Home Blog Page 1473

Otvoren filmski konkurs GREEN FEST 2014.

green-fest-2014

Svi autori kratkih i amaterskih filmova na temu životne sredine, sve do 26. septembra 2014. mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na petom Međunarodnom festivalu zelene kulture GREEN FEST. Festival se ove godine održava pod sloganom “Pametni gradovi”, od 29. do 31. oktobra, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje Festival u saradnji sa Domom omladine Beograda, i uz pomoć Grada Beograda Sekretarijata za zaštitu životne sredine i kompanije Lenovo.

„Zadovoljni smo što i ove godine možemo da podržimo Green Fest. Organizatori festivala u potpunosti prate multidisciplinarni pristup ekologiji, kao i stav našeg sekretarijata o važnosti podizanja svesti u oblasti zaštite životne sredine. Ovogodišnja tema festivala “Pametni gradovi“ je vrlo aktuelna s obzirom da danas čak pedeset posto svetske populacije živi u gradovima, sa tendencijom da se u skoroj budućnosti  broj stanovnika u gradovima udvostruči. Samim tim, moramo uložiti velike napore da se gradovi transformišu u inteligentnije i efikasnije urbanističke celine koje će svojim stanovnicima omogućiti udobniji život, ali sa posebnim akcentom na održivi razvoj i očuvanje životne sredine“, izjavio je Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

Na konkurs za amaterski film se mogu prijaviti radovi samo ako su snimljeni, u potpunosti, amaterskom tehnikom: snimci napravljeni mobilnim telefonom, foto-aparatom i  amaterskom video kamerom. U okviru ove kategorije biće dodeljene nagrade u tri starosne kategorije: do 18, od 18 do 27, i preko 27 godina, kao i specijalna nagrada Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Program kratkog filma je namenjen svim profesionalcima iz oblasti kinematografije koji se bave temama prirode, životne sredine i ekologije. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja kratka filma. Nagrade za pobednike, u okviru obe kategorije, je obezbedila kompanija Lenovo.

Spisak filmova koji su ušli u selekciju za neku od vrednih nagrada festivala biće objavljen 15. oktobra na zvaničnoj internet stranici Festivala gde se nalazi i kompletna konkursna dokumentacija.

Međunarodni festival zelene kulture GREEN FEST je najveća „zelena“ manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodne četiri godine, na konkurse za kratke i amaterske filmove je stiglo više od 370 filmova sa svih kontinenata, održano preko 80 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 60 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od preko 25 000 građana.

izvor/slika: ekokuce

„Mineirão“ – brazilski solarni stadion

solarni-stadion-brazil

Stadion „Mineirão“ iz 1965. godine u Belo Horizonteu opremljen je sa neverovatnih 6.000 solarnih panela na krovu. Ovo je bila inicijativa lokalne elektrodistributivne kompanije “CEMIG” sa kojim je ovaj stadion postao prvi stadion na Svetskom prvenstvu koji se u potpunosti napaja sunčevom energijom.

Stadion punog imena „Estádio Governador Magalhães Pinto“ služi i kao kompletna solarna elektrana sposobna da snabdeva 1.200 domova sa električnom energijom.

Elektrana je izgrađena od strane elektrodistributivne kompanije “CEMIG” u saradnji sa nemačkom bankom “kfW “i “Minas Arenom”, grupom koja upravlja sa stadionom.

Pošto paneli proizvode mnogo više energije nego što je stadionu potrebno (1.600 MWh energije godišnje), deset odsto preostale električne energije ide diretkno redovnim potrošačima. Iako je stadion „Mineirão“ prvi stadion na Svetskom prvenstvu u fudbalu koji se u potpunosti napaja sa solarnom energijom, on nije prvi na svetu. Ova ideja je potekla od stadiona u Frajburgu (Nemačka) i Bernu (Švajcarska), koji se takođe napajaju zahvaljujući najsjanijoj zvezdi.

izvor:građevinarstvo

Izgradnja “Južnog toka” ipak prema planu

juzni tok

Realno je očekivati da do kraja ove godine bude izgrađeno prvih 30 kilometara gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Na ovim radovima će biti angažovane i srpske kompanije, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije gospodina Tomislava Nikolića, koji je juče razgovarao u Beogradu sa gospodinom Stanislavom Vladimirovičem Anikejevim, direktorom kompanije Centrogas, koja je angažovana na izgradnji gasovoda “Južni tok” kroz našu zemlju.

Predsednik Nikolić je tom prilikom rekao da je projekat “Južni tok” od ogromnog značaja za Republiku Srbiju i da predstavlja ogromnu šansu za razvoj naše privrede i unapređenje položaja Srbije i u regionu i u Evropi.

Prethodno je saopšteno da kompanija “Strojtransgas”, čiji je većinski vlasnik ruski biznismen Genadij Timčenko napušta projekat izgradnje Južnog toka na teritoriji Bugarske i da će je zameniti “Centrogas”, kćerka kompanije Gasprom. Strojtransgas je trebalo da izgradi prvu kopnenu deonicu gasovoda kroz Bugarsku, dugu 500 kilometara.

Do kraja 2014. godine u Srbiji će biti položeno prvih 30 kilometara cevovoda gasovoda “Južni tok”, uz izmene trase u Vojvodini, potvrđuje direktor „Srbijagasa“ gospodin Dušan Bajatović za list “Politika”.

Onvkaže da kod nas što se tiče Južnog toka sve ide prema planu.

„Biće mala izmena trase u Vojvodini, jer će gasovod umesto u Italiju ići na Baumgarten u Austriju gde se nalazi najveće skladište gasa u Evropi. Uskoro završavamo eksproprijaciju za treću deonicu trase gasovoda i čekamo dobijanje građevinskih dozvola za početak radova na izgradnji“, ističe gospodin Bajatović.

On naglašava da ne postoji ni jedan razlog da se “Južni tok” kao energetski objekat ne izgradi u Srbiji, kao ni u drugim zemljama kroz koje treba da prođe.

„Siguran sam da će tako biti. Sve što se tiče trećeg energetskog paketa apsolutno su rešiva pitanja i problemi. S obzirom na to da se radi o energetskom projektu od geostrateškog značaja, pre svega za energetsku stablnost i bezbednost Evropske unije, koji nema alternativu na srednji, a verovatno ni duži rok, bez obzira na ukrajinsku krizu, ili baš zbog nje, Južni tok će biti realizovan u roku“, uveren je gospodin Bajatović.

On podseća da se radi o projektu u kome Srbija ima minimalne rizike, a veliku ekonomsku, energetsku i političku dobit. Naša zemlja inače uvozi oko 2,5 milijardi kubika gasa godišnje, a najveći deo tih količina stiže preko Ukrajine i Mađarske.

izvor: politika

„Hidroelektrane na Trebišnjici“ ostvaruje dobru proizvodnju

hidro energija

Predsednik Vlade Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović izjavila je juče u Trebinju da kompanija „Hidroelektrane na Trebišnjici“ ostvaruje dobre proizvodne rezultate i značajnu dobit, te da ima veoma značajnu ulogu u celokupnom sistemu „Elektroprivrede“ kao i u privrednom životu u Republici Srpskoj.

Gospođa Cvijanović je nakon razgovora sa rukovodstvom HET-a pohvalila menadžment ovog preduzeća, napominjući da je prošla godina po ostvarenim rezultatima u proizvodnji električne energije bila veoma dobra i da će prema dosadašnjim pokazateljima i u ovoj godini biti nastavljen trend dobrog poslovanja.

„Ovo je veliki sistem koji zapošljava 630 radnika, isplaćuje dobre plate i izmiruje sve obaveze, pa je veoma jasno koliko je važno održavanje i vitalnost energetskog sektora i koliko je `Elektroprivreda Republike Srpske` integrisana na lokalnom nivou, a ne samo na republičkom“, rekla je gospođa Cvijanović.

Ona je dodala da je sa rukovodstvom razgovarala i o značaju realizacije druge faze HE „Dubrovnik“, kao i o kapitalnom projektu HE „Dabar“ čija realizacija je u toku.

Gospođa Cvijanović je ukazala i na dobru organizovanost zaposlenih u HET-u prilikom majskih poplava, te pohvalila angažovanost i pomoć poplavljenim područjima u ljudstvu i novcu.

Direktor HET-a, gospodin Gordan Mišeljić istakao je da ovo preduzeće ispunjava mesečne planove proizvodnje električne energije i da je trenutno proizvodnja 13% iznad plana.

U HET-u ističu da prema dosadašnjim rezultatima očekuju da bude ispunjen i godišnji plan proizvodnje električne energije od 1.078 GWh.

Gospodin Mišeljić je istakao da su u planu mnogobrojne aktivnosti među kojima i dogovori sa „Hrvatskom elektroprivredom“ o izgradnji druge faze HE „Dubrovnik“, navodeći da očekuje da će oni biti završeni na obostrano zadovoljstvo.

On je istakao i da se planiranom dinamikom izvode radovi na projektu HE „Dabar“ koji HET finansira sa 70%, a „Elektroprivreda Republike Srpske“ 30 %, napominjući da su, između ostalog urađeni pristupni putevi i drugi neophodni radovi.

izvor: energetikars

Inženjer iz Pančeva odustao od svog električnog automobila

Prakse energetske efikasnosti u prevoznom sektoru

Inženjer iz Pančeva, Nebojša Matović je za svoj diplomski rad odlučio da u polovnog „pežoa 205“, koji je kupio za 1.000 evra, umesto benzinskog ugradi motor na električni pogon. Uložio je još tri hiljade evra i dve godine truda i napravio vozilo čijih 100 pređenih kilometara košta 14 dinara, međutim onda su počeli problemi sa birokratijom.

Nakon što je od Agencije za bezbednost saobraćaja dobio odgovor čekan dve godine, odustao je od projekta.

Kako tvrdi, iz Agencije su mu tražili i potvrdu proizvođača da mu dozvoljavaju da prepravlja njihovo vozilo, što je Nebojša uspeo da nabavi iako je on preuredio automobil za sopstvene potrebe, o čemu postoji njegova pisana izjava.

„Sada mi traže da im je još jednom pošaljem jer su je verovatno izgubili. Poslao sam im zahtev za ispitivanje tri puta, nisu mi se javljali. Politika njihove Agencije je da ne prima stranke pa sam morao preko telefona, mejla i pisama da ih kontaktiram. Kada sam im poslao zahtev četvrti put odgovorili su mi i zahtevaju brdo neispunjivih uslova“, ispričao je Nebojša Matović.

Konačno posle skoro dve godine stigao mu je odgovor iz Agencije za bezbednost saobraćaja nakon kojeg je definitivno odlučio da odustane od svog projekta.

„U tom odgovoru mi zahtevaju da ispunim uslove koje ni najmodernija fabrika automobila u svetu ne može da ispuni, traže mi da ponovo uradim ispitivanje automobila iako sam sva ispitivanja obavio u zvaničnoj laboratoriji AMSS. AMSS je takođe napravio električni automobil, oni kažu prvi u Srbiji samo ne znam na osnovu čega su prvi, nisu čak ni drugi, možda su dvadeseti, i zanima me kako će ih oni ispuniti kada je to na žalost nemoguća misija samo u našoj državi“, rekao je Nebojša Matović i dodao:

„U svim normalnim zemljama ovakvo ispitivanje se obavi za nekih sat vremena i potpuno je jednostavna i veoma jeftina procedura. Zvanično odustajem od projekta, nismo mi spremni za napredak. Nemam više snage, niti volje da se borim“.

Matić je istakao da ima više pitanja na konto odgovora agencije, ali da niko nije odgovarao na njegove telefonske pozive.

„Inače imam javno obećanje ministarke Zorane Mihajlović da će mi pomoći da registrujem auto jer kako ona kaže to je prosto dobro. Ja ne tražim ništa, nikakvu pomoć nisam dobio, niti tražio. Zahtevam samo da se moje vozilo registruje sa uslovima koji se svuda u svetu traže, a ne da izmisljaju nove. Nadam se da će ovo narod čuti i pomoći mi u ovom cilju da pokažemo svetu da i mi umemo nešto da napravimo što se svuda odavno propagira i maksimalno podržava“, rekao je Nebojša Matović i podvukao da je ovo njegovo poslednje pojavljivanje u medijima.

izvor:mondo

Konkurs za mlade: „Zelene ideje za naš grad“

image

U okviru obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, EU Info centar i Sekretarijat za saobraćaj Grada Beograda organizuju takmičenje u crtanju u kome mogu da učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola na teritoriji Republike Srbije. Crteži na temu alternativne mobilnosti ne bi trebalo da budu veći od A3 formata, a rok za prijem radova je 5. septembar 2014.

Osnovna ideja ove akcije je da se osnovci i srednjoškolci  širom Srbije animiraju da na jedan orginalan i kreativan način predstave kako oni vide grad u kome bi želeli da žive, i tako prenesu poruku  o značaju važnosti očuvanja zaštite životne sredine i korišćenja ekoloških vidova saobraćaja. Alternativna mobilnost predstavlja upotrebu javnog prevoza, železnice i ekoloških vidova saobraćaja kao što su pešačenje ili vožnja bicikla. Automobili emituju štetne gasove koji narušavaju kvalitet vazduha u gradovima i imaju negativan uticaj na ozonski omotač i klimatske promene. Cilj ove akcije  edukacija stanovništva svih starosnih grupa o značaju „ekoloških” vidova saobraćaja. Posebna pažnja usmerena je na najmlađe, koji bi trebalo da prihvate ovu inicijativu i njene poruke prenose dalje.

Takmičenje će biti objavljeno preko društvenih mreža EU Info centra i trajaće od 5. avgusta do 5. septembra 2014. godine.  Crteže, sa originalnim porukama, treba poslati najkasnije do 5. septembra 2014.,  do 17:00h,  putem elektronske pošte na adresu: competition@euinfo.rs , sa naznakom: alternativna mobilnost – “zelene ideje za naš grad”.

Prve tri nagrade za crteže su bicikl, roleri i trotinet, dok će najboljih 20 radova biti izloženo u EU info centru u septembru tokom obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti. Grad Beograd i JKP GSP Beograd, kao generalni pokrovitelji akcije promovisaće pobedničke crteže sa porukama na dva vozila gradskog saobraćajnog prevoza.

Od 6. do 11. septembra 2014. svi pristigli radovi biće objavljeni na Fejsbuk stranici EU info centra, gde će građani moći da glasaju “lajkovima” za najboljih 20 radova koji će biti prikazani na izložbi u Domu Omladine u Beogradu, dok će dobitnike prve tri nagrade birati stručni žiri.
Evropska nedelja mobilnosti (ENM) je godišnja kampanja održive urbane mobilnosti, koja se održava svake godine od 16. do 22. septembra i koja ima za cilj da promoviše alternativne vrste mobilnosti u svrhu očuvanja životne sredine.Ove godine nizom aktivnosti u različitim krajevima Evrope , a sa zajedničkom temom “Naše ulice, naš izbor” ukazuje se na sve veću potrebu da se ulice i gradovi prilagode građanima, a ne automobilima.

izvor/slika: europa

„Elektroprivreda Srbije“ najavila tender za nabavku opreme za male hidroelektrane

EPS Elektroprivreda Srbije

EPS

„Elektroprivreda Srbije“ objavila je na svom sajtu prethodno obaveštenje o pozivu za podnošenje ponuda za nabavku elektromehaničke opreme za male hidrelektrane koje se finansiraju iz kredita EBRD – grupa elektrana Zapad. Tender će biti raspisan u toku ovog meseca a ugovori sa izabranim ponuđačima će biti potpisani u novembru.

Projektom izgradnje malih hidroelektrana pomoću kredita Evropske banke za obnovu i razvoj – EBRD od oko 45 miliona evra biće izgrađene 23 mini hidroelektrane.

izvor:eps

Do građevinske dozvole za 28 dana

ministri energetike

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da će izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je predviđeno da se građevinska dozvola dobija za 28 dana, biti usvojene oko 1. septembra, a puna primena se očekuje sredinom 2015.

Ona je objasnila je da će broj procedura za dobijanje građevinske dozvole biti smanjen sa 18 na 13, ukinuće se naknada za građevinsko zemljište, a investitori će davati novac samo za opremanje zemljišta.

„Lokacijske dozvole više neće biti upravni akt, a Ministarstvo građevinarstva i državne institucije biće dužni da pribavljaju dokumentaciju za investitore i sve će se raditi na jednom šalteru“, rekla je gospođa Mihajlović.

Po njenim rečima, konverzija kao termin neće postojati, već pravo korišćenja zemljišta postaje pravo svojine koje će moći da se dobije sa ili bez naknade. Ako se plaća naknada, plaćaće se u odnosu na tržišnu cenu građevinskog zemljišta u 120 rata ili sa 50 odsto popusta ukoliko se plaća odjednom.

Potpredsednica UO NALED-a gospođa Ana Brnabić ocenila je da je Zakon o planiranju i izgradnji jedan od najznačajnijih propisa za privredu i uslov za prosperitet građevinske industrije, ali i cele privrede. On je istakla da je način na koji su pripremljene izmene tog zakona dobar primer za ostala ministarstva kako raditi i uključiti sve zainteresovane da bi se došlo do dobrog zakonskog rešenja. Prema njenim rečima, važno je da se po donošenju zakona ne stane s donošenjem podzakonskih akata koji u Srbiji u proseku kasne po 800 dana.

Ona je podsetila da je Srbija u poslednjoj godišnjoj studiji o uslovima poslovanja Svetske banke („Duing biznis“) na 182. mestu među 189 zemalja, da izdavanje građevinske dozvole u Srbiji traje u proseku 269 dana, a da dozvole košta 3,5 puta više nego u susednim zemljama.

izvor: danas

PREDSTAVLJAMO Energy House – Novi Sad

Krajem ’70-tih godina XX veka razvijale su se i istraživale ideje koncepta samogrejnih ekoloških kuća u tadašnjoj Jugoslaviji. Jedan, slobodno možemo reći, od pionira u ovoj oblasti je akademik Veljko Milković iz Novog Sada, idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće.

Prema projektima akademika Veljka Milkovića do sada je izgrađeno nekoliko kuća u Novom Sadu, Zaječaru, Somboru i Ljigu. Prvi pilot projekat samogrejne eko kuće izašao je iz „radionice” gospodina Milkovića 1979. godine. Izgradnjom ovog tipa eko kuće i praćenjem karakterističnih faktora na kojima je projekat zasnovan dobili su se podaci koji pokazuju značajne uštede kako u gradnji tako i u potrošnji primarnih energenata.

U cilju podizanja ekološke svesti i promocije upotrebe obnovljivih izvora energije, Istraživačko razvojni centar Veljko Milković i Agencija za energetiku Grada Novog Sada pokrenuli su projekat “Samogrejna eko kuća – Za naš ekološki svet budućnosti”. Saradnja na ostvarenju ove ideje započela je u maju 2012. godine.

energi hous

Predmet projekta je izgradnaja javnog i promotivnog eko centra – Energy House koji bi ujedno bio i sedište Agencije.

Koncept projekta predstavljaju principi gradnje pasivne solarne arhitekture koje jesamogrejna-eko-kuca akademik Milković utkao u svom prvom projektu samogrejne ekološke kuće ili tzv. solarne zemunice.
Polazni parametri:
– grejanje objekta pomoću sunčeve energije
– orijentacija otvora ka jugu (kako bi se maksimalno iskoristilo sunčevo zračenje) sa instaliranim reflektujućim površinama oko     prozora pomoću kojih se povećava toplota i svetlost koje ulaze u objekat
– zemljani omotač oko konstrukcije objekta za zadržavanje sunčeve energije (zaštita od niskih temperatura zimi i visokih leti).
Praćenjem rezultata merenja primenom principa gradnje “Samogrejne eko kuća” utvrđeno je da se ostvaruju uštede u grejanju 85%, u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju 30% i uštede u građevinskom materijalu oko 10%. Ovim merenjima pokazala se i ekonomska opravdanost izgradnje objekata.

Prateći tehnička dostignuća u oblasti alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje u projekat su implementirani solarni kolektori i fotonaponski paneli. Za izvor dodatnog dogrevanja objekta projektovane su toplotna pumpa i kotao za biomasu.

Prilikom projektovanja uređenja terena oko objekta planirani su grejači odnosno podno grejanje prilaznih staza i parkinga kao i nadstrešnice za parking sa fotonaponskim panelima i punjačima za električne automobile. Takođe planiranrana je podzemna cisterna za sakupljanje kišnice.
Rad svih predviđenih sistema objekta kontrolisala bi automatika što objekat svrstava i u kategoriju Pametnih zgrada.

Kako je cilj izgradnje objekta edukacija iz oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu projektom je planirano postavljanje javnog displeja sa energetskim podacima za objekat. Centar će putem ovih informacija javnost informisati o rezultatima merenja nastalih primenom alternativnih izvora energije i niskoenergetske gradnje.

I ako projekt Energy House u Novom Sadu predstavlja najuspešniji domaći primer energetske efikasnosti realizacija se još uvek čeka.

SJ

fotografija/ilustracija: samogrejnekuce

Kina zabranjuje upotrebu uglja u delovima Pekinga

Kina-smog

Upotreba uglja u Pekingu u 2012. godini bila je 25,4%, a kineske vlasti planiraju da u 2017. bude maksimalno 10% od ukupne upotrebe goriva.

Odluka o zabrani korišćenja uglja i drugih goriva doneta je od strane Instituta za zaštitu životne sredine sa ciljem smanjenja zagađenosti. Umesto konvencionalnih goriva kao što su ugalj, mazut, petrokok, kao i goriva od otpada i biotpada, predviđeno je korišćenje alternativnih izvora energije i zemnog gasa. Odlukom je obuhvaćeno šest različitih područja Pekinga.

Jedan od glavnih generatora zagađenja i stvaranja efekata staklene bašte u Kini su termoelektrane. S obzirom da se Kina u najvećoj meri oslanja na njih, ona predstavlja najvećeg svetskog emitera ugljen dioksida i drugih štetnih gasova.

Međunarodna akademija nauka (IAP) upozorila je da je u severnim delovima Kine zbog zagađenja od sagorevanja uglja prosečni životni vek smanjen za 5,5%.

 

Projekat za prečišćavanje otpadnih voda u Staroj Pazovi

bioloski_precistaci2U opštini Stara Pazova održan je sastanak između čelnika ove opštine i delegacije nemačke pokrajine Baden Virtemberg sa ciljem dalje saradnje i realizacije projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovim postrojenjem će biti obuhvaćen prečistač otpadnih voda i postrojenje za proizvodnju biogasa za dobijanje toplotne i električne energije.

Planira se izrada Studije izvodljivosti i opravdanosti a kasnije i izrada Generalnog projekta. Razlog podrške Ministarstva Pokrajine Baden Virtemberg i ISWA Instituta iz Štutgarta opštini Stara Pazova je velika ozbiljnost i visok nivo operativnosti ove opštine. Na čelu nemačke delegacije u poseti bio je gospodin Franc Unteršteler, ministar životne sredine, klime i energetike.

Opština Stara Pazova ovim projektom biće među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koje uvode moderne tehnologije saciljem korišćenja obnovljivih izvora energije.

Projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda predstavljaće i strateški dokument za buduće konkurse opštine Stara Pazova kod pretpristupnih fondova Evropske unije kao i strukturnih fondova u oblasti zaštite životne sredine, upravljanja otpadnim vodama kao i proizvodnje i upravljanja energijom iz obnmovljivih izvora energije.

izvor/slika:rtv/aquaflot

Zelene ideje iz Srbije i ove godine najbolje u regionu

forum 1

Na regionalnom forumu Filantropija za zelene ideje održanom od 24. do 27. jula u Albaniji, proglašene su tri najbolje ideje, a svaki od pobedničkih timova nagrađen je sa po 10.000 dolara za njihovu realizaciju. Regionalni forum je organizovao Fond braće Rokfeler, u partnerstvu sa pet lokalnih fondacija iz regiona: Trag fondacija (Srbija), Partneri Albanija (Albanija), Centar za institucionalni razvoj (Makedonija), Forum građanskih inicijativa (Kosovo) i Fond za aktivno građanstvo (Crna Gora). Na odabir najboljih regionalnih ideja ove godine su pored žirija uticali i takmičari, tako što su davali svoje ocene za sve prezentovane ideje, a prosek njihovih ocena dodat je ocenama žirija.

o Ideja prototipa automatizovane protočne sušare za voće, povrće i začinsko bilje zasnovane na principima energetske efikasnosti, Vladana Pantovića iz Knića, koju je predstavljao Igor Kojičić, osvojla je prvo mesto

o Farma glista za proizvodnju humusa glistenjaka na poljoprivrednom gazdinstvu Stevana Čovića iz Subotice, osvojila je drugo mesto

o Razvoj biciklističkog turizma u okolini Skadra, Eltjana Shkreli iz Albanije, osvojila je treće mesto

Održavanju regionalnog foruma, prethodila su takmičenja na nacionalnim nivoima koja su organizovana od strane partnerskih fondacija. Na nacionalnom forumu za „Zelene ideje“, održanom u Srbiji tokom jula meseca ove godine, koji su pokrenuli Trag fondacija u partnerstvu sa USAID-om, Institutom za održive zajednice, Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom, osim Vladana Pantovića i Stevana Čovića, nagrađen je i Nikola Grujičić iz Valjeva koji je predstavio projekat za proizvodnju organskih jaja i organske hrane za kokoške. Ove tri prvoplasirane ideje na nacionalnom forumu nagrađene su sa po 7.000 dolara.

U okruženju Nacionalnog parka Llogora u Albaniji takmičari su tokom dva dana predstavili niz inovativnih i zanimljivih ideja. Ideje su vrednovane u odnosu na njihovu ekonomsku održivosti i isplativost, uticaj koji imaju na lokalnu ekonomiju, društvo i obrazovanje, u kom obimu koriste čiste izvore energije i lokalne resurse.

„Ove godine je na regionalnom takmičenju bila izuzetno jaka konkurencija i veoma nas raduje činjenica da broj prijavljenih održivih ideja, iz godine u godinu raste. Nastavićemo da podstičemo i pružamo podršku kreativnim projektima i razvoju biznisa koji cene prirodna bogatstva i čuvaju životnu sredinu“, izjavila je Mia Vukojević, izvršna direktorka Trag fondacije.

Prethodne godine na regionalnom takmičenju prvu nagradu je odnela Anica Simović, diplomirani inženjer tehnologije biljnih proizvoda iz Raške, idejni tvorac solarne sušare za voće, povrće, začinsko i lekovito bilje i preduzeća „Ruj 036” iz Milatkovića u opštini Raška.

izvor/slika: erste bank (saopštenja)

KPG – novi energent

Palić

Na naftno-gasnom polju Palić, NIS je pustio u rad postrojenje koje će proizvoditi i prodavati komprimovani prirodni gas – KPG. Radovi na izgradnji postrojenja započeli su u aprilu mesecu ove godine. Postrojenje predstavlja prvi NIS-ov objekat ovog tipa.

Obim proizvodnje novoizgrađenog postrojenja biće 330 cm3gasa/satu. Postrojenje je izgradila kompanija „Gas Teh” iz Inđije.

Komprimovani prirodni gas je sabijeni zemni gas, koji se u ovom obliku jednostavnije čuva i transportuje. Ovako dobijeni gas se smatra gorivom budućnosti zbog svojih ekoloških osobina. Glavni sastojak je metan, koji za razliku od ostalih derivata ima najmanji koeficijent emisije CO2.

Pored ovog postrojenja NIS planira da do kraja godine u rad pusti i postrojenje u Novom Sadu.

Ukupne planirane investicije u oblasti monetizacije prirodnog gasa do kraja ove godine iznosiće 1,7 miliona evra – kako je napisano na sajtu NIS.

„Strojtransgaz“ izašao iz projekta Južni tok

juzni tok

Ruska kompanija „Strojtransgaz“, čiji je glavni akcionar gospodin Genadij Timčenko, izašla je iz projekta izgradnje gasovoda Južni tok na teritoriji Bugarske, rekao je Timčenko u intervjuu Itar tassu.

„Pobedili smo na tenderu, spremali se da damo puni doprinos zajedničkom poslu, ali kao što ste videli, (američki senator John) McCain je otputovao u Bugarsku i ubedio lokalne vlasti da odbiju naše usluge. Izašli smo iz projekta da ga ne bismo ugrozili. Planirano je da Strojtransgaz položi na teritoriji Bugarske prvu kopnenu liniju gasovoda dužine 500 kilometara. Sada će nas zameniti kompanija Centargaz koja pripada Gazpromu“, objasnio je gospodin Timčenko.

On je dodao da je njegova kompanija učestvovala u krupnim međunarodnim projektima, da je gradila deo Severnog toka između Nemačke i Češke, postavljala cevovode u arapskim zemljama.

„Strojtransgaz“ konzorcijum koji su činili ruska kompanija Strojtransgas i bugarski Gasprojekt Jug, u maju je pobedio na tenderu za poslove projektovanja, isporuke opreme i materijala, obavljanje građevinskih i montažnih radova, obuke radnika i puštanje u eksploataciju magistralnog gasovoda Južni tok u Bugarskoj.

Na javnom tenderu, raspisanom u decembru 2013, učestvovalo je 11 kompanija iz Austrije, Belgije, Bugarske, Nemačke, Indije, Italije, Rusije, Švajcarske i Japana, podsetio je Itar tas.

Nakon posete američkih kongresmena Bugarskoj, vlada u Sofiji je zamrzla realizaciju projekta Južni tok. Tada je, kako javlja ruska agencija, u susretu sa premijerom Bugarske Plamenom Orešarskim senator Džon Mekejn izjavio da u projektu Južni tok treba da bude manje ruskog učešća.

izvor/slika:seebiz.eu/b92

OMV razvija projekte tehnologije vodonika

omv

OMV ulaže 20 miliona evra u razvoj tehnologije goriva budućnosti – vodonika. Istraživanja novih tehnologija alternativnih goriva OMV je započeo jer očekuje da će u narednom periodu vodonik postati značajna alternativa u automobilskoj industriji.

Danas već postoji infrastruktura potrebna za vožnju automobila sa ovim tipom alternativnog goriva. Benzinska stanica sa vodonikom postoji u Beču od 2012. godine a u okolini Inzbruka radi se na otvaranju još jedne stanice sa vodonikom.

Nemačka inicijativa „H2 Mobility Initiative“ čiji je OMV partner, planira otvaranje 400 javnih stanica sa vodonikom do 2023. godine.

100.000 tona vodonika godišnje iz prirodnog gasa proizvodi rafinerija u Švehatu. Korišćenjem vozila na gorivne ćelije se emisija ugljen-dioksida umanjuje za 50 procenata i kada se vodonik dobija iz fosilnih goriva.

Naučni projekat „Power to Gas“ u okviru koga OMV radi na razvoju projekata primene električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u svojim postrojenjima vrši transformaciju energije u vodonik (Wind2Hydrogen) putem elektrolize. Skladištenje i transport struje u obliku vodonika je jednostavnije što predstavlja prednost ovog postupka.

Istraživanja u oblasti proizvodnje vodonika korišćenjem vode i sunčeve svetlosti se sprovode u saradnji sa stručnjacima Laboratorije “Christian Doppler Laboratory” Univerziteta u Kembridžu.


izvor:ekapija

Gradnja solarne elektrane u Sajanu na kraju prve faze

Nakon dve godine od zamisli, prva faza izgradnje solarne elektrane u Sajanu kod Kikinde na samom je kraju. Ovo je druga solarna elektrana u Vojvodini a četvrta u Srbiji. U prvoj fazi izgradnje planira se korišćenje 50% instalisanog kapaciteta. Probni rad, nakon što se dobije upotrebna dozvola predviđa se za polovinu avgusta.

014

Investiciju u vrednosti od oko milion evra realizuje kompanija “NicKo” iz Beograda. Solarna elektrana ima status privremenog povlašćenog proizvođača, instalisane snage 986 KW, a u prvoj fazi, tokom ovog leta, proizvodiće 536 KW. Za glavnog izvođača nakon tendera izabrana je firma “Elektrotehnika – Južna Bačka” iz Novog Sada.

Lokacijsko zemljište otkupljeno je od privatnih lica i prostire se na površini od pet hektara. Idejni i glavni projekat bili su povereni timu eksperata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Investitor se tokom ovog projekta potpuno oslonio na domaću industriju. Uvezeni su samo paneli iz Kine, invertori iz Nemačke i energetika iz Italije. Priključivanje solarne elektrane distributivnom sistemu Elektrovojvodine namirivaće strujom u kontinuitetu oko 1.000 kućnih s brojila..

U Srbiji solarne elektrane postoje kod Merdara, u Kladovu i Beočinu. Ukupan kapacitet im je, uključujući i kikindsku elektranu šest megavata..

izvor:novosti

1...1.4721.4731.474...1.522Page 1.473 of 1.522

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs