Potpisan ugovor između „Intesa Leasing“ i GGF za kreditiranje projekata EE

14.01.2014

Kompanija „Intesa Leasing“ iz Beograda juče je potpisala ugovor o kreditiranju sa „Green for Growth“ fondom za jugoistočnu Evropu, kojim se obezbeđuju sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti.

Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa, i za zamenu poljoprivredne mehanizacije. Predviđeno je da će se projektima energetske efikasnosti, koji će biti finansirani iz ovog fonda, uštedeti oko 20% energije.

Inače, ovo je prvi kredit GGF namenjen nekoj od lizing kompanija u Srbiji, putem koga će „Intesa Leasing“ biti u mogućnosti da razvije dugoročno finansiranje projekata energetske efikasnosti u Srbiji.

Osim kredita, kompanija „Intesa Leasing“ će dobiti i podršku od strane GGF Centra kroz tehničku pomoć u pružanju usluga analize tržišta energetske efikasnosti, zatim obuke zaposlenih, podršku za uvođenje sistema za monitoring i izveštavanje i usluge energetske revizije.

Fond „Green for Growth“ je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB) uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Fond je skoncentrisan na realizaciju projekata u jugoistočnoj Evropi, a njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.

S.J.

„Agrokor“ ulaže u tri nove elektrane na biogas

14.01.2014

Najveća privatna kompanija u Hrvatskoj „Agrokor” koncern planira da, u saradnji sa fondovima „Nexus Private Equity“ i „Prosperus Invest“, sagradi tri elektrane na biogas tokom 2014. godine u Popovcu, Vukovaru i Vinkovcima ukupne snage 9,8MW. Inače, u Gradecu i Mitrovcu već se nalaze dve ovakve elektrane u vlasništvu „Agrokora“.

Herman Seidl, direktor „Agrokor energije“, izjavio je za Jutarnji list da je njihova prva motivacija bila ekološka, zbog količine životinjskog otpada koji „Agrokor“ koncern i njegove farme proizvedu na godišnjem nivou. Otvaranjem elektrana na biogas rešava se snabdevanje toplotnom i električnom energijom, i smanjuje zagađenje živote sredine.

Značajno je istaći da se kod tri nove elektrane na biogas planira ulaganje u opremu koja će omogućiti maksimalnu iskoristivost pogona.

U planu je još ovakvih elektrana, čime bi ukupna snaga svih elektrana na biogas premašila 20MW.

N.P.

SAD započele istragu uvoza jeftinih kineskih fotonaponskih panela

13.01.2014

Međunarodna trgovinska komisija (ITC) prošle srede je izdala obaveštenje u kojem se navoodi da je započela carinsku i antidamping istragu povodom uvoza kristalnih silicijumskih fotonaponskih panela iz Kine i Tajvana u Sjedinjene Američke Države. Navodno su ovi kineski solarni paneli prodati u SAD-u po ceni koja je manja od tržišne vrednosti, a istraga će utvrditi da li je time američka industrija solarnih panela oštećena.

Istraga je počela 31. decembra 2013. godine kada je kompanija „Solar World Industries America Inc.“, američki ogranak nemačke firme „SolarWorld AG“, podnela zahtev Međunarodnoj trgovinskoj komisiji i američkom Ministarstvu trgovine da se reši rupa u zakonu koja omogućava kineskim firmama da izbegnu carinu koja ide i do 250% tako što koriste solarne ćelije koje su proizvedene van Kine, npr. na Tajvanu.

Očekuje se da će Međunarodna trgovinska komisija doneti preliminarnu odluku do 14. februara 2014. godine, dok će do 24. februara iste godine slučaj doći do Ministarstva trgovine SAD-a koje će odlučiti da li će SAD preduzeti korektivne mere protiv Kine. Podsetimo, od 6. decembra 2013. godine Evropska Unija je počela da sprovodi antidamping mere za Kinu zbog toga što je utvrđeno da je niska cena kineskih solarnih panela dovela do gašenja nekoliko evropskih proizvođača solarnih panela.

S.J.

Drvni otpad za daljinsko grejanje u Kladovu

13.01.2014

Javno komunalno preduzeće „Jedinstvo“ iz Kladova ima u planu kupovinu mobilne mašine za seckanje drveta koja bi prerađivala drvni otpad iz Dunava.

U izjavi za B92, zaposleni na HE „Đerdap 1“ kažu da se dnevno oko 5 kubika plutajućeg drvnog otpada zadržava na rešetkama hidroelektrane, zatim se uz pomoć čistilice prebacuje u kontejnere koji se odvoze na deponiju. Deponija se nalazi u nacionalnom parku „Đerdap“, na oko 3 kilometra udaljenosti od hidroelektrane, a do sada je ovde već deponovano oko 5000 tona drvnog otpada.

Iz opštine Kladovo izjavili su da su sredstva za kupovinu opreme u iznosu od 700 hiljada evra već obezbeđena, i da se još čeka odobrenje za projekat od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Ovako obrađen drvni otpad će se koristiti za daljinsko grejanje, čime će toplana u Kladovu uštedeti između 30 i 50 procenata uglja godišnje.

Novac koji će biti dobijen ovom uštedom biće iskorišćen za obnovu infrastrukture sistema daljinskog grejanja u Kladovu.

S.J.

Moravske hidroelektrane do 2018. godine

13.01.2014

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zorana Mihajlović, prošle nedelje je izjavila da projekat izgradnje hidroelektrana na Velikoj Moravi ide po planu i da ne može biti ugrožen čak ni izgradnjom kanala Dunav-Morava-Vardar.

„Moravske hidroelektrane“, zajedničko preduzeće „EPS“-a i nemačke kompanije „RWE Innogy“, obavezalo se ugovorom da izgradi bar pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, čija bi ukupna snaga trebalo da bude oko 150MW. Ugovor je potpisan još 2011. godine, a vrednost ove investicije je oko 352 miliona evra. Očekuje se da će hidroelektrane biti izgrađene do 2018. godine.

Sa druge strane, pregovori oko izgradnje kanala Dunav-Morava-Vardar su u toku. Najviše interesovanja za ovaj projekat izrazili su kineski investitori koji žele da dobiju koncesiju za izgradnju kanala. Kompanija „China Gezhouba Group“ je navodno besplatno uradila studiju izvodljivosti za ovaj projekat, gde je pokazano da je projekat izvodljiv i ekonomski isplativ.

Međutim, ministar energetike prof. dr Zorana Mihajlović istakla je da je potrebno mnogo analiza, ali i pregovora sa drugim državama kako bi se uopšte govorilo o izgradnji ovog kanala.

Ono što je sigurno je da će se izgradnjom hidroelektrana, ali i malih hidroelektrana na tokovima ove reke iskoristiti njen veliki potencijal, zaštiti obale od poplava i poboljšati navodnjavanje okolnog obradivog zemljišta.

S.J.

Škola u Zrenjaninu koristi geotermalnu energiju za grejanje

12.01.2014

Osnovna škola „Jovan Cvijić“ u Zrenjaninu je prva škola u Srbiji koja koristi geotermalnu energiju za grejanje.

Nosilac ovog projekta „Back to the future“ je grad Zrenjanin, dok su sredstva obezbeđena preko IPA programa prekogranične saradnje sa Temišvarom (Rumunija). Vrednost investicije je 536500 evra, od kojih je 456000 evra obezbeđeno donacijom, a ostatak sredstava je obezbedio grad.

Projekat je započet još u aprilu 2011. godine, a završen je 15. jula 2012. godine. Ali, pošto je škola imala dotrajale instalacije koje nisu mogle da podrže novi sistem geotermalnog grejanja, uz pomoć grada Zrenjanina prošle godine su uvedene nove električne instalacije, tako da je grejanje geotermalnom energijom počelo tek od jeseni 2013. godine.

Novi sistem primene geotermalne energije će biti višestruko koristan jer će se ova energija koristiti i za rashlađivanje prostorija leti. Iz škole kažu da će se troškovi za grejanje koji su do sada iznosili više od 5 miliona dinara smanjiti čak 5 puta, čime će im se ovaj sistem isplatiti za nekoliko godina.

S.J.
Foto: cvijic.edu.rs

Novi vetropark u Rumuniji priključen na mrežu

12.01.2014

Kompanija „LUKERG Renew“ saopštila je da su u toku testiranja rada vetroparka „Topolog Dorobantu“ snage 82MW koji se nalazi na jugozapadu Rumunije.

Ova kompanija nastala je 2011. godine iz partnerstva ruske kompanije „LUKOIL Ecoenergo“ i italijanske kompanije „ERG Renew“, a do sada je instalirala nekoliko vetroparkova u Rumuniji ukupne snage 150MW.

Novi vetropark nalazi se u jugozapadnom okrugu Rumunije (Tulcea), a priključen je na mrežu u novembru prošle godine i ima 41 turbinu od kojih je svaka snage 2MW. Godišnje će ovaj vetropark proizvoditi oko 200GWh električne energije, što je dovoljno za snabdevanje 60 hiljada domaćinstava.

U rumunski vetropark „Topolog Dorobantu“ uloženo je oko 135 miliona evra, a u narednim mesecima biće instalirano još 2MW, čime će projekat u potpunosti biti završen.

Inače, Rumunija već poseduje najveći vetropark u Evropi koji se nalazi blizu Konstance, a prostire se na površini od 1100 hektara, snage 600MW, a u čiju izgradnju je uloženo 1,1 milijarde evra.

Poznato je i da je Rumunija već ispunila zacrtani cilj da do 2020. godine 24% njene ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora.

S.J.

Statistika solarnog tržišta u SAD

11.01.2014

U protekloj godini, u Sjedinjenim Američkim Državama instalirane su solarne elektrane čiji je ukupan kapacitet 4,2GW, čime su SAD postale najveće solarno tržište na svetu van azijsko-pacifičkog regiona.

Ukupna snaga solarnih elektrana na zemlji je veća od 3GW, solarnih elektrana na objektima veća od 500MW, dok male solarne elektrane imaju ukupnu snagu od oko 700MW, što je za 10% više nego u 2012. godini. Što se tiče država, najviše solarnih elektrana postavljeno je u Kaliforniji, a zatim slede Severna Karolina, Arizona i Nju Džerzi.

U poslednjem kvartalu 2013. godine SAD su instalirale solarne elektrane čija je ukupna snaga oko 1,4GW, što predstavlja i kvartalni rekord.

S.J.

Puštene u rad tri kineske solarne elektrane u Rumuniji

11.01.2014

Kineska kompanija „Unisan“ (Unisun) priključila je na mrežu tri solarne elektrane u Rumuniji čija je ukupna snaga 19,59MW. Ove solarne elektrane nalaze se u okruzima Kluž (Cluj) i Brašov (Brasov). Solarna elektrana „Dej“ ima instalisanu snagu od 5,98MW, solarna elektrana „Setra“ od 6,4MW, a solarna elektrana „Klu“ (Clue) 7,14MW. Očekuje se de će ove elektrane proizvesti više od 20 miliona kWh godišnje.

Investitori ovog projekta su kompanije „Unisan“ i (Zhejiang International Trade New Energy Investment), a nemački ogranak kompanije „Unisan“ (Unisun Energy GmbH) je izvođač radova, dok je rumunski ogranak iste kompanije odgovoran za zelene sertifikate i održavanje ovih solarnih elektrana. Ove tri elektrane bi trebalo da zadovolje potrebe oko 15 hiljada domaćinstava za električnom energijom.

Inače, postojeće fotonaponske solarne elektrane u Rumuniji imaju instalisanu snagu od oko 700MW. Kompanija „Unisun“ član je grupacije (Wuxi Guolian Development Group) koja proizvodi fotonaponske solarne panele za svetsko tržište.

S.J.

Naknada OIE u računu za struju – podsticaj „zelene“ energetike

11.01.2014

Najava novog izgleda računa za struju od februara ove godine otvara pitanja koliko su građani uopšte upoznati sa naknadama koje plaćaju i kakav je značaj jedne od njih. NOIE je naknada koja skoro godinu dana postoji na računima za električnu energiju, a koja je proistekla iz Uredbe o visini posebne naknade za podsticaj, Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, i Uredbe o načinu otkupa i raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije.

Reč je o naknadi za subvencionisanu struju iz obnovljivih izvora energije u iznosu od 4,4 pare po kilovatu, što je u proseku za fizička lica od 16 do 66 dinara u zavisnosti od potrošnje. Sav novac od te nadoknade ide na poseban račun sa koga se plaća struja iz obnovljivih izvora energije, otkupljena od povlašćenih proizvođača po subvencionisanim cenama (feed-in tarifama).

Ovim je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine stvorilo jedan „protočni“ fond čiji se iznos povećava sa rastom proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, a procene su da će se do 2020. godine plaćati po računu u proseku 400 dinara za struju iz obnovljivih izvora energije.

Na ovaj način Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine regulisalo je podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora koja je i strateški nacionalni cilj od 27 odsto potrošnje energije iz OIE u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine.

B.R.

Solarni kanali u Indiji

10.01.2014

U Indiji, u Gujaratu, 2012. godine pušten je u rad pilot projekat solarne elektrane snage 1MW koja je izgrađena na Narmada kanalu, u okrugu Mehsana, a čija je dužina 750 metara.

Ovaj pilot projekat, koji je razvijen uz pomoć vladine organizacije „SSNNL” (Sardar Sarovar Narmada Nigam Ltd.), sprečava isparavnje vode iz kanala, a istovremeno proizvodi električnu energiju iz solarne elektrane.

Godišnja proizvodnja ove solarne elektrane je oko 16 miliona kWh, a sprečava isparavanje oko 9 miliona litara vode.

Ako bi se iskoristilo samo 10% energetskog potencijala postojeće mreže kanala, postavkom solarne elektrane na kanal, moglo bi da se proizvede oko 2200MW električne energije. Tako bi više od 20 miliona litara vode godišnje bilo sačuvano, a 11 hiljada hektara zemljišta bi bilo iskoriščeno.

Za realizaciju ovakvih solarnih elektrana nisu potrebne velike površine zemljišta, a s obzirom da kanal na kome je solarna elektrana onemogućava isparavanje vode iz kanala to obezbeđuje istovremeno i energiju i vodu, što ih čini dodatno atraktivnim u Indiji.

Za inženjering, nabavku opreme i izgradnju ovog postrojenja bila je zadužena kompanija „San Edison” (Sun Edison).

S.J.

Objavljen međunarodni poziv za tehničke konsultante vetroparka na Vlašiću

10.01.2014

„Elektroprivreda“ Bosne i Hercegovine pre nekoliko dana objavila je tender, odnosno međunarodni poziv za konsultante koji će raditi tehničku podršku za vetropark na teritoriji planine Vlašić koja se nalazi kod Travnika.

Konsultanti će biti angažovani na izradama Studija izvodljivosti ovog projekta koje će obuhvatati procenu vetropotencijala, istraživanje nultog stanja ptica i šišmiša, transportnu studiju, idejno rešenje, ocenu uticaja vetroparka na okolinu, geološka i geotehnička istraživanja i studiju priključenja ovog vetroparka na mrežu. Takođe će se raditi izrada tenderske dokumentacije za inženjering i izgradnju vetroparka.

Izrada studija izvodljivosti bi trebalo da počne u maju ove godine, a planirano je da se završe u roku od 15 meseci. Za projekat studija izvodljivosti, „Elektroprivredi“ Bosne i Hercegovine su već obezbeđena grant sredstva. Ako studije izvodljivosti pokažu da je moguće izgraditi vetropark na ovoj lokaciji, Evropska Investiciona Banka (EIB) će odobriti kredit kojim će ovaj projekat biti finansiran.

Vetropark koji bi trebalo da bude izgrađen na ovoj lokaciji imaće snagu do 50MW, a planirano je da se sa njegovom izgradnjom počne 2016. godine. Inače, za izgradnju vetroparkova na teritoriji planine Vlašić do sada su koncesiju dobile „Elektroprivreda“ BiH, konzorcijum „Energa“ iz Sarajeva, kompanija „Berksan Muhendislik“ iz Turske kao i preduzeće „Lahor“ iz Travnika. Koncesijom je predviđeno da vetroelektrane na Vlašiću mogu biti izgrađene na 20 lokacija, a dodeljuju se na 30 godina. Posle isteka koncesije, izgrađeni objekti zajedno sa dokumentima prelaze u vlasništvo
Srednjebosanskog kantona.

Detalje o ovom međunarodnom pozivu pročitajte ovde.

Unapređenje sistema za upravljanje otpadom u JKP „Čistoća“ iz Kragujevca

10.01.2014

Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ iz Kragujevca dobitnik je prestižne nagrade Oskar kvaliteta, u kategorijama Liderstvo, Partnerstvo i resursi i Rezultati – Društvena zajednica, a koju već devetnaesti put dodeljuje Fondacija za kulturu kvaliteta i izvrsnost u saradnji sa Privrednom Komorom Srbije, uz podršku resornog ministarstva za infrastrukturu kvaliteta, odnosno Ministarstva privrede.

Nagrada za vrhunske rezultate postignute u razvoju i unapređenju organizacione i poslovne izvrsnosti dodeljena je u novembru 2013. godine za modernizaciju sistema upravljanja komunalnim i ambalažnim otpadom, uz visok nivo javne i zoo higijene, i tim povodom je rukovodilac službe razvoja i upravljanja projektima, gospodin Ivan Savović, govorio za Energetski Portal Srbije, objasnio proces ocenjivanja koji prethodi nagrađivanju, a koji je ovo javno komunalno preduzeće prošlo, i osvrnuo se na nove realizovane projekte, ali i one koji su u planu.

Prema njegovim rečima, od februara 2013. godine počeo je sa radom uslužni kontakt centar za građane Kragujevca, a prošle godine je realizovan i projekat unapređenja energetske efikasnosti sistema za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom. Taj projekat je osmišljen i realizovan tako što je na svako vozilo JKP „Čistoća“ postavljen GPS uređaj za praćenje kojim je programirana svaka ruta, zadržavanje na stanici, izračunata potrošnja goriva, ali je promenjena i dinamika ruta kako bi se došlo do veće uštede.

Za 2013. godinu bila je planirana izgradnja reciklažnog centra na teritoriji grada Kragujevca. Naručilac idejno-projektne dokumentacije je bio nekadašnji Fond za zaštitu životne sredine koji je, zajedno sa lokalnom samoupravom, planirao finansiranje projekat izgradnje reciklažnog centra, ali pošto je taj fond ugašen, do realizacije projekta nije došlo. S obzirom da je idejno-projektna dokumentacija za ovaj reciklažni centar završena, JKP „Čistoća“ ima u planu da ove godine konkuriše za sredstva iz budžeta Republike Srbije kako bi se ovaj reciklažni centar izgradio.

Inače, „Čistoća“ je jedino javno komunalno preduzeće koje je nagrađeno Oskarom kvaliteta za ostvarene rezultate u 2013. godini, a početak rada novog Fonda za zaštitu životne sredine ministar energetike Zorana Mihajlović najavila je u prva tri meseca 2014. godine, odmah nakon izmena Zakona o zaštiti životne sredine.

S.J.

Izraelski parlament dobija „zelenu“ zgradu

10.01.2014

Predsednik izraelskog parlamenta, Juli Edelštajn, prošle nedelje je izjavio da će započeti sa projektom smanjenja potrošnje energije u zgradi parlamenta.

Planirano je, između ostalog, da se postavi 4500 kvadratnih metara fotonaponskih solarnih panela na krov parlamenta od kojih će se dobijati električna energija za potrebe ove zgrade, da se izmeri količina vode koja će biti upotrebljavana za navodnjavanje, ali i za piće, kao i da svi računari budu programirani tako da se automatski isključuju na kraju radnog dana čime će se uštedeti električna energija.

Projekat će trajati 2 godine, a vrednost investicije biće oko 2 miliona dolara.

S.J.

Centar za animalni otpad izgrađen u Kikindi

09.01.2014

Građevinski radovi na Centru za animalni otpad u Kikindi završeni su krajem decembra 2013. godine, izjavio je za Energetski Portal direktor firme „Relja Junior d.o.o.“ iz Zrenjanina, gospodin Dragan Reljin.

Prema njegovim rečima, prva faza građevinskih radova je završena, tj. završen je objekat Centra za animalni otpad, a ostalo je još da se urade prilazne staze i putevi.

Ovaj projekat pod nazivom „Zaštita zdravlja životinja“ nastavak je uspešno realizovanog projekta „Odgovornost za zdravlje životinja“, a rezultat je saradnje opštine Kikinda i mađarske banje Mako.

Njegova vrednost je oko 257 hiljada evra, a najveći deo sredstava, oko 107 hiljada evra, obezbedila je Evropska Unija, dok opština Kikinda obezbeđuje oko 19 hiljada evra. Centar za animalni otpad će imati tri hladnjače, zbog različitih kategorija ovog otpada koji će se prikupljati na teritoriji opštine Kikinda.

I susedne opštine će imati mogućnost da ovakvu vrstu otpada odlažu u ovom centru, ali uz odgovarajuću nadoknadu. Lokacija na kojoj će biti postavljene hladnjače je stari Pogon III fabrike „Toza Marković“ koji se nalazi u blizini Prihvatilišta za pse i mačke lutalice.

Projekat realizuju opštine Mako i Kikinda uz pomoć posebnih projektnih timova koji su sastavljeni iz članova opštinskih projektnih timova ovih opština.

Za brigu o zdravlju životinja zaduženi su Javna agencija za poljoprivredu i malu privredu opštine Kikinda i neprofitno komunalno preduzeće iz Makoa, dok je za mašinske instalacije zaduženo preduzeće „Tišma d.o.o.“ iz Zrenjanina.

Otvaranjem Centra za animalni otpad, Kikinda će postati jedina opština u ovom okrugu koja poseduje objekat za odlaganje životinjskog otpada.

S.J.

Ispitivanje odgovornosti i uzroka neispravne vode za piće u Užicu

09.01.2014

Antikorupcijski tim Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine ispitaće odgovornost male hidroelektrane na jezeru Vrutci kod Užica u zagađenju pijaće vode, odnosno detalje dokumentacije o dobijanju vodne dozvole iako je mišljenje JPP „Srbijavode” bilo negativno, a zatim i detalje o trajanju upotrebne dozvole nakon oduzimanja vodne dozvole 1. aprila prošle godine, saopštila je ministar energetike Zorana Mihajlović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Ovaj slučaj pokrenuo je detaljniju istragu o ishodovanju dozvola svih malih hidroelektrana u Srbiji u proteklih šest godina kako bi se izbegli problemi kao što je neispravnost vode za piće u Užicu.

Ono što je sigurno uzrokovalo zagađenje vode jeste nelegalna i divlja gradnja koja je dodatno smanjila nivo jezera Vrutci, u slučaju ove male hidroelektrane za 7 metara, izjavila je Mihajlović.

Poznato je da Rеpublička dirеkcija za vodе izdaje vodne dozvole, a inspеkcija po samom istеku dozvolе nalaže da sе u roku od 60 dana ista dozvola pribavi kako bi se nastavio nesmetan rad hidroelektrane. Sada se od ove direkcije očekuje da hitno dostavi izveštaj u vezi ove male hidroelektrane, u vlasništvu kompanije „Didži tеhnolodži“.

Prema rečima ministra energetike, vodoprivredni inspektor opštine Užice izašao je na teren 27. decembra i tada je naložio da ova mala hidroelektrana pribavi vodnu dozvolu u propisanom roku.

Iako ta mala hidroelektrana ima status povlašćenog proizvođača električne energije, problem je nastao kada je opština izdala upotrebnu dozvolu bez postojeće vodne dozvole. Ministar Mihajlović je najavila da će se preispitati ova upotrebna dozvola na osnovu koje će se uskratiti rešenje o statusu povlašćenog proizvođača električne energije ove MHE i zatražiti naknada troškova.

Podsetimo, u Užicu je od 26. decembra zvanično neispravna voda za piće iz gradskog vodovoda nakon što su se još 14. decembra u hidroakumulaciji jezera Vrutci razmnožile alge opasne po zdravlje. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine prvo je reagovalo na pojavu toksičnih algi u jezeru Vrtci. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine 14. decembra obavestila je Zavod za javno zdravlje iz Užica, a odluka o zabrani korišćenja ove vode za piće i pripremu hrane doneta je 26. decembra. Zbog toga je u Užicu uvedeno i vanredno stanje. Inače, dugotrajna izloženost toksinima iz algi može delovati toksično na jetru i nervni sistem, kao i na kožu i sluzokožu.

U saopštenju Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine navodi se da je Agеncija za zaštitu životnе srеdinе, na zahtеv Vodoprivrеdnе inspеkcijе, uradila uzorkovanjе vodе iz jеzеra, a rеzultati ćе biti poznati u narеdnih nеkoliko dana, zbog trajanja hеmijskih analiza.
Rezultati Instituta „Batut“ o ispitivanju uzoraka vode u Užicu nakon tretmana hlor dioksidom, sa postrojenja Cerovića brdo iz distributivne mreže za piće, kažu da nije došlo do značajnog smanjenja prisustva algi, a iz neprečišćenog uzorka vode iz distributivne mreže da je došlo do povećanja broja ćelija algi. 5. januara poslate su analize Federalnom birou za kontrolu životne sredine i vodosnabdevanja Republike Nemačke, koji je referentna laboratorija Svetske zdravstvene organizacije.

Preduzete su i hitne mere za snabdevanje vodom prioritetnih korisnika poput bolnica, domova, obrazovnih ustanova i stanovništva iz cisterni, a sutra počinje izgradnja novog alternativnog cevovoda dužine 1,8 km za snabdevanje Užica pijaćom vodom sa Šušičkog vrela u Čajetini. Cevovod, kapaciteta 300 litara u sekundi, će graditi Vojska Srbije i preduzeće „Jedinstvo“, a očekuje se završetak radova do 25. januara.

Dok se ne utvrde sve okolnosti i odgovornosti, tim stručnjaka Instituta „Jaroslav Černi“ iz Beograda radiće na otkrivanju uzroka nastanka algi na akumulaciji Vrtci, koja od 2009. godine nema ni upotrebnu, ni vodnu dozvolu, niti je izvršen tehnički prijem akumulacije.

B.R.

1...1.5421.5431.544...1.557 Page 1.543 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM