Home Blog Page 1149

Nastavak saradnje sa Gaspromnjeft kompanijom

Predsednik Vlade Republike Srbije  sastao se danas sa generalnim direktorom PAO Gaspromnjefta Aleksandrom Djukovim, sa kojim je razgovarao o nastavku strateške saradnje Republike Srbije i kompanije Gaspromnjeft na polju energetike.

Premijer Vučić je iskazao zahvalnost na pozitivnim ocenama, i istakao spremnost naše zemlje da se zajednički radi na razvoju kompanije NIS, a time i na razvoju naftne i gasne industrije i energetskog sektora Srbije.

Generalni direktor Gaspromnjefta Aleksandar Djukov pohvalio je dobar poslovni ambijent u Republici Srbiji, njene pozitivne ekonomske reforme i stabilno okruženje za poslovanje.

Na sastanku je, između ostalog, razmatrana podrška daljem razvoju petrohemijskog kompleksa Republike Srbije sa akcentom na preduzeća MSK iz Kikinde i Petrohemija u Pančevu, kao i pomoći koju kompanija Gaspromnjeft može da pruži u snabdevanju sirovinama. Bilo je reči i o projektima obnovljivih izvora energije, kao i o razvoju maloprodajne mreže kompanije NIS u Srbiji.

Izvor: srbija.gov.rs

V.Vukajlović

Više električne energije iz Češke

Ukupna proizvodnja električne energije u Češkoj u 4. kvartalu  2016. bila je za 3,8% veća nego u istom periodu 2015.

Ukupna proizvodnja energije u Češkoj u četvrtom kvartalu 2016. iznosila je 21,9 TW h, što je za 3,8% više nego u istom periodu 2015. godine, pokazuju podaci češke Kancelarije za regulaciju energetike (ERÚ).

Od toga su nuklearne elektrane proizvele 5425 GW h ili za 25,5% više, termoelektrane sa parnim turbinama 12 789 GW h ili za 25,7% više, termoelektrane sa parnim i plinskim turbinama 1540 GW h ili za 44,6% više, hidroelektrane  459 GW h ili za 4,4 % više, reverzibilne hidroelektrane 320 GW h ili za 0,8% više, vetroelektrane 152 GW h ili za 86,4% više i solarne elektrane 209 GW h ili za 4,9% više nego u istom periodu 2015. godine.

Ukupna potrošnja energije u analiziranom razdoblju je takođe porasla i to za 4,9%, na 19,6 TW h.

Istovremeno, češka firme ČKD Blansko Engineering dobila je ugovor za rekonstrukciju pogonskog dela i izgradnju nove turbine u HE Dlouhé Stráně. Posao rekonstrukcije je vredan oko 5,5 mil. evra, a u njemu će sarađivati i slovenački proizvođač hidroenergetske opreme Litostroj Power, javlja češki dnevnik ‘Prague Monitor’.

Izvor: energetika-net.com

V.Vukajlović

Javni poziv za unapređenje životnog okruženja u Zrenjaninu

Zrenjaninski poslovni krug ZREPOK objavio je javni poziv za dodelu sredstava za realizaciju projekata u cilju unapređenja životnog okruženja.

Kako je navedeno, obezbeđena su sredstva u iznosu od 200 hiljada dinara za kupovinu sadnica voćnjaka za osnovne i srednje škole i ukrasnog višegodišnjeg sadnog materijala.

Rok za podnošenje prijava je 28. februar 2017. godine do 16 h.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: zrenjanin.rs

BH-Gas o projektu gasifikacije Bijeljine

Kompanija BH-Gas reagovala je na informacije  da će grad Bijeljina od septembra 2017. godine biti snabdevan prirodnim gasom iz Srbije koji će građani Bijeljine dobijati pod povoljnim uslovima.

Portal Fokus.ba prenosi delove saopštenja. Najprije, da bi se grad Bijeljina snabdevao prirodnim gasom potrebno je izgraditi novi transportni gasovod od Bijeljine do Šepka kojim bi upravljala nova (četvrta) transportna kompanija u BiH. Novi transportni gasovod predstavlja odvojeni deo od postojećeg gasovodnog sistema u BiH i kao takav treba da bude izgrađen u koordinaciji s državom BiH i drugim korisnicima postojećeg gasovodnog sistema. Dosad nije bilo nikakve slične koordinacije – navodi se u saopšenju za javnost iz BH-Gasa.

Iz ove kompanije navode da u poređenju sa državama u okruženju, BiH ima daleko najkraći gasni transportni sistem, a najveći broj transportnih kompanija i to na samo jednom transportnom pravcu (jednoj gasovodnoj cijevi). Naglašavaju da su male transportne kompanije neodržive i to posebno s aspekta obaveznog razdvajanja delatnosti transporta i snabdevanja koje propagira Treći energetski paket Energetske zajednice jugoistočne Evrope i Evropske unije.

U medijskoj objavi, kako dodaju iz BH-Gasa, stoji da će građani Bijeljine biti snabdijevani prirodnim gasom iz Srbije sa cenom istom kao u Srbiji. Iz BH-Gasa pitaju da li to znači da će regulatorno telo iz Srbije određivati cene prirodnog gasa u BiH?

BH-Gas još jednom naglašava da predloženi tekst Energetskog zakona BiH iz oktobra 2016. godine koji obuhvata i regulaciju tržišta prirodnog gasa u BiH ne pruža navedenu mogućnost regulatornom telu na nivou države.

Takav zakon ostavlja mogućnost da entitetski regulatori daju saglasnosti za realizaciju projekata i nastajanju novih transportnih kompanija koji bez plana opterećuju postojeće tržište prirodnog gasa u BiH i na kraju ugrožavaju njegov opstanak. Krajnji korisnici na postojećem gasovodnom sistemu će biti ograničeni u korištenju prirodnog gasa posebno tokom zimskog perioda, a povećanje broja transportnih kompanija na postojećem pravcu snabdevanja će uzrokovati dodatno povećanje cene prirodnog gasa za krajnjeg korisnika – navodi se u saopšenju koje potpisuje direktor BH-Gasa Jasmin Salkić.

Izvor: fokus.ba

V.Vukajlović

BiH izrađuje novu strategiju u oblasti upravljanja otpadom

Ministar zaštite životne sredine i turizma Bosne i Hercegovine gospođa Edita Đapo izjavila je za N1 da će danas biti održana početna radionica Programa izgradnje kapaciteta za dugoročnu održivost u sektoru upravljanja čvrstim otpadom u Bosni i Hercegovini.

Kako je saopštila, cilj programa je izrada nove strategije u oblasti upravljanja otpadom. Navela je da će aktivnosti u ovoj oblasti biti započete ove godine, ali nastavljene i sledeće, jer je do sada trebalo izgraditi 10 regionalnih deponija. Istakla je da Bosna i Hercegovina u ovom pogledu zaostaje za Evropskom unijom, ali ne i za zemljama regiona.

Gospođa Đapo je dodala i da je 69 odsto opština napravilo plan prilagođavanja i zatvaranja divljih deponija.

izvor: ba.n1info.com

Sandra Jovićević

Predstavnici regiona na Trećem Ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu

Ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić  učestvovaće na Trećem Ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora koji se održava u četvrtak, 23. februara 2017. godine u Bakuu, Azerbejdžan.

Ministarka Sekulić će, tokom Ministarskog sastanka, moderirati Panelom na temu “Južni gasni koridor na Balkanu-pogled u budućnost-JAP”.

Organizatori Ministarskog sastanka, okupiće nadležna ministarstva za energetiku Albanije, Bugarske, Hrvatske, Gruzije, Grčke, Italije, Srbije i Turske, više stručne saradnike za energetiku Evropske Unije, Ujedinjenog Kraljevstva, kao i predstavnike kompanije Šah Deniz i učesnike na ekspanziji gasovoda Južni Kavkaz, Trans – anadolijskog i Trans – jadranskog gasovoda.

Sastanak će otvoriti Maroš Šefčovič potpredsednik Evropske Komisije.

Izvor: mek.gov.me

V.Vukajlović

Iran će dnevno prodavati 100.000 barela nafte Rusiji u narednih 15 dana

Iran je najavio u utorak da će početi prodavati 100.000 barela nafte na dan Rusiji u narednih 15 dana, a Rusija će platiti pola u novcu, a pola u robi i uslugama, objavila je Iranska studentska novinska agencija (ISNA).

Izvor: fena.ba

Zaštićena područja nisu isto što i turističke destinacije

„Stanje georaznolikosti se u zadnjih pedeset godina pogoršalo više nego ikad u istoriji čovečanstva. Hrvatska je donekle bila pošteđena od ovih trendova i nacionalni prirodni resursi nisu dosegli toliki nivo da budu ugroženi kao u nekim drugim državama Evropske unije. U zaštiti prirode moramo biti aktivni.

Atraktivnost naše prirode koja svake godine privlači sve veći broj turista u naša zaštićena područja logičan je potencijal za dodatne prihode. No, ne smijemo upasti u zamku da se zaštićenim područjima upravlja kao ‘turističkim’ destinacijama“ – istakao  je ministar zaštite okoline i energetike Hrvatske Slaven Dobrović u pozdravnom govoru na otvorenju dvodnevnog Međunarodnog naučno -stručnog skupa o georaznolikosti, geobaštini i geoturizmu u planinskim područjima u Pećinskom parku Grabovača u Perušiću.

Ministarstvo zaštite okoline i energetike jedan je od pokrovitelja skupa na kojem se okupilo oko 150 stručnjaka i naučnika iz područja zaštite prirode, turizma i speleologije iz Hrvatske i susednih zemalja.

Izvor: mzoip.hr

V.V.

Apsolutni rekord potrošnje električne energije u januaru u Crnoj Gori

Domaćinstva su u januaru potrošila 153.405.027 kWh (kilovatsati) električne energije, što je 15,6 odsto više u odnosu na decembarsku potrošnju. Odnosno 18,4 odsto više u odnosu na potrošnju ostvarenu tokom januara 2016. godine.

Distributivna potrošnja u januaru (domaćinstva i ostala potrošnja) iznosila je 243.441.091 kWh (kilovatsati) električne energije, što je 10,5 odsto više u odnosu na decembarsku potrošnju, odnosno 17 odsto više u odnosu na januar 2016. godine.

Maksimalna dnevna  distributivna potrošnja ostvarena je 10. januara i iznosila je 11.530 MWh, što predstavlja apsolutni rekord dnevne  potrošnje u distributivnom sistemu Crne Gore.

U januaru 2017. najviše su trošila domaćinstva na jugu države, a potrošnja je u odnosu na decembar 2016. godine bila veća za čak 18,8, u Podgorici potrošnja je bila veća za 14,5 odsto, a na severu za 13,4 odsto.

Izvor: epcg.com

V.V.

Cena gasa u Bugarskoj ipak ostaje ista

Bugarsko Povereništvo za regulaciju energetike i vodoprivrede (KEVR) ocenilo je zahtev državne gasne kompanije Bulgargaz za poskupljenjem gasa za 32 odsto neopravdano visokim.

Cena je trebalo biti povećana od 1. aprila 2017. godine, a nakon objave predloga zahteva Bulgargaza, energetski regulator je pozvao kompaniju da potraži interne rezerve i snizi troškove poslovanja.

Energetski regulator upozorio je i da o ceni prirodnog gasa zavise i cene brojnih drugih usluga poput grejanja, električne energije, ali i industrijskih proizvoda.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

SOLARNA DOLINA – Prvi uspešan energetsko efikasno održivi stambeno komercijalni prostor u Srbiji

Dizajnirana i konstruisana u drugom po veličini gradu u Srbiji – Novom Sadu. Dok drugi korak po korak implementiraju energetsku efikasnost u svoje objekte, privatna kompanija “Termo-inženjering” doo je izradio i prezentovao energetski efikasan projekat od 12.500 m². Kompanija je investirala, dizajnirala, projektovala izgradnju ovog projekta, ne samo sa vizijom, nego i jasnim i jedinstvenim planom.

Na celokupnoj teritoriji od 3.6 hektara, 112 stambenih jedinica, veličine od 73 m² do 166 m². Pored stambenih jedinica, ovo tipsko naselje činiće i poslovni prostori, kancelarije na ukupnoj površini od preko 1000m².

Prvih 10 stambenih jedinica su već u fazi izgradnje i već u toku prve polovine 2017. godine biti spremne za useljenje i prodaju. Poslovni prostor, predviđen za kancelarije, treninge, trgovačke objekte i druge aktivnosti, biće završen do oktobra 2017. Naravno, mogu izaći u susret i ostalim zahtevima i željama klijenata. Završni radovi na ovom projektu predviđeni su za 2022. godinu.

Šta Solarnu dolinu čini drugačijom?
» Kompleks zgrada zatvorenog tipa – gde su sigurnost i obezbeđenje na najvišem nivou
» Energetska efikasnost – Zgrade su dizajnirane u B klasi po standardima energetske efikasnosti (energetski utrošak za grejanje na godišnjem nivou je manji od 30 kWh po m2, dok je potrošnja u gradu oko 140 kWh po m2, što znači da su očekivani troškovi oko 4 puta niži nego u objektima koji su povezani na gradski sistem.
» Obnovljivi izvori energije – grejanje, hlađenje, topla voda postignuti su korišćenjem solarnih kolektora, toplotnih pumpi, ekološki čistih izvora energije.
» Digitalni kontrolni merači – omogućuju jasan pregled potrošnje svake stambene jedinice posebno
» Podno centralno grejanje – najperspektivniji način grejanja
» Kvalitetni izolacioni materijali i prozori – omogućavaju odličnu izolaciju i zadržavanje temperatura u objektima.
» Uvek dostupna tehnička služba zao državanje objekata, koja vodi računa o svim aspektima, kao što su sigurnost stanara, održavanje staza za pešake, igrališta za decu, i zelenih površina.

Pored energetske efikasnosti Solarna dolina takođe podržava i zdrav način života. U sklopu projekta postoje i staze za šetanje, vožnju bicikla koje se protežu kroz čitavo naselje. Teretana i ostale sportske aktivnosti. Skoro 200 parking mesta biće obezbeđeno, kako za stanare, tako i za korisnike poslovnih prostora. Predviđen je deo za bio bašte ukoliko stanari žele da proizvode svoju organsko bilje i hranu. Bašte su opremljene sistemom za navodnjavanje i smeštene u delu naselja sa najvećim nivoom insolacije. Baštovan će održavati zelene površine koje nisu iznajmljene.

U toku Master kurs o ZŽS i klimatskim promenama

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović prisustvovala je otvaranju Master kursa namenjenog civilnom sektoru na temu trenutnog statusa pregovora sa Evropskom Unijom u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Master kurs se održava od 20. do 24. februara, u organizaciji Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) a u okviru CSOnnect programa, finansiranog od strane Švedske agencije za međunarodnu razvojnu pomoć (SIDA).

Master kurs je otvoren uvodnim izlaganjem izvršnog direktora REC-a, gospodina Mihaila Dimovskog, koji je u svom obraćanju predstavnicima organizacija dobitnicama grantova u okviru programa CSOnnect, naglasio da je REC upoznat sa složenim sistemom i aktuelnim problemima u životnoj sredini, koji zahtevaju sprovođenje velikih promena i tehničku spremnost svih aktera u procesu. Zakonodavstvo Evropske unije predstavlja jedno od najrazvijenijih i najobimnijih zakonodavstava, koje sadrži veliki broj standarda i regulativa. Pregovarački proces vodi Vlada RS ali organizacije civilnog društva imaju svoju ulogu u procesu i uvid u isti i utiču u doprinosu procesu pridruživanja. Uloga OCD je značajna jer može pripremiti zajednicu i upoznati je sa brojnim direktivama i propisima Evropske unije, istakao je gospodin Dimovski.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Stana Božović je dala podršku aktivnostima REC-a, predstavila je planove Ministarstva i strateška dokumenta i obavestila prisutne o toku pregovaračkog procesa i dodala da je jedan od osnovnih preduslova za ispunjavanja zadataka koji se odnose na poglavlje 27 jeste uključenost šireg društvenog pojasa svih zainteresovanih strana ali i građana kao i njihova aktivna participacija, sa posebnim osvrtom na to da su organizacije civilnog društva, fakulteti, lokalne samouprave i građani partneri Ministarstva u čitavom procesu.

Pored navedenih tema, na Master kursu razgovaraće se i o kvalitetu voda, klimatskim promenama, upravljanju otpadom, kontroli industrijskog zagađenja, zaštiti prirode, horizontalnom zakonodavstvstvu, postojećim skrininig izveštajima i trenutnoj pregovaračkoj poziciji Srbije, nadležnostima, planovima za buduću transpoziciju i izazovima u finansiranju.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Ikea kupuje vetropark u Kanadi

Švedski proizvođač namještaja Ikea planira da kupi vetropark sa 55 turbina u kanadskoj pokrajini Alberti kako bi ublažio otisak ugljen dioksida povezanog sa potrošnjom električne energije u tamošnjim prodavnicama.

Vetropark Wintering Hills kapaciteta je 88 megavata, a smešten je oko 130 km istočno od Kalgarija. Može da proizvede  dovoljno električne energije za 54 velika trgovačka centra ili 26.000 domaćinstava.

Ikea ima desetak prodavnica u Kanadi, a planira da ih otvori još. Ulaganje u obnovljive izvore energije približava Ikeu ostvarenju „globalne ambicije da do 2020. godine proizvodi više energije iz obnovljivih izvora nego što troši“, izjavio je direktor Ikea Kanade Brendan Seale.

Firma je izdvojila 3,2 milijarde dolara za obnovljive izvore energije na globalnom nivou i od 2009. godine potrošila je polovinu tog iznosa.

Sada planiraju da kupe pet godina star vetropark u srcu kanadskog glavnog naftnog proizvodnog područja, od energetske kompanije TransAlte i rudarskog giganta Teck Resourcesa za gotovo 120 miliona  kandskih dolara (92 miliona američkih dolara).

Bit će to drugo Ikeino ulaganje u obnovljive izvore u Alberti, nakon što je u 2013. kupila vetropark kapaciteta 46 megavata u Pincher Creeku.

Njihova dva vetroparka proizvodiće četiri puta više energije nego što kompanija potroši u Kanadi. Očekuje se da će sporazum biti dovršen u sledeće tri sedmice.

Izvor: energetika.ba

V.Vukajlović

Pokrenuta zaštita Predela izuzetnih odlika „Maljen”

Na osnovu člana 42. stav 8. Zakona o zaštiti prirode Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja II kategorije, kao Predeo izuzetnih odlika „Maljen”.

Prirodno područje koje se predlaže za zaštitu nalazi se u zapadnom delu Srbije, na severu Valjevskih planina i obuhvata delove Grada Valjevo i opština Požega, Gornji Milanovac i Mionica. Prostire se na površini od ukupno 10.104,8364 ha, u rasponu od 414 m do 1.104 m nadmorske visine. Prema strukturi površina katastarskih opština po vlasništvu u PIO „Maljen” oko 53 odsto površina zaštićenog područja pripada privatnom vlasništvu, dok državnim i ostalim oblicima vlasništva pripada oko 47 odsto.

Prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja Predeo izuzetnih odlika „Maljen” svrstava se u II kategoriju – pokrajinskog/regionalnog, odnosno velikog značaja.

Prema Uredbi o ekološkoj mreži, područje PIO „Maljen” pripada delu ekološki značajnog područja br. 33 – „Valjevske planine”.

Imajući u vidu postojeće stanje prirodnih vrednosti i očekivane aktivnosti na zaštićenom području, kao i imovinsko-pravne odnose, Zavod za zaštitu prirode Srbije predlaže da upravljanje PIO „Maljen” bude povereno Javnom preduzeću „Srbijašume” iz Beograda.

Postupak zaštite prirodnog područja pokrenut je dana 4.1.2017. godine, kada je Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio studiju zaštite Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao nadležnom organu.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

Samanjena potrošnja energije u odnosu na 1990.

Potrošnja energije u Europskoj uniji (EU) smanjena je u razdoblju od 1990. do 2015., ali je porasla zavisnost  od uvoza fosilnih goriva. Fosilna goriva su  glavni izvor energije i dalje, premda su sve članice smanjile njihov udeo  u potrošnji, pokazao je najnoviji izveštaj Eurostata.

Ukupna potrošnja energije na nivou EU-a u navedenom je razdoblju smanjena za 2,5 posto, na milijardu i 626 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe), objavio je evropska statistička kancelarija u ponedeljak. Visina potrošnje smanjena je i za 11,6 posto u odnosu na najviši nivo postignut  u 2006. od gotovo milijardu i 840 miliona tona ekvivalenta nafte.

Učestvujući sa gotovo tri četvrtine u EU potrošnji energije u 2015. godini, fosilna goriva i dalje predstavljaju daleko najveći izvor energije, premda njihov udeo konstantno opada proteklih deset godina. U 2015. je iznosio 73 posto, nasuprot 83 posto 1990. godine.

Međutim, u istom se razdoblju zavisnost EU-a o uvozu fosilnih goriva povećala  na 73 posto uvezenih fosilnih goriva u 2015., sa svega nešto iznad polovine, odnosno 53 posto u 1990. godini.

Dok je 1990. godine jedna uvezena tona fosilnog goriva dolazila na svaku proizvedenu u EU, do 2015. godine taj je razmer  narastao na tri tone uvezene za svaku proizvedenu u EU, navodi se u saopštenju statističke kancelarije EU.

Nemačka je u 2015. ostala najveći potrošač energije u EU, sa 314 miliona tona ekvivalenta nafte, odnosno 19 posto ukupno potrošene energije u 28-članoj EU.

Slede Francuska, s 253 Mtoe ili 16 posto, Velika Britanija sa 191 ili 12 posto te Italija, sa 156 ili 10 posto. U poređenju  sa 1990. najveći pad potrošnje energije u 2015. zebeležen je u tri baltičke zemlje – u Litvaniji, za 57 posto, u Latoniji za 45 i u Estoniji za 37 posto.

U Hrvatskoj je potrošnja u tome razdoblju smanjena za gotovo 12 posto, na 8,5 miliona tona ekvivalenta nafte u 2015. godini.

Nasuprot njima, najveći rast potrošnje zabeležen  je na Kipru, za 41 posto, u Irskoj za 38. U Španiji i Austriji za 35, odnosno 33 posto.

Izvor: energetika.ba

V.Vukajlović

Predstavljena studija korišćenja geotermalne energije u Bogatiću

Tim sa Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu predstavio je u Bogatiću Studiju mogućnosti korišćenja hidrogeotermalne energije za potrebe daljinskog grejanja objekata javne namene u Bogatiću.

Studija je urađena zbog sagledavanja mogućnosti instalacije geotermalnog daljinskog sistema grejanja na području naselja Bogatić, a u cilju koncipiranja optimalnog i finansijski prihvatljivog rešenja. Predmet studije bila su tri elementa sistema: resurs, termotehničke instalacije sa toplovodnom mrežom i korisnici. Troškovi izgradnje toplovodne mreže iznosiće 596.100 evra, a realizacijom projekta na sistem će biti priključeni objekti PU „Slava Ković”, OŠ „Mika Mitrović”, Mačvanske srednje škole, Opštine, Centra za socijalni rad, Osnovnog suda, JKP-a i Policijske stanice.

Profesor Dejan Milenić izjavio je da je geotermalni potencijal na teritoriji opštine Bogatić prvi put utvrđen još 1984. godine. U studiji je krenuo od toga u kakvom su stanju objekti javne namene, upoređeni su gubici, dobici i veličine prostora koji se zagreva. Tehno-ekonomskom analizom utvrđeno je da se ovim projektom značajno mogu smanjiti dosadašnji troškovi grejanja. Proverene su raspoložive količine iz bušotine i odlučeno je da se iskoristi se izvor BB1 koji se nalazi u gradskoj zoni i utvrđeno je da sa njega možemo da dobijemo količinu vode, koja je limitirana na temperaturu od 20⁰C, dok ostaje mogućnost da nakon prolaska kroz sve sisteme izmenjivača zadržimoprotok od 25l u sekundi sa 55⁰C za neke druge namene.

Predsednik opštine Bogatić gospodin Nenad Beserovac istakao je da je prezentacijom Studije načinjen ključni korak ka konačnoj realizaciji ovog projekta. Ostalo je da se uradi idejno rešenje i obezbede lokacijski uslovi, pošto nema više ni administrativnih ni finansijskih problema da se ovaj projekat realizuje.

Opština Bogatić jedna je od tri koja je 2012. godine, na osnovu tadašnje studije izvodljivosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine, ušla u izbor za finansiranje toplifikacije javnih ustanova iz sredstava Evropske unije. Godinu dana kasnije urađena je sanacija bušotine BB1 u Bogatiću, a potom su stvoreni preduslovi za JKP „Bogatić” da četiri puta godišnje vrši merenja temperature i pritiska na bušotini.

izvor: bogatic.rs

Sandra Jovićević

1...1.1481.1491.150...1.522Page 1.149 of 1.522

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs