U Eko parku Blace u Nikšiću 4. juna 2017. godine biće otvorena ogledna bašta.
Bašta ima za cilj edukaciju dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta o ekologiji, kao i promociju zaštite i očuvanja životne sredine.
Projekat otvaranja ogledne eko bašte realizuju Bedem fest, kompanija E3 Consulting iz Podgorice i Društvo Mladih Ekologa Nikšić (DMEN), zajedno sa članovima eko sekcije Osnovne škole Mileva Lajović Lalatović.
izvor: vijesti.me
Sandra Jovićević
Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru počeće u julu ove godine, a građevinski radovi na ovom objektu biće završeni do kraja godine. U toku je izrada projekta za izdavanje građevinske dozvole, a na tenderu su već izabrani izvođači radova.
Predsednik opštine Čajetina gospodin Milan Stamatović izjavio je da je počela eksproprijacija zemljišta, utvrđen je javni interes Republike Srbije da se gradi, pa na teren uskoro izlaze građevinci iz konzorcijuma koji čine slovenačka kompanija Hidroinženjering, beogradski Beohidro i užičko Jedinstvo. On je naveo i to da će, po završetku ove građevinske sezone, uslediti radovi u unutrašnjosti objekta.
Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru će koštati 4,5 miliona evra. Veći deo novca obezbeđuje lokalna samouprava, a 1,5 miliona evra je donacija slovenačke vladine agencije CMSR.
Kada postrojenje u naselju Obudojevica 2019. počne da radi, rešiće problem otpadnih voda za 20.000 stanovnika, a u sledećoj fazi kapacitet će biti povećan za još 10.000 korisnika komunalne infrastrukture. Sve ovo garantuje da će Zlatibor za dve godine biti u stanju da prerađuje sve otpadne vode.
izvor: novosti.rs
Ekipa Energetskog portala posetila je Intersolar – najveću međunarodnu izložbu u solarnoj industriji koja se ove godine održava od 31. maja do drugog juna u Minhenu.
Na ovogodišnjem Intersolar sajmu su prisutni svi svetski lideri lideri u ovoj oblasti, a među njima su se našli i predstavnici balkanskih kompanija K2 Systems GmbH i MT-KOMEX – Matjaž Grošelj i Miloš Kostić.
Vodeća kompanija K2 Systems GmbH na polju proizvodnje montažnih sistema za solarne panele je prisutna na sajmu Intersolar i ove godine. K2 postoji od 2004. godine a do sada njihove konstrukcije nose preko 5GW solarnih panela širom sveta.
Domaća kompanija MT-KOMEX i K2 System su zajednicki izveli prvi projekat u Srbiji na krovu prvog tržnog centra IKEA u Srbiji, koji se uspešno privodi kraju. Solarna elektrana na ovom ravnom krovu je bio interesantan inženjerski poduhvat sa ukupnom snagom od 340kW.
– Rukovodstvo u K2 se nada povećanju obima korišćenja sunčeve energije u Srbiji za proizvodnju zelenih kW/h – rekao nam je Matjaž Grošelj.
Tokom trajanja Intersolar izložbe, predstavljene su brojne inovacije i poboljšanja kako solarnih panela tako i pratećih sistema uključujući i intergraciju baterijskih sistema za skladištenje energije dobijene od sunčevog neakumularnog zračenja.
Neto profit ruske gasne kompanije „Gasprom” smanjen je u prvom kvartalu 2017. godine zbog nižih cena gasa u Evropi.
U periodu od januara do marta 2017. godine, neto dobit „Gasproma” pala je za 8 odsto na godišnjem nivou, na 5,3 milijarde evra, prenosi agencija Frans pres.
Istovremeno, ukupna prodaja je porasla za 4 odsto na 28,7 milijarde evra, uglavnom zahvaljujući rastućoj prodaji sirove nafte i prerađenih proizvoda, navodi se u saopštenju kompanije.
izvor: ekapija.com
Sandra Jovićević
Na sednici Gradskog veća u Leskovcu rečeno je da će uskoro biti raspisani tenderi za merenje nivoa komunalne buke u životnoj sredini, ali i za praćenje kvaliteta površinskih voda i vodotokova.
Za merenje nivoa komunalne buke u životnoj sredini izdvojeno je 1,5 miliona dinara iz budžeta Fonda za zaštitu životne sredine, a merenja će se vršiti na deset mesta. Kvalitet površinskih voda vodotokova meriće se na Južnoj Moravi, Veternici, Jablanici, Kozaračkoj reci I Vučjanku a za ove aktivnosti planirano je 1.950.000 dinara iz budžeta Fonda za zaštitu životne sredine.
U obrazloženju za ove aktivnosti se navodi da se one sprovode radi zaštite životne sredine i ekosistema, a zbog činjenice da reke na području grada Leskovca skupljaju i različite otpadne vode i kanalizaciju iz naseljenih mesta.
izvor: jugpress.com
Sandra Jovićević
Italijanska kompanija A2A pokrenula je postupak prodaje svojih akcija u Elektroprivredi Crne Gore (EPCG), saopštio je crnogorski premijer Duško Marković i dodao da nije primereno da u tome učestvuje Crna Gora.
– Mi ćemo čekati njihovu odluku kako bi se odredili oko toga da li je prihvatamo ili ćemo ući u otkup njihovih akcija po pravu preče kupovine – rekao je Marković i dodao da je taj proces u toku.
– Nema potrebe sada ni za kakvom vrstom spekulacija. Mi nismo u tom procesu, ali imamo kontakte sa predstavnicima A2A – kazao je Marković, piše portal Analitika.
Skupština Crne Gore je početkom marta usvojila aneks akcionarskog ugovora između države Crne Gore i kompanije A2A o daljem upravljanju u EPCG. Aneks ugovora važi šest meseci, odnosno do 30. juna, s obzirom na to da je postojeći istekao krajem decembra 2016. godine.
Aneksom je kompaniji A2A, strateškom partneru u EPCG, data konačna prilika da se izjasni o nameri i daljem upravljanju u elektroenergetskoj kompaniji.
Na pitanje da li je definitivno jasno da će se ići u gradnju drugog bloka Termoelektrane (TE) Pljevlja, Marković je odgovorio da je to razvojno opredeljenje Vlade kada je u pitanju energetski sektor.
– Još se vodi dijalog između mogućih investitora. Ne mogu u ovom trenutku reći kako će se to završiti, ali ono što je nesporno je da ne odustajemo od gradnje drugog bloka – zaključio je Marković.
Samo dan nakon što je Donald Tramp pompezno najavio da će doneti konačnu odluku o Pariskom sporazumu, Ilon Mask je zapretio da će se povući iz savetodavnog veća Bele kuće za pitanja klime i klimatskih promena.
DONALD TRAMP: Uskoro ću doneti konačnu odluku o Pariskom klimatskom sporazumu
PARISKI SPORAZUM: Saznajte na šta se Srbija obavezala ratifikovanjem ovog dokumenta
– Ne znam šta će biti sa Pariskim sporazumom, ali ja sam učinio sve što sam mogao i savetovao ih ne izađemo iz sporazuma. Ukoliko se povučemo, ja nemam drugog izbora nego da napustim savetodavno veće – napisao direktor i osnivač kompanija Tesla i SpaceX na svom Tviteru.
Don’t know which way Paris will go, but I’ve done all I can to advise directly to POTUS, through others in WH & via councils, that we remain
— Elon Musk (@elonmusk) May 31, 2017
On je član Trampovog “Strategic and Policy” foruma koji ima zadatak da se bavi povećanjem zaposlenosti i ekonomskog prosperiteta, a pre preuzimanja ove funkcije Mask bio žestoki kritičar Trumpove politike. Ipak, prihvatio je poziciju kako bi se borio za energiju iz obnovljivih izvora.
Povodom realizacije aktivnosti u sklopu projekta „Jačanje planiranja sistema zaštite prirode u Jugoistočnoj Evropi“, prošle nedelje je u Crnoj Gori održana prezentacija organizovana u cilju predstavljanja projekta „Uspostavljanje web portala nacionalno zaštićenih područja prirode u Crnoj Gori“.
Kako je ovom prilikom istaknuto, portal je jedna od aktivnosti koja je realizovana kroz projekat „Jačanje planiranja sistema zaštite prirode u Jugoistočnoj Evropi“, a kroz zajedničku regionalnu saradnju dobijene su i značajne analize, odnosno dokumenta, i to „Program izgradnje kapaciteta i neophodnih obuka“ i „Analiza sistema zaštite prirode sa prepoznatim prioritetima“ koji mogu biti dobra osnova u kontekstu daljeg planiranja zajedničkih aktivnosti u regionu. Uspostavljanje web portala je važan korak ka unapređenju dostupnosti podataka i Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore nastojaće da kroz saradnju i sa drugim partnerskim organizacijama navedeni sistem nadograđuje i novim bazama koje se odnose na adekvatno upravljanje podacima o biodiverzitetu Crne Gore.
Pomenuti web portal će sadržati i pružati informacije koje predstavljaju interesantne podatke o svakom zaštićenom području, njegovom formalnom proglašenju i dokumentaciji, što će omogućiti dobru osnovu za buduće analize o statusu zastićenih područja u Crnoj Gori.
Aktivnosti uspostavljanja web portala su realizovane uz finansijsku podršku IUCN.
izvor: epa.org.me
Sandra Jovićević
Predsednik Federacije BiH gospodin Marinko Čavara sastao se sa predstavnikom kineske kompanije CMEC gospodinom Zhanga Weiweia.
Povod za sastanak bila je realizacija projekta vetroelektrane na području opštine Tomislavgrad, za koju je Memorandum o razumevanju potpisan početkom 2016. godine. Rečeno je da je sve spremno za realizaciju studije izvodljivosti, ali da postoji problem koji usporava završetak projekta, a to je izdavanje energetske dozvole za rad vetroelektrane.
Podsetimo, Memorandumom je predviđena izgradnja vetroelektrane u Tomislavgradu, čija bi instalisana snaga trebalo da bude 112MW. Vetroelektrana bi trebalo da ima 35 vetrogeneratora, a prostiraće se na površini od oko 16 kilometara kvadratnih.
Očekuje se da će za realizaciju investicije biti potrebno oko 150 miliona evra, od čega će oko 90 odsto sredstava obezbediti kineska kompanija.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Na Mašinskom fakultetu u Beogradu održan je stručni skup „Nove tehnologije u energetici”.
V. d. sekretara za energetiku gospodin Marko Stojanović izjavio je da saradnja Grada Beograda i univerziteta mora i trebalo bi da bude na još višem nivou. On je istakao i da je glavni cilj manifestacije bio popularizacija tema koje su bitne iz domena energetike.
Vršilac dužnosti sekretara za zaštitu životne sredine gospodin Goran Trivan ističe da će se broj učesnika „Nedelje energije” sigurno povećavati iz godine u godinu. Kako je naveo, jako je važno što je Sekretarijat za energetiku, uz malu pomoć Sekretarijata za zaštitu životne sredine, odlučio da organizuje manifestaciju koja ima izuzetan značaj za zaštitu životne sredine. Ova manifestacija bi trebalo da postane tradicionalna, jer je sigurno da će se broj učesnika iz godine u godinu povećavati, što je jedan od načina da dođemo do većeg broja ljudi i institucija koji su zainteresovani za sve aspekte energije. Trošenje energije ili konzumiranje na neki drugi način je deo svakodnevice i svaku civilizaciju generalno obeleži vrsta energije koju koristi.
Stručnu konferencija „Nove tehnologije u energetici” prati najnovije trendove vezane za energetiku, poput energetske efikasnosti u saobraćaju ili zaštite životne sredine.
izvor: beograd.rs
Sandra Jovićević
Nuklearno postrojenje “Three Mile Island”, mesto najteže nuklearne nesreće u SAD, do kraja septembra 2019. godine će morati da stavi katanac na vrata, jer je nedovoljno unosno, saopštili su čelnici Eskelon korporacije.
Elektrana, koja od incidenta 1979. godine ima samo jedan aktivni reaktor, zapošljavavala je 675 osoba od kojih će većina biti otpuštena, kažu u Eskelonu.
Ova kompanija, koja u svojoj nadležnosti drži 23 nuklearna reaktora u SAD, optužuje vlast Pensilvanije da nije preduzela potrebne mere za podršku nuklearnoj industriji, za razliku od drugih država, poput Njujorka ili Ilinoisa.
Kompanija prebacuje državi to što nije uključila nuklearnu energiju u svoj plan podrške alternativnim energijama. Zaustavljanje rada nuklearnih elektrana u Pennsilvaniji povećalo bi zagađenje vazduha, oslabilo električnu mrežu, povećalo cenu energije za potrošače i ukinulo milione dobro plaćenih radnih mesta, naglašavaju iz kompanije.
Skupština Republike Srbije je u ponedeljak 29. maja, usvojila Pariski sporazum, odnosno globalni sporazum za borbu protiv klimatskih promena. Time se Srbija obavezala da će ubuduće da doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Međutim, znate li šta sve to uključuje? Mi vam donosimo najbitnije članove i neke od njihovih stavki iz Zakona o potvrđivanju sporazuma iz Pariza.
Član 2.
1. Ovaj sporazum, kako bi se unapredilo sprovođenje Konvencije i postizanje željenog cilja, nastoji da osnaži globalni odgovor na pretnje izazvane klimatskim promenama, uvažavajući održivi razvoj i napore na iskorenjavanju siromaštva, uključujući:
(a) Ograničenje rasta prosečne globalne temperature značajno ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo i nastavak napora da se ograniči rast temperature do 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo, uviđajući da bi to značajno smanjilo rizike i uticaje klimatskih promena;
(b) Povećanje sposobnosti prilagođavanja na negativne uticaje i jačanje otpornosti na klimatske promene i razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, na način koji ne ugrožava proizvodnju hrane;
(v) Usklađivanje finansijskih tokova sa potrebama razvoja praćenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i ojačanom otpornosti na klimatske promene.
2. Ovaj Sporazum će se sprovoditi tako da odražava jednakost i princip zajedničke ali diferencirane odgovornosti i odgovarajućih mogućnosti, uvažavajući pojedinačne nacionalne okolnosti.
Član 4.
1. Kako bi se postigli dugoročni ciljevi ograničenja rasta temperature utvrđeni u članu 2, Strane nastoje da dostignu globalni maksimum emisija gasova sa efektom staklene bašte što je pre moguće, uzimajući u obzir da će za dostizanje tog maksimuma Stranama koje su zemlje u razvoju biti potrebno više vremena, te da potom ubrzaju smanjenje emisija u skladu sa najboljim dostupnim naučnim saznanjima, a kako bi se u drugoj polovini ovog veka postigao balans između antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora i količina odstranjenih putem ponora, i to na osnovu jednakosti i u kontekstu održivog razvoja i napora da se iskoreni siromaštvo.
2. Svaka Strana će pripremiti, objaviti i ispunjavati sve naredne nacionalno utvrđene doprinose koje namerava da ostvari. Strane će preduzimati domaće mere na ublažavanju kako bi ostvarile ciljeve tih doprinosa.
3. Svaki naredni nacionalno utvrđen doprinos Strane predstavljaće napredak u odnosu na do tada aktuelan i odražavaće njenu najveću moguću ambiciju, kao i njenu zajedničku ali diferenciranu odgovornost i odgovarajuće mogućnosti uvažavajući različite nacionalne okolnosti.
5. Stranama zemljama u razvoju pružiće se podrška za sprovođenje ovog člana, u skladu sa čl. 9, 10. i 11, uzimajući u obzir da će veća podrška Stranama zemljama u razvoju omogućiti ambicioznije akcije.
Član 5.
1. Strane treba da, po potrebi, preduzimaju akcije na očuvanju i unapređenju ponora i rezervoara gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa članom 4. stav 1. (g) Konvencije, uključujući i šume.
Član 7.
1. Strane ovim utvrđuju globalni cilj u oblasti prilagođavanja kroz jačanje adaptivnih kapaciteta, jačanje otpornosti i smanjenje ranjivosti na klimatske promene, sa ciljem da doprinesu održivom razvoju i obezbede adekvatan odgovor u smislu prilagođavanja za cilj ograničenja rasta temperature iz člana 2.
2. Strane uviđaju da je prilagođavanje globalni izazov sa kojim se suočavaju svi na lokalnom, podnacionalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, i da je prilagođavanje ključna komponenta koja doprinosi dugoročnom globalnom odgovoru na klimatske promene kako bi se zaštitili ljudi, sredstva za život i ekosistemi, uzimajući u obzir hitne i neposredne potrebe Strana zemalja u razvoju a koje su posebno ranjive na negativne efekte promene klime.
Član 9.
1. Strane razvijene zemlje će obezbediti finansijska sredstva za pomoć Stranama zemljama u razvoju za sprovođenje mera ublažavanja i prilagođavanja kao nastavak njihovih postojećih obaveza prema Konvenciji.
Član 12.
Strane će sarađivati na primeni mera, gde je to moguće, kako bi poboljšale obrazovanje o klimatskim promenama, obuke, javnu svest, učešće javnosti i pristup javnosti informacijama, prepoznajući značaj ovih koraka u pogledu poboljšanja akcija definisanih ovim Sporazumom.
Član 25.
1. Svaka Strana imaće jedan glas, osim u slučajevima predviđenim stavom 2. ovog člana.
2. Regionalne organizacije za ekonomsku saradnju, u pitanjima koja su u njihovoj nadležnosti, ostvaruju svoje pravo glasa brojem glasova koji je jednak broju njihovih država članica potpisnica Sporazuma. Takva organizacija neće ostvariti svoje pravo glasa ukoliko ga ostvari neka od njenih država članica, i obratno.
Član 26.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ovog sporazuma.
Član 27.
Nikakve izmene ne mogu biti stavljene na ovaj sporazum.
Član 28.
1. U svakom trenutku tri godine od datuma stupanja na snagu Sporazuma za neku Stranu, ta strana može da se povuče iz ovog sporazuma pisanim obaveštenjem depozitaru.
2. Svako takvo povlačenje stupa na snagu nakon isteka jedne godine od datuma prijema obaveštenja o povlačenju od strane depozitara ili nekog kasnijeg datuma koji može biti preciziran u obaveštenju o povlačenju.
3. Svaka Strana koja se povuče iz Konvencije smatra se da se povukla i iz ovog sporazuma.
Dodatni članovi:
Za sprovođenje međunarodnih obaveza preuzetih ovim sporazumom nadležno je ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije – Međunarodni ugovori”.
Ceo Zakon možete pročitati ako kliknete OVDE.
U ulici Ljube Nenadovića u Mesnoj zajednici Morava u Leskovcu organizovana je akcija čišćenja i uređenja javne površine.
Kako je saopšteno, sa ovog mesta uklonjena je velika količina žbunja i rastinja kako bi se dobila čista i uređena javna površina.
Akciju je organizovalo Javno-komunalno preduzeće Komunalac u saradnji sa kompanijom Por Verner Veber i Komunalnom policijom.
izvor: gradleskovac.org
Sandra Jovićević
JKP „Vodovod i kanalizacija” iz Kragujevca pre dva meseca otpočelo je radove na adaptaciji rezervoara biogasa u Centralnom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu, koji su ovih dana u završnoj fazi. Na ovaj način biće stvoreni uslovi za bolji i kvalitetniji rad na ovom postrojenju, ali i mogućnost da se u ovom pogonu pored grejanja omogući i proizvodnja električne energije i time poveća njegova iskorišćenost.
Povodom završetka radova na remontu, Centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu obišli su direktor JKP Vodovod i kanalizacija gospodin Nebojša Jakovljević, zamenik gradonačelnika gospodin Ivica Momčilović i član Gradskog veća za komunalne delatnosti, ravnomerni i održivi razvoj gospodin Vladimir Maksimović.
Gospodin Maksimović je ovom prilikom istakao da je Kragujevac jedan od retkih gradova koji ima postrojenje za preradu otpadnih voda. Dodao je da jedinice lokalne samouprave nisu u mogućnosti da same izgrade ovakva postrojenja, zato imamo obavezu da ovakva postrojenja održavamo u funkcionalnom stanju. Iz tog razloga se i radi remont ovog postrojenja, koji se privodi kraju, a u narednom periodu ćemo raditi na elaboratu i studiji rekonstrukcije ovog postrojenja. Što se tiče građevinskih radova, ovo postrojenje je u dobrom stanju, međutim kada je reč o mašinskim radovima, potrebno je u narednom periodu uložiti znatna sredstva kako bismo održali performanse ovog postrojenja na nivou kakav treba da bude. Naveo je i da ovo postrojenje ima kapacitet da jednog dana preraste u regionalno postrojenje za tetman otpadnih voda, čime bi bio rešen i problem manjih opština u Šumadiji.
Gospodin Jakovljević je istakao da je vrednost ove investicije između 8 i 9 miliona dinara, kao i da su na poslovima remonta angažovane stručne ekipe. On je dodao i da ako imamo u vidu da je vrednost ovog sistema, u momentu kada je izgrađen bila 43 miliona dolara, onda je jasno da ovakva investicija u remont nema veliku finansijsku vrednost, ali ima veliki značaj, zato što omogućava potpunu funkcionalnu osposobljenost u narednih 10 do 15 godina.
Postrojenje u Cvetojevcu, napravljeno po nemačkoj tehnologiji, počelo je sa radom 1990. godine. Jedino je takve vrste u Srbiji jer zaokružuje tri celine. Komunalna, industrijska i fekalna voda se prečišćavaju do kvaliteta kada mogu da se puste u reku Lepenicu, mulj se taloži, presuje i deponuje, dok se linija gasa koja je produkt prečišćavanja vode, odnosno mulja, koristi za proizvodnju električne energije. Projektovani kapacitet za prečišćavanje otpadnih voda na ovom postrojenju je 1520 l/s, a koristi se trećina raspoloživih kapaciteta, što zadovoljava trenutne potrebe privrede i stanovništva.
izvor: kragujevac.rs
Sandra Jovićević
Konferencija „Beograd – šampion energetske efikasnosti”, koja se održava u okviru „Nedelje energije 2017“, održana je u „Sava centru”.
Vršilac dužnosti sekretara za energetiku Marko Stojanović istakao je da Grad Beograd želi da promoviše sve što je urađeno na polju energetike i zaštite životne sredine. Stojanović je naglasio da je konferencija sa stanovišta Grada Beograda i njegovih energetskih projekata, izuzetno značajna. Naveo je da želimo da pokažemo da je Beograd pravi šampion u regionu kada su u pitanju energetska efikasnost i zaštita životne sredine. Zbog toga je ova konferencija za nas veoma bitna, kako bismo zajedno sa kolegama iz gradskih preduzeća i ostalih sekretarijata prezentovali stručnoj javnosti projekte koji su završeni i one koji su u toku. Govorićemo o konkretnim stvarima i našem opredeljenju da nastavimo sa takvom energetskom politikom i još većim stepenom zaštite životne sredine.
Predsednica CEDEF-a dr Ana Bovan istakla je da je Srbija već uskladila većinu propisa sa Evropskom unijom kada su u pitanju energetska efikasnost i zaštita životne sredine. Prema njenim rečima, „Nedelja energije 2017” u Beogradu deo je šireg koncepta „Nedelje održive energije EU”, koja se održava od 2006. godine.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici gradskih komunalnih preduzeća GSP „Beograd”, „Beogradske elektrane”, „Parking servis”, kao i predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
izvor: beograd.rs
Sandra Jovićević
U Brodsko-posavskoj županiji potpisan je ugovor za projekt „Smart Schools“ – jedan od ukupno 21 projekta odabranog u sklopu prvog poziva na dostavu projektnih predloga na programu Interreg IPA prekogranične saradnje Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora 2014 – 2020.
Glavni cilj projekta je doprineti održivom razvoju u prekograničnom području povećanjem energetske efikasnosti i povećanjem nivoa korišćenja obnovljivih izvora energije u javnom sektoru. Projekat će povećati kapacitete škola u području upravljanja energijom i povećati energetsku efikasnost školskih zgrada. Projektne aktivnosti uključuju dva prekogranična seminara za 40 energetskih menadžera, prekogranično takmičenje škola u uštedi energije koje će obuhvatiti više od 29.000 učenika, nastavnika i upravnika koji će ovim putem steći nova znanja o pristupačnim i inovativnim rešenjima, a koja vode povećanju energetske efikasnosti.
Vrednost ugovora iznosi 1,64 miliona evra, a projekat će trajati 27 meseci.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
