Home Blog Page 1541

Uticaj globalne nestašice vode na proizvodnju energije

nestasica vodeVeć prvog dana svetskog samita o energiji (World Future Energy Summit), koji se od 20. do 22. januara održao u Abu Dabiju, predstavnici Svetske banke, kao jedne od učesnica samita, izneli su zabrinjavajuće podatke o globalnoj nestašici vode i uticaju koji ona ima na proizvodnju energije širom sveta.

Oni su predstavili istraživanja u vezi sa klimatskim promenama koje se odnose na vodne kapacitete, ali i ponovo pokrenuli inicijativu i dali ideje koje bi trebalo da pomognu zemljama u razvoju da sve veću potražnju za električnom energijom usklade sa vodnim resursima.

Naime, prošlogodišnja inicijativa Svetske banke nazvana „Žedni energije“ (Thirsty Energy) osmišljena je da pomogne nacionalnim vladama da se, u nesigurnim uslovima budućnosti, pripreme za pronalažanje alternativnih izvora energije i usklade planove razvoja u ovoj oblasti sa upotrebom vodnih kapaciteta, zatim obezbede održivost energetskih i hidro investicija, kao i da usmeri vlade na najbolje načine donošenja i sprovođenja odluka u ovoj oblasti.

Predstavnici Svetske banka podsetili su na ovom samitu da su samo prošle godine zbog nestašice vode zatvorene velika hidroelektrana u Indiji i značajno umanjeni proizvodni kapaciteti velikog broja hidroelektrana u SAD, Kini, Brazilu, Šri Lanci i mnogim drugim zemljama. Takođe su izneti podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) da će se do 2035. godine potrošnja energije u svetu povećati za 35 procenata, što će trenutnu potrošnju vodnih kapaciteta povećati za čak 85%. S obzirom na to da će se za manje od 20 godina svetska populacija dodatno proširiti, procenjuje se da će 2030. godine na svetu biti više od 8 milijardi ljudi i da će više od dve trećine stanovništva biti urbanizovano, gradovi i razvijene zemlje pod velikim pritiskom da zadovolje i usklade potrebe za vodom, hranom i energijom.

Povećanje populacije zahteva veću poljoprivrednu proizvodnju, a ona direktno utiče na potrošnju vode i raspoložive vodne kapacitete koji se koriste za proizvodnju energije. Već danas više od 780 miliona stanovnika nema pristup pijaćoj vodi, a preko dve trećine svetskog stanovništva ne koristi sanitarnu vodu. Zbog svega toga, na svetskom samitu energije upozoreno je da se problemu odnosa vodnih kapaciteta i proizvodnje energije mora što hitnije i ozbiljnije pristupiti, kako u budućnosti ne bi došlo do još većih i nepopravljivih katastrofa po čovečanstvo.

S.S.

Privodi se kraju izgradnja MHE „Porečje“ u slivu Južne Morave kod Leskovca

MHE PorečjeVodoprivredno preduzeće „Ćuprija“ A.D. odabrani je potencijalni investitor na prvom Javnom pozivu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Ovo preduzeće ispitalo je mogućnost izrade i realizacije 5 projekata izgradnje malih hidroelektrana koje se nalaze u Kraljevu (MHE „Dubočica“, MHE „Svetlanovac“), Kruševcu (MHE „Jašice“), Novoj Varoši (MHE „Prisoje“) i Prijepolju (MHE „Mioska“).

Menadžer projekta gospodin Neško Nešković, u razgovoru za Energetski Portal, rekao je da je ovo preduzeće 20. januara predalo dopis Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine o tome šta je završeno od dokumentacije za projekte MHE. Prema njegovim rečima, projektna dokumentacija i generalni projekti za pet malih hidroelektrana su završeni krajem decembra 2013. godine i uskoro će biti dostavljeni Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Planirane instalisane snage ovih malih hidroelektrana su 335kW MHE „Dubočica“, 2075kW MHE „Svetlanovac“, 240kW MHE „Jašice“, 140kW MHE „Prisoje“, i 375kW MHE „Mioska“. Posle dobijanja svih potrebnih dozvola, ovo preduzeće će krenuti u realizaciju ovih projekata.

Inače, vodoprivredno preduzeće „Ćuprija“ A.D. je i drugi odabrani potencijalni investitor za MHE „Velika Ploča“ u Prijepolju, odnosno treći za MHE „Kamenjari“ u Vlasotincu i za MHE „Draževići“ u Novoj Varoši.

Ovo preduzeće je do sada već izgradilo dve MHE na reci Bistrici, „Crkvina“ i „Rečica“, istakao je gospodin Nešković za Energetski Portal i dodao da su trenutno u toku radovi na izgradnji MHE „Porečje“ koja se nalazi na teritoriji opštine Leskovac, u slivu Južne Morave. MHE „Porečje“ će imati snagu 775kW, a planirano je da godišnje proizvede više od 3 miliona kWh električne energije i da radovi na izgradnji ove MHE budu završeni do marta ove godine.

S.J.

Učešće srpske pokrajine na konferenciji o biomasi u Gracu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovinePokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, gospođa Nataša Pavićević Bajić, prisustvovala je četvrtoj po redu Centralnoevropskoj konferenciji o biomasi (the Central European Biomass Conference). Konferencija je održana u Austriji, u Gracu, od 15. do 18. januara ove godine. Prisustvovalo je više od 1100 gostiju iz 45 zemalja sveta, a organizovali su je Udruženje za biomasu iz Austrije (The Austrian Biomass Association), Štajerska komora za poljoprivredu i šumarstvo (the Styrian Chamber for Agriculture and Forestry) i Bioenergija 2020+ GmbH (BIOENERGY 2020+ GmbH).

Na konferenciji o biomasi govorilo se o proizvodnji toplotne i električne energije iz biomase, o biogasu, korišćenju energije iz biomase u urbanim sredinama, a prvi dan konferencije bio je posvećen peletu i biogasu kao energentima. Osim toga, razgovaralo se i o evropskoj energetskoj politici u Evropi, pri čemu je naglašeno da bi do 2030. godine trebalo da se smanji emisija ugljen dioksida za 40% u odnosu na 1990. godinu. Istaknuto je i da razvoj biomase kao energenta dovodi do razvoja poljoprivrede i stočarstva, ekonomskog razvoja zemlje, otvaranja novih radnih mesta, ali doprinosi i zaštiti životne sredine. Kao pozitivni primeri predstavljene su Nemačka, Austrija i Švedska.

Bilo je reči i o velikom potencijalu biomase u Vojvodini, kao i o tome da ova pokrajina treba da iskoristi iskustva drugih zemalja kako bi na najbolji način povećala proizvodnju ovog energenta, a time ostvarila i privredni razvoj.

S.J.

Dodeljene koncesije za vetropark i solarne elektrane u BiH

solar vetarNa sednici koja je održana 16. januara ove godine u Vladi Hercegbosanske županije, doneta je odluka o davanju koncesija za vetropark i tri solarne elektrane kompanijama iz Banja Luke i Livna.

Koncesija za vetropark na lokaciji „Škradimovac“ u Glamoču dodeljena je kompaniji „WBL City Project d.o.o.“ iz Banja Luke koja se bavi izgradnjom infrastrukturnih objekata i realizacijom projekata vetroparkova. Instalisana snaga ovog vetroparka će biti 110MW, a kompanija „WBL City Project d.o.o.“ je već ishodovala neka potrebna dokumenata za njegovu izgradnju.

Koncesija za solarne elektrane na lokalitetima Ćaić, Bila (Brda) i Golinjevo-Miši (Tušnica) u opštini Livno dodeljena je kompaniji „Solbus d.o.o.“ iz Livna. Inače, opština Livno je 2012. godine izmenila svoj prostorni plan kako bi omogućila izgradnju solarnih elektrana na teritoriji Strupnića, Brda, Tušnice i Odžaka.

S.J.

„Gugl“ ulaže 75 miliona dolara u vetropark u Teksasu

googlewindAmerička Internet kompanija „Gugl“ (Google) zaključila je krajem prošle godine ugovor o investiranju 75 miliona američkih dolara (oko 55 miliona evra) u projekat „Panhandle 2“, odnosno izgradnju vetroparka u saveznoj državi Teksas. Izgradnja ovog vetroparka predstavlja drugu fazu postojećeg projekta „400-MW Panhandle“.

Planirano je da „Panhandle 2“ proizodi 182MWh struje i to pomoću 79 turbina (Siemens) snage 2.3MW.

Vetropark je smešten u okrugu Karson, u blizini grada Amarila, i moći će da zadovolji potrebe za električnom energijom u preko 56 hiljada domaćinstava u Teksasu.

Inače, kompanija „Gugl“ do sada je uložila finansijska sredstva u 15 projekata iz oblasti OIE širom SAD, a pomenuti vetropark je drugo investiranje tog tipa u Teksasu. Prethodno je u januaru 2013. godine uloženo 200 miliona dolara u vetropark „Spinning Spur“ u okrugu Oldam. „Gugl“ takođe otkupljuje svu struju koju stvara vetropark „Happy Hereford“ u okrugu Smit, kao i električnu energiju drugih vetroparkova širom Teksasa.

S.S.

Predstavljen Fond za unapređenje energetske efikasnosti

Konferencija za štampuDanas je u prostorijama Vlade Srbije održana konferencija za novinare na kojoj je predstavljen budžetski Fond za unapređenje energetske efikasnosti. Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović govorila je o početku rada ovog fonda, načinu raspodele sredstava i uslovima konkursa.

Korisnici Fonda za EE mogu biti lokalne samouprave, fizička lica, domaćinstva ili kućni saveti. Devastirane lokalne samouprave mogu da koriste 100% sredstava iz fonda, kao i domaćinstva i fizička lica, a ostale lokalne samouprave mogu da dobiju do 70 odsto potrebnih sredstava, dok će se ostatak finansirati sredstvima iz njihovog budžeta.

Prema rečima gospođe Mihajlović, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine će objaviti javni poziv krajem februara upućen bankama koje su zainteresovane da učestvuju u ovom poslu, a zatim će banke raspisivati javni poziv upućen domaćinstvima, lokalnim samoupravama, fizičkim licima i kućnim savetima. Kriterijumi i uslovi za konkurse će biti jasno definisani i neće biti potrebno mnogo dokumentacije za konkurisanje, a najvažniji dokument na osnovu koga će se dobijati sredstva biće obrazac u kome će zainteresovane stranke navesti kako će uštedeti energiju. Takođe, biće obrazovana komisija koja će odlučivati o dodeli ovih sredstava, a očekuje se da će prva sredstva biti dodeljena u aprilu ili maju ove godine.

Planirano je da oko 60 odsto sredstava iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti bude raspodeljeno domaćinstvima, s obzirom na to da se u stanovima gubi između 50 i 60 odsto energije, time i novca.

Planirana budžetska sredstva namenjena ovom fondu iznose 300 miliona dinara, a osim toga očekuju se i donacije od međunarodnih institucija, kao i Svetske banke koja je odobrila kredit u iznosu od 140 miliona evra za ovu namenu, a koja će biti uplaćena fondu čim Vlada Srbije odnosno Ministarstvo finansija izda garanciju.

Pored toga, ministar je izjavila i da se u narednom periodu očekuju izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, i s tim u vezi da će se u narednih mesec dana znati da li će Fond za zaštitu životne sredine biti osnovan, kao što je ranije najavljeno.

S.J.

Vetro-pumpa predstavljena u Pančevu

vetro pumpaGrupa inovativnih konstruktora iz Pančeva predstavila je u ponedeljak vetro-pumpu „Banat“ u MZ Vojlovica, koja će služiti za navodnjavanje voćnjaka, vinograda i povrtnjaka.

Uz pomoć energije vetra ova, 12 metara visoka, pumpa–vetrenjača mogla bi dnevno da izvuče između 4 i 7 tona vode, u zavisnosti od jačine vetra i mesta gde je postavljena.

Prednosti pumpe koja vodu može crpeti sa dubine do 6 metara jesu u činjenici da može raditi 24 sata dnevno pri čemu ne troši ni gorivo ni struju, što je čini izuzetno ekonomičnom.

Tim od desetak stručnjaka koji je sastavio vetro-pumpu „Banat“ posebno je ponosan na podatak da nijedan materijal korišćen u njenoj izradi nije uvezen, kao i da je izum prilagođen uslovima banatskog zemljišta i klimi na ovom području.

S obzirom da je u Banatu broj vetrovitih dana u godini preko 280, konstruktori se nadaju da bi primena ovakvih vetrenjača mogla zaživeti na celoj teritoriji ove vojvođanske oblasti, ali i šire.

Inače „Banat” vodu može izvlačiti iz bunara i kanala, a konstrukcija sadrži i rezervoar iz koga se vrši navodnjavanje sistemom „kap po kap”. Na probnom dvomesečnom radu navodnjavanja vinograda i voćnjaka u Banatu predstavljeni proizvod dao je odlične rezultate.

Model vetro-pumpe biće promovisan na predstojećim sajmovima poljoprivrede i stručnjaci smatraju da će zainteresovanost za ovaj proizvod biti velika zbog njegove isplativosti, dostupnosti, kao i lakoće izrade. Cena ove vetrenjače za navodnjavanje je manja od 4.000 evra, a poizvođači najavljuju da bi ona mogla biti znatno niža ukoliko bi se pumpe serijski proizvodile, pa bi se i brže isplatile kupcima.

Projekat izgradnje vetro-pumpe „Banat” pomogao je grad Pančevo, dok su izvođači radova bile firme „Frigo Elektra” i „Montaže Minel”.

Inače, ideja o izgradnji vetrenjača koje uz pomoć energije vetra crpe vodu, koja potom služi za navodnjavanje, stara je kod nas gotovo tri decenije. Ipak, ovakvi izumi, koji su gotovo normalna pojava u svim delovima sveta, pogotovo onim vetrovitijim, nisu do sada naišli na razumevanje investitora i veće interesovanje poljoprivrednika. Vetro-pumpa „Banat” tek je drugi projekat ove vrste u Vojvodini, posle samostalne mini vetrenjače koja je za individualne svrhe napravljena u mestu Deronje u Bačkoj.

S.S.

Projekat energetski nezavisnog ostrva Krk u Hrvatskoj

KrkU Dobrinju je prošle nedelje održana radionica u Društvenom domu na kojoj su svi prisutni mogli da daju doprinos projektu energetski nezavisnog ostrva Krk za koji je urađena studija „Interdisciplinarna strategija nulte emisije gasova staklene bašte za integrisani održivi razvoj ostrva Krk“.

Ideja ovog projekta, koji finansira nemačka vlada sa oko 105 hiljada evra, je da ostrvo Krk ne zagađuje životnu sredinu, ne narušava klimu, ali i da postane energetski nezavisno ostrvo u narednih 20 godina.

Izradu studije „Interdisciplinarna strategija nulte emisije gasova staklene bašte za integrisani održivi razvoj ostrva Krk“ su pre dve godine pokrenuli čelnici lokalnih samouprava ovog ostrva u saradnji sa komunalnim društvom „Ponikve“, a izradili je nemačka firma „IGR“ (Ingenieurs Gesellschaft Rockenhausen) zajedno sa „IfaS“ institutom (Institut fur angewandtes Stoffstrommanagment).

Zaključci studije su da bi ostrvo Krk do 2030. godine moglo proizvoditi polovinu potrebne energije iz energije vetra, 48 odsto iz fotonaponskih postrojenja, a preostalih 2 odsto iz postrojenja na biogas. To znači da ostrvo treba da poseduje fotonaponska postrojenja snage oko 40MW, vetroelektrane snage oko 25MW i postrojenje na biogas snage 250kW.

Izgradnja ovakvih postrojenja bi koštala oko 90 miliona evra, a time bi ovo ostrvo postalo prvo energetski nezavisno ostrvo u Sredozemlju.

S.J.

Svetski trgovinski centar u Bahreinu prva zgrada sa vetroturbinama u svom dizajnu

bahrainwtcSvetski trgovinski centar u Bahreinu predstavlja dobar primer „zelene“ arhitekture. Ova zgrada nalazi se u prestonici Manami, visoka je 240 metara, ima dve kule i na mostovima koji ih spajanju ugrađene vetroturbine.

Radovi na izgradnji ove zgrade su trajali četiri godine, а završeni su 2008. godine kada su i prvi put turbine puštene u rad.

Kule su napravljene od strane internacionalne arhitektonske firme „Atkins“ čije je sedište u Epsomu u Engleskoj. Vetroturbine je napravila i postavila kompanija „Norwin A/S“ iz Danske, specijalizovana za dizajn vetroturbina srednjeg ranga, tj. snage između 200kW i 2MW.

Dakle dve kule povezane su sa tri mosta na kojima se nalaze 3 vetroturbine, čiji su propeleri prečnika 29 metara. Pojedinačna snaga vetroturbina je 225 kW, što je ukupno 675 kW kapaciteta energije vetra.

Maksimalna iskorišćenost ovih turbina postiže se zahvaljujući vetru iz Persijskog zaliva, zbog čega su vetroturbine, odnosno čitav kompleks, usmereni ka severu.

Od ukupne potrošnje energije u ovom kompleksu, očekuje se da energija vetra pokrije od 11 do 15 odsto.

Ovaj projekat dobio je 2006. godine prestižnu nagradu LEAF (Leading European Architects Forum), u kategoriji najbolje upotrebe tehnologije, kao i nagradu za održivi dizajn ACW-a (Arab Construction World).

N.P.

„General Electric“ i dalje zainteresovan za ulaganje u OIE u Srbiji

Dženeral Elektrik i dalje zainteresovan za ulaganje u OIE u SrbijiMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović u ponedeljak se sastala sa predstavnicima kompanije „General Electric“. Na sastanku se razgovaralo o mogućnostima ulaganja ove kompanije u energetiku Srbije, tačnije u oblast obnovljivih izvora energije, u revitalizaciju trafo stanica starijih od 25 godina, kao i u izgradnju gasnih stanica u projektu „Južni tok“.

Podsetimo, kompanija „General Electric“ je i ranije bila zainteresovana za ulaganje u Srbiju, posebno u oblast obnovljivih izvora energije. Pre izvesnog vremena, čelnici ove kompanije imali su u planu izgradnju vetroparka u Srbiji čija bi vrednost bila veća od 300 miliona evra. Međutim, početak ove investicije se više puta odlagao, a poslednji put u julu prošle godine zbog toga što investitor nije bio zadovoljan modelom ugovora o otkupu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

S obzirom da će uskoro biti usvojen Nacrt novog Zakona o energetici koji će doneti olakšice investitorima u obnovljive izvore energije, ova oblast postaje sve privlačnija i pristupačnija za ulaganje, tako da je moguće očekivati kapitalne investicije kompanije „General Electric“ u OIE u Srbiji.

S.J.
Foto: merz

Počeo sedmi svetski samit o energiji u Abu Dabiju

World Future Energy SummitU Abu Dabiju je juče otvoren sedmi po redu svetski samit o energiji (World Future Energy Summit) koji je posvećen obnovljivim izvorima energije, čistim tehnologijama i energetskoj efikasnosti.

Pokrovitelji ovog samita su šeik Muhamed Bin Zajed Al Nahiana i nacionalna naftna kompanija iz Abu Dabija (Abu Dhabi National Oil Company).

Najavljeno je učešće više od 30 hiljada delegata i preko 1500 izlagača iz svih zemalja, kao i prisustvo svetskih lidera, stručnjaka iz oblasti OIE, investitora iz javnog i privatnog sektora.

Govoriće se o energetskoj efikasnosti, biomasi, geotermalnoj energiji, fotonaponskim solarnim sistemima, vetroenergiji, novim tehnološki naprednim prevoznim sredstvima koja ne zagađuju okolinu, hidroenergiji i sličnim temama savremene energetike.

Osim toga, ovaj samit obuhvatiće konferencije, međunarodnu izložbu i korporativne sastanke, i sve to u 3 dana koliko će trajati. Namera je da se predstave projekti iz oblasti OIE čija je ukupna vrednost viša od 500 miliona evra, a što može pomoći u pronalaženju kupaca i investitora u te projekte.

S.J.

Regionalna konferencija o energiji vetra danas i sutra u Rumuniji

vetrenjaceU Bukureštu u Rumuniji će se 21. i 22. januara ove godine održati regionalna konferencija o tržištu energije iz obnovljivog izvora – vetra i o potencijalima za razvoj vetroparkova u istočnoj Evropi (Wind Power Romania & Easter Markets). Konferencija se održava četvrti put, a učestvovaće više od 300 stručnjaka iz Srbije i regiona.

Na konferenciji će se, između ostalog, govoriti o potencijalima u oblasti vetroenergije na Balkanu, optimizaciji operativnih vetroparkova, ažuriranju zelenih sertifikata, regulativama za poslovanje. Učesnici će imati priliku da od rumunske energetske regulatorne uprave (ANRE) dobiju potrebne informacije o zelenim sertifikatima kojima se može trgovati, ali i o postojećim projektima vetroparkova.

Direktorka kompanije (Continental Wind Partners) Ana Brnabić predstaviće na ovoj konferenciji potencijale za izgradnju vetroroparkova u Srbiji, kao i dosadašnje projekte vetroparkova ove kompanije.

Osim Srbije, svoje potencijale u ovoj oblasti će predstaviti i Rumunija, Hrvatska, Turska i Ukrajina.

S.J.

Vetropark „Nikine vode“ kod Negotina proizvodiće 45MW struje

vetro parkMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 13. januara ove godine dalo je saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje vetroparka „Nikine vode“ kod Negotina.

Ovaj vetropark će imati snagu od 45MW, a biće izgrađen na lokaciji Nikine vode-Popadija-Plavna na teritoriji opštine Negotin. Najavljeno je da će se vetropark „Nikine vode“ prostirati oko 5 kilometara, kao i da će imati 18 vetrogeneratora.

Nosilac ovog projekta je „Vat energija d.o.o.“ iz Novog Sada. Vrednost projekta je procenjena na oko 65 miliona evra.

Aneks ugovora za izgradnju ovog vetroparka potpisali su zamenik predsednika opštine Negotin Branko Marković i direktor preduzeća „Vat energija“ Božidar Skaramuca krajem februara 2012. godine. Aneksom je definisano da od trenutka dobijanja građevinske dozvole, firma „Vat energija d.o.o.“ ima rok od 2 godine da počne sa radovima na ovom vetroparku, kao i da u prvoj godini mora da uradi 10% planiranih investicija.

Takođe, na izgradnji moraju biti angažovane lokalne firme i radnici. Predviđeno je i da opština Negotin dobije naknadu koja će iznositi 1,5% ostvarene proizvodnje električne energije iz vetroparka ili alternativnu naknadu koju će odrediti nadležni republički organ.

S.J.

Kineska korporacija ulaže u OIE u Srbiji

fabrika briketaKineska korporacija „Sinomah“ prošle nedelje je u Ubu otvorila svoje predstavništvo za Evropu. Tom prilikom je najavljeno da ova kompanija, između ostalog, planira da otvori pogon za izradu briketa od ugljene prašine, solarnu elektranu, ali je zainteresovana i za izgradnju malih hidroelektrana, kao i za investiranje u HE „Đerdap“.

Fabrika briketa od ugljene prašine će biti otvorena u pogonu napuštene fabrike za proizvodnju stakla „Rad“ u Ubu, a očekuje se da realizacija projekta počne za nekoliko meseci. Tim povodom je potpisan ugovor sa kompanijom „Kolos RR“ iz Obrenovca. Planirano je da proizvodnja briketa počne tokom leta, i da posao u fabrici dobije oko 80 radnika.

Predstavnici kineske korporacije „Sinomah“ najavili su i izgradnju solarne elektrane u Stublenici kod Uba, a očekuje se da solarna elektrana počne sa radom do kraja 2014. godine.

Ova elektroenergetska kompanija zainteresovana je i za izgradnju tri male hidroelektrane čije lokacije još uvek nisu poznate, a planira i da investira u HE „Đerdap“.

S.J.

Kanadski istraživači kreiraju pametnu garderobu – solarne ćelije i senzori integrisani u tekstil

solarne ćelije i senzori integrisani u tekstilRadovi profesora Pejmana Servatija (Peyman Servati), koji predvodi tim koji istražuje načine da se solarne ćelije i druga elektronika integrišu u garderobu i druge predmete koji se mogu nositi, predstavljeni su NA Univerzitetu Britanske Kolumbije (UBC) u Vankuveru 09. januara kada je UBC primio donaciju od 9 miliona kanadskih dolara od strane Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Kanade (National Sciences and Engineering Council of Canada) za istraživanja na polju biologije i ekologije mora, naftnog peska, energetski efikasnih građevina, čistih voda i elektronike integrisane u garderobu.

Profesor Servati vodi „FEEL“ laboratoriju (Flexible Electronics and Energy Lab), i član je CERC-a (Clean Energy Research Centre), a njegova istraživanja se uglavnom fokusiraju na ekonomične i fleksibilne solarne ćelije integrisane u tekstil i predmete, i uopšte na nanotehnologiju. Primeri njegovih radova su haljine sa uređajima za punjenje mobilnih telefona i odeća opremljena senzorima koji prate i prenose vitalne znake – informacije lekarima.

Događaju su prisustvovali državni ministar za nauku i tehnologiju (Greg Rickford), direktor UBC-a (Stephen Toope), potpredsednik „Research and International“ (John Hepburn) i direktor operacija Nacionalnog Saveta za Nauku i tehnološki razvoj (Janet Walden).

Što se tiče Univerziteta Britanske Kolumbije, nagrađeno je 10 projekata iz ovih oblasti, od ukupno 77 sa 23 univerziteta, u iznosu od 43 miliona kanadskih dolara, od strane programa (NSERC’s Strategic Network Grants) and (Strategic Project Grants). Inače NSERC’s SNG podržava multidisciplinarne istraživačke projekte koji zahtevaju saradnju između akademskih istraživača, organizacija i kanadskih kompanija kako bi se rešili izazovi i problemi sa kojima će se suočiti određena industrija u budućnosti; tj. podržava istraživanja i obuke u oblastima koje snažno mogu da utiču na kanadsku ekonomiju, društvo ili životnu sredinu u narednih 10 godina, i to u okviru 4 oblasti Nauka i tehnologija zaštite životne sredine, Informacione i komunikacione tehnologije, Proizvodnja, i Prirodni resursi i energija. S tim u vezi UBC je dobio 8,5 miliona kanadskih dolara, ističu u NSERC’s SNG, za 10 istraživačkih projekata u oblasti razvoja solarne energije, poboljšanja tehnologije proizvodnje celuloze i papira i „cloud-based computing“ sektora.

Energetski Portal
Foto: news.ubc.ca

U Čačku se razvija novi sistem za gasifikaciju

drvena sečka

Razvoj novog sistema za gasifikaciju udružio je kompaniju „Alternativna energija d.o.o.“ iz Kragujevca i gospodina Milana Filipovića, mašinskog inženjera iz Čačka, što je za Energetski Portal najavio predstavnik ove kompanije, gospodin Marko Vuksanović. On je rekao da zajedno rade na razvoju novog sistema za gasifikaciju, kako bi se dobio gas iz drvene sečke, a krajnji cilj je proizvodnja električne energije. Trenutno se vode diskusuje o tome šta bi mogao da bude najbolji materijal i šta od svega može da se realizuje.

Mašinski inženjer iz Čačka gospodin Milan Filipović potvrdio je, za Energetski Portal, da je trenutno ceo sistem na nivou projektnog rešenja, da je planirana lokacija za izgradnju pilot postrojenja novog sistema za gasifikaciju Dragačevo kod Čačka, i da svi rade na tome da ovaj sistem ima veći stepen iskorišćenja energije u odnosu na postojeće.

Prednost gasifikacije biomase (drvnog otpada) u odnosu na direktno sagorevanje biomase je u tome što se dobija gas bez pepela i drugih hemijskih jedinjenja koja obično nastaju u produktima sagorevanja. Dobijeni (bio)gas se može koristiti za pogon mašina kao što su brzohodni klipni motori i turbine ili za kogeneraciona postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, a sasvim prečišćen i kao sirovina za hemijske procese za konverziju u alkohol, biodizel, sintetički prirodni gas ili vodonik.

Filipović već ima jedan izgrađen projekat mini termoelektrane na biomasu u selu Dragačica kod Čačka, koji je sam projektovao. Digestor je kapaciteta 600 m3, nominalna snaga 75kw po času, što je dovoljno da energijom snabdeva 40 domaćinstava. Kao gorivo koristi se kukuruzna silaža. Ova elektrana je tehnološki jednostavno rešenje, ima skladišni deo, deo za proizvodnju biogasa i deo za proizvodnju električne energije. Izduvni gasovi koji se stvaraju u procesu proizvodnje imaju temperaturu od 500 stepeni što se može iskoristiti za grejanje. Međutim, iako je projekat izgrađen 2010. godine, elektrana na biomasu još uvek nije počela sa radom, usled nedostatka finansijskih sredstava, rekao je Milan Filipović.

Kompanija „Alternativna energija d.o.o.“ iz Kragujevca najpoznatija je po projektu prototipa solarne toplane, inače prvog projekta visokotemperaturne konverzije sunčevog zračenja u Srbiji, urađenog prema idejnom rešenju prof. dr Vladana Petrovića, jedinstvenom po tome što je u stanju da akumuliranu energiju čuva do 6 meseci što je od značaja i za održivo sezonsko grejanje i u slučaju proizvodnje električne energije koja se ovim sistemom može obezbediti 24 časa dnevno 365 dana u godini.

Od ovakvog tima inžinjera i fizičara očekuje se novi sistem gasifikacije koji će pomeriti granice stvaranjem energetski efikasnijeg rešenja.

Energetski Portal

1...1.5401.5411.542...1.558Page 1.541 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs