Proizvodnja čvrstog komunalnog otpada, koja je 2023. godine iznosila 2,3 milijarde tona, do 2050. godine biće povećana na 3,8 milijardi tona. U 2020. godini, globalni direktni troškovi upravljanja otpadom procenjeni su na 252 milijarde dolara, dok se, uzimajući u obzir skriveni trošak zagađenja, lošeg zdravlja i klimatskih promena zbog loših praksi odlaganja otpada, ukupni trošak popeo na 361 milijardu dolara. Bez hitne akcije, do 2050. godine ovaj trošak mogao bi se skoro udvostručiti na 640,3 milijarde dolara. Ove zabrinjavajuće brojke dolaze iz izveštaja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), pod nazivom Globalni pregled upravljanja otpadom 2024 (eng. Global Waste Management Outlook 2024). Modeliranje u izveštaju pokazuje da bi stavljanje otpada pod kontrolu preduzimanjem mera prevencije i upravljanja otpadom moglo da ograniči neto godišnje troškove do 2050. godine na 270,2 milijarde dolara, čime bi se izbegla dalja ekonomska i ekološka šteta.

U okviru globalnih napora da se postigne koncept nultog otpada, poznat i kao WasteZero, najvažniji cilj je smanjenje samog nastanka otpada. Iako ponovna upotreba i reciklaža značajno doprinose održivosti i smanjenju zagađenja, ovi procesi i dalje zahtevaju dodatne resurse, poput energije i vode. Kako je potpuno zaustavljanje proizvodnje otpada trenutno nedostižan cilj, ipak ostaje ključno usmeriti napore na razvoj novih tehnologija i unapređenje postojećih metoda za efikasnije i održivije upravljanje otpadom, uključujući njegovu reciklažu i ponovnu upotrebu. Savremeni svet suočava se sa brojnim izazovima, ali isto tako otvara vrata inovacijama koje omogućavaju efikasnije prevazilaženje tih problema. Tehnološki noviteti poput veštačke inteligencije, robotike i bioinovacija čine industriju otpada efikasnijom i održivijom, postavljajući temelje za bolje upravljanje resursima i smanjenje ekološkog otiska.

U FOKUSU:

• Inovacije za energetsku efikasnost i ekološku održivost
• Otpad kao resurs – put ka održivoj energiji u Srbiji
• Turizam potvrđuje da su promene nabolje moguće

Inovacije iz sveta

U nastavku ćemo predstaviti nekoliko inspirativnih primera iz različitih delova sveta koji su kroz inovacije i razvoj odgovarajućih tehnologija pokazali da primena cirkularne ekonomije i održivog upravljanja otpadom predstavlja cilj koji je potpuno ostvariv.

Na početku svakog procesa upravljanja otpadom nalazi se njegovo sortiranje, ključno za postizanje visokog stepena reciklaže i smanjenje količine otpada koji završi na deponijama. U tom kontekstu, tehnološke inovacije, kao što su automatizovani sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji i robotici, igraju važnu ulogu u optimizaciji ovog procesa. S obzirom na složenost i raznolikost sadržaja otpada, savremene tehnologije omogućavaju brže, preciznije i ekološki prihvatljivije rešavanje izazova sortiranja. Veštačka inteligencija i digitalizacija polako se integrišu u ove procese, prepoznajući materijale i optimizujući procese bez potrebe za ljudskom intervencijom. Jedna od tehnologija koja se takođe primenjuje u sortiranju otpada jeste LiDAR. Koristeći svetlosne impulse, precizno identifikuje otpad i prepoznaje materijale, što su važne informacije u daljim koracima sortiranja otpada. Jedna od inovacija u procesu sortiranja otpada dolazi iz Finske. Razvijena od strane finske kompanije ZenRobotics, ova inovacija kombinuje tehnologiju i veštačku inteligenciju koje se koriste u postrojenjima za reciklažu kako bi se izdvojili vredni materijali visoke čistoće iz različitih vrsta otpada, poput građevinskog i komunalnog. Roboti prepoznaju i sortiraju otpad različitih oblika, težine i veličine. Osim što se poboljšava efikasnost reciklaže i smanjuju troškovi, povećava se i bezbednost zaposlenih zato što roboti preuzimaju teške i opasne poslove. Ovako dobijeni vredni materijali visoke čistoće mogu ponovo da se upotrebe i pretvore u nove visokokvalitetne sekundarne sirovine.

Iako velika postrojenja za sortiranje i reciklažu predstavljaju nešto bez čega efikasno upravljanje otpadom ne bi bilo moguće, postoje načini na koje možemo doprineti ovom procesu i iz svojih domova. Bio-otpad je vrsta otpada kojim je moguće upravljati u kućnim uslovima, kroz specijalizovane kante za smeće za kompostiranje. Tehnologija omogućava da se kuhinjki otpad jednostavno odlaže u kante malih dimenzija, pretvarajući ga u korisno organsko đubrivo. Korak dalje učinila je kompanija koja se nalazi u Izraelu. Naime, kompanija Home – Biogas razvila je tehnologiju za pretvaranje organskog otpada u bio-gas. Njihov sistem, namenjen domaćinstvima sa dvorištem, koristi proces anaerobne digestije. Pojednostavljeno, reč je o razgradnji organskih materijala bez prisustva kiseonika, a krajni rezultat je dobijanje bio-gasa koji se koristi za kuvanje.

Priredila: Katarina Vuinac