Rezultati realizovanog regionalnog projekta za unapređenje politika o zaštiti životne sredine obuhvataju jačanje interakcija među pojedinim akterima kao što su organizacije civilnog društva, mediji, lokalne zajednice, donosioci odluka i politika. Treći ciklus projekta...

Ovako nikada nije bilo do sada – rečenica je koja se poslednjih godina sve češće izgovara kada se priča o vremenskim prilikama. Da li se klima zaista toliko brzo menja, kakve su...

Navikli smo na naslove "Norveška rekorderka po broju prodatih elektromobila" u ovo doba godine, međutim 2020. je nadmašila samu sebe. Od 141.412 automobila prodatih u godini iza nas u Norveškoj, čak 76.789 ima električni pogon. To je 54,3 odsto ukupne prodaje. Argument „Elektromobili i nisu toliko čista alternativa, od čega se pravi struja?“ u norveškom slučaju ne pije vodu s obzirom na to da je osnovica njenog elektroenergetskog sistema hidroenergija i da je čak 98 odsto električne energije zelenog porekla.

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući za mnoge turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe. Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo. Početkom 19. veka ljudi su počeli da zagrevaju svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa škodi atmosferi i čini da svet bude sve topliji.

Broj poplava u Srbiji raste, a ekstremno visoke temperature dostigle su rekord prošle godine. Ekstremni vremenski uslovi deo su klimatskih promena čije pogoršanje nas tek očekuje, najavljuju sagovornici CINS-a. Srbija uveliko kasni...

Ekstremne vremenske promene i prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama u poslednjih 20 godina postaju sve intenzivnije, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. Rast broja ekoloških katastrofa uz pandemiju koronavirusa pokazao je da poslovni...

Naučnici smatraju da bi zgrade na Marsu mogle biti napravljene od supstance koja se nalazi u ribljim krljuštima i gljivama zvane hitin. Kada se hitin pomeša sa česticama iz tla Marsa, mogao bi...

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan prisustvovao je proteklog vikenda dvanaestoj po redu ekološkoj akciji podvodnog čišćenja Savskog jezera na Adi Ciganliji u Beogradu, u kojoj su učestvovali ronioci ronilačkih klubova, MUP-a...

U subotu, 22. avgusta, je Dan ekološkog duga Srbije, odnosno dan do kada smo potrošili prirodne resurse koji mogu da se obnove u ovoj godini. Po računici Mreže za globalni ekološki otisak,...

Naša planeta se suočila sa novim ekološkim problemom. Bačene rukavice i maske ugrožavaju morski svet, a problem otpada iz okeana utiče na zdravlje divljih životinja, ljudi i lokalnih ekonomija. Otpad u vodi...

Povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora i veća energetska efikasnost, defintivno su pravci održive energetske budućnosti Srbije, oko kojih stručnjaci za energetiku nemaju dileme. Ipak, ono u čemu se mišljenja ne poklapaju,...

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan u svojstvu potpredsednika Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEA), učestvovao je na neformalnom video- sastanku predstavnika država članica Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP)...

Iako mu posao i karijera nameću da mora i okeane vidi iz drugačije perspektive od većine ljudi i da, samim tim, primeti i ono što je skriveno na mračnom dnu, hrvatski ronilac...

Proizvođač sportske opreme Najki je prošle nedelje izbacio na tržište kolekciju patika inspirisanu životom na Marsu pod nazivom "Spejs Hipi".Ova planeta poslužila je kao izvorište ideje za Najkijeve dizajnere zbog tamošnje oskudice...

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije posvećeno je ciljevima cirkularne, odnosno zelene ekonomije, jer se ona ne odnosi samo na pitanja životne sredine, već je mnogo širi koncept koji obuhvata i ekonomiju...

Klimatska kriza opominje nas na delovanje sve češćim i intenzivnijim ispoljavanjem sopstvene snage, u vidu ekstremnih temperatura, požara, gubitaka šuma i biodiverziteta. Ono što posebno zabrivanja jesu posledice koje osećaju deca. Zapravo, prema...