Radni dan za prirodu – Uređenje NP “Fruška gora”

05.06.2018

Svetski Dan zaštite životne sredine 5. jun državne institucije za zaštitu životne sredine Vojvodine će obeležiti zajedničkom radnom akcijom za prirodu.

Danas u 13 časova će preko stotinu zaposlenih radnika iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, JP NP„Fruška gora”, NIS a.d. Novi Sadi Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, pristupiti uređenju – čišćenju potoka i prirodnih staništa u okviru NP „Fruška gora“.

Radiće se na lokalitetu Ležimir ( Lišvarski potok, Rohalј baze, Sviloška uglјara – Ravne, Kecelјa – Mandalina ćuprija, Crveni put, Sviloška uglјara – Ciganski logor, Mostar – Janok, Partizanski put – Manđeloške vikendice).

Milisav Pajević

Koliko turizam šteti grčkoj životnoj sredini?

05.06.2018

Grci se spremaju za još jednu napornu godinu. Turisti ne prestaju da dolaze. Na svakog građanina Grčke dolazi po tri strana posetioca, ukupno 32 miliona ljudi koje će posetiti Grčku ove godine, što je više nego ikada od kada se prate statistike.

Ovo je izuzetan podvig za zemlju koja se do skora borila sa bankrotom, protestima i nemirima a pre tri godine jedva je izbegla isključenje iz Evropske unije. Turizam je industrija koja je izvukla zemlju iz krize, ali, da li je on zaista toliko dobar za Grčku?

Broj turista se povećava za dodatnih 2 miliona svake godine u poslednje tri godine. Dolasci iz Kine su se udvostručili od 2017. godine. Sa prognozama koje predviđaju rekordan broj poseta ovoj zemlji u narednoj deceniji sve veći broj stručnjaka se pita- Da li grčki okoliš zaista može da podnese to?

Poznati borac za zaštitu životne sredine Nikos Krisogelos kaže: „Ne možemo nastaviti da primamo toliko turista.“ On tvrdi da je tolika količina turista loša za zemlju. „Ne možemo očekivati da mala ostrva i male zajednice ugoste oko milion turista mesečno. Postoji opasnost od preopterećivanja infrastrukture i da čitava ta situacija postane jedan veliki bumerang ako nastavimo da se fokusiramo samo na brojke a ne na razvijanje održivog modela turizma.“

Sa njim se slaže i gadonaželnik Santorinija, Nikos Zorzos. On je iz istog razloga ograničio ukupni broj putnika na kruzerima na 8000 ljudi.

Sve veći broj turista iz novonastajuće srednje klase Azije dolazi u Grčku kako bi uživali u prelepom nebu, belim kućama i prirodi koja oduzima dah. Prošle godine je uveden i direktan let iz Pekinga u Atinu.

Ovaj nagli porast turista zvaničnici posmatraju kao kletvu više nego blagoslov. Oni strahuju da bi pritisak koji se time stavlja na prirodne resurse i infrastrukturu ostrva mogao imati mnogo nepopravljivih negativnih efekata na prirodu Grčke. Ovoliki broj turista dovodi do ogromnog porasta potrošnje energije i vode.

Jedan u pet Grka radi u sektoru turizma. Zaključak je da se ova industrija ne prilagođava dovoljno velikom brzinom i da je potrebno osmisliti novi model održivog turizma koji bi nastavio da uliva strani kapital u državnu kasu bez negativnih posledica po okolinu.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Trivan: Politika životne sredine treba da se vodi i sprovodi u lokalnim samoupravama

05.06.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da bez digitalizacije svih procesa neće biti lakšeg života za građane, privredu i one koji se bave zaštitom životne sredine, te da je od ključnog značaja dostupnost informacija.

Trivan je, na dodeli nagrada lokalnim samoupravama za inovativnost u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, objasnio da je smisao nagrađenih rešenja digitalizacija podataka, bolje umrežavanje lokalnih samouprava i veća mogućnost apliciranja za projekte.

Srbija je ovim projektom pokazala da je inovativna i moderna, pri čemu je važno da informacije budu javne i da ih bolje povežemo, jer nekada imamo informacije, a ne znamo gde da ih tražimo, i tako gubimo vreme, novac i energiju, rekao je ministar.

Goran Trivan je naglasio da je smisao da se politika životne sredine vodi i sprovodi u lokalnim samoupravama.

Srbija mora da podiže kapacitete, a ovo je način za to, jer bez ovih podataka nema ni projektno-tehničkih dokumentacija da se izvedu projekti u vrednosti od približno 15 milijardi evra, istakao je ministar Trivan.

Zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji Steliana Nedera rekla je da će osam lokalnih samouprava koje su pobednice “Izazova otvorenih podataka“, pored finansijske podrške do 10.000 dolara po projektu, dobiti i stručno-savetodavnu podršku u okviru Klimatskog inkubatora kako bi dalje razvili ideje u zrele projekte spremne za primenu.

U Klimatskom inkubatoru biće izrađeno i softversko rešenje za poboljšanje upravljanja podacima, koje će omogućiti da se umreže podaci različitih lokalnih zajednica, kao i da se povežu sa bazama podataka državnih institucija, navela je Nedera.

Ona je dodala da će na ovaj način lokalne zajednice imati podatke koji će im pomoći da povećaju energetsku efikasnost, kao i da je ideja da se na ovaj način maksimalno koriste rezultati četvrte industrijske revolucije kroz digitalizaciju.

Nagrađene su sledeće lokalne samouprave: Ćuprija za projekat “Stvaranje repozitorijuma energetske efikasnosti materijala, javnih objekata i domova”, Kragujevac “Otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena”, Kraljevo “Keep in touch”, Krupanj “Kalkulator za budućnost”, Kruševac “Energetski i finansijski kalkulator novo ruho grada – Kruševac pametan klimatski grad”, Sremska Mitrovica “Registar zagađivača animalnim otpadom”, Šabac “Projekat prikupljanja podataka o emisijama GHG nastalim usled zagrevanja domaćinstava” i Zvezdara “Inovativno rešenje za on-lajn monitoring i analizu potrošnje električne energije javnih objekata”.

“Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” predstavlja petogodišnji projekat koji je usmeren na to da se, kroz partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora, podrži razvoj projekata koji imaju za cilj da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i lokalne zajednice u Srbiji učine otpornijima na promene klime.

Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Milisav Pajević

Rakita Exploration započela je istražne rudarske radove na izgradnji niskopa u Boru

05.06.2018

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić obišla je juče radove u okviru geoloških istraživanja mineralnih sirovina bakra i zlata u hidrotermalnom sistemu Čukaru Peki, istakavši tom prilikom da rudarstvo ima potencijal da doprinese našem ekonomskom rastu i rastu BDP-a čak do pet odsto, a možda i više.

Kompanija “Rakita Exploration“, koja posluje u okviru kanadskog “Nevsuna“, započela je istražne rudarske radove na izgradnji niskopa u Boru, koji prethode otvaranju rudnika.

Radovi se izvode u okviru geoloških istraživanja zaliha bakra i zlata u hidrotermalnom sistemu Čukaru Peki u timočkom regionu, u Boru.

Za izgradnju niskopa i rudnika od 2018. do 2022. godine, “Nevsun” planira investiciju od 590 miliona dolara, a u tom periodu izvođači na projektu angažovaće približno 1.000 zaposlenih, dok će “Rakita” imati više od 150 zaposlenih.

Nakon otvaranja rudnika, tokom faze eksploatacije od kraja 2022. do 2038. godine, očekuje se da će kapitalna investicija “Nevsuna” biti dodatnih 457 miliona dolara.

Brnabić je istakla da je to ogromna baza na koju ćemo u budućnosti moći da se oslonimo, jer ćemo zahvaljujući tome moći lakše da razvijamo digitalizaciju, IT sektor, poljoprivredu, stočarstvo, odnosno biće nam lakše da razmišljamo o održivom rastu u budućnosti.

Ona je istakla da je početak radova važan i za ravnomerni regionalni razvoj, budući da je borski kraj jedan od centara rudarstva u Srbiji.

Sa ovom investicijom, Bor može da izgleda mnogo drugačije u narednih nekoliko godina, ukazala je premijerka i dodala da je Vladi važno da ovde dolaze investicije i da ljudi ostaju u zemlji.

Kako da se oseća predsednik Vlade kada otvara investiciju od približno 600 miliona evra, a koja će zaposliti više od 1.000 ljudi. Hvala kanadskoj kompaniji što je verovala u Srbiju i što su već uložili značajna sredstva u istraživanje, istakla je Brnabić.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da je današnji dan značajan za rudarski biznis u Srbiji i važan korak koji nas definitivno vodi ka otvaranju novog rudnika u borskom kraju, koji je jedan od najpoznatijih u svetu kada je reč o rezervama bakra i zlata.

On je istakao da se nalazimo u velikoj ekspanziji rudarstva u Srbiji, gde je aktivno više od 200 eksploatacionih i 127 istražnih polja na kojima se obavljaju važne istražne aktivnosti, u koje je samo ove godine uloženo 60 miliona evra.

To je veliko ohrabrenje i garancija da ćemo u narednim godinama imati veliki broj rudnika, čime ćemo povećati broj zaposlenih i staviti rudarstvo na mesto koje mu pripada – da ima učešće u BDP-u veće od pet odsto, rekao je ministar.

Generalni direktor “Nevsuna” Piter Kukielski rekao je da je na osnovu kvaliteta resursa, ekonomski pokazatelja i obima planirane investicije za potrebe otvaranja rudnika, projekat Čukaru Peki stekao reputaciju jednog od najboljih svetskih razvojnih projekata nalazišta bakra i zlata.

Za nas je važno to da je dinamika razvoja projekta u potpunosti u skladu sa dugoročnim planom i strategijom Vlade Srbije da poveća udeo rudarskog sektora u BDP-u na pet odsto, naglasio je on.

Ambasador Kanade u Srbiji Kati Čaba navela je da Srbija ima ogroman potencijal za razvoj rudarstva i da je otvorila vrata za međunarodne investicije, ističući da je Kanada svetski poznata u razvoju novih tehnologija i inovativnih pristupa u rudarstvu.

Prema njenim rečima, kanadska rudarska industrija je lider u oblastima zaštite životne sredine i društveno odgovornog poslovanja i prva na svetu koja je razvila nezavisnog ombudsamana koji je nadležan za odgovorno poslovanje i biće zadužen da ispituje kršenja ljudskih prava u kontekstu poslovanja kanadskih kompanija u inostranstvu.

Uverena sam u to da će podrška Vlade Srbije kompanijama koje se bave istraživačkim radom u rudarstvu potvrditi reputaciju Srbije kao zemlje u koju treba ulagati i koja je pogodna za strane investicije, zaključila je Čaba.

Milisav Pajević

Višestruke koristi od proizvodnje biomase

05.06.2018

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović ukazao je juče na višestruke koristi od proizvodnje biomase, istakavši da je kompanija “Global Seed” jedan od primera kako treba da se zaokruži ta proizvodnja i na mnogo manjim gazdinstvima.

Nedimović je, tokom obilaska postrojenja za gas u okviru te farme u Čurugu koja se bavi proizvodnjom biomase, istakao da i mnogostruko manje farme mogu da imaju postrojenja za proizvodnju biomase.

On je dodao da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kroz IPARD programe podržati takve projekte, jer to ne znači samo uštedu, već je reč i o ekologiji.

Direktor kompanije “Global Seed” Saša Vitošević podsetio je na to da je reč o investiciji započetoj još 2006. godine, i naveo da je u organsku proizvodnju mleka, sa farmom i elektranama za biomasu od 1,2 megavata, ukupno uloženo 22 miliona evra.

Vitošević je rekao da je samo postrojenje za biomasu koštalo 4,3 miliona evra, dodavši da mnogi pogrešno misle da elektrane na biomasu proizvode samo električnu energiju, ali treba znati da je poljoprivreda jedan od najvećih zagađivača životne sredine, i ovo je način rešavanja ekološkog problema.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević rekao je da pokrajinski sekretarijat podsticajnim merama želi da, kao i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, osnaži organsku proizvodnju.

Ove godine smo tri puta povećali sredstva za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, ali smo omogućili i povoljne aranžmane za nabavku specijalne mehanizacije potrebne proizvođačima u ovoj oblasti agrara, istakao je Radojević.

Predsednik opštine Žabalj Čedomir Božić najavio je da će i lokalna samouprava podržavati kompanije koje žele da ulažu u poljoprivredu poput firme “Global Seed”.

Kompanija “Global Seed” je lider u proizvodnji organskog mleka u Evropi sa 1.000 krava koje daju 18.000 litara mleka mesečno, odnosno približno sedam miliona litara organskog mleka.

Milisav Pajević

Zaposleni JP “Srbijašume” čiste deponiju na Voždovcu

04.06.2018

Zaposleni JP “Srbijašume” organizuju sutra akciju čišćenja divlje deponije na opštini Voždovac.

Povod je obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine, pa će zaposleni JP “Srbijašume” sutra u 10 časova organizovati akciju čišćenja divlje deponije na opštini Voždovac, u šumi koja je u ingerenciji preduzeća i kojom gazduje Šumsko gazdinstvo “Beograd”.

Deponija se nalazi u Đurđevdanskoj ulici 56, na opštini Voždovac. Deponovan je šut, plastika i razno smeće.

Svetski dan zaštite životne sredine je najvažniji dan za podsticanje svesti javnosti i delovanja na polju zaštite životne sredine, koji Ujedinjene nacije obeležavaju 5. juna svake godine.

Od kako je ustanovljen 1974. godine, Svetski dan zaštite životne sredine je postao globalni događaj koji se obeležava u preko 100 zemalja. Svaka godina nosi sa sobom određenu temu, te u skladu sa tim se preduzimaju aktivnosti radi smanjenja i otklanjanja uzroka zagađenja životne sredine.

Ove godine Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se pod sloganom:
“Pobediti zagađenje plastikom! Ako ne možeš da je ponovo upotrebiš, ne koristi je.”

Milisav Pajević

Radovi na proširenju plaže na zrenjaninskoj “Peskari”

04.06.2018

Na popularnoj zrenjaninskoj “Peskari” u toku su radovi na proširenju plaže na glavnom jezeru, a gradske službe i javna preduzeća i ustanove završavaju sve neophodne pripreme, te posetioci mogu očekivati dobro uređeno kupalište sa svim neophodnim sadržajima.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić izrazio je zadovoljstvo što će “Peskara” ove sezone biti još uređenija i atraktivnija za sve posetioce.

– Početak kupališne sezone očekuje nas 15. juna, danas sa svojim saradnicima obilazim radove i želim da istaknem naše ambiciozne planove za predstojeću sezonu. Dupliramo kapacitet ovog kupališta, i za kratko vreme uredićemo potpuno novu plažu. Zadovoljan sam kako radovi napreduju, očekujemo da se završe do početka kupališne sezone, bezbednost nam je na prvom mestu, a novi zanimljivi sadržaji dopašće se svim Zrenjanincima, u to sam uveren, istakao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Upravljanje “Peskarom” povereno je još prošle godine Javnom preduzeću – Gradska stambena agencija.

“Peskara” je u vlasništvu grada Zrenjanina i time se realizuju mogućnosti za nove sadržaje, kojih će biti već ove sezone.

Radove na “Peskari” obišli su zamenik gradonačelnika Saša Santovac, pomoćnik gradonačelnika Simo Salapura, direktor Turističke organizacije grada Zrenjanina Zoran Ljubotina, njegova pomoćnica Sanja Petrović, kao i pomoćnik direktora JP Gradska stambena agencija Dragomir Radovanac.

Milisav Pajević

Tretmani protiv komaraca u Temerinu

04.06.2018

Tretmani protiv odraslih komaraca sa zemlje i iz vazduha na području opštine Temerin, biće izvedeni od danas do 19. juna ove godine.

Tačno mesto i vreme tretmana zavisiće od monitoringa i vremenskih uslova.

Zaprašivanje komaraca obavlja novosadska “Ciklonizacija” uz saradnju sa opštinom Temerin.

Tretiranje će se vršiti preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina, ULV.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Dejstvo preparata traje tri dana.

Milisav Pajević

Na Tajlandu uginuo kit, uzrok smrti- plastika

04.06.2018

whales-1149978_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prošle nedelje, na jugu Tajlanda, na granici sa Malezijom, u plitkim vodama pronađen je kit na izdisaju.

Veterinarski tim pokušao je da spase životinju, koja je pritom iz sebe izbacila pet plastičnih kesa, navodi se u saopštenju. Nakon jednog dana bezuspešnog truda, kit je uginuo.

Rezultati autopsije su pokazali da je nesrećna životinja u želucu imala 80 plastičnih kesa, ukupne težine oko osam kilograma, ističe Ministarstvo pomorstva.

Biolog i predavač na Univerzitetu Kasersart u Bangkoku, Ton Tamrongnavasavat, objašnjava da zbog kesa kit nije mogao da ispravno vari hranu i da je uginuo od gladi.

Tajland je jedna od zemalja koja troši najviše plastičnih kesa u svetu, što svake godine dovodi do smrti stotina morskih živih bića koja žive u blizini posećenih plaža te zemlje.
Svake godine najmanje 300 morskih životinja, među kojima kitovi, morske kornjače i delfini, nastrada u tajlandskim vodama nakon što progutaju plastiku.

Ovaj nesrećni dogođaj uzurpirao je i izazvao saosećajnost širom sveta. “Žao mi je životinje koja nije ništa skrivila ali je morala da ispašta zbog ljudskih nepromišljenih akcija,” napisao je jedan korisnik Tvitera.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Naučnici otkrivaju: Više biste pomogli životnoj sredini jedući voće i povrće, nego kupovinom elektromobila

04.06.2018

vegetables-1363032_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Da li ste znali da je jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak taj da iz svoje ishrane odstranite meso i mlečne proizvode?

U slučaju da jeste, korak ste ispred naučnika koji su ovo otkrili tek u nedavno objavljenom istraživanju. Ono je predstavljalo do sada najobimniju analizu štete koju stočarstvo proizvodi na našu planetu. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Science.

Kada bismo “izbrisali” mesare i mlekare s lica Zemlje, iskorišćenost zemljišta na globalnom nivou opala bi za 75 odsto i oslobodila bi se teritorija veličine Evropske unije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država i Australije zajedno, a i dalje nam ne bi manjkalo hrane.

Poljoprivrednici, u svrhe svojih aktivnosti, zauzimaju sve veće površine tla, uklanjaju šume, isušuju močvare i na druge načine “pripitomljavaju” divljinu. Posledica ovog procesa je, između ostalog, izumiranje životinja.

Meso i mlečni proizvodi obezbeđuju nam tek 18 odsto kalorija i 37 odsto proteina. Međutim, za njihovu proizvodnju neophodno je 83 odsto ukupnog svetskog poljoprivrednog zemljišta i u emisijama gasova staklene bašte od strane poljoprivrede imaju udeo od čak 60 odsto.

Istraživači su prikupili podatke sa 38.700 farmi iz 119 zemalja. Studijom su obuhvatili 40 različitih vrsta hrane koje predstavljaju 90 odsto naših jelovnika i procenili njihov uticaj, od poljoprivrednih gazdinstva do tanjira, na upotrebu tla, korišćenje slatkovodnih sistema, zagađenje vode (eutrofikacija) i vazduha (acidifikacija) i doprinos klimatskim promenama.

– Veganska ishrana je verovatno najefikasniji način za neutralisanje negativne uloge pojedinaca na planetu, ne samo po pitanju proizvodnje štetnih gasova, već i eutrofikacije i acidifikacije i izrabljivanja zemlje i vode. Njen uticaj mnogo je osetniji u odnosu na redukciju broja letova avionom ili kupovinu električnog automobila, izjavio je predvodnik istraživanja, Jozef Pur sa Oksfordskog univerziteta (Ujedinjeno Kraljevstvo).

Sto grama govedine rezultuje u do 105 kilograma gasova staklene bašte, a tofu, sir od sojinog mleka, 3 i po.

Pur je dodao kako nema potrebe da svi ljudi postanu vegani, već bi šteta mogla da se smanji odstranjivanjem iz ishrane onog mesa i mlečnih proizvoda koji potiču od najvećih zagađivača. Čak i da se samo polovina najštetnijih artikala zameni hranom biljnog porekla, zaokret bi izazvao dve trećine pozitivnog dejstva koje bi imala potpuna preorijentacija sa mesa i mleka na, uslovno rečeno, biljke.

Pur se osvrnuo i na finansijski aspekt. – Širom sveta postoji 570 miliona imanja od kojih svako pojedinačno zahteva različite načine kako bi se izborilo sa svojim nepovoljnim “uplivom” u životnu sredinu. Kako se za subvencije u poljoprivrednom sektoru na godišnjem nivou izdvaja gotovo 450 milijardi evra (500 milijardi dolara), na raspolaganju su nam ogromna novčana sredstva s kojima može da se učini nešto veoma dobro, rekao je.

Kao dobar početak umanjenja uticaja ljudi, Pur preporučuje etikete na kojima bi se navodila štetnost određenog proizvoda na životnu sredinu kako bi kupci imali priliku da se odluče za najmanje škodljive opcije. Prema njegovom mišljenju, novčani podsticaj za održivu i zdravu hranu i porezi na meso i mleko ipak će biti potrebni.

Grad Ešvil, u saveznoj državi Severna Karolina, u Sjedinjenim Američkim Državama, pozvao je svoje građane da se u nedelji od 4. do 10. juna 2018. godine pridruže sedmodnevnom veganskom izazovu kako bi se zajedničkim snagama suprotstavili promenama klime, masovnom izumiranju vrsta i okrutnom ophođenju prema životinjama.

Prošle nedelje, gradonačelnica Ester Manhajmer potpisala je proglas u kojem se između ostalih podstreka za veganstvo navodi sledeće:

godišnje se uzgoji i zakolje 70 milijardi životinja, što poljoprivredu čini uporišnim razlogom za okrutnost prema njima,
poljoprivreda je odgovorna za najveći procenat krčenja šuma i smanjivanja površine kišnih šuma, degradacije kvaliteta zemlje, oskudice vode, opustinjavanja i nastanka mrtvih zona u okeanima,
ljudi su glavni krivci za deforestizaciju i klimatske promene, te kao takvi u ogromnoj razmeri doprinose velikom šestom masovnom nestanku vrsta u toku kojeg na dnevnom nivou nestane njih 200,
osnovni uzrok smrtnosti i rastućih zdravstvenih troškova ljudi su bolesti srca, rak i dijabetes, a vodeći pokretač navedenih oboljenja je konzumacija hrane životnjskog porekla.

Jelena Kozbašić

Norvežani lude za električnim Hjundaiem: Proizvođač planirao prodaju 2.500 auta, oni traže 20.000

04.06.2018

Južnokorejski proizvođač Hjundai obustavio je rezervacije električne verzije modela Kona u Norveškoj zbog ogromne potražnje.

Hjundai je u Norveškoj navodno dobio čak 20.000 zahteva za ovim modelom, a problem je što je planirana prodaja samo 2.500 jedinica u ovoj skandinavskoj zemlji, Meki za električne automobile.

Ovaj limit je postavljen jer Hjundai mora da balansira nivo proizvodnje na nekoliko glavnih tržišta.

Električna Kona dolazi u dve verzije, sa manjom baterijom 39,2 kWh dometa oko 300 km i većom od 64 kWh i dometom od 470 km.

EV Kona manjeg dometa ima motor snage 135 KS, dok veća ima 205 KS. Oba modela imaju 395 Nm obrtnog momenta koji se prenosi na prednju osovinu.

Model sa slabijom baterijom ubrzava 0-100 km/h za 9,3 sekundi, a veći za 7,6s. Obe verziju imaju maksimalnu brzinu od 167 km/h.

Cena popularnije verzije sa baterijom od 64 kWh sa transportom i dostavom u Norveškoj se kreće od oko 35.000 do 37.500 evra, u zavisnosti od paketa opreme (kožni enterijer, metalik boja…).

Izvor: B92

Ekološka diploma za vrtić “Bubamara” iz Nadalja

04.06.2018

Opstina-Srbobran — Foto: Milisav Pajević

Na završnoj svečanosti programa “Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, prošle nedelje je u Pokrajinskoj vladi nagrađeno 27 vaspitno-obrazovnih ustanova, čiji su mališani, đaci i mentori bili najuspešniji prilikom učešća u ovogodišnjem programu.

Jedna od nagrađenih ustanova je i Predškolska ustanova “Radost” koju je u programu predstavljao vrtić “Bubamara” iz Nadalja kod Srbobrana.

“Za čistije i zelenije škole u Vojvodini” je program Pokrajinske vlade čiji je cilj da se u vrtićima, školama i lokalnim zajednicama širom Vojvodine podigne svest i lična odgovornost za brigu o svojoj životnoj sredini.

Milisav Pajević

Saradnja opštine Bor sa kompanijom Rakita

04.06.2018

Saradnja opštine Bor sa kompanijom Rakita Exploration, nastavljena je održavanjem sastanka i razmenom informacija o trenutnoj fazi geoloških istraživanja na projektu “Čukaru Peki”, a kome su prisustvovali i predstavnici mesnih zajednica Brestovac, Slatina i Metovnica, sela koja su pod direktnim uticajem projekta budućeg rudnika bakra.

Na sastanku su razmenjene informacije koje se tiču uticaja na putnu infrastrukturu između sela Brestovac i Metovnica, i zaštiti životne sredine, na čemu insistiraju sve strane.

Predsednik opštine Bor, Aleksandar Milikić, rekao je da je opštini Bor potrebno svako novo radno mesto i svaki novi investitor, a pored RTB-a, to je kompanija “Rakita”.

Menadžer za komunikaciju i društveno odgovorno poslovanje u Rakiti, Aleksandar Vulović, kaže da je ta kompanija već pokrenula mere bezbednosti na deonici između dva sela kako bi se postavili ležeći policajci ispred škole kraj koje prolaze kamioni, ali i posekle grane kako kamioni pri transportu ne bi išli sredinom puta.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, u narednom periodu biće izrađena procena uticaja na životnu sredinu, dok je u aktuelnoj fazi geoloških istraživanja dobijeno pozitivno mišljenje Zavoda za zaštitu prirode, Zavoda za zaštitu spomenika i Republičke direkcije za vode.

Milisav Pajević

Počinju izleti u zaštićena područja prirode Vojvodine

04.06.2018

Od danas će se svakodnevno održavati izleti u zaštićena područja prirode NP „Fruška gora“, SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“ i Sremske Karlovce, za nagrađene vaspitno-obrazovne ustanove, u okviru Programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2017/2018. godinu.

Cilj ovog Programa je razvijanje i unapređenje rada u vaspitno-obrazovnim ustanovama u oblasti zaštite životne sredine.

Ovim izletima je nagrađeno ukupno 27 vaspitno-obrazovnih ustanova sa područja cele Vojvodine: Pančevo, Kačarevo, Novi Kneževac, Čoka, Sombor, Bačka Palanka, Nadalj, Vršac, Maglić, Kanjiža-Trešnjevac, Ruma, Radojevo, Kikinda, Novi Sad, Banatsko Karađorđevo, Kovačica, Senta, Zrenjanin, Odžaci i Stara Pazova.

Tokom jednodnevnog izleta, nagrađeni učesnici će obići gradsko jezgro Sremskih Karlovaca, Ekološki centar Radulovački, uživaće u radionici „Upoznaj Dunav“ i tokom vožnje katamaranom upoznaće Specijalni rezervat prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit“, kroz radionicu „Oseti prirodu“, na Stražilovu će naučiti osnovne karakteristike Nacionalnog parka „Fruška gora“, a upoznavanje Stražilova će se nastaviti penjanjem do Planinarskog doma i do Brankovog groba.

Izlete realizuju stručni saradnici Pokreta gorana Vojvodine u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Sremski Karlovci, dok sam program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ se realizuje u saradnji između četiri Pokrajinska sekretarijata – Sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, ReCan Fondacije i Pokreta gorana Vojvodine.

Milisav Pajević

1...1,0861,0871,088...1,672 Page 1,087 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM