Prekomernim lovom i ribolovom, krčenjem drveća, urbanizacijom, eksploatacijom fosilnih goriva, neodgovornim bacanjem smeća, besomučnom proizvodnjom i potrošnjom, kao i drugim razornim aktivnostima, ljudi postepeno kidaju prirodne veze koje nas sve međusobno održavaju živima. Tako smo, prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, u pitanje doveli opstanak čak milion vrsta, naizgled ne shvatajući da je i naše sopstveno bivstvovanje na Zemlji uslovljeno njihovim očuvanjem.

Tokom pandemije koronavirusa, svet je konačno naučio lekciju da je život moguć i sa manjom količinom fosilnih goriva. Nova saznanja, do kojih smo došli na teži način, potencijalno ćemo koristiti i po okončanju zdravstvene krize. Nekada crno zlato, sada bagatela. Ovaj status mogla bi da zadrži i nakon isteka vrlo ograničenog vremenskog trajanja prezenta. Tako bi i futur mogao da (p)ostane... Prezent, u oba svoja značenja.

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo "zarobljavaju" i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima... Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti. Izdvojili smo nekoliko primera našeg "Izvini, Zemljo, trebaš nam!".

Svetska zdravstvena organizacija obelodanila je da više od 90 odsto čovečanstva udiše prljav vazduh i da nečistoće u atmosferi na godišnjem nivou posledično izazivaju 7 miliona smrti. Ovo ih čini četvrtim najvećim uzrokom umiranja na planeti. Sitne čestice, uobičajeno nastale kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, dospevaju do plućnog krvotoka i vode bolestima disajnih organa i kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov uticaj osećaju i bebe dok su još u materici. Međutim, ovde se ne okončavaju sumorne procene o tome kako loš kvalitet vazduha degradira kvalitet našeg života.

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih „prljavih“ konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Prošle godine u aprilu, Nemačka je napustila korišćenje nuklearne energije nakon što je zatvorila poslednje tri nuklearne elektrane. Povodom godišnjice napuštanja ovog izvora energije, Fraunhofer institut za solarne energetske sisteme ISE (eng Fraunhofer...

Prelazak na obnovljivu energiju donosi različite promene, kako u dinamici trgovine energijom, međunarodnoj zavisnosti i geopolitičkom pejzažu, tako i u energetskoj sigurnosti. Evolucija energetskog sistema zahteva nove strategije u oblikovanju međuzavisnosti i...

Od 25 do 28. juna 2024. godine biće održano Međunarodno Savetovanje ENERGETIKA 2024 u hotelu Zlatibor Resort na Zlatiboru. Ove godine trebalo bi da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije...

Kako bi se osigurala kritična energetska infrastruktura na moru, ministri osam zemalja Baltičkog mora usaglasili su se sa Deklaracijom iz Vilnjusa (eng Vilnius Declaration), dajući obećanje o bližoj saradnji na ovom pitanju. Osam...

Indonezija je nedavno dobila prvi prototip morske plutajuće solarne elektrane, piše Offshore Energy. Projekat pod nazovom Solar2Wave predstavlja prekretnicu u razvoju solarne energije u Indoneziji kojim su uspešno savladane dosadašnje prepreke poput nekontrolisanih...

Metan (CH4) je bezbojni, zapaljivi gas sa slabim mirisom, ali je odmah nakon ugljen-dioksida (CO2) jedan od glavnih i odgovornih za problem gasova staklene bašte. Osim, na primer, aktivnih vulkana, kao prirodnog...

U državi koja nastoji biti predvodnik u borbi protiv klimatskih promena i van evropskog kontinenta, odvija se složena priča o energetskoj tranziciji i izazovima koje sa sobom nosi globalna geopolitička situacija. Usled...

Erste Grupa i Erste Bank a.d. Novi Sad (zajedno: „Erste“), u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), odobrili su finansijski paket vredan 91,4 miliona evra za izgradnju novog vetroparka...

Uz podršku Vlade Japana, i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) održao je sedmi u nizu dijaloga o tome kako...

Program zaštite životne sredine UN (UNEP), objavio je da se već u ovom trenutku države širom sveta suočavaju sa sušom, zbog čega je u nekim proglašeno vanredno stanje. Kako se navodi, najmanje...