Novi predsednik Kostarike, objavio je plan zabrane svih fosilnih goriva, što bi značilo da će Kostarika postati prva u potpunosti dekarbonizovana zemlja na svetu. Karlos Alvarado, 38ogodišnji bivši novinar, predstavio je ovaj plan...

Nova metoda proizvodnje sinteznog plina mogla bi smanjiti korišćenje fosilnih goriva. Naučnici iz američkog ministarstva energetike otkrili su novi, efikasniji način da pretvore nusproizvode ugljen dioksida u gorivo. Ugljen dioksid se oslobađa prilikom sagorevanja...

Srbija se nalazi ispod nivoa najgorih zemalja Evropske unije (EU) po procentu zamene fosilnog goriva gorivom dobijenim od otpada, rekla je direktorka Udruženja cementne industrije Srbije Dejana Milinković. Ona je posle obilaska...

U nedavno objavljenom izveštaju "Fusion 2030" u Kanadi, zatraženo je od kanadske vlade da do 2030. godine investira 125 miliona dolara za izgradnju prototipa postrojenja za nuklearnu fuziju. Nuklearna fuzija mogla bi da...

U martu 2015. godine UNDP je predstavio projekat „Smanjenje barijere za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, a to je samo jedan od brojnih projekata koji podstiču povećanje učešća biomase u proizvodnji...

Vest da je irski parlament odobrio plan ukidanja investiranja u crpljenje i korišćenje fosilnih energenata – uglja, nafte i gasa – u zemljama regije propraćena je sasvim ovlaš i nije izazvala gotovo...

Nastavak upotrebe fosilnih goriva, kao što su gas, nafta i ugalj, dovešće do porasta globalne temperature na Zemlji za oko 10 stepeni Celzijusovih, što bi moglo da se dogodi do kraja 22....

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija o načinima ublažavanja klimatskih promena, koji je objavljen juče u Berlinu nakon 7 dana pregovora zvaničnika svetskih vlada i naučnika, govori o tome da svet hitno mora da...

Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem.

Tokom pandemije koronavirusa, svet je konačno naučio lekciju da je život moguć i sa manjom količinom fosilnih goriva. Nova saznanja, do kojih smo došli na teži način, potencijalno ćemo koristiti i po okončanju zdravstvene krize. Nekada crno zlato, sada bagatela. Ovaj status mogla bi da zadrži i nakon isteka vrlo ograničenog vremenskog trajanja prezenta. Tako bi i futur mogao da (p)ostane... Prezent, u oba svoja značenja.

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima... Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti. Izdvojili smo nekoliko primera našeg "Izvini, Zemljo, trebaš nam!".

Svetska zdravstvena organizacija obelodanila je da više od 90 odsto čovečanstva udiše prljav vazduh i da nečistoće u atmosferi na godišnjem nivou posledično izazivaju 7 miliona smrti. Ovo ih čini četvrtim najvećim uzrokom umiranja na planeti. Sitne čestice, uobičajeno nastale kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, dospevaju do plućnog krvotoka i vode bolestima disajnih organa i kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov uticaj osećaju i bebe dok su još u materici. Međutim, ovde se ne okončavaju sumorne procene o tome kako loš kvalitet vazduha degradira kvalitet našeg života.

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih „prljavih“ konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Dekarbonizacija teške industrije je jedan od najvećih izazova kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, jer ovaj sektor troši ogromne količine energije, a za to je još uvek najisplativija upotreba fosilnih...

Indija se popela na treće mesto na svetskoj rang listi proizvodnje solarne energije, odmah iza Kine na prvom i SAD-a na drugom mestu. Rast proizvodnje solarne energije u Indiji 2023. godine činio je...