Energetski pasoš je sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, dokument sa tačno propisanim sadržajem i izgledom, koji izdaje ovlašćena organizacija i koji važi deset godina. Njegova svrha nije uvođenje još jedne administrativne procedure, već da vlasnicima i kupcima pruži potpunu sliku o tome koliko je neka zgrada energetski efikasna ili neefikasna, u zavisnosti od kategorije u kojoj se nalazi. Pored toga, pruža uvid u očekivane troškove energije i predlaže mere koje se mogu preduzeti da bi se konačna potrošnja umanjila.

Obaveza posedovanja energetskog pasoša proizilazi iz evropske Direktive o energetskim karakteristikama zgrada (EPBD), koja je još 2002. godine uvela ovaj standard, a Srbija ju je preuzela 2005. godine pristupanjem Energetskoj zajednici. Iako se sistemi razlikuju od zemlje do zemlje, postoji zajednička osnova – skala energetskih razreda od A do G, kao i obavezna kategorizacija objekata prema potrošnji energije.

Energetska efikasnost kod nas izražava se kroz energetske razrede – od A+, koja označava najviši energetski kvalitet, do G klase, koja se dodeljuje objektima sa lošim karakteristikama i veoma visokom potrošnjom. U Srbiji nove zgrade moraju da ispunjavaju najmanje standard energetske klase C, dok je kod rekonstrukcija i sanacija propisano da se stanje unapredi za najmanje jednu klasu u odnosu na prethodno stanje.

Po izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2023. godine, energetski pasoš, koji je svakako bio uslov za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za nove objekte, postao je obavezan i za sve postojeće zgrade. Izmene zakona predviđaju da u roku od tri godine sve javne zgrade moraju posedovati sertifikat (rok do avgusta 2026), za poslovne je rok do 2028. godine, a stambene zgrade imaju rok od deset godina, što je praktično do 2033. godine. Jednom izdat, energetski pasoš važi deset godina, a u slučaju neispunjavanja ove zakonske obaveze u predviđenom roku, prema trenutnim podacima, propisana je kazna od 25.000 do 50.000 dinara.

Izdavanje energetskog pasoša zasniva se na energetskom pregledu objekta i projektnoj dokumentaciji. Energetski pregled i proces sertifikacije obavlja licencirani inženjer za energetsku efikasnost zgrada, a sertifikat se izdaje kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP) – informacioni sistem Ministarstva građevinarstva, u kojem se vode evidencije o svim izdatim dokumentima i ovlašćenim organizacijama.

Prema Pravilniku o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, energetski pasoš za stambene zgrade obično ima pet stranica. Na prvoj se nalaze osnovni podaci – ime vlasnika, lokacija i fotografija objekta, kao i oznaka energetskog razreda. Druga stranica donosi podatke o sistemima grejanja, hlađenja i ventilacije, udeo obnovljivih izvora energije, kao i podatke o termičkom omotaču – zidovima, spoljnim vratima, krovnim prozorima i druge kategorije. Treća strana prikazuje, između ostalog, podatke o izmerenoj potrošnji energije, dok četvrta sadrži preporuke za unapređenje, na primer modernizaciju grejnih sistema ili poboljšanje izolacije. Peta stranica donosi definicije tehničkih pojmova, poput: „Godišnja emisija ugljen-dioksida (CO2 [kg/a]) označava masu emitovanog ugljen-dioksida u spoljnu sredinu tokom jedne godine, kao posledicu energetskih potreba zgrade.”

Prema već pomenutom pravilniku, postoje i izuzeci. Primera radi, energetski pasoš nije obavezan za zgrade sa predviđenim vekom upotrebe do dve godine, za određene privremene objekte, zgrade koje se ne greju ili se greju do 12°C, objekte koji služe verskim obredima i ostalim pravilnikom definisanim kategorijama.

U FOKUSU:

• Bioplastični film – Održive zgrade sa pasivnim hlađenjem
• MT-KOMEX gradi solarnu elektranu u Novom Bečeju
• Ubrzana elektrifikacija saobraćaja uz Charge&GO

Podaci Centralnog registra energetskih pasoša (CREP): Trenutna situacija u Srbiji

Prema najsvežijim podacima koje nam je dostavio Centralni registar energetskih pasoša (CREP), zaključno sa 30. septembrom 2025. godine, u Srbiji su izdata ukupno 21.693 energetska pasoša. Broj izdatih sertifikata kontinuirano raste iz godine u godinu, što pokazuje da se sistem energetske sertifikacije zgrada postepeno razvija.

Kada je reč o energetskim razredima, najzastupljeniji je razred C, koji ujedno predstavlja i zakonski minimum za sve novoizgrađene zgrade. Prema podacima CREP-a, oko 80,28 odsto svih zgrada nalazi se upravo u ovom energetskom razredu. Slede zgrade u razredu B sa oko 7,8 odsto, dok objekti svrstani u razrede D, E, F i G – koji označavaju lošija energetska svojstva – čine ukupno oko osam odsto. Ostatak, odnosno 3,91 odsto zgrada, pripada drugim kategorijama.

Što se tiče teritorijalne raspodele, iz CREP-a navode da broj izdatih energetskih pasoša uglavnom prati broj izgrađenih i rekonstruisanih objekata, pa samim tim i gustinu naseljenosti i obim privredne aktivnosti određenog područja. Drugim rečima, najveći broj sertifikata izdaje se u većim gradovima i razvijenijim regionima Srbije, gde je i intenzitet gradnje najveći.

Energetski pasoši kao oruđe protiv energetskog siromaštva

Srbija je preuzela obavezu da svoj energetski sektor uskladi sa evropskim standardima i sprovede suštinske reforme u oblasti energetske efikasnosti. Upravo tu se prepliću dva pojma koji, iako nekome mogu delovati odvojeno, zapravo su duboko povezani – energetski pasoš i energetsko siromaštvo.

U martu ove godine, Privredna komora Srbije objavila je dokument pod nazivom Vodič kroz energetski pasoš i tom prilikom, uz podršku Fondacije Heinrich Böll („Hajnrih Bel”), organizovala seminar na ovu temu. Upravo u tom dokumentu jasno je prikazana veza između dva pojma, kao i značaj sertifikacije zgrada u smanjenju potrošnje energije.

Pre svega, energetsko siromaštvo označava nemogućnost domaćinstava da obezbede dovoljno energije za osnovne potrebe, poput grejanja, hlađenja ili osvetljenja. Ono je rezultat kombinacije niskih prihoda, visokih troškova energije i loših energetskih svojstava objekata. U Srbiji, prema podacima iz pomenutog vodiča, ovaj problem pogađa oko 200.000 domaćinstava, dok dodatni izazov predstavljaju nelegalizovani objekti, kojih ima gotovo dva miliona, a kako se ne nalaze u zvaničnim evidencijama, oni ne mogu biti obuhvaćeni programima energetske sanacije ni državnim subvencijama, čime se dodatno produbljuje socijalna i energetska nejednakost.

Upravo tu energetski pasoš dobija svoju širu društvenu ulogu i primenu kao alat za izlazak iz energetskog siromaštva. S obzirom na to da pruža transparentan uvid u energetska svojstva objekta i konkretne preporuke za poboljšanje, na osnovu tih informacija, domaćinstva mogu prepoznati gde gube energiju i novac, dok država dobija osnovu za planiranje ciljanih programa pomoći, poput subvencija, zamene ložišta i projekata energetske sanacije.

Najznačajniji podatak u energetskom pasošu je parametar energetske efikasnosti – količina toplote potrebne za grejanje zgrade tokom jedne godine, izražena po kvadratnom metru grejne površine. U Evropi se, prema trenutno dostupnim informacijama i vodiču, na grejanje i hlađenje zgrada troši oko 40 odsto ukupno proizvedene energije, dok je u Srbiji taj udeo čak 47 odsto, što jasno pokazuje da je sektor zgradarstva važna karika u energetskoj tranziciji.

Zato energetski pasoši i sistemska ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti predstavljaju osnovu svake ozbiljne politike smanjenja energetskog siromaštva i zaštite životne sredine.

Priredila: Milica Vučković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA