Folksvagen: nov igrač na evropskom tržištu električne energije?

14.07.2023

katka-pavlickova-Sf5Q7Ljjf58-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (katka-pavlickova)

Foto-ilustracija: Unsplash (israel-palacio)

Mnoge firme danas, pod pritiskom različitih regulatornih politika, ali i iz istinskog uverenja, nastoje da svoju proizvodnju i pogon u potpunosti prebace na obnovljive izvore energije. Jedan od najvećih proizvođača automobila, Folksvagen (Volkswagen), dosetio se inovativnog načina da iskoristi odbačene baterije iz svojih električnih vozila, i time poboljša udeo “zelene” energije u svojoj proizvodnji.

Naime, VW je uspostavio stacionarni sistem za skladištenje električne energije. Ovaj sistem funkcioniše tako što se električna energija dobijena iz OIE – poput energije vetra skladišti u odbačene, E-Up! baterije, koje dolaze iz istoimenog modela VW električnog automobila. Ovi stacionarni sistemi za skladištenje nisu ništa novo, i mnogi proizvođači automobila, poput Toyote takođe koriste svoje odbačene baterije za privremeno skladištenje struje.

Pročitajte još:

Međutim, kako se navodi u saopštenju za medije VW, inovacija ove firme jeste što će ovako čuvanu struju početi da prodaje na tržištu električne energije. U partnerstvu sa “Elli” – najsavremenijom platformom za digitalnu trgovinu električnom energijom, VW će početi da trguje strujom na spot tržištu EU. Sva trgovina će se obavljati preko EPEKS Spota – najpoznatije evropske berze za električnu energiju.

Ovaj projekat, nazvan “PowerCenter”, omogućava dvostruku upotrebljivost sistema za skladištenje električne energije. Njegovom realizacijom, VW može da odluči da li će sačuvanu energiju da iskoristi za potrebe svog pogona, ili – ukoliko su uslovi na tržištu povoljni, tj. cena struje je u skladu sa strategijom koju VW ima za svoje delovanje na tržištu, on će tu struju prodati, a novac iskoristiti u druge operativne svrhe. Oni se nadaju da će integrisati rastuće skladišne kapacitete električnih automobila i baterija u energetski sistem, dajući značajan doprinos energetskoj tranziciji.

Folksvagenov ulazak na tržište električne energije je razborit potez iz nekoliko razloga. On pruža nov izvor prihoda za firmu, značajno doprinosi mogućnostima VW-a da upravlja sopstvenom energijom i daje mu ulogu značajnog igrača na tržištu električne energije, s obzirom na veličinu i kapacitete ove firme.

Ono što je možda i najznačajnije jeste podsticaj koji će projekat “PowerCenter” imati na druge firme da i one integrišu ovakav sistem i time doprinesu sveukupnoj zelenoj tranziciji. Zbog toga je ovo izuzetno važan projekat za automobilsku industriju i budućnost održivog upravljanja energijom.

Milica Vučković

Direktor EPS-a: Poskupljenje struje nije izvesno, odluka o promeni cene posle detaljne analize

14.07.2023

sijalica , energija , električna energija , struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Dušan Živković navodi da je usled vrelog talasa primetan porast potrošnje struje ove nedelje.

„Protekla nedelje je bila na nivou 80.000 megavat-sati dnevno, ova nedelja je već došla do 90.000 megavat-sati. Porast potrošnje je već na nivou desetak procenata, ali Elektroprivreda nesmetano obezbeđuje dovoljne količine električne energije iz sopstvenih izvora“, dodaje Živković.

Ukazuje da su blaga zima i dobra hidrologija stvorili uslove da akumulacije i deponije budu pune.

,,U akumulacijama trenutno imamo preko 600 gigavat-sati, deponije su na nivou dva miliona tona uglja, tako da spremno dočekujemo sledeću zimu“, kaže Živković.

Kada je reč o proizvodnji uglja, poručuje da je ona na planiranom nivou, kao i da je cilj da se održavaju deponije uglja na visokom nivou.

,,U tom smislu ne očekujemo neke izazove i verujemo da će to tako i biti“, kaže Živković i dodao da se za sada sve podmiruje iz sopstvenih potreba.

Ističe da je sada ključna priprema za zimu.

,,Da bi se održala maksimalna količina vode u akumulacijama, maksimalna količina uglja na deponijama i pripremimo taj zimski period za bezbedno snabdevanje naših građana“, rekao je Živković.

Pročitajte još:

Hoće li biti otpuštanja u EPS-u

Već mesec dana u javnosti se pominju i otkazi u EPS-u. Na pitanje da li su takve glasine tačne i ima li viška zaposlenih, Živković kaže da je cilj da se zadrže zaposleni, stručni ljudi.

,,Otpuštanja su duže vreme tema koja se provlači u javnosti, ali ja to ne bih tako posmatrao. Cilj jeste da zadržati zaposlene, stručne ljude, kvalitetne radnike, napraviti im prostor za profesionalno usavršavanje i unapređenje“, dodaje.

Veruje da do toga neće doći i, kako kaže, gotovo je siguran da je put kojim idu upravo zadržavanje kvalitetnih zaposlenih od radnika do inženjera.

U maju je imenovan novi Nadzorni odbor EPS-a, a prvi put su u njemu tri stranca. Živković napominje da su svi oni stručnjaci i da mogu da pomognu razvoju EPS-a.

,,Svi članovi Nadzornog odbora imaju sjajne karijere, sjajni su stručnjaci i prvi korak moj je bio da se uspostavi dobra saradnja sa svima njima, dobro razumevanje, jer to znanje kojim oni raspolažu pomoći će nam da ovaj period tranzicije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo bude na pravi način, jer ja mislim da EPS treba da bude moderna kompanija, da treba da se menja, a zaista su oni tu da pomognu“, dodaje.

„Svaki put cena struje pažljivo analizirana“

Po preporuci MMF-a pominju se još dva poskupljenja struje, jedno bi trebalo da usledi već od novembra. Živković kaže da je svaki put cena struje pažljivo analizirana.

,,Nije bio rast cene zbog rasta cene, ta pažljiva analiza je vodila računa o tome da se obezbedi održivost poslovanja, bezbedno i sigurno snabdevanje dugoročno potrošača, stvore uslovi za razvoj, za investicije i cena upravo iz te pažljive analize će proisteći sa osnovnim ciljem da stvorimo uslove za razvoj, za investicije i za dalje unapređenje kompanije“, ističe Živković.

Na pitanje da li to znači da nije izvesno da će do poskupljenja i doći, kaže da nije izvesno, ali da je cilj pažljiva analiza koja treba da dobro sagleda da li postoji potreba za tim.

„Zelena energija je nešto na čemu ćemo maksimalno raditi“

Prioritet EPS-a jeste zelena energija. Živković navodi da se dugo bavio time i da je zelena energija nešto što EPS-u predstoji.

,,Predstoji nam kada je u pitanju razvoj energetike, predstoji nam kada je u pitanju razvoj privrede, predstoji nam i kada su u pitanju neki događaji koji obeležavaju period ispred nas, a tiču se i zelene energije i cirkularne ekonomije i u nekom delu veštačke inteligencije. Tako da zelena energija je nešto na čemu ćemo maksimalno raditi i u tom smislu gledati da podignemo nivo naših usluga kada je u pitanju zelena energija i projekti koje razvijamo“, dodaje Živković.

Pomenuo je i projekat RHE Bistrice koja treba dugoročno da pomogne razvoju zelene energije.

Izvor: RTS

Konferencija „OIE Srbija 2023” 14. septembra u Vrdniku

13.07.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Nakon izuzetno uspešnih konferencija održanih 2021. i 2022. godine, sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da će se konferencija „OIE Srbija 2023” održati 14. septembra u etno kompleksu Vrdnička kula na Fruškoj gori.

Učešće na konferenciji, koja je već postala tradicionalno nacionalno i regionalno okupljanje najvažnijih učesnika u industriji zelene energije, potvrdili su najviši zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, EMS-a, EBRD-a, kompanija Masdar, Enlight, Elicio, Nordex, evropskih asocijacija WindEurope i SolarPower Europe, predstavnici vodećih finansijskih institucija, kao i drugi predstavnici sektora obnovljivih izvora energije.

Registracioni link, kao i više informacija o kotizacijama učešća možete pronaći ovde.

Kako se konferencija „OIE Srbija 2023“ organizuje tačno mesec dana nakon održavanja prvih aukcija za vetar i solar, biće ovo izuzetna prilika da se analiziraju uslovi i rezultati aukcija, kao i potencijalna tržišna rešenja za OIE projekte koji će se realizovati mimo aukcijskih podsticaja. Takođe, diskutovaće se o uslovima finansiranja, problemima u lancu snabdevanja opreme za vetroelektrane i velikim poskupljenjima opreme, transporta, logistike. Celodnevna konferencija sastojaće se od svečanog otvaranja i pet panel diskusija.

Etno kompleks Vrdnička kula nalazi se u Vrdniku, na Fruškoj gori, 78.3 km od Beograda (60 km od aerodroma Nikola Tesla), na adresi Staza zdravlja 34, Vrdnik, Srbija. Za učesnike konferencije obezbeđen je smeštaj po specijalnim cenama.

U okviru promotivnog perioda koji traje do 01.08.2023. cena kotizacija iznosi 200 evra plus PDV, za uplate do 01.08.2023. godine.

Cena kotizacija za uplate od 01.08.2023. do dana održavanja konferencije iznosi 300 evra plus PDV.

Za učesnike konferencije je obezbeđen ograničen broj cena sa popustima u hotelima Vrdnička Kula, Fruške terme i Aqua Premier Spa.

Članovi Udruženja OIE Srbija imaju 20 odsto popusta na cenu kotizacija.

Za više informacija, možete se obratiti na office@oie.rs

Izvor: OIE Srbija

Rusija pokreće proizvodnju litijuma

13.07.2023

rude_kopanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)

Rusija je najavila pokretanje proizvodnje litijuma koji se koristi za izradu baterija za električna vozila. Prema rečima potpredsednika ruske vlade Denisa Manturova, Rusija ima ogromne rezerve litijuma, kao i mnogih drugih metala i minerala.

„Rusija će u potpunosti pokriti svoju domaću potražnju za retkim zemnim metalima do 2030. godine, dok će industrijske potrebe za litijumom biti zadovoljene još ranije, izjavio je Manturov, prenosi Politika, pozivajući se na Interfax.

PROČITAJTE JOŠ:

Manturov je istakao da Rusija poseduje jednu od najvećih svetskih rezervi minerala, uključujući i retke zemne metale. „Mi smo drugi u svetu posle Kine. Domaća sirovinska baza je sposobna da zadovolji sadašnje i buduće potrebe ruske industrije, uključujući puštanje u rad novih ležišta i izgradnju najkompletnijeg ciklusa prerade sirovina“, rekao je Manturov koji na čelu Ministarstva industrije i trgovine.

Rusija će se fokusirati na proizvodnju litijuma jer zemlja želi da postane jedan od vodećih svetskih proizvođača „belog zlata“ i „nema problema sa preradom“ metala, rekao je ruski zvaničnik. „Imamo neophodne kapacitete za preradu litijuma u nekoliko fabrika. Ukupan obim proizvodnje litijuma će u potpunosti pokriti domaću tražnju do 2025. godine, a do 2030. godine biće dovoljno količina i za izvoz, naveo je potpredsednik ruske vlade.

Potražnja za litijumom raste iz godine u godinu širom sveta jer se koristi za proizvodnju baterija koje su od vitalnog značaja za većinu potrošačke elektronike i električnih vozila. Ujedinjene nacije smatraju litijum „stubom ekonomije bez fosilnih goriva“ jer se očekuje da će biti primarni način skladištenja energije u čistim energetskim mrežama budućnosti.

Izvor: Biznis.rs

Ajkula i čovek – ko je kome veća pretnja?

13.07.2023

životinje , ajkula — Foto-ilustracija: Unsplash (Gerald Schömbs)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ryan Geller)

Ovog jutra razmišljam o tome koliko sam puta, i da li sam uopšte, pogledala film u kojem je ajkula bila predstavljena u pozitivnom kontekstu, dok je čovek bio negativan lik. Ne mislim na dokumentarne filmove koji su posvećeni zaštiti biodiverziteta, već na one komercijalne, poput holivudskih. Ja nisam ni jedan, ne znam da li ste vi? Krvoločni predatori koji čekaju samo na čoveka, uglavnom je njihova uloga u filmovima.

Činjenice pokazuju ipak jedan drugačiji scenario. Čovekovo prirodno stanište predstavlja kopno, na kojem je on u potpunosti bezbedan od napada ajkula, dok one ne mogu da budu sigurne od napada čoveka u svom prirodnom staništu. Dakle, samo ukoliko uđemo na njihovu teritoriju u potencijalnoj smo opasnosti, a one su ugrožene od strane nas čak iako ne mogu da isplivaju na kopno, odnosno na našu teritoriju, već ih ugrožavamo na njihovoj. Napadi ajkula na čoveka dešavaju se svake godine, ipak ova morska stvorenja su u mnogo većoj opasnosti od nas, nego što smo mi od njih. Šta ako kažem da od strane čoveka godišnje strada oko 100 miliona ajkula?

Najveće pretnje za ajkule

Zagađenje i degradacija mora, okeana i priobalja imaju uticaj na ugroženost ovih bića, međutim, za razliku od nekog drugog dela biodiverziteta kojeg ljudi uništavaju posredno kroz ugrožavanje njihovih staništa, pojačavanje klimatskih promena i drugog, ovde je reč o direktnim čovekovim akcijama.

Prekomerni ribolov – Izlovljavanje ajkula čini se iz različitih ciljeva. Prvi je povezan sa onim o čemu sam pisala na početku ovog bloga – strah od napada na ljude. Kako bismo bili bezbedni na plažama tokom godišnjih odmora, ove ribe se ubijaju. Drugi predstavljaju recimo modna i kozmetička industrija. Koža ajkule koristi se za proizvodnju obuće ili recimo kaiševa, dok se ulje iz jetre ajkule nalazi u nekim kozmetičkim proizvodima kao što su šminka ili sapuni. Treći je verovatno najznačajniji – uživanje u specijalitetima koji se prave od ajkule. Prvo bih pomenula meso koje se dobija od njih, ali dalje ne bih ulazila u tu temu, zato što mi veću pažnju privlači nešto drugo – specijalitet od peraja ajkule. Iako prema nekim informacijama do kojih sam došla, peraja nemaju nikakvu hranljivu vrednost, supa od peraja ajkule predstavlja tradicionalni specijalitet u određenim delovima sveta. Problem u vezi sa ovim jeste tužna činjenica da se ova stvorenja masovno love samo zbog njihovih peraja koja se iseku, a njihovo telo baca se nazad u more kao nepotrebno. Nastaviću o ovoj temi i kroz pisanje o narednoj direktnoj akciji čoveka.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sebastian Pena Lambarri)

Usputni ulov – Ovo je veliki problem na čijem se rešavanju ne radi dovoljno. Tuna je vrsta ribe koju mnogi vole, zbog čega se lovi u velikim količinama, međutim tokom lova na nju, stradaju i druga morska bića koja nisu meta. Kada se zabaci ribarska mreža, ne može da se kontroliše da se u nju uhvate samo ciljane vrste. Zbog toga se godišnje u mrežama nađe preko 50 miliona ajkula. Iako one nisu ciljana meta, tokom izvlačenja mreže dolazi do povreda, te i ako se ajkule puste nazad u vodu one neretko ne prežive. Vraćajući se na temu peraja, mnogi ribari iskoriste priliku da od usputno ulovljene ajkule uzmu peraja, a onda ih tako osakaćene vrate u more – bez šanse da prežive.

Ajkule su izuzetno važna karika u lancu ishrane i opstanku zdravih ekosistema. Primera radi, ajkule koje se hrane morskim kornjačama, onemogućavaju njihovo prekomerno razmnožavanje. Zašto je ovo važno? Kornjače se hrane morskom travom koja skladišti značajne količine ugljen-dioksida, a prisustvom ajkula u morima i okeanima održava se prirodni balans.

Ove životinje postoje na planeti više od 400 miliona godina, a čovek je za svega 50 godina uspeo da smanji njihovu populaciju za 70 odsto. Nekada brojevi i statistika ne znače previše, ali u ovom slučaju govore nam mnogo. Više od brojke, oni su pokazatelji čovekovog odnosa prema živom svetu i nesvesnosti šta čini. Zbog toga, svake godine 14. jula obeležava se Dan svesti o ajkulama, sa ciljem da se čovečanstvo probudi i shvati ozbiljnost problema ugroženosti ovih bića, te da bi film u kojem je ajkula predstavljena kao pozitivan, a čovek kao negativan lik, možda bio i realniji prikaz odnosa nas i njih.

Katarina Vuinac

Kako peščane i prašinske oluje utiču na ciljeve održivog razvoja

13.07.2023

pustinja — Foto-ilustracija: Freepik (vecstock)

Peščane i prašinske oluje predstavljaju značajan problem kada je reč o postizanju ciljeva održivog razvoja (SDG), zbog njihovog uticaja na životnu sredinu, zdravlje ljudi, poljoprivredu i sigurnost hrane, a ujedno i na socio-ekonomsko blagostanje. Iako one jesu prirodna pojava, njihovoj učestalosti i intenzitetu doprinosi delom i čovek kroz uticaj na klimatske promene, ali i na neodrživo upravljanje zemljištem i korišćenje vode, navodi se na sajtu UN.

U jednom uzročno-posledičnom odnosu, peščane oluje dalje pospešuju klimatske promene, ali i zagađenje vazduha. Zbog svog negativnog uticaja, ove oluje jesu izazov da postizanje velikog broja ciljeva održivog razvoja, među kojima su i svet bez gladi, zdravlje, čista voda i sanitarni uslovi, ekonomski rast, akcija za klimu, život na zemlji – odnosno biodiverzitet i drugi.

Iako se pojavljuju u pustinjskim područjima, njihove posledice osećaju se na velikim udaljenostima. Čestice prašine mogu da izazovu razne respiratorne bolesti, iritaciju kože i očiju, ali i druge zdravstvene probleme. Takođe, utiču i na zdravlje morskih ekosistema ugrožavajući korale. Ovakve oluje doprinose formiranju uragana, a problem su i za vazdušni i kopneni saobraćaj. Njihove negativne posledice osećaju se u oko 150 zemalja širom sveta. Pored toga, oluje su sa jedne strane izazov za poljoprivredu, a sa druge strane neodržive poljoprivredne prakse doprinose njihovom nastanku. Zbog toga je važno da se na održiv način upravlja zemljištem i vodama, uz pošumljavanje i obnavljanje pejzaža.

Kako bi ovaj problem bio prevaziđen, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je proglasila 12. jul za Međunarodni dan borbe protiv peščanih i prašinskih oluja. Pored toga, pokrenuta je i Koalicija UN za borbu protiv peščanih i prašinskih oluja, kako bi se koordinisalo rešavanjem problema.

Za postizanje cilja potrebna je saradnja na globalnom nivou, kojom će se olakšati razmena znanja i porast svesti o uzrocima i posledicama ovih oluja, ali olakšati i identifikovanje najranjivijih prostora i sprovođenje zajedničkih akcija.

Energetski portal

Energetska tranzicija: Dostupna energija uz zaštitu životne sredine

13.07.2023

solarni paneli Gazprom station — Foto: NIS

Prema podacima Ujedinjenih nacija, pristup električnoj energiji u 2020. godini nije imalo čak 733 miliona ljudi na Zemlji. Jedan od ciljeva Agende UN do 2030. jeste da do te godine svi stanovnici planete imaju pristup dostupnim, pouzdanim i savremenim energetskim sistemima. Kako sada stvari stoje, ovaj cilj je prilično ambiciozan, posebno kada se ima u vidu da se od svih učesnika na energetskom tržištu istovremeno zahteva da energiju proizvode na način koji doprinosi drugom cilju održivog razvoja UN – zaustavljanju klimatskih promena.

Zbog toga su sve kompanije u ovoj industriji suočene sa svojevrsnom energetskom tranzicijom, a jedan od ciljeva je i dekarbonizacija, odnosno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kako to izgleda u praksi raspitali smo se u NIS-u, najvećoj domaćoj naftnoj kompaniji.

Stručnjaci NIS-a najpre navode da je u ekološke projekte i biznis projekte koji indirektno doprinose unapređenju zaštite životne sredine od 2009. godine uloženo više od 900 miliona evra. Rezultat ovih ulaganja je da je kompanija u poslednjih 10 godina smanjila emisije štetnih gasova za čak 90 odsto.

U NIS-u dodaju da kompanija posluje u skladu sa principima održivog razvoja i da svojim aktivnostima doprinosi ispunjenju 12 od 17 ciljeva UN. Među njima su i oni koji se tiču dostupne i obnovljive energije, kao i ciljevi usko vezani za zaustavljanje klimatskih promena. O tome svedoče i izveštaji kompanije o održivom razvoju. Naime, NIS je nedavno objavio 13. uzastopni verifikovani izveštaj o održivom razvoju pod sloganom „Naša održiva zajednica“ u kome obaveštava javnost o svojim ključnim aktivnostima u 2022. godini.

Pročitajte još:

ODGOVORNOST PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I ZAJEDNICI

Između ostalog, navodi se i da je prošle godine u rad puštena TE-TO Pančevo, prva gasno-parna elektrana u Srbiji, namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivijeg goriva. Proizvedena električna energija se usmerava u elektroenergetski sistem Srbije, čime NIS doprinosi energetskoj stabilnosti naše zemlje.

U 2022. godini, NIS je, sprovodeći svoju zelenu agendu i sledeći opredeljenje da poveća udeo obnovljivih izvora energije, započeo i realizaciju projekta ugradnje solarnih panela na svoje maloprodajne objekte. Do sada je ovaj projekat realizovan na 15 benzinskih stanica, gde je ukupno ugrađeno 1.175 komada panela. Ovim projektom se ostvaruju pozitivni poslovni i ekološki efekti, kažu u kompaniji NIS. Naime, upotrebom solarnih panela ukupna ušteda u nabavci električne energije iznosiće oko 600 MWh na godišnjem nivou, dok se smanjenje emisije ugljen dioksida procenjuje na više od 600 tona godišnje. U kompaniji navode da će i u narednom periodu nastaviti sa postavljanjem fotonaponskih elektrana na svoju maloprodajnu mrežu i druge objekte.

Važno je istaći i da je u NIS-u 2022. godine uvedena praksa praćenja i izveštavanja o emisijama GHG na kvartalnom nivou, u cilju njihove preciznije kvantifikacije i praćenja trendova.

Stručnjaci kompanije ističu i da su projekti u oblasti energetske efikasnosti od velikog značaja za energetsku tranziciju. Tako je NIS od 2012. do 2022. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine. Naša najveća naftna kompanija doprinosi dekarbonizaciji i kroz realizaciju projekta utiskivanja izdvojenog ugljen-dioksida u ležišta, čime se ostvaruju pozitivni biznis efekti, ali i smanjuju emisije gasova. Takođe, u Izveštaju o održivom razvoju NIS-a za 2022. godinu se navodi da je u okviru kompanije formiran i Blok „Energetika“ čiji je jedan od osnovnih zadataka upravo ubrzanje energetske tranzicije kompanije. Na ovaj način NIS će dodatno doprineti ostvarenju ciljeva održivog razvoja UN.

Izvor: NIS

Za subvencije povećanja energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima izdvojeno 1,79 miliona dinara

13.07.2023

prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)

Subvencije za povećanje energetske efikasnosti u porodičnim kućama i stanovima biće dostupne u 131 lokalnoj samoupravi, koliko ih se prijavilo na javni poziv Ministarstva rudarstva i energetike u junu i dobilo sredstva za sprovođenje ovog programa.

Ukupna vrednost opredeljenih bespovratnih sredstava za građane iznosi 1,79 milijardi dinara, od čega je 978,3 miliona dinara ili 55 odsto obezbedilo Ministarstvo, a 813,8 miliona dinara jedinice lokalne samouprave, odnosno 45 odsto, navodi se na sajtu Ministarstva.

Na prethodna tri javna poziva za povećanje energetske efikasnosti u domaćinstvima, subvencije je dobilo približno 20.000 građana, a za subvencije je izdvojeno oko 2,7 milijardi dinara. Plan ministarstva je da još 50.000 domaćinstava dobije subvencije, jer je obezbeđeno dvostruko više sredstava.

Pročitajte još:

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović, uslovi javnog poziva za lokalne samouprave ove godine su formulisani tako da se olakša učešće najmanje razvijenih opština i onih sa visokim zagađenjem.

Ona je naglasila da podrška države i lokalnih samouprava daje mogućnost građanima da izdvoje manje novca za mere kao što su zamena stolarije u domaćinstvu, poboljšanje izolacije krova i zidova i ugradnja efikasnijih kotlova i solarnih panela.

Ovim merama građani će smanjiti svoje troškove za energiju, ali će i doprinositi većoj energetskoj nezavisnosti i zdravijoj životnoj sredini.

Sledeće sedmice biće potpisani ugovori između Ministarstva i lokalnih samouprava, a nakon toga sledi sprovođenje javnih poziva za privredne subjekte koji će izvoditi radove i očekuje se da već tokom leta budu raspisani prvi javni pozivi za građane.

Ovogodišnjim javnim pozivom predviđeni su povoljniji uslovi za opštine čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka, koje mogu da učestvuju sa 30 odsto sredstava u ukupnoj vrednosti podsticaja koje dodeljuju Ministarstvo i lokalne samouprave. Od 19 opština koje spadaju u grupu devastiranih, prijavilo se 15.

Povoljniji uslovi predviđeni su i za gradove i opštine sa visokom zagađenošću vazduha, koje učestvuju sa minimalno 40 odsto u ukupnoj vrednosti podsticaja.

Od ukupno 40 jedinica lokalnih samouprava koje spadaju u ovu grupu, na javni poziv prijavilo se 34. Ostali gradovi i opštine će, kao i do sada, zajedno pokrivati do 50 odsto troškova po domaćinstvu uz ravnopravno učešće, dok će 50 odsto troškova snositi sami građani.

Spisak svih lokalnih samouprava koje su dobile sredstva na javnom pozivu, zajedno sa ostalim informacijama o Javnom pozivu za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave, kao i gradske opštine, JP 2/23 može se pronaći na sajtu Ministarstva.

Energetski portal

NUKLEARNA ENERGIJA – BUDUĆNOST ILI NE?

12.07.2023

nuclear-power-plant-g6fff23910_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Zabeležen je određeni porast u razvoju nuklearnih elektrana i projekata, međutim, što se tiče razvijenih zemalja, teško se može govoriti o porastu. U razvijenim zemljama, poput Nemačke, tema zatvranja rekatora koji već postoje nije nova. Pored određenih političkih struja, javnost takođe ima odbojnost, strah ili sumnju prema ovom tipu snabdevanja.

Nuklearna energija bila je odgovorna za oko deset odsto globalne proizvodnje električne energije u 2020. godini, što je bilo više od solarne i vetro energije zajendo. Međutim, uglavnom zbog zabrinutosti za bezbednost, imala je burne faze u svom razvoju.

Pročitajte još:

Nuklearni bum desio se 1980-ih, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi. Međutim, teške nuklearne nesreće, Černobilj pre svega, zaustavile su ovaj rast. Iako su se kasnije, početkom ovog veka, obnovile aktivnosti, prvobitni bum nije dostignut. Trenutno, oko 440 nuklearnih reaktora radi širom sveta – u 33 zemlje, sa još 60 u izgradnji u 15 zemlja, ali se ne očekuje da će ovaj razvoj drastično promeniti globalni doprinos nuklearne energije do 2050. godine zbog istovremenog rasta drugih čistih izvora energije, stoji u izveštaju World Economic Foruma. Očekuje se da će njen udeo 2050. godine biti oko 8,5 odsto.

Katastrofe – Černobilj i Fukušima, snažno oblikuju javno mnjenje, potencijalno usporavajući rast kapaciteta. Ipak, bezbednosni rezultati nuklearne energije su povoljniji nego što se često smatra. Isto tako, i briga oko nuklearnog otpada je jedan od argumenata protiv, ali uz pomoć novih tehnologija i budućih reaktora, proizvodnja bi trebalo da bude bezbednija, a čak i da proizvodi manje otpadnog goriva.

Postoji određeni porast nuklearne energije u poslednje vreme, bar po planu bduućih projekata. S druge strane, evropske zemlje gase svoja postrojenja zbog strahova javnosti, i bezbednosnih razloga. Ali ni tu situacija nije potpuno čista. Francuska ima preko 50 reaktora koji stvaraju najveći udeo električne energije u zemlji. Neki čak smatraju da ovaj vid snabdevanja, koji takođe može biti svrstan u “čistu energiju”, nije prepoznat kao rešenje za klimatske promene. Nedavno je čak i vlada Belgije odlučila je da produži rad dva nuklearna reaktora za celu deceniju, tačnije do 2035. godine.

Energetski portal

KOCKA ZA SUPU KOJA ČUVA PLANETU

12.07.2023

anna-bratiychuk-kg--Z0hpIwU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Bratiychuk)

Narodna izreka da na mladima svet ostaje često se čuje, ali čini se da njeno značenje ne shvatamo kako bi trebalo. Naše pogrešne odluke bi trebalo da ispravimo pre nego što mladim generacijama prepustimo donošenje novih rešenja. Budući da često propuštamo to da uradimo, deca nas iznova podsećaju nudeći nam lekcije kao štivo iz kog treba da učimo.

Učenici niške Ugostiteljsko-turističke škole koji su osnovali kompaniju NiFood ponudili su nam upravo jednu takvu lekciju i tržištu ponudili inovativan, zdrav i ekološki veoma značajan proizvod. O tome smo razgovarali sa Milicom Todorović, menadžerkom marketinga u ovoj kompaniji.

Nakon što su posetili više školskih kabineta i drugih objekata, uočili su da se velika količina hrane baca. Detaljnijim proučavanjem došli su do podatka da u Srbiji čak 770.000 tona hrane godišnje završi kao otpad. Vođeni željom da uzmu učešće u borbi protiv bacanja ovog resursa, istraživali su koje namirnice najčešće završavaju kao otpad i na koji način bi to mogli, makar delom, da zaustave.

U FOKUSU:

„Iz ugla ekologije, problem bacanja hrane i njeno završavanje na deponiji ogleda se u činjenici da truljenjem, zbog odsustva posebne obrade, hrana postaje biootpad koji ispušta, između ostalog, i metan. Često se govori o ugljen-dioksidu kao značajnom ekološkom problemu, a zaboravlja se da emisije metana imaju mnogo jači negativan uticaj od CO2“, kaže Milica Todorović.

U ovoj kompaniji marljivim radom došli su do zajedničke ideje da svoj doprinos daju kroz proizvodnju kocke za supu koja čuva životnu sredinu. Ovaj proizvod je jedinstven zbog njegovog prirodnog sastava budući da su među sastojcima trop bundeve i šargarepe, koren i celo povrće celera, paškanata, crnog luka i peršuna, kao i začini biber i lovorov list. Podrazumeva se da u njemu nema veštačkih boja, pojačivača ukusa i mirisa, emulgatora i glutamata.

„Kocka za supu je pogodna za sve uzraste, za osobe sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetičare, vegane, kao i bebe, jer sadrži vitamine A, C i B koji se dobijaju iz tropa bundeve“, kaže Milica.

Proizvod još uvek nije u prodaji zato što učenici rade na poboljšanju njegovih kvaliteta kako bi rok trajanja bio duži. Ipak, već sada imaju u planu proširenje asortimana kada se prilika bude ukazala.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.

Vremenska prognoza brža 10.000 puta zahvaljujući veštačkoj inteligenciji

12.07.2023

Kompanija Huawei razvila je prvi model predviđanja vremenske prognoze Pangu Weather koji, zahvaljujući primeni veštačke inteligencije, pokazuje veću preciznost od tradicionalnih numeričkih metoda prognoze vremena, što je do sada smatrano nemogućim. Novi sistem nudi 10.000 puta veću brzinu predviđanja, pa se prognoza za ceo svet može dobiti za samo nekoliko sekundi. U maju ove godine, tajfun Mavar privukao je svetsku pažnju kao do sada najjači tropski ciklon godine. Prema kineskoj meteorološkoj upravi, Pangu Weather je tačno predvideo putanju tajfuna Mavar pet dana pre nego što je promenio kurs u istočnim vodama ostrva Tajvana.

Smatrajući ovo izuzetno značajnim dostignućem, jedan od vodećih svetskih naučnih časopisa, Nature, objavio je članak o Pangu Weather AI Modelu kompanije Huawei. Huawei i njegovi stručnjaci prvi put su jedini autori ovako važnog Nature dokumenta, koji opisuje kako da se razvije precizan i tačan globalni sistem AI vremenske prognoze zasnovan na podacima prethodne 43 godine. Rad je nazvan Tačna globalna vremenska prognoza srednjeg dometa sa 3D neuronskim mrežama i pruža nezavisno ispitivanje Huawei dostignuća u Cloud i AI oblastima.

Pročitajte još:

HUAWEI: POSVEĆENI SMO RAZVOJU TEHNOLOŠKIH INOVACIJA KOJE ĆE DOPRINETI IZGRADNJI „PAMETNOG SVETA“ SA NISKOM EMISIJOM UGLJENIKA

Objašnjavajući zašto je HUAWEI CLOUD AI tim odlučio da se fokusira na predviđanja vremena, dr Tian Ki, glavni naučnik HUAWEI CLOUD AI Field, IEEE saradnik, i akademik Međunarodne Evroazijske akademije nauka, istakao je da je prognoza vremena jedan od najvažnijih scenarija u oblasti naučnog računarstva i da je meteorološko predviđanje veoma složen sistem.

Foto-ilustracija: Pixabay ( Tungnguyen0905)

„Velika nam je čast što je naše istraživanje prepoznao prestižan časopis Nature, jer rešava neke od važnih problema koji su do sada postojali. AI modeli u stanju su da predvide ponašanje atmosfere iz masivnih podataka koje ima na raspolaganju. Trenutno Pangu Weather uglavnom obavlja predviđanje prognoze, a njegova glavna sposobnost jeste da predvidi evoluciju atmosferskih stanja. Naš krajnji cilj je da izgradimo okvir za prognozu vremena sledeće generacije koristeći AI tehnologije za jačanje postojećih sistema predviđanja“, objasnio je dr Tian Ki.

Komentarišući značaj i kvalitet istraživanja koje je sproveo HUAWEI CLOUD, akademski recenzenti iz Nature magazina su objasnili da je Pangu Weather veoma jednostavan za preuzimanje i pokretanje, kao i da se brzo realizuje čak i na desktop računaru.

Ubrzanim razvojem računarske snage u poslednjih 30 godina, tačnost numeričke vremenske prognoze je značajno poboljšana, pružajući preciznija upozorenja o katastrofama i ekstremnim klimatskim promenama. Ipak, za neke važne rezultate i dalje je potrebno dosta vremena, pa su, da bi ubrzali predviđanja, istraživači tražili način kako da koriste metode mašinskog učenja. Nažalost, bez obzira na to što je veštačka inteligencija sve više uvođena u predviđanje prognoze, AI uglavnom nije bio u stanju da predvidi ekstremno vreme kao što su tajfuni.

Zbog svoje brzine, poslednjih godina modeli vremenske prognoze zasnovani na veštačkoj inteligenciji su bili atraktivni, ali im je nedostajala preciznost iz dva razloga. Prvi, postojeći modeli AI meteorološke prognoze zasnovani su na 2D neuronskim mrežama, koje ne mogu dobro da obrađuju neujednačene 3D meteorološke podatke. I drugo, vremenska prognoza srednjeg opsega može sadržati kumulativne grešake u prognozi kada se model poziva previše puta.

Kako Pangu Weather rešava ove izazove

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexandre Debiève)

Tokom naučnih ispitivanja, Pangu Weather model je pokazao veću preciznost u poređenju sa tradicionalnim numeričkim metodama predviđanja za prognoze od jednog sata do 7 dana, sa povećanjem brzine predviđanja od 10.000 puta. Model je u stanju da za samo nekoliko sekundi predvidi najfinije meteorološke podatke uključujući vlažnost, brzinu vetra, temperaturu i pritisak na nivou mora.

Model koristi 3D Earth-Specific Transformer (3DEST) arhitekturu za obradu složenih različitih 3D meteoroloških podataka. Koristeći hijerarhijsku, vremensku strategiju agregacije, model je obučen za različite intervale prognoze koristeći one od jednog sata, tri, šest i 24 sata. Ovo je rezultiralo smanjenjem količine iteracija za predviđanje meteorološkog stanja u određeno vreme i smanjenjem pogrešnih prognoza.

Da bi obučili AI model za određene vremenske intervale, istraživači su obučili 100 epoha (ciklusa) koristeći uzorke vremenskih podataka po satu od 1979. do 2021. godine. Svaki od podmodela zahtevao je 16 dana obuke na 192 grafičke karte. Zahvaljujući ovome Pangu Weather Model sada može da dovrši 24-časovnu globalnu vremensku prognozu za samo 1,4 sekunde na V100 grafičkoj karti, što je poboljšanje od 10.000 puta u poređenju sa tradicionalnim numeričkim predviđanjem.

U cilju kontinuiranog i daljeg unapređenja AI modela vremenske prognoze stabilna Cloud okruženja, radni alati i odgovarajući sistemi operacija i održavanja su, takođe, neophodni, a Huawei ih sve objedinjuje u svojoj ponudi.

Izvor: Huawei

Šta sadrži energetski i klimatski plan Srbije

12.07.2023

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije do 2030. godine predviđa: povećanje kapaciteta obnovljive energije na 45 odsto i smanjenje emisije štetnih gasova za više od 40,4 odsto, kao i unapređnje energetske efikasnosti i postepenu dekarbonizaciju.

Predstavljanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja započelo je u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, naredno će biti u Novom Sadu, a zatim u Nišu.

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike ističe da je ovaj dokument jedan od najvažnijih strateških dokumenata koji definiše proces energetske tranzicije.

“Ovim dokumentom ćemo postaviti ciljeve, prioritete i dinamiku za ono što ćemo raditi u narednim decenijma kako bi obezbedili sigurno snabdevnje, što veću energetsku nezavisnost za naše građane i privredu“, kaže Đedović.

Kako je istakla u našem fokusu je povećanje učešća obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije na 45 odsto, kao i značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.

“Ostvarivanje ovih ciljeva podrazumeva i gradnju novih proizvodnih kapaciteta, uključujući solarne i vetroelektrane ukupnog kapaciteta 3,4 GW, kao i novu gasnu elektranu snage 350 MW“, rekla je ona.

Pročitajte još:

Kako je navela, ukupne investicione potrebe obuhvaćene u scenariju sa dodatnim merama (WAM) iznose približno 10,72 milijardi evra za javni sektor do 2030, a kumulativne investicione potrebe 27,41 milijardi evra do 2030. godine.

„Ostvarivanje ciljeva iz INEKP treba da donese višestruke koristi našim građanima i privredi kroz povećanje BDP, nove poslove za srpska preduzeća i nova radna mesta, sigurno snabdevanje i dostupnost energije kupcima uz više zelene energije i modernizaciju energetskog sektora u skladu sa evropskim standardima“, rekla je Đedović.

Naglasila je i da je integrisani plan jedan od najvažnijih strateških dokumenata kojim se definiše proces energetske tranzicije u Srbiji i da kroz proces javnih konsultacija koje traju do 27. jula Ministarstvo želi da čuje mišljenja, sugestije i predloge koji bi doprineli da se na kraju dobije što kvalitetniji plan.

“Očekujemo da ćemo na jesen usvojiti Integrisani plan. Paralelno se radi i nova Strategija razvoja energetike“, dodala je ministarka.

Đedović je naglasila da je neophodna podrška EU i finansijskih institucija procesu energetske tranzicije u Srbiji kako bi ovaj proces bio finansijski održiv i socijalno pravedan.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), kaže da su energetika i zelena energetska tranzicija najvažnije teme za privredu Srbije i Zapadnog Balkana koje se tiču svakog preduzeća pojedinačno i zato je važno da se kroz dijalog uspostavi društveni konsenzus u kom pravcu naša privreda želi da se razvija i postane deo EU.

Kada je reč o Izveštaju o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, definisani su pozitivni i negativni uticaji koje bi Plan mogao da izazove, kao i mere za povećanje prvih, a smanjenje drugih uticaja. Kako je predstavljeno pozitivni uticaji su zdravija životna sredina i to zbog smanjenja emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte zbog sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, upotrebe čistih tehnologija u termoelektranama, te i zbog pošumljavanja, upravljanja otpadom i drugo.

Negativan uticaj predstavljaće gradnja solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnja velekih hidroelektrana. Kako je objašnjeno zbog gradnje solarnih elektrana može doći do promene namene velikih površina zemljišta, a kada je reč o vetroelektranama, one bi mogle da utiču na zaštićenu ornitofaunu i hiropterofaunu, a javlja se i problem šta raditi sa elisama na kraju njihovog životnog veka. Prema navodima stručnjaka, većina navedenih negativnih uticaja je lokalnog karaktera i vremenski ograničena.

U raspravi u Beogradu je učestvovalo oko 150 predstavnika najvećih energetskih kompanija u Srbiji, kao i NIS-a, EPS-a, EMS-a, resornih ministarstava, banaka, Univerziteta u Beogradu, ambasada, nevladinih organizacija, eksperata strukovnih asocijacija i međunarodnih institucija.

Energetski portal

1...132133134...1.514 Page 133 of 1.514

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM