Đedović Handanović: Srbija bi do 2040. mogla imati nuklearnu elektranu na mreži

11.03.2026

djedovic — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je na Nuklearnom samitu 2026 u Parizu da bi Srbija oko 2040. godine mogla imati nuklearnu elektranu priključenu na elektroenergetsku mrežu, ukoliko se planirani koraci u razvoju nacionalnog nuklearnog programa realizuju prema predviđenoj dinamici.

Govoreći na samitu koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju i Francuska, ministarka je naglasila da Srbija želi da bude deo globalne nuklearne renesanse i da kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom.

– Energetika se planira decenijama unapred i zahteva hrabre odluke danas za narednih 50 godina, a nama je potrebna stabilna energija za stabilnu Srbiju. Potrebno nam je više električne energije za razvoj naše ekonomije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, a to znači da nam je potrebna i nuklearna elektrana do 2040. godine da bismo ostvarili naše ciljeve i podržali privredni rast i razvoj – rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, Srbija je relativno nov akter u oblasti nuklearne energije, jer se njen energetski sistem decenijama oslanjao na ugalj i hidroenergiju. Pre oko godinu i po dana doneta je odluka o ukidanju zabrane razvoja nuklearne energije, čime je otvoren put za početak nacionalnog nuklearnog programa.

Đedović Handanović je navela da se Srbija trenutno nalazi u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa, u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju. Plan je da se ova faza završi do sredine 2027. godine, kada bi država trebalo da ima sve potrebne informacije za donošenje konačne odluke o daljem razvoju nuklearne energije.

Pročitajte još:

– Do 2032. godine, trebalo bi da, u smislu naših institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, imamo dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. možemo imati nuklearnu elektranu na mreži – istakla je ministarka.

Dodala je da bi razvoj nuklearne energije doprineo dugoročnoj energetskoj bezbednosti i nezavisnosti Srbije, ali i otvorio nove mogućnosti za domaću industriju kroz razvoj novih lanaca vrednosti, zapošljavanje i jačanje stručnih kapaciteta u oblasti energetike.

Ministarka je posebno naglasila značaj nove runde tehničke saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, koja će obuhvatiti programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih institucija i razvoj bezbednosnih standarda.

Najavila je i skoru posetu delegacije francuske energetske kompanije EDF Srbiji, sa kojom bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama o nastavku saradnje u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa, uključujući izradu dodatnih studija o ljudskim resursima, zakonodavnom okviru i javnom mnjenju.

Tokom samita ministarka je učestvovala i na panelu koji je moderirao francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, zajedno sa generalnim sekretarom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Matijasom Kormanom, predsednikom Afričke komisije za nuklearnu energiju Gasparom Lijokom Mbojom, predsednikom Kineske nacionalne nuklearne korporacije Janfengom Šenom, kao i predstavnicima kompanija EDF i Westinghouse Electric Company.

Samit u Parizu, održan u kongresnom centru La Seine Musicale, otvorio je predsednik Francuske Emanuel Makron. Na skupu su se obratili i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, premijer Slovačke Robert Fico, premijer Grčke Kirjakos Micotakis, predsednik Ruande Pol Kagame, kao i generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Marijano Grosi, uz učešće zvaničnika iz više od 30 zemalja.

Energetski portal

Reciklaža i podizanje ekološke svesti u opštini Brod

11.03.2026

_2025-04-28_20-09-16-765 — Foto: Selmir E Žepč@n

Opština Brod intenzivno radi na unapređenju upravljanja otpadom, fokusirajući se na reciklažu građevinskog materijala, sanaciju gradske deponije i edukaciju građana, čime doprinosi zelenijoj tranziciji. Koji su najveći izazovi u ovom procesu, ali i koje prednosti ima ova lokalna zajednica, saznali smo od načelnika Opštine Brod Milana Zečevića.

Opština Brod aktivno radi na unapređenju upravljanja građevinskim otpadom kroz projekat CrossWaste. Možete li nam objasniti više o ciljevima ovog projekta?

– Opština Brod, kao granična lokalna zajednica, uklapa se u zahteve velikog broja javnih poziva kroz IPA politike, tako da smo aplicirali na jedan od javnih poziva objavljenih za 2023/2024. godinu, zajedno sa Opštinom Borovo, budući da je javni poziv zahtevao jednu opštinu unutar i jednu van EU. Projekat CrossWaste usmeren je na upravljanje građevinskim otpadom, prvenstveno nastalim kroz uklanjanje dotrajalih i ruševnih objekata na području naše opštine. Projekat uključuje izradu i nekoliko mini-dokumenata, obuka, te pozitivnu propagandu među našom najmlađom populacijom po pitanju zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti naših građana.

Glavni deo projekta podrazumeva nabavku specijalizovane mašine (drobilice) koja bi pomenuti građevinski materijal usitnjavala i pretvarala u nasipni materijal za sanaciju nekategorisanih i makadamskih putnih pravaca na području Opštine Brod, tj. da taj proces zamislimo kao deo reciklažnog procesa, gde otpad pretvaramo u održivu i korisnu materiju. Dugoročno posmatrano, verujemo da će veći efekat ovog projekta od nabavke same drobilice da se manifestuje kroz razvijanje brige i osećaja odgovornosti prema našim građanima po pitanju očuvanja životne sredine, a sve u sklopu velike ideje o zelenijoj tranziciji naše lokalne zajednice.

Dokle se stiglo sa izradom Lokalnog plana akcije zaštite životne sredine (LEAP) i šta je pokazala anketa koju ste sproveli?

– Opština Brod je baš u sklopu CrossWaste projekta izradila LEAP, koji je podrazumevao razmatranje svih ekoloških kapaciteta, realnosti, pretnji, ali i razvojnih šansi koje naša opština može da ponudi pri implementaciji novih ekoloških standarda.

Naša ideja i jeste integrisanje ideje o jednoj razvijenijoj ekološkoj svesti za područje kompletne opštine, ali to, nažalost, zahteva kontinuitet, kao i političke, socijalne i društvene partnere koji treba da ovaj posao konstantno sprovode, unapređuju i prenose na dolazeće generacije.

Rezultati ankete pokazuju da javnost u Brodu ima relativno visok stepen svesti o ekološkim problemima. Najveće zabrinutosti odnose se na divlje deponije, kvalitet voda i rizike od poplava. Istovremeno, građani predlažu konkretne mere – od edukacije i bolje organizacije, do unapređenja sistema upravljanja otpadom i jačanja institucionalne odgovornosti.

U fokusu:

Možete li nam pojasniti trenutni status radova na gradskoj deponiji, planirane mere za zaštitu životne sredine i rokove za završetak sanacije?

– Sanacija gradske deponije svakako je jedan od najvećih izazova sa kojima se naša lokalna zajednica susreće, ne samo po pitanju ekološke prevencije nego i po pitanju efikasnog odlaganja novonastalog otpada. Na lokaciji deponije se već duži vremenski period, verujemo i preko 30 godina, otpad odlaže nepropisno i neplanski, što je, uostalom, slučaj i u svim ostalim lokalnim zajednicama na području Bosne i Hercegovine, tako da nam je ovaj problem jedan od gorućih koji zahtevaju ne samo privremeno rešenje nego i planski sistematizovan pristup ovom pitanju. Požar koji je izbio na deponiji je, zahvaljujući velikom radu i koordinaciji svih nadležnih službi, ostao pod kontrolom, ali je ujedno bio i jedinstvena prilika da svi zajedno shvatimo koliko je važno pitanje odlaganja komunalnog otpada.

Analiza koju smo sproveli uvidom u poslovanje radne jedinice komunalnog preduzeća koja je zadužena za proces prikupljanja i odlaganja otpada, kao i ankete koje smo uradili pokazale su da se tokom proteklih 10 godina drastično povećala količina otpada koju „proizvodimo”, što sve daje dodatnu potporu tezi da postajemo sve više i više konzumentsko društvo. Primera radi, Opština Brod je tokom proteklih 10 godina imala značajan odliv stanovništva, ali uprkos smanjenju broja korisnika komunalnih usluga, došlo je do znatnog povećanja bruto mase otpada. Jedan od najvećih problema svakako je proces selekcije i razvrstavanja mešanog komunalnog otpada, te verujemo da je prvi korak, na kojem upravo i radimo, selekcija i razdvajanje PET ambalaže, koja zauzima najveći deo zapremine novonastajućeg otpada.

Trenutno je na gradskoj deponiji proces implementacije druge faze sanacije samog odlagališta otpada – prva faza je podrazumevala zaustavljanje požara i uvođenje reda u proces odlaganja otpada kako ne bismo ponovo došli u fazu nekontrolisanog rasta deponije. Urađen je znatan deo pristupnih puteva samoj deponiji, uvedena je redovna portirska nadzorna služba, te je instaliran video-nadzor, a sve to kako bismo osigurali i uredili pristup građana ovom prostoru. Sada je u toku izgradnja unutrašnjih puteva same deponije i do kraja ove godine planiramo da znatno pojačamo aktivnosti na razvrstavanju PET ambalaže od ostalog otpada.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

Projekat „Zasadi drvo” premašio 1.200.000 posađenih sadnica u Srbiji

11.03.2026

260309_Zasadi drvo PRINT-02274 — Foto: Milovan Ilić

U okviru projekta „Zasadi drvo”, koji je pokrenula kompanija WMG (Wireless Media Group), realizovana je velika akcija sadnje u Banatskom Brestovcu, tokom koje je posađeno 2.000 sadnica hrasta lužnjaka, čime je ukupan broj posađenih sadnica tokom sedam ciklusa premašio 1.200.000 širom Srbije.

Tokom sedmog ciklusa projekta „Zasadi drvo” ostvareni su znatni rezultati na terenu – prikupljeno je 337 kilograma semena, posađeno je više od 200.000 sadnica, ozelenjeno je više od 150 hektara zemljišta, dok su akcije sadnje realizovane na blizu 50 lokacija širom Srbije. Ovi rezultati predstavljaju važan doprinos povećanju zelenog fonda Srbije i potvrđuju snagu zajedničkog delovanja u očuvanju prirodnih resursa.

Akcija sadnje u Banatskom Brestovcu okupila je zaposlene kompanije WMG, partnere projekta, stručnjake iz oblasti šumarstva, volontere i brojne učesnike koji su zajedničkim radom doprineli realizaciji jedne od najvećih inicijativa za pošumljavanje u zemlji. U okviru događaja organizovana je i kreativna radionica veza, na kojoj su učesnici izrađivali motive inspirisane šumom, drvećem, cvećem i prolećem, simbolično povezujući kreativnost sa idejom sadnje i očuvanja prirode.

– Ovom sadnjom dostigli smo važan rezultat – ukupno milion i 200 hiljada posađenih sadnica širom Srbije. Iza tog broja stoji zajednički rad partnera, institucija, stručnjaka, volontera i brojnih građana koji godinama podržavaju projekat „Zasadi drvo”. Verujemo da društvena odgovornost treba da ostavi vidljiv trag u prirodi i zajednici. Zato je ovaj projekat razvijan kao dugoročna inicijativa koja povezuje kompanije, institucije i građane oko zajedničkog cilja – da Srbija bude zelenija, zdravija i bogatija za nove šume. Svaka posađena sadnica znači više hlada, čistiji vazduh i dugoročnu korist za generacije koje dolaze. Upravo zato je ozelenjavanje jedan od najkonkretnijih načina da zajedno brinemo o budućnosti. Projekat nastavljamo, sadimo dalje, iz godine u godinu i pozivamo sve da se priključe našoj inicijativi ili sličnim inicijativama – izjavila je Ana Aleksić, članica uprave WMG i predsednica Upravnog odbora WMG fondacije.

Pročitajte još:

Projekat „Zasadi drvo” pokrenut je 2019. godine, a tokom godina prerastao je u jedan od najvećih nacionalnih ekoloških projekata koji okuplja kompanije, institucije, stručnjake i građane oko zajedničke ideje očuvanja prirode i odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini. Tokom sedam ciklusa projekta realizovane su akcije sadnje na više od 500 lokacija širom Srbije, uz učešće hiljada volontera i partnera, čime je ova inicijativa postala jedan od najznačajnijih projekata pošumljavanja u zemlji. U narednom periodu planirane su i brojne aktivnosti, uključujući radionice za decu, realizaciju prve Miyawaki mikrošume u Srbiji u selu Aleksandrovo, kao i uređenje dvorišta škole za decu s posebnim potrebama „Sveti Sava” na Umki i formiranje senzorne bašte.

Projekat „Zasadi drvo” pokrenula je kompanija WMG (Wireless Media Group), uz podršku WMG fondacije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za šume, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, DP „Srbijašume d.o.o.”, JP „Vojvodinašume”, Pokreta gorana Srbije, Privredne komore Srbije, Botaničke bašte „Jevremovac”, Biološkog fakulteta, Šumarskog fakulteta u Beogradu, Šumarske škole Kraljevo, Zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Instituta za šumarstvo i JKP „Zelenilo Beograd”, a u ovom ciklusu pridružile su se i kompanija JYSK i Nemačko-srpska privredna komora.

Izvor: WMG

„Čisto iz ljubavi”: poziv organizacijama civilnog društva na besplatne ekološke radionice

11.03.2026

Čisto iz ljubavi_Lidl Srbija — Foto: Lidl Srbija

U okviru svog tradicionalnog projekta „Čisto iz ljubavi”, kompanija Lidl Srbija, u saradnji sa kompanijom Ekostar Pak, otvara prijave za besplatne edukativne radionice namenjene organizacijama civilnog društva. Osim sticanja znanja o zaštiti životne sredine, učesnici dobijaju priliku da konkurišu za finansijsku podršku od maksimalno 1.500 evra za sprovođenje sopstvenih akcija čišćenja.

Polaznici će imati priliku da nauče kako da u svojoj okolini prepoznaju adekvatne lokacije za čišćenje, efikasno vode timove, komuniciraju svoje inicijative i pravilno upravljaju otpadom.

Termini i lokacije radionica:

Novi Sad: 28. mart (10.00 – 14.00h)
Niš: 18. april (10.00 – 14.00h)
Beograd: 25. april (10.00 – 14.00h)

Radionice će biti održane uživo, a tačne lokacije po navedenim mestima biće naknadno javljene prijavljenim organizacijama. Dodatno, 28. aprila, u periodu od 17.00 do 20.00h, biće omogućen i jedan online termin za sve one koji nisu u mogućnosti da prisustvuju radionici na pomenutim lokacijama.

Za prisustvo na radionici potrebno je poslati naziv organizacije ili udruženja građana, ime i prezime jednog ili dva predstavnika organizacije/udruženja koji će prisustvovati radionici, kao i željeni termin radionice na email adresu: odgovornost@lidl.rs. Rok za prijavu za učešće na radionicama je 20. mart 2026. godine.

Pročitajte još:

Nakon završenih radionica, organizacije će moći da se prijave za finansijsku podršku kompanije Lidl za sprovođenje sopstvenih akcija uklanjanja otpada iz prirode. Izabranim udruženjima biće dodeljena sredstva u iznosu do 1.500 evra (u dinarskoj protivvrednosti) za akcije koje će se sprovoditi od jula do septembra 2026. godine.

– Kroz projekat Čisto iz ljubavi, cilj nam je da upoznamo ljude koji vole svoju zajednicu i pružimo im resurse da je učine boljim mestom za život. Do sada smo, kroz punih šest godina ovog projekta, zajedno sa skoro 5.000 volontera, uklonili više od 160 tona otpada. Ekološka odgovornost je jedan od stubova našeg poslovanja i na ovaj način dodatno želimo da unapredimo svest javnosti o značaju zaštite prirode i njenih resursa – poručuje Marija Kojčić ispred sektora Corporate Affairs kompanije Lidl Srbija.

Pored radionica za organizacije civilnog društva, ove godine biće organizovane i kreativne, edukativne radionice za decu u odabranim školama u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, koje će sprovoditi Ekostar Pak i udruženje MoleKul.

Više informacija o projektu „Čisto iz ljubavi” pronađite na web adresi: https://kompanija.lidl.rs/odrzivost-u-lidlu/inicijative-i-projekti/cisto-iz-ljubavi.

Izvor: Represent

Energetski plan Srbije: 1.500 MW novih kapaciteta, gasne elektrane i početak nuklearnog programa

10.03.2026

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)

Energetski sektor Srbije nalazi se pred velikim promenama, a prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, naša zemlja bi prema projekcijama mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta električne energije u državnom vlasništvu do 2030. godine – oko 20 odsto trenutnih kapaciteta.

Govoreći za RTS, ministarka je rekla da se do 2035. godine očekuju značajna ulaganja u proizvodnju električne energije, infrastrukturu za gas i naftu, ali i početak razvoja nuklearnog programa. Plan uključuje izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije, dok poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva, u planu je dodatno ulaganje i u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije. Kako je podsetila, najveći deo solarnih i vetroelektrana koje su dobile podršku na aukcijama potpisao je dugoročne ugovore o prodaji električne energije sa Elektroprivredom Srbije.

– Više od 90 odsto tih elektrana ima ugovore sa EPS-om po ceni koja je niža od tržišne – objasnila je ministarka.

Kao jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu, istakla je izgradnju Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu.

Prema njenim rečima, Bistrica je najkompleksniji projekat koji se razvija i koji zahteva veliki broj procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti.

Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine, rekla je ministarka, dodajući da u realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vreme procenjuje projekat. Početak radova mogao bi da usledi već 2027. godine, ukoliko finansiranje bude odobreno.

Pročitajte još:

Ministarka se osvrnula i na kritike upućene poslovanju Elektroprivrede Srbije, istakavši da je neophodno povećati proizvodnju električne energije u državnim kapacitetima, jer je sopstvena proizvodnja najisplativija. Podsetila je da je EPS u poslednjih godinu i po dana povećao kapacitete za 426 megavata.

Dodala je i da je prošlu godinu dodatno otežala izuzetno loša hidrologija – najsušnija u poslednje 31 godine – zbog čega su hidroelektrane proizvele znatno manje električne energije, gotovo 30 odsto manje nego 2023. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (nick-sorockin)

Srbija se, međutim, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida, rekla je ministarka objašnjavajući da postoji problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida. Najveći emiter je upravo Elektroprivreda Srbije zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj, a bazna energija može da se zameni kroz gasne ili nuklearne elektrane.

Nadovezujući se na ove izazove, ministarka je navela da Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa, uz očekivanje da bi izgradnja prve nuklearne elektrane mogla da počne do 2035. godine. U pripremi projekta država sarađuje sa francuskom kompanijom EDF, jednom od najvećih elektroenergetskih kompanija u Evropi, koja može da pruži stručnu podršku i iskustvo.

Ministarka je dodala da su planirana i značajna ulaganja u gasnu infrastrukturu, uključujući izgradnju oko hiljadu kilometara novih gasovoda i proširenje gasifikacije u delovima istočne i zapadne Srbije, između ostalog u Paraćinu, Negotinu i na Zlatiboru.

Kako je podsetila, radi se i na proširenju skladišta gasa Banatski dvor, a najveći deo radova očekuje se da će biti završen u narednih godinu dana. Kapacitet skladišta trebalo bi da bude povećan na oko 750 miliona kubnih metara gasa, a u planu je izgradnja i novog skladišta gasa Tilva.

Pored gasa, važan projekat predstavlja i novi naftovod između Srbije i Mađarske. Ovaj projekat treba da smanji zavisnost od jednog pravca snabdevanja naftom. Radovi bi mogli da počnu već krajem leta ili početkom jeseni ove godine.

Na kraju razgovora ministarka je govorila i o izazovima u vezi sa kompanijom Naftna industrija Srbije. Prema njenim rečima, pregovori uključuju više međunarodnih aktera, među kojima su i kompanije poput MOL Group i ADNOK.

Energetski portal

Rezerve goriva dovoljne za dva meseca u Crnoj Gori – od ponoći i više cene

10.03.2026

gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (planet_fox)

Crnogorski premijer Milojko Spajić saopštio je nedavno na svom nalogu na mreži X, da Crna Gora raspolaže strateškim rezervama naftnih derivata koje, zajedno sa komercijalnim zalihama pojedinih privrednih subjekata, obezbeđuju stabilnost tržišta i normalnu potrošnju za oko dva meseca. Tu objavu preneo je i RTCG, navodeći da je premijer poručio da su rezerve rezultat reformi sprovedenih tokom prethodne godine.

U jednom od ranijih zvaničnih saopštenja Vlade Crne Gore, iz jula 2025. godine, navedeno je da je za period od 1. jula 2025. do 30. juna 2026. utvrđena obaveza formiranja rezervi naftnih derivata u količini od ukupno 112.340 tona, što je ekvivalent 90 dana neto uvoza. To predstavlja institucionalni okvir za aktuelne tvrdnje o sigurnosti snabdevanja i pokazuje da je tokom 2025. godine formalno definisan obim obaveznih rezervi.

Od ponoći 10. marta u Crnoj Gori su na snazi više cene goriva, pa je evrodizel skuplji za 16 centi i sada košta 1,50 evra po litru, dok je benzin poskupeo za sedam centi, pa će nova cena biti 1,47 evra po litru.

Energetski portal

Evropska komisija pokreće inicijative za jačanje infrastrukture za vetroelektrane na moru

09.03.2026

NOVO vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Mads Eneqvist)

Uspeh aukcija u Poljskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i Samit Severnog mora u Hamburg, doneli su novi zamah evropskom sektoru energije vetra na moru (offshore). Tom prilikom zemlje Severnog mora obavezale su se da će obezbediti dvostrane ugovore za razliku u ceni (CfD) za 10 GW energije vetra na moru godišnje u periodu od 2031. do 2040. godine, kao i da će ukloniti regulatorne prepreke za ugovore o otkupu električne energije (PPA). Istovremeno, evropska industrija vetra najavila je mobilizaciju jednog biliona evra ekonomske aktivnosti u Evropi, otvaranje 91.000 novih radnih mesta i ulaganje od 9,5 milijardi evra u lanac vrednosti, uključujući proizvodnju, lučku infrastrukturu i specijalizovana plovila.

Ipak, pitanje jačanja kapaciteta luka i specijalizovanih plovila ostaje prioritetno kako bi se ostvareni pomaci mogli da se održe i u narednim godinama. Njihov značaj ogleda se u tome što predstavljaju ključnu kariku evropskog lanca snabdevanja za energiju vetra na moru.

Zbog toga je Evropska komisija predstavila dve nove inicijative – EU Ports Strategy i EU Maritime Industrial Strategy – usmerene na razvoj i modernizaciju lučke i pomorske infrastrukture.

Prema podacima organizacije WindEurope, kapacitet evropskih luka već zaostaje za potražnjom, pa je pored 4,7 milijardi evra već uloženih u prethodnim godinama potrebno dodatnih 2,1 milijardu evra investicija.

Pročitajte još:

EU Ports Strategy prepoznaje potrebu za novim ulaganjima i poziva države članice da modernizaciju lučke infrastrukture usklade sa razvojem projekata energije vetra na moru. Strategija predviđa brže izdavanje dozvola za proširenje luka, dok bi lučka elektroenergetska infrastruktura trebalo da dobije status projekta od preovlađujućeg javnog interesa. Istovremeno, države članice se pozivaju da ubrzaju priključenje na mrežu i unaprede elektrifikaciju luka, iako se naglašava da bez dodatnih finansijskih sredstava ovi koraci neće biti dovoljni.

EU Maritime Industrial Strategy usmerena je na jačanje i zaštitu evropske brodograđevinske industrije kroz obezbeđivanje ravnopravnih uslova konkurencije sa brodogradilištima van Evrope. EU planira da prati politike drugih zemalja kako bi prepoznala moguće nepoštene trgovinske prakse, dok se kroz koordinisane javne narudžbine i brže dozvole za modernizaciju brodogradilišta nastoji obezbediti stabilna potražnja. Organizacija WindEurope podržava ove mere, ali upozorava da su potrebna i dodatna finansijska sredstva.

Strategija takođe podstiče razvoj plovila za offshore vetroparkove, sa fokusom na segmente visoke vrednosti u kojima Evropa već ima snažan industrijski potencijal, poput brodova za podršku offshore operacijama i plovila za polaganje podmorskih kablova. U tom cilju biće formirana i Alijansa za industrijski pomorski lanac vrednosti koja će identifikovati nove poslovne prilike za evropsku pomorsku industriju.

Ujedno, poslednji događaji ponovo su pokazali ranjivost evropskog energetskog sistema na geopolitičke šokove. Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su za više od 40 odsto nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku 28. februara, dostigavši najviši nivo od 2023. godine, što dodatno utiče na konkurentnost evropske industrije.

U tom kontekstu, energija vetra na moru smatra se jednom od ključnih opcija za smanjenje zavisnosti Evrope od skupog i nestabilnog uvoza fosilnih goriva, zaključuje WindEurope.

Energetski portal

Kako digitalizacija menja upravljanje mineralnim resursima u Srbiji

08.03.2026

rudnici — Foto-ilustracija: Pixabay/milan975

Potražnja za mineralnim sirovinama koje pokreću energetsku tranziciju raste, a sa njom i potreba za preciznijim, efikasnijim i odgovornijim upravljanjem resursima. U tom procesu digitalizacija postaje ključni alat – ne samo za modernizaciju rudarske industrije već i za stvaranje sigurnijeg, transparentnijeg i održivijeg sistema. O tome šta digitalna rešenja donose Srbiji, koji su već vidljivi rezultati i kako će izgledati rudarstvo u narednim godinama, razgovarali smo sa dr Ivanom Jankovićem, pomoćnikom ministra rudarstva i energetike za geologiju i rudarstvo.

Digitalizacija se često navodi kao jedan od ključnih stubova energetske tranzicije. Kakvu konkretno ulogu pametna digitalna rešenja mogu imati u unapređenju sektora rudarstva u Srbiji, posebno u upravljanju mineralnim resursima značajnim za energetsku tranziciju?

— Digitalizacija se posmatra kao jedan od ključnih stubova energetske tranzicije jer omogućava donošenje odluka zasnovanih na pouzdanim podacima, efikasnije upravljanje resursima i veću kontrolu nad složenim sistemima. U uslovima povećane tražnje za mineralnim sirovinama koje su neophodne pre svega za energetsku tranziciju, upravo digitalna rešenja stvaraju osnovu da se ti resursi koriste racionalno, odgovorno i održivo.

U sektoru rudarstva, pametna digitalna rešenja omogućavaju preciznije upravljanje podacima o geološkim istraživanjima, resursima i rezervama, bolje planiranje eksploatacije i kontinuirano praćenje realizacije odobrenih aktivnosti. To znači kvalitetnije planiranje, manje operativnih rizika i veću efikasnost po jedinici proizvedene sirovine, što je od posebnog značaja za mineralne resurse važne za energetsku tranziciju.

Istovremeno, digitalizacija doprinosi većoj transparentnosti i jačanju nadzora nad eksploatacijom, kao i boljem praćenju uticaja na životnu sredinu i primene mera zaštite. Kombinacija pouzdanih podataka, efikasnog upravljanja i povećane odgovornosti čini da rudarstvo u Srbiji može da bude stabilan i pouzdan oslonac energetske tranzicije, uz poštovanje principa održivog razvoja.

Na koji način digitalne tehnologije mogu doprineti povećanju energetske efikasnosti u industriji, poslovnom sektoru i rudarstvu, ali i u domaćinstvima? Gde trenutno vidite najveći neiskorišćen potencijal?

— Digitalne tehnologije omogućavaju da se energetska efikasnost zasniva na preciznom merenju i aktivnom upravljanju potrošnjom. U industriji, poslovnom sektoru i rudarstvu, to podrazumeva bolje praćenje energetskih tokova, optimizaciju radnih režima opreme i unapređenje načina održavanja, čime se smanjuju gubici i neplanirani zastoji. Posebno u rudarstvu, kao industrijski intenzivnoj delatnosti, digitalna rešenja omogućavaju bolju kontrolu potrošnje po jedinici proizvoda, efikasnije korišćenje opreme i unapređenje procesa pripreme mineralnih sirovina.

U fokusu:

Kada je reč o domaćinstvima, digitalizacija doprinosi većoj informisanosti i mogućnosti da se potrošnjaenergije bolje razume i racionalnije upravlja. Najveći neiskorišćen potencijal trenutno vidim u široj primeni ovih pristupa i njihovom povezivanju kroz različite nivoe potrošnje, od velikih industrijskih i rudarskih sistema do krajnjih korisnika, jer upravo integrisano upravljanje potrošnjom može doneti brze i merljive efekte u pogledu ušteda energije i smanjenja opterećenja sistema.

Koje su digitalne tehnologije i alati već primenjeni u sektoru rudarstva i energetike u Srbiji i kakvi su dosadašnji rezultati njihove primene?

Foto-ilustracija: Unsplash/Badibanga Roge

— U Srbiji se već u značajnoj meri primenjuju digitalna rešenja koja obuhvataju upravljanje podacima, nadzor procesa i podršku odlučivanju u sektorima rudarstva i energetike. U rudarstvu je fokus bio na unapređenju informacionih sistema koji omogućavaju sistematično vođenje podataka o geološkim resursima, istraživanjima i eksploataciji, kao i na prostornim analizama i planiranju aktivnosti, uključujući i digitalizaciju pojedinih faza eksploatacije mineralnih sirovina.

U energetici, digitalizacija obuhvata unapređenje sistema za upravljanje podacima u vezi sa proizvodnjom, prenosom, distribucijom i potrošnjom električne energije, kao i razvoj centara za nadzor distributivnih i prenosnih sistema i proizvodnje električne energije, što je doprinelo boljoj kontroli procesa, pouzdanijem planiranju i većoj operativnoj sigurnosti.

Kada je reč o sektoru rudarstva, poseban iskorak ostvaren je kroz razvoj integrisanih informacionih platformi u oblasti geologije i rudarstva, koje omogućavaju digitalno arhiviranje podataka, vođenje evidencija o istražnim i eksploatacionim poljima, praćenje rudarskog otpada, kao i elektronsko dostavljanje izveštaja i podataka od strane nosilaca odobrenja.

Paralelno s tim, u okviru Ministarstva rudarstva i energetike razvijen je Energetski portal kao jedinstvena digitalna platforma za elektronsko podnošenje zahteva, obradu predmeta i vođenje upravnih postupaka sa jedinstvenom bazom podataka i visokim nivoom bezbednosti. Primenom ovog sistema značajno će se ubrzati i pojednostaviti administrativna procedura, povećaće se transparentnost, kao i nivo zaštite i dostupnosti podataka, što će u celini doprineti efikasnijem upravljanju sektorom i prelasku na model odlučivanja zasnovan na pouzdanim, povezanim i lakodostupnim informacijama.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala DIGITALIZACIJA

1...345...1,690 Page 4 of 1,690

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Dalja ulaganja u pametne elektroenergetske mreže

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 February

Events for 28th February

Events for 1st March

Events for 2nd March

Events for 3rd March

Events for 4th March

Events for 5th March

Events for 6th March

Events for 7th March

Events for 8th March

Events for 9th March

Events for 10th March

Events for 11th March

Events for 12th March

Events for 13th March

Events for 14th March

Events for 15th March

Events for 16th March

Events for 17th March

Events for 18th March

Events for 19th March

Events for 20th March

Events for 21st March

Events for 22nd March

Events for 23rd March

Events for 24th March

Events for 25th March

Events for 26th March

Events for 27th March

Events for 28th March

Events for 29th March

Events for 30th March

PIŠITE NAM