Solarni sistemi na javnim ustanovama u Čačku

18.01.2014

Tehnička škola u Čačku postavila je mini solarnu elektranu na jugoistočnoj strani krova sredinom prošle godine. Ova mala solarna elektrana sastoji se od 23 solarna panela, snage od 10 do 30 vat, ukupne snage 5kW, a proizvedena električna energija se predaje elektrodistributivnoj mreži Srbije. Vrednost ove investicije je oko 10 hiljada evra, što je oko 2 evra po vatu, a očekuje se da se investicija isplatiti kroz 5 do 6 godina.

U Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku postavljeno je 40 metara kvadratnih solarnih kolektora koji služe za zagrevanje sanitarne vode. Osim toga, prozorska stakla na istočnoj strani škole prelepljena su termoreflektujućom folijom koja smanjuje temperaturu za 8 do 12 stepeni Celzijusa tokom leta, pa nije potrebno dodatno rashlađivati prostorije, a škola poseduje i solarnu lampu. Plan je i da učenici smera Zaštitari životne sredine edukuju ostale učenike u ovoj oblasti. Projekat je finansirala Vlada Grčke, koja je učestvovala i u finansiranju solarnih sistema koji se nalaze na vrtićima „Bambi“ i „Sunce“ u ovom gradu.

Solarni sistemi u Čačku rasprostranjeni su i na drugim javnim ustanovama, pa tako i Dom kulture poseduje jedan ovakav sistem, a urađen je i improvizovani solarni sistem na JKP „Gradsko zelenilo“ kojim se zagreva sanitarna voda.

S.J.

Evropski parlament ocenio – Srbija nedovoljno napredovala u oblasti OIE

17.01.2014

Evropski parlament je na jučerašnjoj sednici usvojio Rezoluciju o napretku Srbije (Europan Parliament resolution on the 2013 progress report on Serbia) u kojoj je, između ostalog, izraženo žaljenje što u Srbiji nije postignut veći napredak u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, energetskoj uštedi i korišćenju obnovljivih izvora energije. Evropski parlament je pozvao Srbiju da uloži dodatne napore u oblasti uštede energije, održivog upravljanja prirodnim resursima, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije (tačka 2. rezolucije).

Kako je navedeno u tački 42. Srbija nije ostvarila napredak u praktičnoj primeni obnovljivih izvora energije. Osim toga, istaknuto je da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima u oblasti korišćenja OIE, pa je izražena i zabrinutost u vezi postizanja zadatog cilja do 2020. godine koji na evropskom nivou iznosi 20% bruto finalne potrošnje energije iz OIE, dok je Srbija sebi postavila cilj od 27%. Takođe je istaknuto žaljenje zbog toga što vlast Srbije nije uvažila stavove međunarodnih finansijskih institucija u vezi usvajanja modela ugovora o otkupu električne energije.

Poslednja tačka koja se odnosi na ovu oblast (tačka 43.) poziva srpske vlasti da što pre usvoje sveobuhvatne strategije o klimatskim promenama u skladu sa ciljevima Evropske unije zbog toga što se smatra da je postignut mali napredak u ovoj oblasti.

Podsetimo, Srbija je u 2013. godini usvojila predlog Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koja je u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, takođe iz 2013. godine, kojim se podstiče investiranje u oblast OIE. Cilj strategije je stvaranje održivog energetskog sistema što se postiže efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, uz planiran i isplativ plasman.

Takođe, 2013. usvojen je Zakon o efikasnom korišćenju energije kojim su utvrđeni uslovi i načini efikasnog korišćenja energije, a očekuje se i usvajanje novog Zakona o energetici u koji su implementirani Treći energetski paket direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta i, između ostalog, Direktiva o promociji korišćenja energije iz OIE. Usvajanjem novog Zakona o energetici doći će do pojednostavljenja procedura za ulaganje u energetski sektor i stvoriće se zakonski osnov za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije.

U 2013. godini Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je dva javna poziva za dodelu preko 450 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji. U protekloj godini otvorene su solarne elektrane, kao i fabrike na biomasu i postrojenje na biogas, male hidroelektrane, pokrenuti mali geotermalni projekti daljinskog grejanja, a u 2014. počinje izgradnja prvih vetroparkova.

Završena je revitalizacija HE „Bajina Bašta“ čiji su kapaciteti prošireni na 420MW i u toku je revitalizacija HE „Đerdap 1“ kojom će se snaga hidroelektrane povećati za 66MW. U narednom periodu očekuju se i dodatni megavati iz obnovljivih izvora realizacijom strateških projekata kao što su izgradnja HE „Đerdap 3“ i RHE „Bistrica“ sa planiranih 680MW.

U toku je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za energetsku efikasnost, čija će sredstva biti namenjena projektima zaštite životne sredine i projektima povećanja energetske efikasnosti.

S.J.

Bugarska zainteresovana za tehnologiju solarnih kolektora iz Šumadije

17.01.2014

Već četvrti put za redom delegacija iz Bugarske posećuje Badnjevac i kompaniju „Alternativna energija d.o.o.” iz Kragujevca s namerom da otkupi tehnologiju solarnih kolektora koje bi serijski proizvodila, saznaje Energetski Portal od predstavnika ove kompanije koja je proizvela i testirala prototip ovog malog solarnog sistema.

Bugarska delegacija dolazi s namerom da otkupi tehnologiju malog solarnog sistema za grejanje vode za kućnu upotrebu, a zainteresovana je za proizvodnju toplotne energije i za manje sisteme do 1MW, rekao nam je fizičar Marko Vuksanović.

Ovaj sistem sastoji se od koncentratora 2 metra prečnika, bojlera i prateće opreme. Težina postrojenja je oko 100 kg i može da se postavi na krov ili u baštu. U toku sunčanih dana dnevno obezbeđuje 200 litara tople vode temperature 90 stepeni, što je oko 400 litara vode za tuširanje ili 900 litara tehničke vode za korišćenje.

Naš sagovornik ističe da je prednost ovog sistema cena koja je niža od kvalitetnih nemačkih kolektora i od statičnih vakumskih i od ravnih pločastih kolektora. U serijskoj proizvodnji može da se postigne cena duplo jeftinija od postojećih kvalitetnih sistema, a cena jednog sistema sa koncentratorom, bojlerom i pratećim elementima je oko 2.500 evra.

Ovaj prototip sistema za grejanje vode za kućnu upotrebu kompanija „Alternativna energija d.o.o.” iz Kragujevca izradila je u saradnji sa partnerima „Store energy” iz Londona koji su obezbedili finansijska sredstva za realizaciju projekta.

B.R.