Home Blog Page 1543

Evropski parlament ocenio – Srbija nedovoljno napredovala u oblasti OIE

Zelena energetika Srbije

Evropski parlament je na jučerašnjoj sednici usvojio Rezoluciju o napretku Srbije (Europan Parliament resolution on the 2013 progress report on Serbia) u kojoj je, između ostalog, izraženo žaljenje što u Srbiji nije postignut veći napredak u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, energetskoj uštedi i korišćenju obnovljivih izvora energije. Evropski parlament je pozvao Srbiju da uloži dodatne napore u oblasti uštede energije, održivog upravljanja prirodnim resursima, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije (tačka 2. rezolucije).

Kako je navedeno u tački 42. Srbija nije ostvarila napredak u praktičnoj primeni obnovljivih izvora energije. Osim toga, istaknuto je da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima u oblasti korišćenja OIE, pa je izražena i zabrinutost u vezi postizanja zadatog cilja do 2020. godine koji na evropskom nivou iznosi 20% bruto finalne potrošnje energije iz OIE, dok je Srbija sebi postavila cilj od 27%. Takođe je istaknuto žaljenje zbog toga što vlast Srbije nije uvažila stavove međunarodnih finansijskih institucija u vezi usvajanja modela ugovora o otkupu električne energije.

Poslednja tačka koja se odnosi na ovu oblast (tačka 43.) poziva srpske vlasti da što pre usvoje sveobuhvatne strategije o klimatskim promenama u skladu sa ciljevima Evropske unije zbog toga što se smatra da je postignut mali napredak u ovoj oblasti.

Podsetimo, Srbija je u 2013. godini usvojila predlog Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koja je u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, takođe iz 2013. godine, kojim se podstiče investiranje u oblast OIE. Cilj strategije je stvaranje održivog energetskog sistema što se postiže efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, uz planiran i isplativ plasman.

Takođe, 2013. usvojen je Zakon o efikasnom korišćenju energije kojim su utvrđeni uslovi i načini efikasnog korišćenja energije, a očekuje se i usvajanje novog Zakona o energetici u koji su implementirani Treći energetski paket direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta i, između ostalog, Direktiva o promociji korišćenja energije iz OIE. Usvajanjem novog Zakona o energetici doći će do pojednostavljenja procedura za ulaganje u energetski sektor i stvoriće se zakonski osnov za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije.

U 2013. godini Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je dva javna poziva za dodelu preko 450 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji. U protekloj godini otvorene su solarne elektrane, kao i fabrike na biomasu i postrojenje na biogas, male hidroelektrane, pokrenuti mali geotermalni projekti daljinskog grejanja, a u 2014. počinje izgradnja prvih vetroparkova.

Završena je revitalizacija HE „Bajina Bašta“ čiji su kapaciteti prošireni na 420MW i u toku je revitalizacija HE „Đerdap 1“ kojom će se snaga hidroelektrane povećati za 66MW. U narednom periodu očekuju se i dodatni megavati iz obnovljivih izvora realizacijom strateških projekata kao što su izgradnja HE „Đerdap 3“ i RHE „Bistrica“ sa planiranih 680MW.

U toku je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za energetsku efikasnost, čija će sredstva biti namenjena projektima zaštite životne sredine i projektima povećanja energetske efikasnosti.

S.J.

Francuski „Alstom“ isporučuje 29 vetroturbina za projekat vetroparka u Teksasu

vetropark vetrenjaceFrancuski internacionalni konglomerat „Alstom“, koji je svetski lider na polju infrastrukture za transport i proizvodnju energije, dobio je u ponedeljak nalog o isporuci 29 vetroturbina firmi „Tri Global Energy“ iz Teksasa za njihov projekat snage 80MW. Ugovor između ove dve kompanije sklopljen je 30. decembra 2013. godine.

Planirana lokacija za ovaj vetropark je južno od regiona Teksas Panhandle, a početak gradnje planira se sredinom 2014. godine.

Kompanija „Tri Global Energy“ osnovana je 2009. godine, a cilj joj je razvijanje projekata solarne, hibridne i energije vetra.

Pored dostave 4 vetroturbine tipa ECO110 i 25 vetroturbina tipa ECO122, „Alstom“ obezbeđuje i desetogodišnje održavanje ovog vetroparka.

U toku su i pregovori o dostavi vetroturbina za zapadni Japan, još jedan od bitnijih projekata koje „Alstom“ planira u narednom periodu. Planirana isporuka za Japan sačinjava 29 vetroturbina tipa ECO 74 kako bi se obezbedila sredstva za njihov projekat snage 48MW.

N.P.

Bugarska zainteresovana za tehnologiju solarnih kolektora iz Šumadije

solarni kolektor iz Sumadije

Već četvrti put za redom delegacija iz Bugarske posećuje Badnjevac i kompaniju „Alternativna energija d.o.o.” iz Kragujevca s namerom da otkupi tehnologiju solarnih kolektora koje bi serijski proizvodila, saznaje Energetski Portal od predstavnika ove kompanije koja je proizvela i testirala prototip ovog malog solarnog sistema.

Bugarska delegacija dolazi s namerom da otkupi tehnologiju malog solarnog sistema za grejanje vode za kućnu upotrebu, a zainteresovana je za proizvodnju toplotne energije i za manje sisteme do 1MW, rekao nam je fizičar Marko Vuksanović.

Ovaj sistem sastoji se od koncentratora 2 metra prečnika, bojlera i prateće opreme. Težina postrojenja je oko 100 kg i može da se postavi na krov ili u baštu. U toku sunčanih dana dnevno obezbeđuje 200 litara tople vode temperature 90 stepeni, što je oko 400 litara vode za tuširanje ili 900 litara tehničke vode za korišćenje.

Naš sagovornik ističe da je prednost ovog sistema cena koja je niža od kvalitetnih nemačkih kolektora i od statičnih vakumskih i od ravnih pločastih kolektora. U serijskoj proizvodnji može da se postigne cena duplo jeftinija od postojećih kvalitetnih sistema, a cena jednog sistema sa koncentratorom, bojlerom i pratećim elementima je oko 2.500 evra.

Ovaj prototip sistema za grejanje vode za kućnu upotrebu kompanija „Alternativna energija d.o.o.” iz Kragujevca izradila je u saradnji sa partnerima „Store energy” iz Londona koji su obezbedili finansijska sredstva za realizaciju projekta.

B.R.

Planira se izgradnja vetroparkova „Slovinj“ i „Dževa“ u BiH

vetrenjaceKompanija „Vjetroelektrane d.o.o.“ Glamoč podnela je u decembru prošle godine Zahtev za izdavanje ekološke dozvole Saveznom ministarstvu životne sredine i turizma za izgradnju dva vetroparka na teritoriji opštine Glamoč, „Slovinj“ i „Dževa“. Inače ova kompanija dobila je koncesiju za izgradnju ova dva vetroparka u julu 2013. godine od strane Federacije Bosne i Hercegovine.

Vetropark „Dževa“ treba da bude izgrađen na teritoriji opštine Glamoč, oko 5 kilometara od grada Glamoča, a imaće 23 vetrogeneratora koji će biti raspoređeni na površini od oko 19 kilometara kvadratnih, ukupne snage do 3MW.

Osim ovog vetroparka, planirana je i izgradnja vetroparka „Slovinj“, koji će se prostirati se na površini od oko 38 kilometara kvadratnih i imaće 65 vetrogeneratora ukupne snage do 3MW.

Električna energija dobijena iz ova dva vetroparka će ući u distributivnu mrežu Bosne i Hercegovine.

S.J.

Završetak izgradnje vetroparka „Alibunar 1“ do kraja 2015.

ep vetropark

Javno preduzeće Zavod za urbanizam Vojvodine završilo je Nacrt plana detaljne regulacije za vetrogeneratorsko polje „Alibunar 1“. Vetropark „Alibunar 1“ biće izgrađen jugozapadno od Alibunara, a Nacrt plana detaljne regulacije za ovaj vetropark je na javnom uvidu do 11. februara ove godine.

Vrednost investicije je oko 290 miliona evra, a investitor projekta je kompanija „WindVision“, koja svoja predstavništva ima u Belgiji, Francuskoj, Srbiji i na Kipru. Ovaj vetropark će biti izgrađen u dve faze; prvu fazu će činiti izgradnja vetroparka „Alibunar 1“ snage 99MW, dok bi u drugoj fazi bio izgrađen vetropark „Alibunar 2“ snage 75MW.

Kako je za Energetski Portal izjavila predstavnica kompanije „WindVision“ gospođa Neda Sretović, lokacijsku dozvolu za vetropark „Alibunar 1“ dobili su 12. jula 2013. godine, u toku je izrada glavnog projekta, kao i ishodovanje građevinske dozvole što očekuju da bude završeno do kraja 2014. godine.

Završetak izgradnje vetroparka „Alibunar 1“ planiran je za kraj 2015. godine, nakon čega će se graditi drugi vetropark „Alibunar 2“, rekla je Sretović i dodala da se do sada nisu susretali sa ozbiljnim problemima koji se tiču izgradnje ovog vetroparka, da su zadovoljni saradnjom sa opštinom Alibunar i da čekaju usvajanje novog Zakona o energetici značajnog za rešavanje problema priključka. Podsetimo, novi Zakon o energetici olakšaće posao investitorima, posebno onima koji ulažu u vetroparkove u Srbiji.

S.J.

Pad ulaganja u „zelenu” energetiku – zaključak Investicionog samita o klimatskom riziku

Foto: EP

030

Na Investicionom samitu o klimatskom riziku (Investor Summit on Climate Risk) za 2014. godinu koji je održan juče u Njujorku zaključeno je da je potrebno više ulagati u čistu energiju. Šef Ujedinjenih nacija za pitanja klime Kristijana Figeres izjavila je da investitori treba više da ulažu u obnovljive izvore energije (OIE) i energetsku efikasnost (EE) kako bi se smanjio uticaj štetnih gasova sa efektom staklene bašte na promenu klime.

Prošle godine je u fosilna goriva uloženo oko 600 milijardi dolara, što je dva puta više nego u „zelenu” energetiku. Osim toga, vlade nekih zemalja subvencionišu proizvodnju i potrošnju fosilnih goriva, što dovodi do smanjenog interesovanja za ulaganje u OIE i EE.

Majkl Librajh (Michael Liebreich), osnivač istraživačke kompanije (Bloomberg New Energy Finance) koja je objavila istraživanja o padu ulaganja od 12 odsto u OIE i čistu tehnologiju u 2013. godini, izjavio je da je do ovog pada došlo zbog toga što su pale cene tehnologije za solarnu energiju, ali i interesovanje za ulaganje u energetski pametnu tehnologiju u SAD-u i Kini. Istovremeno je došlo do povećanja ulaganja u ovakvu tehnologiju u Japanu, Indiji, Aziji i Latinskoj Americi.

Na Investicionom samitu prisustvovalo je oko 500 investitora iz celog sveta koji su pozvani da ulažu u „čistu” energiju. Prema procenama koje je dala Međunarodna agencija za energiju, do 2050. godine potrebno je uložiti oko hiljadu milijardi dolara godišnje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost kako se globalno zagrevanje ne bi povećalo za više od 2 stepena Celzijusa.

Inače, prvi Investicioni samit o klimatskom riziku održan je još 1995. godine. Države koje su potpisale okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja je počela da važi od 1994. godine, svake godine raspravljaju o aktuelnim svetskim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine i nalaze rešenja za njeno očuvanje .

S.J.

Grejanje iz geotermalnog izvora uskoro i u Bogatiću

Macva gejzir

U Bogatiću su počeli radovi na geotermalnoj bušotini koja je otkrivena još osamdesetih godina prošlog veka. Sredstva za ovaj projekat u iznosu od 2,6 miliona evra obezbeđena su iz IPA fonda, pretpristupnog fonda Evropske unije. Temperatura geotermalne vode na ovoj bušotini u mestu Bair u opštini Bogatić dostigla je 76 stepeni Celzijusovih, dok je protok vode 37 litara u sekundi.

Završetkom radova na bušotini, opština Bogatić će se pripremiti za izgradnju pilot projekta daljinskog geotermalnog grejanja.

Predsednik opštine Bogatić gospodin Nenad Beserovac izjavio je da bi grejanje iz geotermalnog izvora moglo da se uvede u 13 ustanova u opštini Bogatić, između ostalog i u dom zdravlja, zgradu opštine, zgradu policije, sud. Ako se projekat bude dobro pokazao, ovaj tip grejanja bi mogli da dobiju i građani cele opštine. U prvoj fazi uvođenja grejanja iz obnovljivog geotermalnog izvora u javne ustanove, očekuje se ušteda od oko 30 miliona dinara godišnje.

Geotermalni izvori energije u Srbiji uglavnom se koriste za grejanje, ali mnogo veći potencijal leži u proizvodnji električne energije.

Istraživanja geotermalne vode u Mačvi započeta su 1981. godine, kada je slučajno otkriven geotermalni izvor u Dublju. Nakon toga, Rudarsko-geološki fakultet-Institut za hidrogeologiju Beograd, Geotermalni institut Grocka i Kantonalna opservatorija u Nojšatelu u Švajcarskoj utvrdili su da Mačva ima potencijal u geotermalnim vodama koji dostiže tri biliona kilovata električne energije. Kasnijim istraživanjima utvrđeno je da se ova geotermalna voda može flaširati, a bilo je i planova da se grade spa centri i banje na ovim lokalitetima u Mačvi.

S.J.

Porez na prihod iz OIE u Bugarskoj neustavan?

sofiaPredsednik Bugarske Rosen Plevnelijev zatražio je 14. januara od Ustavnog suda ove zemlje da proglasi neustavnim porez na obnovljive izvore energije.

Predlog uvođenja poreza na prihod solarnih elektrana i vetroparkova izneo je šef nacionalističke partije Volen Siderov tokom glasanja o donošenju Zakona o budžetu za 2014. godinu, a stupio je na snagu 1. januara ove godine.

Prema rečima predsednika Bugarske, porez na prihod od 20% na OIE suprotan je pravu na slobodno preduzetništvo koje je zagarantovano Ustavom. On smatra da ovaj porez stvara različite uslove za poslovanje u odnosu na proizvodnju energije iz OIE koji nisu oporezovani, kao što su biomasa i energija hidrotokova. Ukoliko se ovaj porez ne ukine, to može dovesti do pogoršanja ekonomije, povlačenja investitora, kao i do gubitka mnogih radnih mesta, istakao je Plevnelijev.

S.J.

Potvrđeno da je MHE „Vrutci“ radila bez dozvola

Vrutci

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je danas izveštaj njihovog Antikorupcijskog tima o radu MHE „Vrutci“. Podsetimo, ova  mala hidroelektrana našla se u fokusu nakon što je objavljeno da je voda za piće u Užicu zagađena. Tada je otkriveno da je MHE „Vrutci“ od 1. aprila 2012. godine radila bez vodne dozvole.

Prema izveštaju Antikorupcijskog tima, MHE „Vrutci“ počela je sa radom 2010. godine, iako nije imala sve potrebne dozvole. Investitor „DV Technologies“ iz Beograda, dobio je vodnu dozvolu koja je istekla 1. aprila 2012. godine.

Kako je navedeno u današnjem izveštaju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno Republička direkcija za vode donela je dva Rešenja o izdavanju vodne dozvole za MHE „Vrutci“, iako je mišljenje JVP „Srbijavode“ bilo negativno.

Zamenik direktora JVP „Srbijavode“, gospodin Veljko Dimitrijević, izjavio je da su negativna mišljenja o MHE „Vrutci“ posledica toga što se ova hidroelektrana bespravno priključila na njihov cevovod, neosnovano je koristila vodozahvat, a nema ni upotrebnu dozvolu.

Posle isteka vodne dozvole 1. aprila 2012. godine, neosnovano su produžavani rokovi za pribavljanje pozitivnog mišljenja JVP „Srbijavode“, dok zabrana o korišćenju vodnog potencijala nije uopšte doneta što je omogućilo da ova MHE i dalje radi.

U izveštaju je zaključeno da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode, donosila rešenja bez potrebne saglasnosti JVP „Srbijavode“, kao i da nije evidentiran rad MHE „Vrutci “ koja ne poseduje merač vode.

MHE „Vrutci“ je u 2013. godini utrošila više od 15 miliona kubika vode bez dozvole. Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine izjavila je da je mala hidroelektrana „Vrutci“ spuštala nivo akumulacije istoimenog jezera, kao i da će ovaj izveštaj biti predat tužilaštvu.

S.J.

U planu izgradnja dve male hidroelektrane na Biljevačkoj reci kod Arilja

Biljevačka reka

Privredno društvo za obnovljive izvore energije „Hes ostatija“ iz Beograda odabrani je potencijalni investitor za izgradnju dve male hidroelektrane u opštini Arilje, po prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana koji je raspisalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u februaru 2013. godine. Ovaj investitor dobio je lokalitete „Brkovo“ i „Grabljak“, dok je za MHE „Drenovska kosa“ treći odabrani investitor na listi. Trojni memorandum o razumevanju potpisan je 26. jula 2013. godine između ovog investitora, lokalne samouprave i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a njime se investitor obavezao da će u roku od šest meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Marko Milić, direktor ovog privrednog društva, u razgovoru za Energetski Portal izjavio je da su projekti u planu i da se početak radova na izgradnji malih hidroelektrana „Brkovo“ i „Grabljak“ očekuje za oko godinu dana. Prema njegovim rečima, najteže je bilo naći tim renomiranih inženjera koji će raditi generalni projekat. Radovi na tom projektu privode se kraju, pa će generalni projekat uskoro biti dostavljen Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Inače, rok za dostavljanje dokumentacije je kraj januara ove godine.

Ove male hidroelektrane će se nalaziti na Biljevačkoj reci kod Arilja; instalisana snaga MHE „Brkovo“ biće 123kW, a MHE „Grabljak“ 139kW. Investitor „Hes ostatija“ planira da izvođač radova bude beogradska firma „INKOP“ koja je izabrana jer poseduje veliko iskustvo u građevinskoj industriji.

Prema rečima gospodina Milića, privredno društvo „Hes ostatija“ zajedno sa privrednim društvom „Hes Golijska“ takođe iz Beograda, preduzećem „Gordež“ iz Užica, kao i preduzećem „VK Building & Trading“ iz Beograda čini grupaciju koja sarađuje na projektima izgradnje malih hidroelektrana.

S.J.

Nemačka kompanija osvaja „zeleno“ energetsko tržište Brazila

obnovljivi izvori energijeNemačka kompanija „Sowitec Group“ pobedila je na energetskim aukcijama koje su nedavno održane u Brazilu čime je sebi obezbedila pravo da izgradi fotonaponsku solarnu elektranu i da realizuje, zajedno sa brazilskom Komorom za komercijalizaciju električne energije (CCEE), dvadesetogodišnji ugovor o proizvodnji električne energije iz tri vetroparka.

Nacionalna aukcija „A-5 New Energy“ održana je 13. decembra 2013. godine, a ova kompanija je dobila pravo da izgradi tri vetroparka ukupne snage 72MW. Vetroparkovi „Ventos da Bahia II“, „Ventos de Bahia IV“ i „Ventos de Bahia VIII“ biće izgrađeni u severnoistočnom Brazilu, u okrugu Mulungu do Morro, u državi Bahia. Očekuje se da će ovi vetroparkovi moći da proizvedu oko 300GWh godišnje, a planirano je da počnu sa radom 1. januara 2018. godine.

Na drugoj aukciji „Pernambuco Photovoltaic Auction“ koja je održana 27. decembra 2013. godine, kompanija „Sowitec“ je dobila pravo da izgradi fotonaponsku solarnu elektranu čija će snaga biti 30MW. Očekuje se da ova solarna elektrana pod imenom „Sao Francisco“ bude smeštena u opštini Santa Maria da Boa Vista, u državi Pernambuco, da godišnje proizvodi do 50GWh, i da bude puštena u rad do kraja 2016. godine.

Inače, Brazil se nalazi među svetskim liderima u oblasti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Instalisani kapacitet vetra u ovoj zemlji iznosi više od 3000MW, dok je u 2013. godini povećan ukupan kapacitet vetroelektrana pod ugovorom za više od 10GW.

S.J.

Raspisan javni poziv za tri MHE u BiH

mheKomisija za koncesije Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Zeničko-dobojskog kantona raspisala je javni poziv za projektovanje, izgradnju i prenos tri male hidroelektrane.

MHE „Marušići“ snage 341kW nalazi se na Marušičkoj reci, MHE „Ušće“ snage 185kW nalazi se na Maloj rijeci, dok se MHE „Žuća rijeka“ nalazi na reci Žući, a njena snaga je 502kW.

Koncesija će biti dodeljena na 30 godina, a pravo učešća imaju domaća i strana lica. Ponuđač je u obavezi da izradi projektnu dokumentaciju, nabavi sve potrebne dozvole, izgradi mini hidroelektrane, kao i da obezbedi nesmetan rad ovih hidroelektrana tokom koncesije.

Studija opravdanosti i idejni projekat treba da sadrže sve tehničke parametre, ali i finansijsku procenu, kao i proračun opravdanosti građenja.

Posebno se konkuriše za svaku mini hidroelektranu, a bodovanjem podnete dokumentacije biće izabrana najpovoljnija ponuda.

Javni poziv – MHE „Marušići“
Javni poziv – MHE „Žuća rijeka“
Javni poziv – MHE „Ušće“

S.J.

Vlada Srbije donela novu Uredbu o visini naknade za podsticaj OIE

Vlada SrbijeNa današnjoj sednici Vlade Republike Srbije doneta je nova Uredba o visini naknade za podsticaj proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Ovom uredbom reguliše se visina nadoknade koja je predviđena kao podsticaj za proizvodnju električne energije iz OIE, ali i visina nadoknade za otkup električne energije od povlašćenih proizvođača.

Visina naknade za podsticaj proizvodnje u 2014. godini će iznositi 0,081 din/kWh, što je više od naknade za 2013. godinu, koja je iznosila 0,044din/kWh.

Ovu naknadu, prema zakonu, plaćaju krajnji kupci uz račun svog distributera električne energije. Novac od ove naknade ide na poseban račun sa koga se plaća struja iz obnovljivih izvora energije koja je otkupljena od povlašćenih proizvođača električne energije po subvencionisanim cenama, takozvanim „feed-in“ tarifama.

Urеdbе o visini posеbnе naknadе za podsticaj u 2014.

S.J.
Foto: srbija.gov.rs

Potpisan ugovor između „Intesa Leasing“ i GGF za kreditiranje projekata EE

energetska efikasnostKompanija „Intesa Leasing“ iz Beograda juče je potpisala ugovor o kreditiranju sa „Green for Growth“ fondom za jugoistočnu Evropu, kojim se obezbeđuju sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti.

Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa, i za zamenu poljoprivredne mehanizacije. Predviđeno je da će se projektima energetske efikasnosti, koji će biti finansirani iz ovog fonda, uštedeti oko 20% energije.

Inače, ovo je prvi kredit GGF namenjen nekoj od lizing kompanija u Srbiji, putem koga će „Intesa Leasing“ biti u mogućnosti da razvije dugoročno finansiranje projekata energetske efikasnosti u Srbiji.

Osim kredita, kompanija „Intesa Leasing“ će dobiti i podršku od strane GGF Centra kroz tehničku pomoć u pružanju usluga analize tržišta energetske efikasnosti, zatim obuke zaposlenih, podršku za uvođenje sistema za monitoring i izveštavanje i usluge energetske revizije.

Fond „Green for Growth“ je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB) uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Fond je skoncentrisan na realizaciju projekata u jugoistočnoj Evropi, a njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

S.J.

„Agrokor“ ulaže u tri nove elektrane na biogas

biogasNajveća privatna kompanija u Hrvatskoj „Agrokor” koncern planira da, u saradnji sa fondovima „Nexus Private Equity“ i „Prosperus Invest“, sagradi tri elektrane na biogas tokom 2014. godine u Popovcu, Vukovaru i Vinkovcima ukupne snage 9,8MW. Inače, u Gradecu i Mitrovcu već se nalaze dve ovakve elektrane u vlasništvu „Agrokora“.

Herman Seidl, direktor „Agrokor energije“, izjavio je za Jutarnji list da je njihova prva motivacija bila ekološka, zbog količine životinjskog otpada koji „Agrokor“ koncern i njegove farme proizvedu na godišnjem nivou. Otvaranjem elektrana na biogas rešava se snabdevanje toplotnom i električnom energijom, i smanjuje zagađenje živote sredine.

Značajno je istaći da se kod tri nove elektrane na biogas planira ulaganje u opremu koja će omogućiti maksimalnu iskoristivost pogona.

U planu je još ovakvih elektrana, čime bi ukupna snaga svih elektrana na biogas premašila 20MW.

N.P.

SAD započele istragu uvoza jeftinih kineskih fotonaponskih panela

kina-amerikaMeđunarodna trgovinska komisija (ITC) prošle srede je izdala obaveštenje u kojem se navoodi da je započela carinsku i antidamping istragu povodom uvoza kristalnih silicijumskih fotonaponskih panela iz Kine i Tajvana u Sjedinjene Američke Države. Navodno su ovi kineski solarni paneli prodati u SAD-u po ceni koja je manja od tržišne vrednosti, a istraga će utvrditi da li je time američka industrija solarnih panela oštećena.

Istraga je počela 31. decembra 2013. godine kada je kompanija „Solar World Industries America Inc.“, američki ogranak nemačke firme „SolarWorld AG“, podnela zahtev Međunarodnoj trgovinskoj komisiji i američkom Ministarstvu trgovine da se reši rupa u zakonu koja omogućava kineskim firmama da izbegnu carinu koja ide i do 250% tako što koriste solarne ćelije koje su proizvedene van Kine, npr. na Tajvanu.

Očekuje se da će Međunarodna trgovinska komisija doneti preliminarnu odluku do 14. februara 2014. godine, dok će do 24. februara iste godine slučaj doći do Ministarstva trgovine SAD-a koje će odlučiti da li će SAD preduzeti korektivne mere protiv Kine. Podsetimo, od 6. decembra 2013. godine Evropska Unija je počela da sprovodi antidamping mere za Kinu zbog toga što je utvrđeno da je niska cena kineskih solarnih panela dovela do gašenja nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela.

S.J.

1...1.5421.5431.544...1.558Page 1.543 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs