Za Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 485 miliona dinara

04.04.2018

15062017_Mirovic_Kanal 02_5238_7360 — Foto: vodevojvodine.com

Za održavanje i funkcionisanje Hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav, u toku 2018. godine, biće izdvojeno oko 485 miliona dinara. Ove godine, između ostalog, biće uređena deonica Kikindskog kanala, remontovana hidromašinska oprema na jednom polju Brane na Tisi, plovnom mehanizacijom će biti uklonjeno 265 hiljada kubika mulja iz kanala u Bačkoj i Banatu, pokošeno na stotine hiljada kvadrata trske i šiblja.

Samo za uređenje kanala Bački Petrovac – Karavukovo, na lokacijama kod Čelareva, Tovariševa i Nove Gajdobre i uređenje oko četiri kilometra kanala Vrbas – Bezdan, biće izdvojeno oko 57 miliona dinara. Ovi radovi trebalo bi da poboljšaju odvodnjavanje na tom području, ali i da stvore preduslove za navodnjavanje ukoliko se za tim ukaže potreba. Za održavanje i funkcionisanje građevinskih objekta i elektroopreme na postrojenjima hidrosistema planirano je skoro 65 miliona dinara. Međutim, u narednom periodu, pre svega zbog vremenske istrošenosti, za te namene moraće se izdvajati više novca.

Iz godine u godinu sve više se radi na izmuljenju, a pored plovnih, sve više se koriste i suvozemni bageri. Primera radi, tokom 2017. godine izmuljeno 130.000 kubika mulja više nego prethodne godine.

Ove godine nastavlja se i dobra saradnja kroz INTERREG IPA program prekogranične saradnje sa Mađarskom i Rumunijom. Radovi i aktivnosti koji će biti započeti u toku ove godine vrede skoro 170 miliona dinara. Iz donacija Evropske unije obezbeđuje se 85, a iz sopstvenih sredstava preostalih 15 procenata. Od tog novca biće rekonstruisana brodska prevodnice Bezdan, sanirana prevodnica i ustava Šebešfok, saniran hidročvor Klek. Na Begeju će biti izgrađena radno – inspekciona i biciklistička staza, a Zrenjanin će dobiti plivajući dok.

Sve ove aktivnosti izvode u cilju poboljšanja uslova snabdevanja vodom bačkog dela HS DTD, povećanja hidroenergetskih potencijala i propusne moći kanalske mreže, ali i radi poboljšanja uslova plovidbe, brige o životnoj sredini i razvoja nautičkog turizma.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

Obeležen Dan Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode

04.04.2018

IMG_6248-2397-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: pzzp.rs

U utorak 3. aprila 2018.godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je svečano obeležio 52. godine uspešnog rada i postojanja. Zavod je osnovan i započeo je sa radom 1. aprila 1966. godine, sa sedištem u Novom Sadu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Jedno vreme je bio u sastavu Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao Odeljenje u Novom Sadu, a reosnovan je Odlukom Skupštine AP Vojvodine 16. februara 2010. godine, i sa radom započeo 1. aprila 2010. godine.

Mnogobrojne goste i zvanice u amfiteatru Zavoda su pozdravili dr Branislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, Brankica Tabak, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, Milena Nedelјkov – predsednica Upravnog odbora Zavoda i dr Bilјana Panjković – direktorica Zavoda. Direktorica Zavoda dr Panjković je iznela rezultate rada institucije u 2017.godini i navela smernice za budući rad zavoda. Istakla je da je Zavod svojim aktivnostima doprineo da se u 2017.godini zaštita u Vojvodini sprovede na 6,56 odsto teritorije (141014 ha) i da broj zaštićenih prirodnih dobara u APV bude 132. Radom na uspostavlјanju Ekološke mreže Zavod je prikupio podatke o staništima zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta i identifikovao nove prostorne celine. Do sada su izdvojene 696 staništa divlјih vrsta unutar ekološke mreže. Direktorica je istakla da je Zavod izradio i nove studije zaštite prirode i to: PIO „Gornja Mostonga”, SP „Stablo pterokarije u Sremskim Karlovcima”, SP „Stratigrafski profil Filijala Beočin”, SP „Lesni profil kod Starog Slankamena”, SP „Stari park u Vlajkovcu”, SP „Mešoviti drvored platana u Odžacima”, SP „Američki platan na Sajlovu” i SP „Američki platan u letnjikovcu Eparhije Bačke u Novom Sadu”. Kada se proglasi zaštita na ovim prostorima povećaće se površina pod zaštićenim dobrima za oko 3600 ha.

U promotivnom delu programa prezentovana je projektna aktivnost Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, a govorio je Marko Tucakov, samostalni stručni saradnik za međunarodnu saradnju i upravlјanje projektima. On je istakao da se Zavod bavi projektima zbog lakšeg rešavanja problema u zaštiti prirode uz primenu novih metodologija i rešenja. Naveo je da pet od šest projekata koje trentno radi Zavod finansira Evropska Unija, a jedan finansira vlada zemlje članice (Nemačke) putem svoje agencije za međunarodnu razvojnu pomoć. O svakom od šest aktuelnih projekata govorili su rukovodioci projekata: coopMDD, Marko Tucakov, samostalni stručni saradnik za međunarodnu saradnju i upravlјanje projektima, PANNONEAGLE, mr Nikola Stojnić, načelnik odelјenja za zaštitu staništa i vrsta, SeNs WETLANDS, Klara Sabadoš, samostalni stručni saradnik za zaštitu iz oblasti ekologije, Eco WET, Vladimir Dobretić, samostalni stručni saradnik za zaštitu iz oblasti herpetologije, PANNONSTEPPES, mr Nikola Stojnić i GIZ ESAV, Alen Kiš, samostalni stručni saradnik za zaštitu šuma.

Dodeljena je i jedna jubilarnih nagrada kolegi Ranku Periću, samostalnom stručnom saradniku za zaštitu prirode iz oblasti botanike, za deset godina uspešnog rada u Zavodu.

Nakon stručnog dela skupa, u izložbenom prostoru Zavoda je otvorena foto izložbe pod nazivom „OKRUŽENI PRIRODOM” autora Mikeš Bencea. Izložba će biti otvorena narednih mesec dana.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Problem koji se ignoriše – buka u gradovima

04.04.2018

Konstantno brujanje saobraćaja, neprekidna buka sa gradilišta, sirene, zvučnici, razglasi, svi ti zvukovi grada su većini ljudi jako iritirajući.

Ali, takođe su i opasni. Svetska zdravstvena organizacija opisala je zagađenje bukom kao potcenjenu opasnost koja može prouzrokovati oštećenje sluha, kardiovaskularne probleme, poteškoće sa pamćenjem, stres i depresiju. Neki stručnjaci za buku imaju malo ekstremnije stavove i tvrde kako nas konstantna buka polako ubija.

„Zagađenje bukom prouzrokuje hipertenziju, dijabetes, prekomernu kilažu, srčane i moždane udare,“ kaže Dr Danijel Fink, predsednik organizacije Tiha koalicija (Quiet Coalition), koja se sastoji od stručnjaka za zdravlje i zakone a bavi se tematikom okolišnog zagađenja bukom.

Zagađenje bukom je često glavni uzrok smanjenja kvaliteta života u velikim gradovima koji su budni 24 časa, kao što je na primer Njujork, gde je podneto više od 200 000 žalbi na buku u 2016. godini. Buka pre svega prouzrokuje stres koji ima vrlo negativne posledice po zdravlje. Iako ne postoji mnogo podataka o uticaju buke na mentalno zdravlje neka istraživanja su pokazala da se jaka buka dovodi u vezu sa većim rizikom od dapresije i anksioznosti kod većine ljudi.

Nedavno obavljena studija koju su sproveli eksperti sa Američkog fakulteta za kardiologiju, povezuje zagađenje bukom sa kardiovaskularnim problemima koji nastaju kao odgovor tela na buku, u vidu ispuštanja kortizola, hormona stresa koji kada se ispušta u prekomernim količinama oštećuje krvne sudove.

Na konferenciji Evropske komisije koja je održana u aprilu 2017. godine buka je okarakterisana kao „tihi ubica“ sa potencijalno drastičnim posledicama po naše fizičko i mentalno zdravlje. Uprkos tome, ovaj problem je vrlo često neprijavljen i podcenjen.

Dr Ein King, profesor akustike i autor knjige „Okolišno zagađenje bukom“, naziva buku polutantom koji biva ignorisan i smatra da buku ne razumeju ni oni koji je stvaraju, ni donosioci odluka kao ni opšta poplacija. Najviše zabrinjava uticaj buke na decu. „Istraživanja su pokazala da izlaganje buci kod dece stvara poteškoće u čitanju, pažnji i rešavanju problema i memoriji.“

Postoji debata o tome koliko buke je zapravo bezbedno. U svom priručniku „Neka slušanje bude bezbedno“, Svetska zdravstvena organizacija navodi da je najveći bezbedni nivo buke onaj od 85 decibela i to maksimum 8 sati. Jedan auto proizvodi buku od 70 decibela, bušilica 100 a avion koji poleće 120 decibela. Nedavni BBC-jev izveštaj govori da su delovi Londona toliko bučni da mogu da oštete sluh ljudi bukom koja je uglavnom veća od 105 decibela.

Zabrinuti zbog rizika od gubitka sluha, prošle godine švedska organizacija Mimi Hearing Techonologies napravila je svetski indeks buke sa podacima o zagađenju u preko 50 gradova. Njihovo istraživanje pokazalo je da u proseku, osoba koja živi u okruženju zagađenom bukom, ima sluh kao da je 10 do 20 godina starija.

Guandžou u Kini je grad sa najvećim zagađenjem bukom u svetu a prate ga Kairo, Pariz, Peking i Delhi. Od 50 gradova Cirih je imao najmanje zagađenja bukom.

Uzimajući u obzir da je saobraćaj najveći izvor buke Evropska unija se protiv buke bori svojim strategijama koje podrazumevaju bolji menadžment saobraćaja, električna vozila, ograničenja brzine i zvučne barijere.

„Najlakše je boriti se sa bukom u njenom izvoru. Kada bi sva vozila u gradovima bila električna zagađenje bukom bi bilo drastično smanjeno“, kaže King.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Za šest godina, istopio se komad Antarktika veličine Londona

04.04.2018

Istraživači sa Univerziteta u Lidsu, iz Ujedinjenog Kraljevstva, objavili su da se, usled toplih okeanskih voda u kojima pluta, led na Antarktiku topi. U periodu od 2010. do 2016. godine, Severni okean otopio je oko hiljadu i po kvadratnih kilometara ovog kontinenta. To je površina engleskog regiona Širi London, koji predstavlja najveću urbanu zonu u Evropskoj uniji.

Nestajanje leda nesagledivo je ljudskim okom jer se dešava ispod nivoa okeana i stoga su nalazi engleskih naučnika vrlo značajni. Tim je kreirao i mapu na kojoj je prikazano pomeranje “linije uzemljenja” antarktičkog kontinenta. Na osam od šezdeset pet najvećih glečera Antarktika Englezi su uočili su njeno preterano odstupanje.

Tempo topljenja velikih ledenih masa od poslednjeg ledenog doba iznosi približno 25 metara godišnje, međutim, “linija uzemljenja” povlači se 5 puta većom brzinom, tvrde autori izveštaja. Iako je većim delom stabilna, 3,3 istočnih i 21,7 odsto zapadnih granica kontinenta je pod pretnjom iščezavanja, zajedno sa 9,5 odsto poluostrva.

Ova studija mogla bi da bude manifest budućeg porasta mora. Promene impliciraju da će doprinos Antarktika povećanju uskoro potencijalno da nadmaši doprinos Grenlanda.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

GORAN TRIVAN, Ministar zaštite životne sredine: Moramo da čuvamo granu na kojoj sedimo

04.04.2018

20171218_111824 — Foto: Kabinet ministra zaštite životne sredine

Pojam „održivi razvoj” potiče iz šumarstva i ukratko, podrazumeva da čovek može poseći onoliko starih stabala koliko je novih zasadio. U pokušaju da dođemo do odgovora na pitanje o tome da li smo zaista previše „stabala” posekli, razgovarali smo Goranom Trivanom, ministrom zaštite životne sredine.

EP: Kad pričamo o štetnosti čovekovog uticaja na životnu sredinu, da li biste rekli da sada već sečemo i granu na kojoj sedimo?

Goran Trivan: Uspešno je sečemo. Ne zvuči optimistično, ali to je realno. Ako uzmete u obzir da se civilizacija bavi strategijom održivog razvoja pedesetak godina kao i rezultate koji su u međuvremenu dostignuti, činjenica je da ima pomaka u raznim oblastima, od izgradnje do emisije CO2. Međutim, to su sporadični uspesi koji zapravo jesu paradigma neuspeha. Pedeset godina se odvija proces očuvanja sredine, a srednja godišnja temperatura ipak raste. Iako sam ja optimista po prirodi, u ovome sam vrlo realan. Potrebno je beskompromisno sagledati prošlost da biste znali šta da radite. Prema mom mišljenju, civilizacija pravi katastrofalne greške koje neće moći da se isprave u kratkom roku. Tu se vraćamo na koncept kojim se ekologija diči – misli globalno, deluj lokalno. Potrebno je da se vratimo korenima i prirodi, zapravo samom životu. U tom smislu, pošumljavanje je idealno rešenje. To je najjednostavniji, najjeftiniji i najefikasniji način da se posledice klimatskih promena ublaže. Trebalo bi imati u vidu da promene klime nisu samo posledica delovanja čoveka, već da se one takođe dešavaju milionima godina na planeti i mimo čovekovog uticaja. Ipak, čovek je svakako presudno doprineo tome da se te promene brže osete i vide.

Dok sam bio na mestu Gradskog sekretara za zaštitu životne sredine u Beogradu, mogao sam da eksperimentišem sa ovom idejom o pošumljavanju. U periodu od šest godina mi smo pošumili više od 700 hektara novih površina u Beogradu. To nije dovoljno, ali sigurno je mnogo bolje od toga da ništa nismo uradili. Ovaj efekat će osetiti naša deca za deset godina, ako budemo vodili računa o svakom drvetu i ako zamenimo svako stablo koje se osuši. To čak i ne košta mnogo.

EP: Da li vam se čini da je javnost dovoljno upoznata sa onim što ste do sada postigli na mestu Gradskog sekretara za zaštitu životne sredine?

Goran Trivan: Nisam radio sa ciljem da neko primeti i prizna moje napore, već iz ubeđenja da svaka pozitivna promena koju unesem u životno okruženje nastavlja da živi. Ipak, moj tim i ja smo shvatili da naše aktivnosti nisu bile dovoljno poznate u javnosti. Da bi rezultat našeg truda mogao da dopre do većeg broja ljudi, mi već par godina polako menjamo pristup. Tu dolazimo sada do moje omiljenog stanovišta – bez medija i civilnog sektora nema značajnih rezultata.

EP: Koliko su donosioci odluka svesni da su aktivnosti na planu očuvanja životne sredine od ključnog značaja?

Goran Trivan: U svakom gradu postoje dve kategorije ljudi. Jedno su sasvim obični i čestiti građani, a drugo su sasvim čestiti i neobični građani koji su na funkcijama i oni moraju da znaju šta smo mi do sada postigli. Takođe, moraju da imaju svest da ništa ne počinje od njih, već da svi mi dolazimo na mesta ljudi koji su pre nas već nešto postigli. Tako sam ja nasledio prethodnog sekretara Branislava Božovića koji je inicirao donošenje strategije pošumljavanja u Beogradu. A on čak nije ni šumarski inženjer, već geolog, ali je očigledno znao šta radi. Ja sam se oslonio na rezultat njegovog rada i nastavio dalje sa pošumljavanjem Beograda. Rezultat je očigledan, stoga svi moramo da razmišljamo o tome da nismo ostrva i da ništa ne počinje od nas. Mi smo deo niza.

EP: Do koje mere je koncept održivog razvoja primenljiv u Srbiji i koji su načini za njegovu implementaciju u sadašnjem trenutku?

Goran Trivan: Ne volim da koristim sintagmu održivi razvoj jer je sama strategija održivog razvoja na globalnom nivou kompromitovana. Međutim, razvoj može postojati na praktičan način, bez velike filozofije, poput onoga što sam ja radio kroz pošumljavanje u Beogradu.

Srbija zaostaje za razvijenim evropskim zemljama u oblasti održivog razvoja dvadeset pet godina. To može delovati deprimirajuće, premda može biti i inspirativno. Mi smo posmatrali šta su radile razvijene zemlje u prethodnih par decenija, shvatili smo šta su preskočili, pa zato mogu da kažem da mi imamo priliku da u dve, tri kaskade pređemo put kojim su oni dugo prolazili. I to će se desiti. U tehnološkom smislu njima je bilo potrebno dosta vremena da savladaju sve izazove. Nama neće biti potrebno toliko vremena. Na primer, u Beogradu je osnovan fond za energetsku efikasnost o kome niste mogli ni da sanjate pre deset godina. Iz tog fonda se rade fasade – što podrazumeva izolaciju, brojne druge mere energetske efikasnosti, a naposletku i estetsko uređenje.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Ceo intervju možete pročitati pročitati u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.

Objavljen statistički energetski bilans za BiH

04.04.2018

Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavila je po prvi put saopštenje “Ukupni statistički energetski bilans za Bosnu i Hercegovinu za seriju godina 2014-2016“, uključujući i reviziju ukupnog statističkog bilansa za 2014. godinu.

Statistički energetski bilans omogućava analizu i planiranje razvoja i eventualnog restrukturiranja kapaciteta za proizvodnju, transformaciju, transport i distribuciju energije. Bilans je prikazan isključivo u energetskim jedinicama, bez fizičkih jedinica.

Saopštenje sadrži godišnje podatke o proizvodnji, uvozu, izvozu, transformaciji, utrošku i raspodeli uglja, nafte i naftnih derivata, prirodnog gasa, biomase, električne energije i toplote u Bosni i Hercegovini.

Metodologija za prikupljanje podataka za izradu energetskih bilansa, njihova forma i sadržaj usklađeni su sa standardima i preporukama Međunarodne Agencije za energiju ( IEA), Eurostat-a i OECD-a.

Bilans možete pogledati na sledećem linku.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Divlje deponije u Nikšiću biće snimljene VR tehnologijom

04.04.2018

Divlje deponije u Nikšiću uskoro će biti snimljene VR tehnologijom u okviru projekta „Umetnost reciklaže“, koji realizuje NVO TNT.

Tako će dugogodišnji nikšićki ekološki aktivisti kroz promociju reciklaže, upcycling-a, građanskih akcija, oslikati trenutnu sliku eko umetničkog aktivizma u Crnoj Gori. Iz NVO TNT naveli su da ovim projektom doprinose informisanju i podizanju svesti građana o upravljanju otpadom.

Projekat „Umetnost reciklaže“ proglašen je za najbolji ekološki projekat na šestom godišnjem konkursu Pivare „Trebjesa“ i njegovu realizaciju ova kompanija finansira sa 10.000 evra.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Četvrta po redu javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama

04.04.2018

20180403_121956 — Foto: ekologija.gov.rs

U prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu, održana je četvrta po redu javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama.

Skupu su prisustvovali predstavnici zainteresovane i stručne javnosti, kojima se obratio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, i tom prilikom istakao veliki značaj donošenja Zakona o klimatskim promenama. Svi segmenti rada i života u Srbiji moraće da budu prilagođeni međunarodnim ekološkim standardima i potrebama, kao što je ograničenje emisije ugljen-dioksida i svih drugih gasova sa efektom staklene bašte. Potrebno je da se privreda i društvo prilagode svim standardima koji su važni da bi zaista mogli da odgovorimo na posledice klimatskih promena koje su već na delu, rekao je ministar. Srbija je do sada preduzela dosta koraka u borbi protiv klimatskih promena, ali to nije dovoljno, potrebno je usvojiti Zakon i čitav niz mera, akcionih planova i programa koji će svi primenjivati.

Obraćajući se skupu, ministar je naglasio da je pošumljavanje jedan od najefektnijih i najvažnijih načina da ublažimo posledice klimatskih promena. Ako danas krenemo sa pošumljavanjem, efekte možemo očekivati najranije za 10 do 15 godina, tako da se nameće pitanje šta čekamo.

Ovim Zakonom planiramo da ekološke međunarodne standarde podignemo na što viši nivo u Srbiji, ali na nivo koji je moguće ispratiti u našoj državi. Hoćemo da donesemo zakon koji je primenjiv i čije ćemo sprovođenje kontrolisati uz pomoć inspekcijskog nadzora. Ako se za par godina ispostavi da svi primenjujemo te standarde, onda ćemo ih podizati na još viši nivo, rekao je Trivan. Analize na svetskom nivou govore da je region u kome se Srbija nalazi jedan od područja koji će zapravo biti najpogođeniji klimatskim promenama, zato što srednja godišnja temperatura raste brže nego u većini ostalih regiona. Ako su prognoze međunarodnih stručnjaka tačne, mi moramo da požurimo sa donošenjem ovog Zakona, samim tim i sprovođenjem svih mera, objasnio je ministar.

Zakon o klimatskim promenama nameće standard i postaje paradigma bolje budućnosti Srbije, zato svi zajedno moramo da radimo na njegovoj primeni, radi kvalitetnijeg života, sopstvenog zdravlja i opstanka čitave planete, zaključio je ministar Trivan na skupu.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Prijava za zelene inovacione vaučere do 30.4.

04.04.2018

Zeleniinovacionivauceri — Foto: Milisav Pajević

Program zelenih inovacionih vaučera pomaže malim i srednjim preduzećima da pristupe uslugama istraživanja i razvoja neophodnim za razvoj i unapređenje svojih proizvoda i tehnologija u cilju smanjivanja uticaja na životnu sredinu i efikasniju upotrebu resursa (energije, vode i materijala).

Preduzeća koja ispunjavaju uslove se mogu prijaviti za zeleni inovacioni vaučer vrednosti do 20 hiljada evra koji pokriva do 90 procenata troškova spoljnih usluga istraživanja i razvoja (bez PDV-a). Od preduzeća se očekuje da pokriju najmanje 10 procenata troškova iz svojih izvora finansiranja. Minimalna vrednost usluga istraživanja i razvoja je 4 hiljade evra (bez PDV-a).

Preko 70 preduzeća širom Srbije i iz raznih industrija u saradnji sa svojim istraživačko-razvojnim organizacijama podnelo je prijave u okviru prvog poziva koji je zatvoren 31. januara 2018. Tim EBRD-a zadužen za ocenjivanje predloga projekata odobrio je prvih 10 projekata koji će dobiti bespovratna sredstva u ukupnoj vrednosti od 150 hiljada evra.

Drugi poziv za prijave je otvoren od 13. marta do 30. aprila 2018. godine.

Zainteresovana preduzeća u saradnji sa izabranom istraživačko-razvojnom organizacijom treba da popune prijavni obrazac, na sledećem linku: http://inovacionivauceri.ebrd.rs/givs-application.docx, i pošalju na inovacionivauceri@ebrd.rs.

Više informacija pogledajte na: https://energetskiportal.rs/konkursi/drugi-poziv-za-prijave-za-zelene-inovacione-vaucere-od-13-marta-do-30-aprila-2018/.

U funkciji sistem javnog iznajmljivanja bicikala u Banjaluci

04.04.2018

ACO_9126-580x490 — Foto: banjaluka.rs.ba

Banja Luka se pridružila velikoj porodici svetskih gradova koji koriste sistem za javno iznajmljivanje bicikala. Gradonačelnik Banje Luke Igor Radojičić, ozvaničio je početak rada ovog sistema pod nazivom „BL bike“. Prvi korisnici sistema postali su banjalučki studenti kojima je gradonačelnik Radojičić uručio korisničke kartice.

U izjavi novinarima Radojičić je naglasio da je Banja Luka postala deo globalnog sistema, tzv. bike sheringa i da je 150. grad u svetu koji koristi sistem Next bike. Na četiri lokacije u gradu je ponuđeno 30 bicikala. Cene iznajmljivanja su popularne, godišnja karta iznosi 20 KM, a mesečna pet. Cilj je popularizacija zdravog načina života, da što više koristimo zdrave oblike prevoza, a što manje motorna vozila, rekao je Radojičić i dodao da se u ovaj projekat uklapa i usvajanje regulacionog plana za uži centar grada kojim je predviđeno sklanjanje gotovo svih parkinga sa saobraćajnica što će omogućiti više mesta za biciklističke i pešačke staze.

Menadžer kompanije Nextbike Sebastijan Slebuh iz Lajpciga, zahvalio je na toploj dobrodošlici i rekao da je njihova vizija da svet učine naklonjenijim zdravim i ekološki prihvatljivim načinima prevoza.

Zainteresovani korisnici mogu se registrovati putem interneta, preko mobilne aplikacije, direktno na terminalu ili dolaskom u prostorije Odeljenja za saobraćaj i puteve. Grad je organizovao i nagradnu igru putem Fejsbuka u okviru koje će biti podeljeno 5 godišnjih kartica.

izvor: banjaluka.rs.ba

Sandra Jovićević

Novosadska Čistoća objavila raspored odnošenja baštenskog i kabastog otpada

04.04.2018

bastenski_otpad-660x300 — Foto: cistocans.co.rs

Javno komunalno preduzeće Čistoća iz Novog Sada objavilo je kalendar odnošenja baštenskog otpada i raspored odnošenja kabastog otpada.

Kalendar odnošenja baštenskog otpada odnosi se na celu 2018. godinu, dok je raspored odnošenja kabastog otpada objavljen samo za period do kraja maja, kada se i završava akcija prolećnog uklanjanja otpada.

Kalendar baštenskog otpada možete pogledati na sledećem linku.

Raspored odnošenja baštenskog otpada možete pogledati na sledećem linku.

izvor: cistocans.co.rs

Sandra Jovićević

Grad Beč dobio nagradu Evropske unije za mobilnost

03.04.2018

Wien, 2016, Copyright www.peterrigaud.com — Foto: WienTourismus/Peter Rigaud

Nezavisni stručni žiri Evropske unije sastavljen od stručnjaka iz oblasti saobraćaja izabrao je među 2.500 gradova Beč kao najbolji grad za podsticaj ekološke mobilnosti. Pored Beča nominovani su bili Prag i Granada u Španiji.

Tokom 2017. godine Grad Beč podsticao je brojnim inicijativama i infrastrukturnim merama ekološki i multimodalni saobraćaj. Manifestacije i kampanje motivisale su Bečlije da idu pešice, voze bicikl i koriste javni prevoz za šta je Evropska komisija dodelila nagradu „European Mobility Week Award“.

Stručni žiri je posebno istakao sledeće inicijative: „Streetlife Festival“, koji je inicirala bečka Agencija za mobilnost, podsticaj za korišćenje transportnih bicikala koji je uveden 2017. godine, inicijativa „Opštinski bicikl“ kao i preuređenje trga „Getreidemarkt“. Takođe je pozitivno ocenjena raznovrsna ponuda Beča tokom Evropske nedelje mobilnosti od 16. do 21. septembra 2017. godine. U čitavom gradu građani su mogli da učestvuju na više od 50 manifestacija na temu održive mobilnosti.

Međunarodna kampanja za podsticaj održive mobilnosti – „Evropska nedelja mobilnosti“ održava se svake godine između 16. i 22. septembra. Raznim manifestacijama i akcijama u javnosti podstiče se vožnja biciklom, pešačenje i korišćenje javnog saobraćaja.

Najveća svetska pustinja nadmašuje rekord u površini

03.04.2018

Saharska pustinja zauzima severnoafričko prostranstvo od 9,2 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike veličina Kine, a u budućnosti se, zbog njene tendencije rasta, očekuje da će ono da bude još veće, što predstavlja teške vesti za stanovnike Sahela koji će na račun peska izgubiti dragoceno obradivo zemljište.

Prema novom istraživanju Nacionalne naučne fondacije na Univerzitetu u Merilendu, u Sjedinjenim Američkim Državama, granice Sahare su u odnosu na 1920. godinu porasle za otprilike 10 odsto. Kako je navedeno u sažetku, širenje pustinje predstavlja pretnju osetljivim ekosistemima savana i stanovništvu na njenim obodima čiji životi se oslanjaju na poljoprivredu.

Naučnici su analizirali podatke o padavinama u Africi na godišnjem nivou, od 1920. do 2013. Pustinje se definišu kao područja koja tokom godinu dana iskuse oko 10cm kiše, a prema rezultatima mnoge oblasti afričkog kontinenta mogu da se opišu na ovaj način.

Prirodni klimatski ciklusi poput Atlanske multidecenijske i Pacifičke decenijske oscilacije imali su ključnu dvotrećinsku ulogu u ovom procesu. Preostala trećina pripisuje se ljudima kao izazivačima i katalizatorima klimatskih promena. Naučnici su objasnili kako se pustinje obično formiraju u suptropskim podnebljima izloženim uticaju Hedli cirkulaciji s ekvatora. Njena oblast delovanja se, usled promena klime, proširuje čime se stvara mogućnost nastanka sušnih peskovitih zona na severu afričkog kontinenta.

Jedna od najvećih nepravdi našeg vremena je, prema tvrdnjama naučnika, da negativne posledice izmene klimatskih obrazaca najviše osećaju Afrikanci koji im najmanje doprinose.

Iako se tim američkih istraživača koncentrisao na situaciju u Sahari, tvrde da su njihovi nalazi primenjivi i na ostale svetske pustinje.

Jelena Kozbašić

Deo Banjaluke dobija LED rasvetu

03.04.2018

Postojeća rasveta na putu za Banj brdo u Banjaluci biće zamenjena LED rasvetom. U okviru priprema za rekonstrukciju rasvete na ovoj deonici, tačnije u Ulici Put banjalučkog odreda, nadležno Odeljenje za komunalne poslove raspisalo je javnu nabavku za izbor izvođača radova.

Kako su naveli u odeljenju, procenjena vrednost ovog posla iznosi 40.000 KM, a u toku je izrada Studije izvodljivosti prelaska postojeće na LED rasvetu u Banja Luci iz donacije Evropske banke za obnovu i razvoj, koja plaća konsultante za izradu tog dokumenta. Kako je planirano, postavljanje energetski efikasnije LED tehnologije za početak će biti ograničeno na nekoliko ulica, kako bi se videli efekti.

Kada je reč o izdvajanjima iz gradskog budžeta, za novu rasvetu i rekonstrukciju postojeće ove godine planirano je ukupno 130.000 KM. Tenderi za izbor izvođača su već pripremljeni i ovih dana se očekuje objavljivanje za izgradnju javne rasvete u ograncima ulica: Novaka Pivaševića, Nenada Kostića, Koste Vojinovića, Vojvode Uroša Drenovića, Priječani, Kupreška i Prvog krajiškog proleterskog bataljona. Sredstva su predviđena i za novo osvetljenje na seoskom području, pa se očekuje i raspisivanje javne nabavke za postavljanje rasvete na području mesnih zajednica: Borkovići, Bronzani Majdan, Goleši, Piskavica, Potkozarje i Saračica.

Nadležno odeljenje ove godine planira da nabavi i sistem za nadzor i upravljanje javnom rasvetom koji će da smanji troškove potrošnje električne energije i održavanja. Vrednost ovog sistema procenjuje se na oko 60.000 KM.

izvor: banjaluka.rs.ba

Sandra Jovićević

Modernizacija Pogona Bitumen u Rafineriji nafte Pančevo

03.04.2018

U okviru konstantnog unapređenja rafinerijske prerade kompanija NIS je uspešno modernizovala sistem utovara bitumena na Pogonu Bitumen u Rafineriji nafte Pančevo. Ovaj projekat, u koji je investirano gotovo 100 miliona dinara, doneće biznis i ekološke benefite, čime je NIS ponovo na delu pokazao posvećenost zaštiti životne sredine.

Rekonstrukcijom i modernizacijom auto i železničkog punilišta i dela rezervoarskog prostora obezbeđena je potpuna automatizacija procesa punjenja i otpreme bitumena, što će istovremeno doprineti većoj bezbednosti zaposlenih NIS-a i unapređenju zaštite okoline. U sklopu ove investicije instalirana je najsavremenija oprema, uključujući i moderni kompjuterski softver, koji obezbeđuje maksimalnu pouzdanost otpreme. Tako se sada gotovo sve radne operacije od dolaska transportnog sredstva na punilište, preko punjenja, određivanja količina i temperatura, do odlaska vozila sa utakačkog mesta, odvijaju uz pomoć digitalnih komandi.

Povodom uspešne modernizacije dela Pogona Bitumen, Bora Spasov, koordinator Pogona, rekao je da je realizacijom ovog projekta Blok Prerada učinio još jedan značajan iskorak u modernizaciji rafinerijske prerade NIS-a. Modernizacija otpreme bitumena iz rafinerije ima i značajan ekonomski efekat, jer se skraćuje vreme utovara auto i železničkih cisterni. Ujedno, nastavljamo da doprinosimo zaštiti životne sredine što je jedan od strateških prioriteta u poslovanju NIS-a.

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

1...1,1181,1191,120...1,670 Page 1,119 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM