Predstavljen program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

03.04.2018

U okviru Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2017/2018. godinu, predstavnice Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, podsekretarka Brankica Tabak i saradnica Tamara Stojanović, posetile su Osnovnu školu „Sonja Marinković“ u Zrenjaninu i Srednju stručnu školu „Branko Radičević“ u Rumi.

Ovom prilikom organizovane su brojne ekološke radionice, revije i izložbe predmeta od recikliranog materijala.

Koordinatorka Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, Angela Lazar je ukratko upoznala prisutne sa aktuelnim dešavanjima, ali i predstavila aktivnosti koje se u okviru ovog Programa planiraju u narednom periodu.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Primljeno 649 prijava za projekte energetske obnove višestambenih zgrada u Hrvatskoj

03.04.2018

Energetska efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru poziva Energetska obnova višestambenih zgrada u Hrvatskoj, do sada je potpisano 576 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Na poziv resornog Ministarstva koji je bio otvoren u periodu od 17. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine, primljeno je 649 prijava od kojih kriterijume zadovoljava njih 596. Iznos ukupne investicije je preko milijardu kuna, a više od 560 miliona kuna čine bespovratna sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Pregled do sada potpisanih ugovora o dodeli bespovratnih sredstava sa kratkim opisom projekata možete pogledati na sledećem linku.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

WWF sproveo prvi proces reintrodukcije i repopulacije rečnih biljaka u Hrvatskoj

03.04.2018

reintrodukcija_kebraa_na_rijeci_dravi_2 — Foto: croatia.panda.org

Krajem prošle nedelje na 3 lokacije uz reku Dravu u Koprivničko-križevačkoj županiji realizovan je prvi proces reintrodukcije i repopulacije rečnih biljaka na prostoru Hrvatske. WWF – Svetska organizacija za zaštitu prirode realizovala je ovu aktivnost unutar DRAVA LIFE projekta, finansiranog kroz LIFE program Evropske Unije.

Proces reintrodukcije predstavlja ponovno uvođenje biljne vrste u prirodu na područje na kojem je ta vrsta pre izumrla, ali još uvek postoje uslovi za njen opstanak. Kebrač (Myricaria germanica) i patuljasti rogoz (Typha minima) pionirske su vrste biljaka koje rastu na dinamičnim rečnim staništima poput šljunkovitih sprudova i pokazatelji su zdravih i prirodnih jeka. Ove dve vrste u prošlosti su svoj životni prostor pronalazile na reci Dravi, ali danas, usled prekomernog uništavanja i iskorišćavanja reke i njene regulacije od strane čoveka, one su gotovo iščezle sa dravskih sprudova.

Pogodna staništa za ove dve vrste na reci Dravi još uvek postoje, ali ove vrste nestale su sa njih zbog raznih antropogenih uticaja i promene morfodinamike reke. Ove vrste smatraju se indikatorima reka koje imaju prirodnu hidromorfološku dinamiku nanosa i promenljivi oblik korita, a reka Drava još uvek je jedna od njih, rekla je Branka Španiček, voditeljka projekta DRAVA LIFE u WWF Adriji.

Kebrač i patuljasti rogoz kritično su ugrožene biljne vrste u Evropi. Tokom istraživanja sprovedenog u sklopu DRAVA LIFE projekta 2017. godine, pojavljivanje kebrača nije potvrđeno ni na jednom od pre poznatom prirodnom nalazištu na sprudovima Drave. Ova je vrsta pronađena samo na antropogenim staništima, na dve šljunčare i uz drenažni kanal hidroelektrane Donja Dubrava. S obzirom da pogodna mesta za rast i razvoj kebrača i dalje postoje, jedina opcija za očuvanje njegove populacije je repopulacija, odnosno premeštanje ugroženih biljnih jedinki. Svega 26 pronađenih sadnica kebrača stoga je presađeno na neobrasle površine šljunkovitih i peščanih sprudova na 3 prethodno odabrane lokacije.

U ovom projektu za reintrodukciju kebrača na odabrana staništa na ušću Mure u Dravu korišćene su većinom odrasle pronađene biljke. Mladih sadnica sa dobro razvijenim korenovim sistemom pronađeno je svega nekoliko. Odrasle biljke kebrača manje su osetljive na sušu i mehanička ometanja nego juvenilne biljke i zbog toga jedinke različitog uzrasta mogu biti posađene na različita mikrostaništa. Ova metoda odabrana je jer se pokazala najuspešnijom u reintrodukciji ove vrste sprovedenoj u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj, rekla je dr. Dragica Purger, botaničarka i stručna saradnica DRAVA LIFE projekta po pitanju reintrodukcije biljaka.

Patuljasti rogoz nalazi se na popisu Bernske konvencije za zaštitu Divljih vrsta i prirodnih staništa u Evropi. Pojavljivanje patuljastog rogoza sprovedenim istraživanjem u Hrvatskoj nije potvrđeno, te se ova vrsta nažalost smatra regionalno iščezlom sa područja Hrvatske. Metode sprovođenja planirane reintrodukcije izabrane su na osnovu rezultata istraživanja i iskustava stečenih tokom akcija reintrodukcije koje su do sada sprovedene u nekim evropskim zemljama. Odrasle biljke patuljastog rogoza sa razvijenim korenom presađene su na šljunkovite i peščane sprudove na reci Dravi u blizini ušća Mure u Dravu.

Kebrač i patuljasti rogoz postaće tako ponovno glavni indikatori poboljšanja uslova rečne dinamike i pokazatelji zdrave i prirodne reke, a njihovim ponovnim uvođenjem direktno se uticalo i na poboljšanje biodiverziteta flore i faune, kao i prirodnih vrednosti reke Drave.

izvor: croatia.panda.org

Sandra Jovićević

Počinje regionalni projekat zaštite životne sredine

03.04.2018

zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Fondacija za razvoj severne Crne Gore započela je realizaciju projekta “GEAR – Zelena ekonomija za razvoj regiona (Green Economy for Advanced Region)” koji ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, BiH, Srbije, Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i predstavljanje zelene ekonomije.

Koordinator za komunikaciju Centra za razvoj i podršku (CRP) Tuzla Alma Tihić istakla je za Fenu da se projekat realizuje u partnerstvu sa organizacijama Centar za razvoj i podršku Tuzla iz BiH, SMART Kolektiv iz Srbije, EKO Svest iz Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženje Slap iz Hrvatske. Ona je navela da se razvoj modernog društva zasniva na zelenoj ekonomiji. Ekološka svest predstavlja neophodnu osnovu daljeg, održivog razvoja i zaštite životne sredine , dodala je ona, a naglasila je i da je zaštita i unapređenje životne sredine značajan globalni problem savremenog društva. Tihić smatra da rešavanje tog problema inicira, između ostalog, i pronalazak načina za racionalno i kompleksno korišćenje prirodnih resursa, načina za vođenje aktivne demografske politike i razvijanje i unapređenje međunarodne saradnje u oblasti naučnih istraživanja. Novi odnos prema životnoj sredini, kao i preobražaj duha savremene sfere rada postaje imperativ. Koncepcija održivog razvoja nudi mogućnost harmoničnog razvoja, dodala je.

Glavne aktivnosti za trogodišnji projekat „Zelena ekonomija za razvoj regiona“, pojasnila je Tihić, podrazumevaju treninge za predstavnike organizacija civilnog društva o zelenoj ekonomiji, javnog zastupanja i lobiranja, učešće u donošenju odluka, praćenje javnih politika, upravljanje projektnim ciklusom, informisanje o primerima dobre prakse u zelenoj ekonomiji i zelenom preduzetništvu kroz studijsku posetu EU i prezentacije u ciljnim zemljama, dodelu grantova za organizacije civilnog društva, regionalne konferencije o temi zelene ekonomije i zelenog preduzetništva i izradu studije o mogućnostima razvoja zelene ekonomije u ciljnom regionu.

Da bi se u Bosni i Hercegovini posvetilo više pažnje zaštiti okoline, Tihić kaže da je pored sistemskog rešenja ekoloških problema, kroz usvajanje ključne legislative koja uređuje ovu oblast, neophodno raditi i sa građanima kroz razne akcije i kampanje. CRP u tom domenu, dodala je, radi niz aktivnosti sa građanima u BiH, preko organizovanja edukativnih Večeri sa građanima, javnih i uličnih kampanja, do aktivnosti poput “Šampioni zaštite prirode”. Enormno zagađenje okoline koje je posebno naglašeno u zimskim mesecima, alarm je za sve nas da usmerimo svoje delovanje u svrhu zaštite okoline jer je zagađenje globalni, a ne lokalni problem.

Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016. i 2017. godinu.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Učenici ekološkog smera u Somboru na predavanju o zaštiti prirode

03.04.2018

Stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine održali su predavanje učenicima srednjoškolskog smera „ekologija i zaštita životne sredine” u Somboru.

Skup u Edukativnom centru PSS Sombor bio je posvećen ekološkim problemima i pretnjama koje se pojavljuju na našem području. Savetodavci Poljoprivredne stručne službe Sombor su, zajedno sa predstavnicima JP Vojvodinašume, učenike SŠ Sveti Sava, smer „ekologija i zaštita životne sredine”, upoznali sa konkretnim podacima i neophodnim koracima za prevazilaženje problema, a koji se tiču njihovog budućeg poziva. Savetodavci PSS Sombor, Jelena Perenčević i Zoran Stojšić su srednjoškolcima govorili o pravilnoj upotrebi pesticida, odnosno sistemu pravilnog zbrinjavanja ambalažnog otpada. Predstavnici Vojvodinašuma su svoja izlaganja posvetili zabrinjavajućim posledicama neprimerenog odlaganje opasnog otpada iz poljoprivredne proizvodnje koje ugrožava opstanak pojedinih životinjskih vrsta.

Predavanju je po proceni organizatora prisustvovalo više od sto učenika.

izvor: soinfo.org

Sandra Jovićević

Održan sastanak o realizaciji projekta Jadar u Loznici

03.04.2018

U Ministarstvu rudarstva i energetike održan je drugi sastanak zajedničke Radne grupe za implementaciju Projekta „Jadar“. Radnom grupom predsedavao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. Zajedničkom koordinacijom rada svih nadležnih ograna, institucija i drugih subjekata, omogućiće se efikasniji razvoj Projekta “Jadar”. Međuresorna radna grupa oformljena je zbog širokog spektra potencijalnih uticaja tog projekta na ukupan kvalitet života lokalne zajednice, kao i na razvoj ekonomije u Republici Srbiji.

Zajednički osiguravamo da se projekat „Jadar“ implementira u skladu sa svetskim standardima i to u smislu zaštite životne sredine i saradnje sa lokalnom zajednicom, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Ministar je dodao da će primena najsavremenijih tehnologija, posebno u eksploataciji i preradi mineralnih sirovina, rezultirati višestrukim koristima za lokalnu zajednicu ali i državu u celini.

U cilju što efikasnije implementacije aktivnosti u procesu otvaranja rudnika i početka eksploatacije litijuma i borata, Radna grupa je razmotrila dinamiku procesa izdavanja dozvola i pitanja u vezi kako sa postojećom, tako i sa nedostajućom infrastrukturom. Kompanija je u fazi izrade Studije prethodne opravdanosti projekta. Ukoliko analize pokažu opravdanost, prema planiranoj dinamici projekta, početak proizvodnje očekuje se 2023. godine.

Sastanku su prisustvovali predstavnici resornih ministarstava, grada Loznice i kompanije Rio Sava Exploration, u sastavu Grupacije Rio Tinto.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Programi za predškolce u Zavodu za zaštitu prirode Srbije

02.04.2018

Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem marta 2018. godine, posetili su predškolci iz PU „Čarli Braun“ iz Novog Beograda. Ovom prilikom, učili su o zaštiti prirode, retkim i ugroženim vrstama i raznovrsnosti stena, ruda i minerala u našoj zemlji, tokom obilaska stalne izložbene postavke Zavoda „Zaštita prirode u Srbiji“.

Tokom posete Zavodu, predškolci iz novobeogradskog vrtića „Čarli Braun“, obišli su i biblioteku Zavoda gde su saznali kako se mogu koristiti bibliotečki materijali.

Da bi mogli da se podsete šta su naučili tokom posete Zavodu, za svoje prostorije u vrtiću dobili su postere Drveće Srbije, Biljke od međunarodnog značaja u Srbiji, Vilini konjici Srbije, Zmije Srbije i Ribe Srbije.

izvor: zzps.rs

Sandra Jovićević

Prvi supermarket bez plastike otvoren u Holandiji

02.04.2018

Evropska komisija donela je odluku da izbaci svu plastičnu ambalažu iz prodajnih lanaca do 2030. godine.
Prema izveštaju nekoliko grupa za zaštitu životne sredine godišnje se proizvede više od 300 miliona tona plastike, a od toga reciklira se samo 10%, a 8 miliona tona završi u svetskim okeanima. Evropa je odgovorna za proizvodnju 25 miliona tona. Ove zabrinjavajuće cifre ukazuju na rastući problem zagađenja plastičnim otpadom.

Zato je Evropska komisija osmislila novu strategiju u borbi protiv plastičnog otpada kako bi se osigurala da sva ambalaža u supermarketima bude biorazgradiva i reciklabilna. Ovaj projekat biće implementiran u potpunosti do 2030. godine.

Iz ovog razloga u Amsterdamu otvoren je prvi supermarket sa odeljkom koji je u potpunosti bez plastike i koji nudi više od 700 proizvoda koji su upakovani u potpuno biorazgradive materijale. Ova incijativa rezultat je saradnje Ekoplaca, holandskog lanca prodavnica organske hrane i organizacije za zaštitu životne sredine Plastična planeta koja se već dugi niz godina bori protiv zagađenja. Njihov cilj je da eliminišu svo plastično pakovanje iz svih 74 lanaca prodavnica do kraja 2018. godine.

Direktor Ekoplaca, Erik Does, izjavio je: „Mi znamo da su se našim kupcima smučili proizvodi upakovani u gomilu slojeva debele plastične ambalaže,“ i dodao je da su ovakvi odeljci bez plastike važan korak u budućnosti prodaje hrane.

Sajan Saterlend, suosnivač Plastične planete rekla je: „Nema apsolutno nikakve logike da se nešto tako brzo potrošno kao hrana pakuje u nešto što je neuništivo kao plastika. Plastična ambalaža služi svojoj svrsi svega nekoliko dana, a ostaje na Zemlji u vidu štetnog otpada vekovima nakon toga.“
Zato je Amsterdam samo prvi u nizu gradova koji će implementirati ovaj princip u Evropi.

I vlada Velike Britanije najavila je da će eliminisati sav „nepotrebni“ plastični otpad, ali sa malo dužim rokom, do 2042. godine.

Ovo može da bude značajan početak jedne veoma pozitivne inicijative, uzimajući u obzir da je naša planeta danas bukvalno zatrpana plastikom. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu Sajens advenses utvrdilo je da je od 1950-tih proizvedeno 9,1 milijardi tona plastike, od kojih se samo 9% može reciklirati, tako da našom planetom luta preko 6,3 milijarde tona plastičnog otpada, koji, nažalost, može da traje stotinama, pa čak i hiljadama godina. Plastiku danas možemo naći apsolutno svuda: od snežnih vrhova Himalaja, do želudaca kornjača, riba i morskih ptica.

„Veliki supermarketi Evrope trebalo bi da prate primer Ekoplaca i omoguće svojim potrošačima da doprinesu u borbi protiv plastičnog otpada“ rekla je Saterlend.

Milan Zlatanović

Zaštitne boje Mekdonaldsa: Crvena, žuta i “zelena”

02.04.2018

Iako logo Mekdonalds restorana ostaje žute i crvene boje, prakse kompanije sve su zelenije.

Sredinom marta, Mekdonalds se uključio u inicijativu za dostizanje naučno utemeljenih “meta” za smanjenje emisija gasova staklene bašte, Science Based Targets. Istom zadatku pridružili su se i Gap, Nike, Adobe, Mars i Nokia.

Lanac brze hrane obavezao se da će do 2036. godine učešće svojih restorana i kancelarija u proizvodnji štetnih gasova da smanji za 36 odsto, u odnosu na 2015. I u snabdevačkoj grani poslovanja, tokom istog perioda, zadali su sebi istu misiju sa nešto nižim željenim rezultatom – 31 odsto.

Pretpostavke su da će preduzeća okupljena oko SBT, do 2030. godine, planetu spasiti 150 miliona tona ugljen-dioksida (CO2). Svaki od učesnika inicijative treba javno da oglasi da će neutralisati svoj doprinos klimatskim promenama, a sve s ciljem, uobličenim Pariskim sporazumom, da se globalno zagrevanje ograniči na rast temperature ispod 2 Celzijusova stepena.

Mekdonalds će u tu svrhu, kao prioritete svoje akcije, označiti – proizvodnju govedine, smanjenje energetske iscrpnost svojih poslovnih jedinica, nabavku ambalaže i otpad.

Nova ekološka stremljenja ovog proizvođača brze hrane vremenski se poklapaju sa desetogodišnjicom otkako njihova dostavljačka služba širom Ujedinjenog Kraljevstva (UK) koristi biodizel od ulja za kuvanje. Prema navodima kompanije, koristeći bio-flotu umesto tradicionalne, u atmosferu su, na godišnjem nivou, ispustili 7 hiljada tona CO2 manje. Pored toga, sve poslovne grane u UK u vlasništvu Mekdonaldsa, snabdevaju se strujom 100 odsto iz obnovljivih izvora, udruženim snagama vetra i sunca, a 60 odsto njihovih ugostiteljskih objekata opremljeno je sopstvenim solarnim panelima.

Preduzeće je nedavno najavilo i da će u svojim restoranima nastojati da smanji količinu otpada u vidu plastičnih slamčica. Kao eventualno rešenje mogli bi da uvedu papirne. Dok se održivija, biorazgradiva alternativa ne implementuje u njihove lokale širom sveta, Mekdonalds će pokušati da svojim potrošačima oteža pristup slamkama tako što će ih izmestiti sa dosadašnjeg mesta, pulta ispred kasa, kod svojih prodavaca iza. Žele i da sva ambalaža upotrebljena u pakovanju njihovih jela bude podložna reciklaži.

Sagledavajući ovih nekoliko segmenata poslovanja Mekdonaldsa, naprečac možemo da mu zalepimo etiketu “društveno odgovorne kompanije”, što donekle i jeste, ali – ne u svim segmentima i ne u onom obimu koji nam dosadašnje informacije sugerišu.

Iako prati trend uključivanja u zaštitu životne sredine, lanac restorana brze hrane vuče repove skandala iz prošlosti koji bacaju senku na njegovo poslovanje. Ovo su neki od njih.

Na početku dvadesetog veka, otkriveno je da su deca u Kini proizvodila igračke za svoje vršnjake koje je Mekdonalds prodavao u svojim objektima širom sveta. Četrnaestogodišnjaci su u katastrofalnim uslovima radili 16 sati dnevno dobijajući ukupno oko 2,5 evra što je jedva moglo da pokrije cenu jednog “srećnog obroka” ove kompanije. Neki od njih priznali su da su lagali o godinama kako bi zaradili novac praveći figurice Vinija Pua i Snupija.

U javnost često dospevaju i pritužbe kupaca o sirovom mesu u Mekovim burgerima koje može da ima ozbiljne negativne posledice po zdravlje čoveka.

Jedna od mrlja u CV-u restorana je i nemarnost prema vegetarijancima i religioznim grupama koje su podložne različitim restrikcijama u ishrani. U 1990. godini, Mekdonalds je prestao da koristi goveđu mast u pripremi pomfrita. Iako se u fritezama prešlo na ulje biljnog porekla, ono je, u svrhu začinjavanja, sadržalo esenciju govedine, što preduzeće u svom proglasu nije naznačilo. Za mnoge hinduse krave su svete životinje i ni po koju cenu ne konzumiriraju njihovo meso. Korporacija je 2002. pristala da donira oko 8 miliona evra oštećenim stranima i izvinila se za zabunu koja je nastala oko njihovih krompirića.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Dr. Deni Porej imenovan direktorom WWF Adrije

02.04.2018

Dr. Deni Porej imenovan je na poziciju direktora WWF Adrije, svetske organizacije za zaštitu prirode. WWF Adria je regionalna kancelarija sa sedištem u Zagrebu sa Hrvatskom, organizacije kroz različite aktivnosti posluje u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Kosovo, Makedonije, Slovenije i Srbije.

Deni Porej po struci je biolog, a doktorirao je na temu invazivnih vrsta na odeljenju “Evolucije, ekologije i biologije organizama” na Univerzitetu u Ohaju u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon čega je postao direktor zaštite životne sredine u The Nature Conservancy OHFO. Godine 2007. vratio se u Evropu, gde je postao direktor programa u Mediteranskom programu WWF-a. Na tom položaju ostao je do 2. aprila ove godine, kada je postavljen za direktora WWF Adria.

– U poslednjih 10 godina, uložio sam mnogo truda u uspostavljanje WWF Adria i to je logičan niz moje karijere. U skladu sa misijom WWF-a da zaustavimo degradaciju prirode i ohrabrimo čoveka da živi s njom u liniji, nastojim da mislim globalno i delujem lokalno. Upravo to radimo u našem regionu, koji se ističe bogatstvo biodiverziteta širom Evrope – kaže Deni Porej.

– Naša organizacija radi na boljem i svrsishodnijem uključivanju lokalnih zajednica u donošenje odluka o korišćenju prirodnih resursa – riba, reka, zaštićenim područjima… Verujem da je u ovom aspektu sve zemlje u kojima rdimo žele brz napredak, mi smo tu da pomognemo našim partnerima u civilnom i poslovnom sektoru, kao i državnim institucijama. Zadovoljstvo mi je da vodim sjajan tim entuzijasta koji su zaljubljeni u prirodu i koji su posvetili svoj život njenoj očuvanju – zaključuje on.

WWF je jedna od najvećih i najuglednijih nezavisnih organizacija za očuvanje prirode, osnovana 1961. godine, sa skoro šest miliona pristalica i globalnom mrežom aktivista u više od stotinu zemalja. WWF posluje u našem regionu od početka ovog veka kroz partnerstvo sa drugim nevladinim organizacijama, a sama WWF Adria zvanično je osnovana 2015. godine. Rad organizacije u regionu ima za cilj poboljšanje održivog upravljanja rekama, močvarama, šumama i zaštićenim područjima i očuvanju mora.

Pušten u rad vodovod visoke zone Sevojna

02.04.2018

Vodovod-Ršumovići-Sevojno4-1280x960-768x576 — Foto: uzice.rs

Vodovod u zaseoku Ršumovići u Užicu čija izgradnja je započeta 2014. godine zvanično je pušten u probni rad.

Domaćinstva na ovom području do sada nisu imala uslove za priključenje na gradski vodovod. Završetkom radova na crpnoj stanici, koja po rečima načelnika uprave za infrastrukturu i razvoj Miloja Marića ima funkciju da pojačava pritisak, omogućeno je nesmetano vodosnbdevanje visoke zone ovog dela Sevojna.

Urađeno je oko 420 metara vodovodne mreže prečnika f100 i 1050 metara f75, a vrednost izvedenih radova je 4 miliona dinara od kojih je 3 finansirao Grad Užice a jedan milion je učešće građana ovog zaseoka.

U narednim danima Zavod za javno zdravlje Užice će ispitati biološku i hemijsku ispravnost vode a nakon toga će građani i praktično moći da podnesu zahtev na priključenje na ovaj vodovod. Trenutno je već uplaćeno 14 priključaka od strane građana a u narednom periodu očekuje se priključenje i drugih koji do sada nisu podneli zahtev.

izvor: uzice.rs

Sandra Jovićević

U Nišu održana javna rasprava o Nacrtu zakona o klimatskim promenama

02.04.2018

20180330_123519 — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi republike Srbije Goran Trivan u uvodnom obraćanju na trećoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama u Nišu, izjavio je da je to prvi zakon u oblasti klimatskih pomena, koji će zakonski, sistemski i suštinski urediti ovu oblast kako bi se Srbija pridružila putu razvoja sa smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Srbija spada u one regione u svetu koji će biti najpogođeniji klimatskim promenama. Prognozira se da će srednja godišnja temperatura u našoj zemlji rasti najbrže na planeti. Zato, vremena za čekanje nema, istakao je ministar Trivan i pozvao sve lokalne samouprave da se uključe u javnu raspravu i tako daju svoj doprinos kako bi u skupštinsku proceduru uputili kvalitetan Zakon o klimatskim promenama koji ćemo i sprovoditi.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je rekao da Niš prepoznaje značaj uticaja klimatskih promena i važnost donošenja Zakona o klimatskim promenama . On je naveo da Grad Niš formiranjem sekretarijata za zaštitu životne sredine, odlukom da novac iz ekoloških taksi usmeri u „Zeleni fond“, aktivnostima na gradnji postrojenja za preradu otpadnih voda uz podršku EU fondova, posvećeno radi na rešavanju problema u oblasti životne sredine.

Posle Novog Sada i Kragujevca, javna rasprava u sali uprave Grada Niša bila je prilika da se sa sadržajem Nacrta zakona upozna i svoju reč kaže najširi krug lokalne zajednice – predstavnici univerziteta, naučne i stručne javnosti, lokalne samouprave Nišavskog okruga, javnih i komunalnih predzeća, predstavnici privrede, nauke, civilnog društva, institucija i udruženja građana,

U postupku pripreme zakona kojim se uređuje oblast klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine.

Zakon o klimatskim promenama treba da uspostavlja sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV) podataka i informacija od značaja za oblast klimatskih promena, a kao ključnog preduslova za održivo planiranje i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Donošenje Zakona o klimatskim promenama predstavlja ispunjenje obaveza prema međunarodnoj zajednici, tačnije Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazuma iz Pariza i usklađuje domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovima Evropske unije.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Oglas za prikupljanje ponuda za preuzimanje i zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada

02.04.2018

Kompanija Arriva Litas, sa sedištem u Požarevcu, oglasila je prikupljanje ponuda za preuzimanje i zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada pružanjem konsultantskih usluga o usaglašavanju poslovanja sa zakonskom regulativom iz oblasti upravljanja otpadom.

Više informacija možete da pročitate u okviru konkursa na sledećoj adresi:

https://energetskiportal.rs/konkursi/oglas-za-prikupljanje-ponuda-za-preuzimanje-i-zbrinjavanje-opasnog-i-neopasnog-otpada/,

ili na njihovom sajtu: https://www.arriva.rs.

Preuzimanje automatske merne stanice u Kosjeriću

02.04.2018

U prostorijama Agencije za zaštitu životne sredine potpisan je godine ugovor sa Opštinom Kosjerić.

Ugovorom je određeno da Agencija za zaštitu životne sredine preuzme automatsku mernu stanicu za praćenje kvaliteta vazduha u Kosjeriću radi revitalizacije i njenog ponovnog uključenja u državnu mrežu automatskih mernih stanica za kvalitet vazduha.

Na taj način će građani Kosjerića imati u realnom vremenu pravovremenu i tačnu informaciju o koncentrarcijama osnovnih zagađujućih materija.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Trivan razgovarao o Karavanu klime u Nišu

02.04.2018

20180330_160055-FESTIVAL-NAUKE — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan u Nišu je posetio Festival “Nauk nije bauk“, regionalnu manifestaciju na kojoj mladi i budući naučnici predstavljaju, demonstriraju i promovišu najnovija naučna saznanja i inovacije.

Sa atašeom za saradnju Ambasade Francuske Bertran Mijeom, ministar Trivan je razgovarao o „Karavanu klime“, projektu Francuskog instituta u oblasti borbe protiv klimatskih promena koji je promovisan na Festivalu nauke.

Ministar Trivan je sa dekanom Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu prof. dr. Draganom Jankovićem i prof. Dr. Marijanom Mišićem direktorom Gimnazije „Svetozar Marković”, obišao interaktivne postavke iz različitih oblasti i razgovarao sa mladim naučnim promoterima.

Dvodnevni festival nauke organizuju Gimnazija „Svetozar Marković” iz Niša, koja je i osnivač festivala, Elektronski fakultet i grad Niš. U projektu je do sada učestvovalo preko 8.000 učenika, nastavnika, studenata i profesora iz zemlje i inostranstva, a festival je posetilo oko 100.000 posetilaca različitog uzrasta. Svake godine u realizaciji projekta učestvuju mnoge relevantne naučnoistraživačke institucije, društveno odgovorne kompanije, institucije kulture i stručna udruženja. Cilj projekta je promocija i popularizacija kvalitetnog obrazovanja, inovativnosti, nauke i naučnoistraživačkog rada među mladima.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Pad kvaliteta zemljišta ugrožava blagostanje ljudi

01.04.2018

Pogoršavanje kvalitativnih karakteristika zemljišta podriva blagostanje dve petine čovečanstva, povećavajući rizike od migracija i konflikta, otkrila je najsveobuhvatnija globalna procena ovog problema do sada. Njime je pogođeno više od 3,2 milijarde ljudi, te je jedan od najvećih izazova za zaštitu životne sredine.

Svesnost o alarmantnosti situacije probudilo je prošlogodišnje upozorenje naučnika da se u toku godinu dana, zbog neodrživih poljoprivrednih praksi, izgubi 24 milijarde tona plodnog tla.

Istraživanje o degradaciji zemljišta sprovela je Međuvladina naučno-politička platforma o biodiverzitetu i ekosistemu (IPBES – Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and Ecosystem Services), sa sedištem u Bonu, u Nemačkoj. Odobrilo ga je 129 nacionalnih vlasti, a za njegovo sprovođenje bilo je potrebno 3 godine i učešće više od 100 naučnika.

Studija je imala za cilj da obezbedi globalnu bazu znanja o pretnjama koje su manje poznate od klimatskih promena i gubitka biodiverziteta, iako je “novootkrivena” tesno povezana i sa jednom i sa drugom. Rezultati su objavljeni tek nedavno, ali već imaju veliki ekonomski i društveni uticaj. Svoja otkrića istraživači su utemeljili na preko 3 hiljade naučnih, vladinih, domaćih i lokalnih izvora.

Izveštaj, podržan od strane Ujedinjenih nacija, naglašava hitnu potrebu potrošača, kompanija i vlada da smanje prekomernu potrošnju, naročito govedine, i da se poljoprivrednici uzdrže od izrabljivanja šumskih i močvarnih kapaciteta.

Naučnici su procenili i uticaj gubitka vegetacije, krčenja šuma, isušivanja močvara, konverzije travnjaka, širenja urbane sredine i zagađenja – na ljudsko zdravlje, bogatstvo i sreću. Izračunali su kako troškovi degradacije zemljišta iznose više od 10 odsto svetskog godišnjeg bruto društvenog proizvoda.

Jedno od saznanja ticalo se i geopolitičkih implikacija opadanja kvaliteta zemlje. Autori izveštaja naveli su dokaze za snažnu vezu degradacije tla sa migracijama i društvenom nestabilnošću. Godine ekstremno niske količine padavina u sušnim oblastima povezane su sa povećanjem nasilnih sukoba za 45 odsto.

Prema naučnim proračunima, u zavisnosti od aktivnosti država u borbi protiv klimatskih promena i pada vrednosti zemljišta, između 50 i 700 miliona osoba biće iseljeno iz svojih domova do 2050. Najgore pogođena područja su najverovatnije južni Irak, Avganistan, podsaharska Afrika i južna Azija.

Kako bismo se suprotstavili ovom zabrinjavajućem trendu, istraživači pozivaju na saradnju ministarstava koja bi podstakla održivu proizvodnju i eliminisala poljoprivredne subvencije koje promovišu degradaciju tla. Apeluju i na potrošače da smanje otpad i budu pažljiviji oko izvora namirnica koje jedu. Povrće je mnogo manje štetno po prirodno okruženje od govedine. Poljoprivrednici treba da budu ohrabreni da povećaju produktivnost, umesto da zauzimaju nova prostranstva.

Saveti upućeni preduzećima i vladama su da ulože napore u pravcu rehabilitacije zemljišta. Ekonomske dobiti od ovog procesa bile bi deset puta više u odnosu na izdatke, a tri puta u slučaju nepreduzimanja bilo kakvih aktivnosti očuvanja.

Pesimistični zaključak učesnika je da – ako ne počnemo odgovornije da se ophodimo prema sopstvenoj planeti, menjajući način života, potrošačke navike i eksploataciju zemlje, pre ili kasnije, dovešćemo je do propasti.

Jelena Kozbašić

1...1,1191,1201,121...1,670 Page 1,120 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM