regionu. Problem oko ovog mosta eskalirao je do zabrane saobraćaja što je izazvalo proteste lokalnog stanovništva. Kako bi se tokom radova omogućilo stanovništvu da funkcionišu, urađena je obilaznica od 11 kilometara koja bi trebala da služi dok se most ne završi.

Pročitajte još:

Ministar je naveo da se očekuje da će železnički most biti završen do septembra sledeće godine, a da će se paralelno raditi na izgradnji drumskog mosta. Takođe, predviđeno je da stari most postane turistička atrakcija. Postoje i planovi za rekonstrukciju pruge Pančevo – Subotica, koja će biti elektrificirana za brzine do 120 kilometara na sat.

Počeli su radovi na izgradnji auto-puta Beograd – Zrenjanin- Novi Sad, gde će do kraja 2026. godine biti završen put do Kovačice koja će biti na 10 minuta od Boegrada. Kako je navedeno na sajtu grada Zrenjanina, auto-put će premostiti Tamiš u blizini Orlovata, što će biti treći most u ovom delu toka reke.

Pruga od Kikinde prema rumunskoj granici biće unapređena, kako bi jedan od najzapostavljenijih delova zemlje bio infrastrukturno raazvijeniji. Planira se izgradnja brze saobraćajnice između Novog Bečeja i Zrenjanina, koja će biti deo mreže „Osmeh Vojvodine“ ka Kikindi. Uz dodatak auto-puta Beograd–Vršac–rumunska granica i modernizaciju pruge istim pravcem, kao i novi most kod Bele Crkve pored Dunava, Banat će biti efikasno povezan sa Novim Sadom, Beogradom, Suboticom i Braničevskim okrugom.

Energetski portal

Raspisan javni konkurs za zamenu kotlarnica i bolji kvalitet vazduha

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Kao jednu od mera za unapređenje kvaliteta vazduha, Ministarstvo zaštite životne sredine je raspisalo još jedan javni konkurs u 2024. godini za dodelu sredstava za sufinansiranje realizacije projekata nabavke, zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica za grejanje, u cilju podrške toplanama i javnim ustanovama da pređu na ekološki prihvatljivije energente.

Ovim konkursom je, kako navodi Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, lokalnim samoupravama stavljeno na raspolaganje još oko 245 miliona dinara.

„Očekujem da će sredstva koja smo obezbedili biti iskorišćena za podršku kvalitetnim projektima, koji za cilj imaju bolji kvalitet vazduha u lokalnim samoupravama. Pozivam gradove i opštine da pripremaju projekte i da konkurišu, jer je ovo odlična prilika da zamene stare kotlove na ugalj, mazut i lož ulje, novim kotlovima na ekološki prihvatljivije energente’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Rok za podnošenje zahteva za dodelu sredstava je 13. septembar 2024. godine, a pravo da podnesu zahtev imaju jedinice lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije.

Prisećanja radi, ovo je drugi raspisani konkurs za zamenu kotlova u javnim ustanovama, školama, vrtićima ili toplanama, koji je raspisan ove godine. Ovakvi javni konkursi za zamenu kotlarnica raspisuju se od 2021. godine i do sada je 75 jedinica lokalne samouprave uspelo da kandiduje kvalitetne projekte i time obezbedi podršku države za njihovu relizaciju.

Energetski portal

Uloga vodonika i gvožđa u inovativnom rešenju za skladištenje solarne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Iako bi već sada dostupna solarna energija u mnogim zemljama mogla da pokrije značajan deo potrebe za električnom energijom, postoje određeni izazovi u vezi sa ovim izvorom. Solarna energije nije uvek u istoj meri dostupna. Recimo, u letnjim mesecima je ima više nego što je potrebno, dok je u zimskim ima manje zato što su ređi sunčani dani, a i sunce ranije zalazi.

Na primeru Švajcarske, solarna energije mogla bi da pokrije više od 40 odsto potreba za električnom energijom do 2050. godine, ali ostaje izazov njeno skladištenje. Dakle, iako postoji višak solarne energije tokom leta, ona ne može da bude dostupna zimi kada je najpotrebnija.

Zbog toga se kao rešenje predlaže da se višak solarne energije tokom leta koristi za proizvodnju vodonika, koji bi se zatim skladištio i koristio tokom zime. Razlog za tako rešenje jeste taj što vodonik može da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije. Ipak, i skladištenje vodonika predstavlja izazov za sebe. On je izuzetno zapaljiv, lako se širi i materijale može da čini krhkim. Za njegovo skladištenje potrebni su posebni rezervoari pod visokim pritiskom, a potrebna je i tehnologija hlađenja, koja je skupa i energetski intenzivna. Na kraju, on vodonik je takvih karakteristika da može da prolazi kroz materijale i da dođe do curenja, što može da izazove probleme po životnu sredinu i dodatne troškove za zaustavljanje njegovog curenja.

Istraživači sa švajcarskog tehničkog univerziteta – ETH u Cirihu predvođeni Wendelinom Starkom, profesorom funkcionalnih materijala na Odeljenju za hemiju i primenjene biosisteme, razvili su novu tehnologiju za sezonsko skladištenje vodonika koja je mnogo sigurnija i jeftinija od postojećih rešenja. Ono u sebe uključuje korišćenje četvrtog najrasprostranjenijeg elementa na Zemlji – gvožđe, kao i proces steam-iron, koji je poznat još od 19. veka.

Steam-iron proces koristi gvožđe za skladištenje i oslobađanje vodonika, omogućavajući efikasno čuvanje energije. Kada tokom leta postoji višak solarne energije, ona se koristi za elektrolizu vode i dobijanje vodonika. Ovaj vodonik se uvodi u reaktor ispunjen gvožđe oksidom. Tamo vodonik reaguje sa gvožđe oksidom, uklanjajući kiseonik i ostavljajući elementalno gvožđe i vodu. Na taj način se energija iz vodonika skladišti u obliku gvožđa.

Pročitajte još:

Tokom zime, kada dođe do potrebe za energijom, proces se obrće. Naime, para se uvodi u reaktor i reaguje sa gvožđem, pretvarajući ga nazad u gvožđe oksid, dok se oslobađa vodonik. Ovaj vodonik zatim može da se koristi za proizvodnju električne ili toplotne energije.

Prednost ovog procesa je što koristi jeftin i lako dostupan materijal, gvožđe, i omogućava dugotrajno skladištenje energije sa minimalnim gubicima. Iako proces nije savršeno efikasan, predstavlja inovativan način za korišćenje solarne energije tokom zime.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

„Ovaj hemijski proces je sličan punjenju baterije. To znači da se energija u vodoniku može skladištiti kao gvožđe i voda tokom dugih perioda sa gotovo nikakvim gubicima’’, objašnjavaju istaživači.

Kako objašnjavaju, reaktor u kojem se odvija reakcija ne mora da ispunjava posebne sigurnosne zahteve. On se sastoji od zidova od nerđajućeg čelika debljine samo šest milimetara, a reakcija se odvija pri normalnom pritisku, dok se kapacitet skladišta povećava sa svakim ciklusom.

Ipak, glavni nedostatak korišćenja vodonika ostaje njegova niska efikasnost, zato što se do 60 odsto energije gubi tokom proizvodnje i konverzije. To znači da je vodonik privlačan kao sredstvo za skladištenje energije samo kada su dostupni viškovi vetra ili solarne energije i kada druge opcije nisu moguće.

Pilot postrojenje na kampusu Hönggerberg, jednom od dva glavna kampusa ETH-a, već pokazuje tehničku izvodljivost ove tehnologije, sa planovima da se do 2026. pokrije jedna petina zimskih energetskih potreba kampusa koristeći skladišteni vodonik iz solarne energije dobijene leti.

Katarina Vuinac

Kako vlasnici i upravnici zgrada mogu da uštede električnu energiju uz EcoStruxure™ Energy Hub rešenje

Foto: Schneider Electric
Foto: Schneider Electric

Za upravnike objekata je od ključnog značaja da sagledavaju potrošnju energije i emisiju štetnih gasova u realnom vremenu. Međutim, ogroman deo elektroopreme u zgradama nije digitalizovan, čime se ograničava vidljivost potrošnje energije.

EcoStruxure™ Energy Hub je softver koji obezbeđuje uvid u potrošnju energije, troškove i performanse sistema i ujedno daje preporuke za uštedu energije – sve to u intuitivnom paketu koji se jednostavno instalira, konfiguriše i koristi. Ovo rešenje čini da upravljanje energijom bude jednostavno i bezbedno, a sve to uz pomoć mobilne aplikacije.

U FOKUSU:

Omogućava menadžerima objekata da automatski prikupljaju, skladište i vizualizuju podatke o upotrebi energije i istovremeno generišu izveštaje o potrošnji energije, bez obzira na to da li upravljaju jednim ili više objekata. Implementacija ovog softvera pomaže vlasnicima zgrada na više polja: usklađenost sa standardima, uvid u potrošnju energije kao i održivo i energetski efikasno ponašanje. Podstiče odgovorno ponašanje prema energiji zakupaca putem pojednostavljenog prikaza potrošnje energije kod stanara, konfigurisanje naplate kao i generisanje izveštaja o računima.

Uz pomoć analitike, stiče se uvid u nivo rasipanja energije i potencijalna operativna poboljšanja, uključujući savete za uštedu energije. Energetska optimizacija pomaže organizacijama da pokrenu kontinuirano unapređenje u upotrebi energije u objektu bez potrebe za ulaganjem u skupe i sofisticirane sisteme za automatizaciju na samoj lokaciji.

Koristeći softver pratite energetsku infrastrukturu u realnom vremenu sa obaveštenjima putem e-pošte ili mobilnog telefona. Ovo rešenje pruža uvid u potrebe za energijom, beleži, reaguje i ubrzava rešavanje neposredih problema u ukupnoj potrošnji energije.

Schneider Electric

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Bliži se 20. Sajam poljoprivrede u Kragujevcu

Foto-ilustracija: Unsplash (no one cares)
Foto: Društvene mreže

Od 5. do 8. septembra, Kragujevac će biti domaćin jubilarnog 20. Sajma poljoprivrede, prestižne manifestacije koju organizuje Šumadija sajam. Ovaj događaj, jedan od najvažnijih za agrarni sektor južno od Save i Dunava, okuplja najbolje i najinovativnije proizvođače, distributere i stručnjake iz svih oblasti poljoprivrede.

Na sajmu će se predstaviti ključni akteri iz ratarstva, povrtarstva, voćarstva i prehrambene industrije. Posetioci će moći da vide inovacije u poljomehanizaciji, pregledaju širok spektar poljoprivrednih proizvoda i opreme, i iskoriste ekskluzivne sajamske popuste. Takođe, sajam omogućava razmenu iskustava i znanja sa vodećim stručnjacima iz industrije.

Centralni deo manifestacije biće takmičenja u ocenjivanju najkvalitetnijih rasnih grla – ovaca, konja i krava. Ova takmičenja su prilika da se vide najlepši primerci domaćih životinja, a za učesnike predstavljaju priznanje za njihov trud i posvećenost.

Pročitajte još:

Biznis medija centar Šumadija sajma će ugostiti niz poslovnih i stručnih sastanaka, na kojima će se diskutovati o najnovijim trendovima, izazovima i prilikama u agrarnom sektoru. Posetioci će moći da saznaju više o temama poput digitalizacije poljoprivrede, održive poljoprivrede, i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju poljoprivrednici. Na štandu domaćina, saznaće više o programima podrške koje grad Kragujevac nudi poljoprivrednicima.

Kulturni i umetnički program sajma uključuje likovne kolonije, izložbu fotografija “Dve decenije Sajma poljoprivrede” i brojne druge sadržaje.

Energetski portal

Na javnom uvidu Nacrt uredbe o proglašenju zaštite predela izuzetnih odlika „Planina Rudnik“

Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)
Foto-ilustracija: Unsplash (Larisa Brita)

Ministarstvo zaštite životne sredine oglasilo je Javni uvid i Javnu raspravu o Nacrtu uredbe o proglašenju i studiji zaštite predela izuzetnih odlika „Planina Rudnik“.

Ova uredba predlaže zaštitu središnjeg, najočuvanijeg dela planine Rudnik, koja se ističe biološkom raznovrsnošću, značajnim geomorfološkim, geološkim, hidrogeološkim, hidrološkim i klimatskim fenomenima, karakterističnom fizionomijom pejzaža, kao i prisustvom tradicionalnog načina života, bogatog kulturno-istorijskog i duhovnog nasleđa.

Ukupna površina predela izuzetnih odlika „Planina Rudnik“ iznosi 10.019,80 hektara. U zaštićenom području 57,16 odsto zemljišta je u državnoj svojini, 34,66 odsto u privatnoj svojini, 6,52 odsto je crkveno zemljište, 1,51 odsto je u javnoj svojini, dok je 0,15 odsto u drugim oblicima vlasništva. Na ovom području uspostavljaju se režimi zaštite prvog, drugog i trećeg stepena.

Pročitajte još:

Javni uvid o Nacrtu uredbe i studiji zaštite počeo je 28. avgusta i traje do 16. septembra 2024. godine. Dokumenti su izloženi za javni uvid svakog radnog dana od 10:00 do 13:00 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, u sobi 668 na adresi Omladinskih brigada 1, kao i u Zavodu za zaštitu prirode Srbije na adresi Japanska 35, takođe u Beogradu. Dokumenti su dostupni i na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Fizička i pravna lica mogu do 16. septembra 2024. godine dostaviti svoje primedbe na dokumenta u pisanoj formi Ministarstvu zaštite životne sredine, poštom ili lično na pisarnicu, sa naznakom PIO „PLANINA RUDNIK“ – Javni uvid o zaštiti, ili elektronskim putem na e-mail adresu doslic@eko.gov.rs.

Javna rasprava o dokumentima o zaštiti biće održana 12. septembra u 10:00 časova u Skupštinskoj sali zgrade Gradske uprave u Kragujevcu. Tokom rasprave će se razmatrati primedbe koje su fizička i pravna lica podnela u pisanom obliku tokom trajanja javnog uvida.

Energetski portal

SAD: Porodice se sele zbog zagađenja, ali zdravije oblasti rezervisane samo za bogate

Photo-illustration: Pixabay (Maruf_Rahman)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Prekomerno zagađenje vazduha u pojedinim oblastima SAD-a utiče na odluku domaćinstava da se presele, ali samo bogatije porodice mogu priuštiti da se nastane u područjima zadovoljavajućim kvalitetom vazduha, otkrivaju istraživači sa Univerziteta Lankaster.

Njihova studija, objavljena u časopisu Environmental and Resource Economics, ispituje podatke o migracijama iz okruga u okrug od 2010. do 2014. godine koje je obezbedila Služba za unutrašnje prihode SAD (IRS).

Umesto da se oslanjaju samo na zbirne migracione tokove, istraživači su iskoristili detaljnije podatke o domaćinstavima koja se sele, poput podataka o prihodima, što im je ukazalo na jasnu vezu između ekonomskog statusa domaćinstava i njihovog izbora novog okruženja za život.

Rezultati pokazuju da postoje nejednakosti u izloženosti najzagađenijim područjima – siromašnije porodice su najviše pogođene, dok bogatija domaćinstva biraju da se presele u čistije i zdravije oblasti, koje su obično skuplje.

„Ovo pokazuje da nisu samo poboljšanja standarda kvaliteta vazduha i izveštavanje o inventaru toksičnih ispuštanja ono što je važno kada je u pitanju ekološka pravda – nejednakost u prihodima takođe treba uzeti u obzir, jer je jasno da će neke porodice možda biti prisiljene da žive u zagađenim područjima što može dovesti do nezdravijeg života“, kaže koautorka studije, dr Anita Šiler.

Pročitajte još:

Zagađujuće kompanije „biraju“ siromašina područja

Studija stručnjaka sa Univerziteta Lankaster nadovezuje se na prethodnu studiju akademika koja je istraživala ponašanje zagađujućih firmi kako bi se utvrdilo da li ove kompanije strateški biraju svoje lokacije u zavisnosti od demografskih karakteristika stanovništva.

Fokusirajući se na Teksas, istraživači su otkrili povezanost između područja sa nižim prihodima i povećane verovatnoće da će se u tim oblastima smestiti kompanije koje potencijalno zagađuju okolinu.

„Ovo stvara začarani krug u kojem kompanije strateški postavljaju zagađujuće objekte u siromašnije oblasti, dok ekološki teret neproporcionalno pogađa ranjive zajednice. U međuvremenu, bogatija domaćinstva mogu efikasno da ‘glasaju nogama’ i izbegnu ove negativne uticaje”, istakla je profesorka Dakšina De Silva, koautorka studije.

Milena Maglovski

Eko teretana – negovanje zdravlja ljudi i prirode

Foto: Eko teretana
Foto: Eko teretana

Kada čovek zapostavi brigu o svom zdravlju, udaljava se od prirode. Isto tako, zanemarivanje prirode neminovno ugrožava i njegovo zdravlje. U svetu gde svest o ovoj neraskidivoj vezi bledi, postoje pojedinci koji svojim znanjem i strašću ne dopuštaju da ona padne u zaborav. U trenucima pandemije i izolacije, kada smo se činili najdaljim od prirode, Marko Ćirić, profesor sporta, osmislio je način kako da nas ponovo poveže sa njom. Ideju koja donosi višestruke dobrobiti, Marko je sveobuhvatno opisao jednom rečenicom – To je projekat cirkularne ekonomije gde kroz volonterske akcije čistimo reke, prikupljamo drveni otpad i dajemo mu novi život kroz društveno korisnu Eko teretanu.

Kao profesor sporta i vlasnik splava na reci Savi preko 40 godina, često je organizovao akcije čišćenja reke, ali nije znao šta može da učini sa prikupljenim drvenim otpadom. Od odvojenog otpada stvarali su dekoraciju za obalu, ali bez jasne slike kako zapravo sve mogu da ga iskoriste. Kako objašnjava, vreme tokom izolacije usmerio je na istraživanje, koje mu je pomoglo da pronađe vezu između njegovog primarnog zanimanja i ljubavi prema reci. Sklapanjem početne ideje, okupio je petočlani tim u koji je verovao da zajedno mogu da je sprovedu u delo.

– Nismo imali predstavu koliko će izazova biti pred nama. U avgustu 2023. godine, ušli smo u projekat UNDP-a EU za Zelenu agendu u Srbiji, preko kojeg je raspisan javni poziv Izazov za inovativna rešenja u oblasti cirkularne ekonomije i uz njihovu pomoć, a posebno Ane Mitić i Tatjane Jovančević, počeli smo da razvijamo projekat – kaže naš sagovornik.

Neki od izazova koji su se našli pred njima bili su tehnički crteži i statika svih sprava, nabavka potrebne dokumentacije, osmišljavanje mehanizma za one koje imaju opciju dodavanja opterećenja, dok su posebnu pažnju posvetili aspektu bezbednosti kroz ateste koje su radili na IMS institutu, patentiranju i autorskim pravima, promociji i ostalom.

U FOKUSU:

Foto: Eko teretana

Ceo proces stvaranja Eko teretane, sastoji se iz nekoliko faza. U zavisnosti od izabrane lokacije u njenom okruženju pronalaze reku i organizuju akciju čišćenja najmanje jednom mesečno. Prikupljeni otpad se razvrstava, tako da se većina odnosi na reciklažu, grane i stabla prenose se u sušaru i radionicu. PET ambalažu, koju takođe sakupljaju, sortiraju i odnose u reciklažne centre, a prikupljene čepove sa flaša transportuju u organizaciju Čepom do osmeha u Novi Sad. Za izradu samih sprava koristi se oko 10 odsto otpadnog drveta koje se zaštiti premazom, dok se ostatak melje i od toga se proizvodi podloga za teretanu. Na ovaj način zatvara se ceo proces cirkularnosti gde nema ostataka otpada, već svaki deo ima svoju namenu. Nakon što se izrade svi segmenti, prevoze se do odabrane lokacije i sklapaju se u Eko teretanu, koju na kraju čini 13 sprava. One pružaju mogućnost da se izvode vežbe za celo telo, dizajnirane tako da na jednoj spravi može da se radi više mišićnih grupa, a imaju mogućnost dodavanja opterećenja. Ova teretana namenjena je za širok spektar korisnika, od srednjoškolaca do penzionera.Neke od dostupnih sprava jesu eko čučanj, eko mrtvodizanje, eko benč, eko propadanje, eko istezanje i druge.

Do sada su „napravljene i postavljene“ tri Eko teretane. U saradnji sa UNDP-om, prva teretana ovakvog tipa na svetu otvorena je u Vršcu u junu 2023. godine. Teretanu je otvorio Antoan Avinjon ispred Evropske unije, a prisustvovali su i delegacija ambasade kraljevine Švedske, delegacija UNDP-a i predstavnici grada Vršca. Druge dve teretane nalaze se na Zlatiboru i u Sokobanji.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Planovi za razvoj saobraćaja u Beogradu – kružni tokovi, proširenje i metro

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

Radovi na drugom od pet kružnih tokova u Novom Beogradu završeni su, te su posle kružnog toka u Ulici Vladimira Popovića na ovaj način povezani i Bulevar Nikole Tesle i Bulevar Mihajla Pupina. Do kraja jeseni očekuje se završetak radova na kružnom toku na uglu Bulevara Nikole Tesle i Ušća, odnosno produžetka Ulice Milentija Popovića, navodi se na sajtu grada Beograd.

Sledećeg leta, trebalo bi da počnu radovi na izgradnji trećeg kružnog toka, koji će se nalaziti na uglu Milentija Popovića i Bulevara Mihajla Pupina.

Prema rečima Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, sa ta tri kružna toka, kao i onim koji je urađen u Ulici Vladimira Popovića, ostaje poslednji na uglu Zemunskog puta i Vladimira Popovića, ali će taj kružni tok biti građen tek kada praktično bude završen novi most. Sa tih pet kružnih tokova i novim mostom u potpunosti menjamo saobraćajnu sliku Beograda, naročito opštine Novi Beograd.

Bulevar Zorana Đinđića proširen je u delu od Ulice Vladimira Popovića do Omladinskih brigada, a u toku su radovi u delu ka Studentskom gradu. Ideja je da se ‘’izbije’’ na Tošin bunar sa po dve trake u svakom smeru.

Kroz nekoliko dana očekuje se i završetak radova u Bulevaru vojvode Bojovića, odnosno kružnom putu oko Kalemegdana.

Kako se navodi, u pitanju je raskrsnica na kojoj počinje kružni put, sa proširenim kolovozom i gde neće biti semafora, te će saobraćaj biti mnogo protočniji. Kada za 10 do 15 dana bude postavljen asfalt umesto „kocke”, ispuniće se preduslovi da se započnu radovi za proširenje kružnog puta oko Kalemegdana, čime će biti napravljen mali unutrašnji prsten.

Pročitajte još:

,,Očekujem da svi „papiri” potrebni za taj posao budu obezbeđeni u toku jeseni. Proširenjem kružnog puta ubrzaćemo saobraćaj i izmestiti ga iz centra grada. Sve to predstavlja stvaranje uslova za period pred nama, kada na jesen bude zatvoren Stari savski most. Broj automobila koji prelazi preko Starog savskog mosta daje nam za pravo da se nadamo da neće biti prevelikih gužvi, bar ne nakon početnog perioda tokom kojeg će se ljudi navići na nove okolnosti’’, rekao je gradonačelnik.

Pre godinu dana deo Balkanske ulice, kod raskrsnice sa Admirala Geprata do Nemanjine, proširen je da bude dvosmeran, pa će Gavrila Principa biti glavna saobraćajnica za vozila javnog prevoza koja će menjati tramvaje kada ne bude Starog savskog mosta.

Navodi se da će Zemunski put u to vreme služiti isključivo za javni prevoz.

Beogradski metro

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisao je Ugovorni sporazum o realizaciji projekta izgradnje beogradskog metroa. Ovaj sporazum uključuje izradu projekata, izvođenje radova i nabavku TBM mašina (mašina za probijanje tunela).

Kako se navodi, prva linija metroa će povezivati Železnik i Mirićevo sa 21 stanicom, dok će putovanje trajati 32 minuta. Druga linija će imati 24 stanice i putovanje između Mirićeva i Bežanije će trajati 39 minuta. Treća linija će povezivati Bežaniju i Banjicu sa 27 stanica, a putovanje će trajati 38 minuta.

Prvi radovi na četiri stanična objekta počinju sledeće godine, a planira se nabavka prvih dva TBM-a do 2026. godine.

Energetski portal

Konkurs za izbor Liderke održive energetike za 2024. godinu

Foto: WISE Srbija
Foto: WISE Srbija

Konkurs za izbor Liderke održive energetike za 2024. godinu, namenjen je ženama profesionalno angažovanim u sektoru energetike u Republici Srbiji koje su ostvarile izuzetne rezultate. Ovaj konkurs objavila je WISE Srbija mreža žena u održivoj energetici pod pokroviteljstvom Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i biće otvoren do 10. septembra.

Nagrada se od ove godine dodeljuje jednoj ženi, a sa ciljem odavanja priznanja ženskom liderstvu u procesu energetske tranzicije, kao i jačanju uloge i značaja žena u sektoru energetike.

Kandidatkinje svojom posvećenošću i svojim izuzetnim rezultatima doprinose ubrzanju procesa energetske tranzicije Srbije, ali i popularizaciji sektora među mlađim ženama.

Važne informacije o konkursu

Na konkurs se mogu prijaviti žene iz Srbije ili inostranstva, koje su profesionalno angažovane u Republici Srbiji u sektoru energetike.

Osim mogućnosti da se kandidatkinje same prijave, predviđena je i mogućnost da kompanije, organizacije ili projektni timovi prijave svoje koleginice za koje smatraju da su svojim radom doprinele održivom razvoju sektora energetike i ostvarile zapažene rezultate.

Konkurs ne predviđa ograničenja u smislu profesije i zanimanja kojim se žene bave, a organizator konkursa ohrabruje žene iz različitih grupa da se prijave: donosioce odluka na nacionalnom ili lokalnom nivou, zaposlene u javnim preduzećima, biznis sektoru, akademskoj zajednici, ženama angažovanim u građanskoj energetici, nevladinom sektoru, međunarodnim organizacijama, konsultantskim firmama i advokatskim kancelarijama, finansijskom sektoru, medijima.

Prijavu je potrebno poslati do 10. septembra 2024. godine na email adresu info@wisesrbija.org i ona treba da sadrži:

  1. Pismo nominacije u kojem će se kandidatkinja predstaviti i navesti značajne rezultate i postignuća koji je nominuju za izbor.
  2. Radnu biografiju.
  3. Kratku izjavu povodom nominacije, kojom će se kandidatkinje koje uđu u uži izbor predstaviti široj javnosti (na portalu Balkan Green Energy News i društvenim mrežama). Izjava može biti u pisanoj formi ili u formi kraćeg videa.
  4. Portretnu fotografiju u visokoj rezoluciji.
  5. Kontakt podatke – imejl, kontakt telefon, profile na društvenim mrežama koje aktivno koriste.
Foto: WISE Srbija

Izbor će nakon prikupljenih prijava biti organizovan u dva kruga. U prvom krugu članice Savetovnog odbora WISE Srbija izabraće kandidatkinje koje će ući u uži izbor, a u drugom krugu će biti organizovano javno glasanje na sajtu wisesrbija.org. Ceremonija proglašenja Liderke održive energetike 2024 održaće se na konferenciji WISE Srbija mreže žena u održivoj energetici na jesen.

Nagrada Liderka održive energetike ustanovljena je prvi put 2023. godine kada su Centar za promociju održivog razvoja, ujedno i osnivač WISE Srbije mreže žena, pod pokroviteljstvom Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ ovo priznanje dodelile Dubravki Đedović Handanović, ministarki rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije u kategoriji žena donosilac odluka, Maji Turković, izvršnoj potpredsednici u kompaniji CWP Global u kategoriji žena u biznisu i investicijama i Ani Džokić, suosnivačici energetske zadruge Elektropionir u kategoriji građanske energetike.

Izvor: WISE Srbija

1...313233...1.558Page 32 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs