Home Blog Page 2

Novi Pazar smanjuje nivo aerozagađenja zamenom kotlova

Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Novi Pazar potpisao je sa Ministarstvom zaštite životne sredine ugovor o sufinansiranju projekta zamene, rekonstrukcije i sanacije kotlarnica na teritoriji grada. Kako je navedeno u saopštenju, reč je o kotlarnici u ulici Jugovića, koja je deo mreže gradske toplane.

Prema rečima Vladimira Marinkovića, zamenika gradonačelnika, pored zamene kotlova biće izvršeni građevinski, hidro i elektro radovi u okviru samog objekta kotlarnice. Ovim projektom biće rešen dugogodišnji problem naselja, kada je reč o zagađenosti vazduha, zato što će umesto uglja, za novu kotralnicu biti korišćena sečka, ekološki prihvatljivo gorivo.

U toku je izrada projektno tehničke dokumentacije i izdavanje dozvole, nakon čega će putem javnog poziva biti odabran izvođač radova. Plan je da radovi na rekonstrukciji počnu krajem ove, da bi građani novu grejnu sezonu dočekali sa spremnom novom kotlarnicom, navodi se na sajtu Grada.

Investicija je vredna 131 milion dinara, od čega je resorno ministarstvo opredelilo 95 miliona, a grad 36 miliona dinara.

Pročitajte još:

Takođe će i kotlarnica u Lugu, u kompleksu Simpo zgrada biti obuhvaćena zamenom energenata. Reč je o sistemu toplotne pumpe, a ova investicija vredna je 900.000 evra.

Kako je zamenik gradonačelnika istakao, izuzetno je važno da se što više zgrada i domaćinstava priključi sistemu gradskog grejanja jer toplana poseduje kapacitete za proširenje.

Dodao je da većim brojem korisnika usluga Gradske toplane, dolazi ne samo do smanjenja zagađenja eliminacijom fosilnih goriva, već i do manje, fiksne cene grejanja, a takođe je i kvalitet grejanja u okviru gradske toplane izuzetan.

Energetski portal

Radovi na sanaciji deponije „Dunek“ u Prokuplju

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U Prokuplju su u toku radovi na sanaciji i remedijaciji nesanitarne deponije „Dunek“, koji predstavljaju rešavanje višedecenijskog problema zagađenja u ovom regionu. Podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine, projekat ima za cilj da trajno otkloni probleme povezane sa deponijom koja se prostire na 11,5 hektara.

Završena je prva faza sanacije koja obuhvata pet hektara, a ostatak deponije očekuje revitalizaciju u narednoj fazi projekta.

„S obzirom na njenu lokaciju u centru grada, pored reke Toplice, preuređenje ove deponije je bilo od suštinske važnosti. Sa završetkom projekta, očekuje se transformacija ovog prostora u zelenu oazu ili prostor koji će građani moći da koriste po svojim potrebama,“ naglasila je Irena Vujović, resorna ministarka.

Pročitajte još:

Ovaj projekat u Prokuplju deo je većeg napora Ministarstva za zaštitu životne sredine da u celoj zemlji zatvori i sanira nesanitarne deponije. Primeri se mogu videti u mnogim mestima, uključujući Prijepolje, Bogatić, Bečej, Čačak, Trstenik, Priboj, Rumu, Šabac, Požegu i Zajače,  sa novim projektima koji su pokrenuti u Topoli i Subotici, i projektom u Zrenjaninu koji je pri kraju, kako se navodi na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

„Planirano je da se u narednoj godini ulože značajna sredstva u razvoj zelene infrastrukture,“ dodala je Vujović, naglašavajući planove za budućnost koji uključuju budžet od oko 23 milijarde dinara za 2025. godinu.

Energetski portal

Otvoren 10. konkurs PKS za dodelu „Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2024”

Foto-illustracija: Freepik (freepik)

Deseti konkurs Privredne komore Srbije (PKS) za dodelu „Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2024” zvanično je otovoren i traje do 30. decembra ove godine.

Cilj nagrade, koju PKS dodeljuje od 2007. godine, je da podstakne i podrži kompanije koje na ravnomeran način tretiraju najznačajnije aspekte održivog poslovanja: odnos prema zaposlenima, odnos prema životnoj sredini, aspekt tržišta, aspekt imovine i kapitala i odnos prema zajednici.

„Danas je društveno odgovorno poslovanje postalo sastavni deo strategije skoro svih velikih kompanija i njihova obaveza, u velikoj meri uvođenjem direktiva EU. Isto tako, i mala i srednja preduzeća su pokazala odlične primere društveno odgovornog poslovanja pa kompanije danas žele da se kroz unapređenje svoje poslovne politike prikažu kao dobar poslovni partner ali i da pokažu svojim zaposlenima da su dobar poslodavac”, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS i pozvao sve kompanije u Srbiji da se prijave na konkurs.

Foto: Boban Ristić

Nagradu „Đorđe Vajfert” od ostalih u ovoj oblasti izdvaja njena jedinstvena metodologija i celovit pristup, čime se na ravnomeran način tretiraju najznačajniji aspekti održivog poslovanja: odnos prema zaposlenima, odnos prema životnoj sredini, aspekt tržišta, aspekt imovine i kapitala i odnos prema zajednici, ukazao je mr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost i vođa Tima PKS za društveno odgovorno poslovanje.

Pročitajte još:

Povodom objavljivanja konkursa, na konferenciji za medije obratili su se i dobitnici nagrada iz prethodnog ciklusa, Aleksandar Đorđević, marketing menadžer „Comtrade System Integration”, Slobodan Radovanović, izvršni direktor preduzeća „Koto” i Đorđe Tomić, zastupnik „Koto”, kao i Snežana Lozanović, stručni saradnik preduzeća Socijalna sinergija. Oni su preneli svoja iskustva u implementaciji društveno odgovornog poslovanja u poslovne procese svojih velikih, srednjih i malih preduzeća kao i iskustva na realizaciji konkretnih projekata kojima su konkurisali za nagradu.

Deseti konkurs PKS za dodelu „Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2024” otvoren je za sva privredna društva i organizacije, bez obzira na veličinu i delatnost koja su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti i koja vode brigu o zaposlenima i ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, koja ulažu u zajednicu u kojoj posluju, tretirajući sa istom pažnjom tržište i imovinu.

Da bi se prijavila na konkurs, kompanija treba da odabere primer dobre prakse – projekat društvene odgovornosti, koji je realizovala u prethodne dve godine i da što detaljnije popuni Upitnik i zajedno sa pratećim materijalom dostavi na adresu: csr@pks.rs

Sve informacije u vezi konkursa mogu se videti ovde.

Izvor: PKS

Diversifikacija energetskih izvora: Severna Makedonija se okreće Azerbejdžanu

Foto-ilustracija: Unsplash (sebastian-morelli-peyton)

Severna Makedonija potpisala je sporazum sa Državnom naftnom kompanijom Republike Azerbejdžan (SOCAR), kako bi poboljšala svoju energetsku bezbednost. Partnerstvo, formalizovano kroz Memorandum o razumevanju o saradnji u energetskom sektoru, fokusira se na diversifikaciju snabdevanja prirodnim gasom i istraživanje inovativnih energetskih projekatnih rešenja kao što je kogeneracija gasa.

Foto-ilustracija: Unsplash (tatjana-dimovska)

Fosilna goriva uz nešto hidroenergije, osnov su energetskog miksa zemlje. Severna Makedonija je zbog prevelikog oslanjanja na uvoz energenata bila pogođena energetskom krizom, i diversifikacija izvora je stoga sledeći korak. Većina prirodnog gasa koji zemlja koristi dolazi iz Rusije, i delom iz Grčke – samim tim fluktuirajuće cene energenata i oslanjanje u najvećoj meri na jedan glavni izvor, iznova pogađaju energetski sektor.

Kompanija SOCAR koja ima pristup ogromnim resursima gasa, s obzirom na Kaspijsko jezero, osim rezervi kojima upravlja, ima pristup gasovodima poput Transanadolskog gasovoda (TANAP) i Transjadranskog gasovoda (TAP), koji se direktno povezuju sa Evropom. Udruživanjem snaga sa SOCAR-om, Severna Makedonija ima za cilj da dobije stabilnije snabdevanje gasom i bolju kontrolu nad cenama energije, iako nije jedina država u regionu koja se snabdeva sa tih prostora.

Pročitajte još:

Srbija takođe odnedavno uvozi gas iz Azerbejdžana. Prošle godine Srbijagas i azerbejdžanski SOCAR potpisali su ugovor o isporuci do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. godine, sa projekcijom da se nakon toga ove količine povećaju i na milijardu metara kubnih. Azerbejdžanski gas se u Srbiju doprema novim gasovodom do Bugarske, koji je delimično finansiran sredstvima Evropske unije (EU), a gasovod je u probni rad pušten u decembru 2023. godine. Ovakav projekat je i Srbiji služio za diversifikaciju izvora, kako se ne bi oslanjala samo na ruski gas, s obzirom da su potrebe velike.

Što se tiče Severne Makedonije, plan se tiče i ulaganja od milijardu evra u sistem kogeneracije gasa. Reč je o tehnologiji koja istovremeno proizvodi i električnu energiju i toplotnu iz datog izvora, tačnije prirodnog gasa koji će se koristiti. Ovo je efikasan način iskorišćavanja energije jer se energija koja bi inače bila izgubljena (kao otpadna toplota u konvencionalnim elektranama) koristi za grejanje tokom zime. Korišćenjem prirodnog gasa u efikasnijem sistemu kao što je kogeneracija, smanjuje se ukupna emisija ugljen-dioksida u poređenju sa manje efikasnim sistemima.

Sa ekonomskog stanovišta, stabilne cene gasa mogu značiti niže troškove energije. Ipak, zemlja treba da pazi na prelazak na obnovljivu energiju. Uprkos prednostima prirodnog gasa naspram nekih drugih energenata, za Severnu Makedoniju je ključno da poveća i upotrebu obnovljivih izvora energije kako bi privreda bila konkurentnija i kako bi se manje oslanjala na fosilna goriva, koja dominiraju.

Milica Vučković

Zagađen vazduh je opasniji po zdravlje nego što smo mislili

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Poznato je da udisanje zagađenog vazduha može izazvati respiratorne i kardio-vaskularne bolesti, no manje je poznato da aerozagađenje može biti povezano i sa kožnim problemima.

Nova studija, objavljena u časopisu PLOS ONE, otkrila je vezu između zagađenja vazduha i veće verovatnoće pojave ekcema kod ljudi koji žive u područjima sa višim nivoima finih čestica (PM 2,5). Istraživanje, koje je sproveo tim sa Medicinskog fakulteta Jejla, obuhvatilo je podatke 286.862 odrasle osobe iz američkog programa All of Us.

Rezultati su pokazali da je 4,4 odsto učesnika (12.695 osoba) imalo dijagnozu ekcema. Ljudi iz oblasti sa višim prosečnim nivoima PM 2,5 u vazduhu imali su više nego dvostruko veće šanse za pojavu ekcema. Analize su takođe uzimale u obzir demografske podatke i pušački status ispitanika, što je dodatno potvrdilo vezu između zagađenja i ovog zdravstvenog problema.

Autori ističu da čestice PM 2,5 verovatno utiču na rizik od ekcema kroz poremećaje imunog sistema, naglašavajući važnost smanjenja zagađenja vazduha kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.

Pročitajte još:

Kakav je kvalitet vazduha u regionu?

Kao i ranijih godina, sa hladnijim danima dolazi i sve izraženije zagađenje vazduha jer se većina domaćinstava, posebno na Balkanu, i dalje greje na fosilna goriva.

Prema podacima sa sajta IQAir, Sarajevo je danas drugi grad u svetu po zagađenosti vazduha sa indeksom hvaliteta vazduha 183, što ga svrstava u kategoriju „nezdrav“. Na prvom mestu je Delhi gde je vazduh opasan po zdravlje, sa indeksom kvaliteta vazduha od čak 388, dok se Lahor u Pakistanu nalazi na trećem mestu sa indeksom kvaliteta od 170.

U Beogradu je vazduh trenutno umerenog kvaliteta, kao i u većem delu centralne Srbije, premda je u pojedinim gradovima vazduh nezdrav. Šabac, Novi Sad, Čačak, Beočin, Kosjerić i Stara Pazova neki su od gradova koji se trenutno nalaze „u crvenom“ što znači da vazduh može dovesti do pogoršanja simptoma i intenziteta bolesti kod osoba sa srčanim i respiratornim oboljenjima, poput astme. Ostale osobe takođe mogu početi da osećaju negativne efekte zagađenja na zdravlje.

Zagreb, Sofija, Bratislava i Podgorica trenutno imaju vazduh umerenog kvaliteta.

Milena Maglovski

Energetske inicijative u okviru COP29 – šta nam donose?

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29) značajnu pažnju usmerava na energetiku, kao jednu od ključnih oblasti u borbi protiv klimatskih promena.

Zbog toga je predsedništvo COP29 zvanično pokrenulo tri energetske inicijative, pozivajući zainteresovane strane da pruže podršku. Kroz njih se iskazuju napori koje predsedništvo ulaže u unapređenje rezultata prvog Globalnog pregleda napretka u oblasti obnovljive energije i vodonika.

Globalni sporazum o skladištenju energije i mrežama COP29 predstavlja prvu inicijativu u okviru koje su se potpisnici obavezali na kolektivni cilj da postave 1.500 GW kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine. To je šest puta više kapaciteta od onog iz 2022. godine. Pored toga, ona uključuje i obavezu da se dodaju nove ili rekonstruišu postojeće mreže, i to 25 miliona kilometara mreže do 2030. godine, uz priznavanje da je potrebno dodati još 65 miliona kilometara do 2040.

Sporazum o zelenim energetskim zonama i koridorima COP29 podrazumeva da se potpisnici obavezuju na promociju zelenih energetskih zona i koridora kako bi se obnovljivi izvori energije povezali sa najugroženijim zajednicama. To uključuje razvoj većih unutarsektorskih i međuregionalnih povezanih elektroenergetskih mreža koje omogućavaju isplativ i siguran prenos električne energije na velikim udaljenostima.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Deklaracija o vodoniku COP29 odnosi se na povećanje proizvodnje obnovljivog, čistog i niskoemisionog vodonika. Takođe, reč je i o ubrzanju dekarbonizacije trenutne proizvodnje vodonika iz fosilnih goriva. Kao cilj postavljeno je značajno povećanje proizvodnje zelenog vodonika sa trenutnih milion tona godišnje, ali i smanjenje 96 miliona tona vodonika koji se trenutno proizvodi iz fosilnih goriva.

Frančesko La Kamera, generalni direktor Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), podsetio je na globalni cilj utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030. godine, koji je dogovoren na prošlogodišnjem COP28. Prema njegovim rečima, za postizanje tog cilja nije dovoljno da se samo poveća proizvodnja obnovljive energije, već i da se prevaziđu izazovi u vezi sa povezivanjem obnovljivih izvora sa mrežama. Kako je istakao, skladištenje energije, širenje mreža i značajne investicije ključni su faktori.

Pročitajte još:

Još jednu podršku razvoju obnovljivog vodonika predstavlja i obećanje predstavnika međunarodnih i nacionalnih razvojnih finansijskih institucija da će pružiti podršku inicijativi 10 GW Lighthouse. Inicijativa je postavila kao cilj saradnju na razvoju projekata obnovljivog vodonika kapaciteta između 100 MW i 1 GW u zemljama u razvoju i zemljama u nastajanju, do faze donošenja konačne investicione odluke (FID) do 2030. godine, navodi se na zvaničnom sajtu COP29.

IRENA i Ministarstvo energetike Azerbejdžana pokrenuli su zvanično i Partnerstvo za ubrzanje obnovljivih izvora energije u Centralnoj Aziji (APRECA), sa ciljem da se ubrzaju ulaganja i unapredi međuregionalna povezanost kako bi se ubrzala primena obnovljivih izvora energije, podstakla zelena industrijalizacija i maksimizirale socioekonomske koristi u regionu.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), zajedno sa Azijskom razvojnom bankom (ADB) i Azijskom infrastrukturnom investicionom bankom (AIIB), najavila je značajnu investiciju za solarne projekte u Azerbejdžanu. Naime, svaka od navedenih banki, uložiće po 160 miliona dolara za izgradnju dve solarne elektrane, ukupnog kapaciteta od 760 MW.

Katarina Vuinac

Izveštaj iz senke Koalicije 27-„Godine prolaze, mi stojimo”

Foto: Koalicija 27

Koalicija 27 predstavila je novi Izveštaj iz senke u kome je, između ostalog, analizirala finansijska ulaganja za životnu sredinu u periodu od otvaranja pristupnih pregovora Srbije sa EU od 2014. do 2023. godine. Jesmo li danas, bliži ili dalji EU i koliko smo kao država odmakli od 2014. godine do danas? 

Ovogodišnji Izveštaj nosi naziv Godine prolaze, mi stojimo, jer je to ujedno i ocena koju Koalicija 27 daje napretku u Poglavlju 27: Životna sredina i klimatske promene tokom prethodne decenije. Novina ovogodišnjeg Izveštaja iz senke jeste ta da, pored toga što se bavi ključnim događajima u oblasti životne sredine i klimatskih promena, pruža i odgovor na pitanje koliko je Srbija od otvaranja pregovora uložila u zaštitu životne sredine?

Foto: Koalicija 27

Tokom prve panel diskusije članice Koalicije 27 pružile su odgovore na pitanja o tome šta se u Srbiji značajno događalo u usklađivanju sa zakonodavstvom EU u poglavlju 27 i razvoju pravnog okvira koji uređuje klimatske promene, horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, hemikalije, upravljanje vodama, šumarstvo, zaštitu prirode, buku i  upravljanje otpadom. Dugi panel bio je posvećen ulaganjima u zaštitu životne sredine u periodu 2014 – 2023: Malo para, malo muzike. U Nacionalnoj strategiji za aproksimaciju u oblasti životne sredine za Republiku Srbiju iz 2011. godine je procenjeno da će nam za potpuno usklađivanje sa standardima EU biti potrebno oko 10,6 milijardi evra do 2030. godine. 

Analize pokazuje da je u prethodnoj deceniji država u životnu sredinu uložila tek oko 30 odsto sredstava koje je planirala da uloži u Nacionalnoj strategiji Republike Srbije za aproksimaciju (NEAS) u oblasti zaštite životne sredine, a samo 20 odsto u investicije u infrastrukturu. To je daleko ispod nivoa ulaganja potrebnog da bi se postigao značajan napredak u oblasti zaštite životne sredine. 

Koalicija 27 naglašava i da je ovaj dokument donet 2011. godine, te da je reč o poprilično konzervativnoj proceni finansijskih ulaganja, a podaci u novijim strategijama i planovima potvrđuju da je konačna suma daleko veća. U oblasti upravljanja vodama, recimo, za poboljšanje kvaliteta voda uloženo je manje od 10 odsto predviđenog iznosa. Kod drugih oblasti zaštite životne sredine, kao što je upravljanje otpadom, postoje stvarni troškovi i ulaganja, ali nedovoljno kapitalnih izdataka, zbog čega Srbija uprkos značajnim troškovima još uvek nije ni blizu uspostavljanja efikasnog sistema za upravljanje otpadom koji bi počivao na principima cirkularne ekonomije. Uzmimo u obzir i da iznos koji se prikupi na ime naknada za životnu sredinu, prema podacima iz nacrta dokumenta Strategije zaštite životne sredine (septembar 2024. godine) iznosi 3,9 odsto BDP-a, dok iznos koji Srbija ulaže u zaštititu životne sredine od 2021. godine jeste oko jedan odsto BDP-a godišnje, naveli su članovi Koalicije 27.

Oni podsećaju i da Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako se dugo ističe da je Poglavlje 27 jedno od finansijski najzahtevnijih. Takođe, ovo je jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije koja se ponavlja u njenim izveštajima za Srbiju. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je 2009. godine, kao institucija nadležna za poslove prihodovanja sredstava od ekoloških taksi i naknada i njihovo ulaganje u projekte unapređenja životne sredine. Time se institucionalizovalo načelo „zagađivač plaća”, jer su firme obveznice direktno uplaćivale naknade u budžet Fonda, odakle su sredstva usmeravana u projekte putem tendera. Od 2012. godine, Fond za zaštitu životne sredine prestaje da važi, ekološka taksa tada postaje prihod republičkog budžeta, a od 2021. godine Zeleni fond više ne postoji ni kao  nezavisna institucija, niti kao budžetski fond. Ovo je u velikoj meri smanjilo transparentnost i onemogućilo praćenje na koji način država troši sredstva koje je naplatila po ovom osnovu.

Pročitajte još:

Kako bi javnost, i u realnosti, mogla da utiče na procese donošenja odluka u vezi sa životnom sredinom – pored rešavanja problema zatvorenosti institucija, netransparentnih procesa i donošenja i izmene postojećih zakona, od ključne važnosti jeste i podrška, kao i otvoren odnos ka civilnom društvu u Srbiji. Sa tim u vezi, Koalicija ne deli optimizam iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju za 2024. godinu, i smatra da je Srbija u mnogim oblastima ostvarila napredak – nerealan i nepravedan. Naša zemlja bi trebalo i da značajno da ojača administrativne kapacitete u sektoru zaštite životne sredine na svim nivoima vlasti, uključujući inspekcije i pravosudne organe.

Takođe, Koalicija 27 ponovo poziva na usvajanje preporuka navedenih u novom Izveštaju iz senke, a koje se odnose na oblasti kvaliteta vazduha, vode, šuma, upravljanja hemikalijama, otpadom, zaštite prirode, buke, industrijskog zagađenja, ali i horizontalnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U njima su dati jasni pregledi postojećeg stanja, strateškog i zakonodavnog okvira, kao i sprovođenja propisa u praksi.

Kao odgovor na pitanje jesmo li bliže EU ili se odaljavamo, u odnosu na takav cilj, bez strateškog pristupa, jasnih ambicija i ulaganja u njih, skromni napredak je nekada samo tapkanje u mestu, posebno ako uzmemo u obzir da čak trećina ukupnog zakonodavstva EU koje zemlje kandidati moraju najpre da primene, odnosi upravo na Poglavlje 27. Pored očiglednog manjka političke volje i (ne)uključivanja stručne javnosti, verovatno glavni krivac za ovako razočaravajuće rezultate je to što su finansijska ulaganja u životnu sredinu u ovom periodu, uprkos ambicioznim planovima, ipak ostala na konstantno niskom nivou.

Izveštaj iz senke Godine prolaze, mi stojimo pokriva period od aprila 2023. do aprila 2024. godine i sadrži detaljne preporuke za svaku oblast Poglavlja 27. Izveštaj možete preuzeti OVDE

Energetski portal

Energetika je sektor sa najvišom ocenom prema Beloj knjizi Saveta stranih investitora

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Prema napretku u ostvarenju preporuka iz Bele knjige’’ Saveta stranih investitora, energetika predstavlja vodeći sektor, a od ukupno osam preporuka za energetski sektor, kod pet je zabeležen značajan, a kod tri određeni napredak, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Preciznije, u nedavno objavljenoj godišnjoj publikaciji Saveta stranih investitora, energetski sektor u ukupnom rangiranju zauzima prvo mesto u 2024. sa indeksom 2,63 od maksimalnih 3, što je značajno iznad nivoa iz 2023. godine, kad je imao indeks 2,30.

Ove preporuke predstavljaju dobru platformu za dijalog sa investitorima o tome kako možemo da poslovno okruženje u Srbiji učinimo boljim i da budemo uspešniji u reformama, objasnila je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

„Energetika je sektor s najvišom ocenom prema Beloj knjizi” Saveta stranih investitora. Energetski sektor prolazi kroz ozbiljnu transformaciju u kojoj je značajno unapređen regulatorni okvir, povećana je stabilnost snabdevanja i ubrzane javne investicije, uz stvaranje predvidljivog okvira za investicije privatnog sektora. Dobre ocene reformi u energetskom sektoru predstavljaju priznanje za dosadašnji rad, dok preporuke daju smernice o tome gde naši rezultati mogu biti još bolji“, kaže ministarka.

Takođe, u Beloj knjizi’’ se beleži napredak u transformaciji „Elektroprivrede Srbije“ iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Prema rečima ministarke, izvršena je promena upravljačke strukture u EPS-u i postavljen je novi Nadzorni odbor, čime su preduzeti bitni koraci ka profesionalizaciji upravljanja ovim preduzećem.

Pročitajte još:

Rekla je i to da je otpočelo sprovođenje plana transformacije EPS-a koji treba da donese pre svega veću efikasnost i promene u načinu upravljanja uz uvođenje godišnjih ciljeva i veću odgovornost menadžmenta, dodajući da na taj način postavljamo primer i za reforme koje predstoje i u drugim energetskim kompanijama.

Izmenama Zakona o energetici dopunjen je regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i stvoreni su uslovi za spajanje sa tržištem Evropske unije.

„Do kraja godine biće završeno formiranje regionalne berze električne energije, prve u regionu, u kojoj pored Srbije, učestvuju još dve zemlje članice EU – Mađarska i Slovenija, što će imati pozitivan efekat na investiciono okruženje“, kaže Đedović Handanović.

U godišnjem izdanju Saveta stranih investitora prepoznati su i ostvareni rezultati u „ozelenjavanju“ energetskog portfolija.

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Kako je ministarka istakla, uvođenjem aukcija za dodelu tržišnih premija za OIE otvorene su mogućnosti za novi ciklus investicija u ovaj sektor i postizanje konkurentne cene otkupa električne energije.

Do kraja novembra biće raspisan drugi krug aukcija, rekla je ministarka i naglasila da je u prvom krugu prošle godine ostvaren veliki uspeh sa devet projekata solarnih i vetroelektrana i više od milijardu evra investicija.

Uz prve zelene proizvodne kapacitete EPS-a, solarni i vetropark u Kostolcu, kao i strateško partnerstvo za jedan gigavat solarnih elektrana, približavamo se ispunjenju strateškog cilja da svaki drugi megavat-sat do 2030. godine bude iz čistih izvora“, kaže ona.

Kako se navodi u „Beloj knjizi“, priliv stranih direktnih investicija sve više zavisi od raspoloživosti, predvidivosti i strukture snabdevanja sertifikovanom zelenom energijom. Pitanja kao što su procenat električne energije iz obnovljivih izvora koja je dostupna na mreži, dalji razvoj elektrana koje koriste obnovljive izvore energije i mogućnost garantovanog snabdevanja zelenom energijom kroz korporativne ugovore o kupoprodaji električne energije, dobijaju sve više na značaju i postaju jedni od opredeljujućih razloga za ulaganje investitora u Srbiju.

U oblasti energetske efikasnosti u „Beloj knjizi“ se konstatuje da je u značajnom broju lokalnih samouprava započeta realizacija projekata o ugovaranju energetskog učinka za javno osvetljenje.

Energetski portal

Saradnja Srbije i IFAD-a za napredak u poljoprivredi

Foto-ilustracija: Unsplash (ricardo-gomez-angel)
Foto-ilustracija: Unsplash (jaka-skrlep)

Republika Srbija i Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD), potpisali su sporazum o saradnji. Cilj ovog sporazuma je smanjenje siromaštva i unapređenje životnih uslova u ruralnim oblastima Srbije kroz investicije u održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i poboljšanje života poljoprivrednih zajednica i ranjivih grupa.

IFAD je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija osnovana 1977. godine kao odgovor na prehrambene krize sredinom 1970-ih, i već je u više od 100 zemalja sveta pružio podršku unapređenju ruralnih zajednica. Fond sprovodi različite projekte koji obuhvataju pružanje finansijskih sredstava poput grantova i kredita sa povoljnim uslovima, tehničku pomoć, te promociju inovacija i transfera znanja.

U Srbiji, sastanak je održan u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a prisustvovali su Anja Javor, šef Kabineta ministra poljoprivrede i pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, kao i Naoufel Telahigue, regionalni direktor IFAD-a za Severnu Afriku, Istočnu Evropu, Maroko, Jermeniju, Ukrajinu i Srbiju.

Pročitajte još:

Na sastanku je naglašeno da će podrška IFAD-a biti realizovana kroz povoljne kredite i sufinansiranje projekata, koji će direktno doprineti razvoju ruralnih područja Srbije. Tom prilikom je naglašeno da se trenutno priprema strateški dokument koji će definisati temelje za dalju saradnju između Republike Srbije i IFAD-a, uključujući ključne ciljeve i prioritete za finansiranje, navodi se na sajtu resornog minstarstva.

Planirani su i sastanci sa predstavnicima drugih ministarstava i institucija kako bi se saradnja proširila i kako bi bili usklađeni sa nacionalnim ciljevima razvoja.

Energetski portal

COP29: Nove inicijative i finansije za borbu protiv klimatskih promena i postizanje mira

Foto-ilustracija: Freepik (foto AI)

Prva nedelja Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2024 (COP29), koja se održava u Bakuu, zaokružena je, a događaj će trajati do 22. novembra. Kako smo ranije pisali, u prvim danima zabeleženo je više važnih momenata. Neki od njih uključuju postizanje konsenzusa o standardima za stvaranje ugljeničnih kredita prema Članu 6.4 Pariskog sporazuma. Pored toga, prvog dana postavljen je prioritet za postizanje takozvanog Novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG), a već trećeg dana kopredsednici kontakt grupe NCQG objavili su prvi nacrt odluke o novom cilju za klimatske finansijske doprinose. Takođe, objavljeno je da je Fond za odgovor na gubitke i štetu spreman da prima doprinose, a usvojena je i Bakuska deklaracija.

U okviru COP29 Klimatske platforme za poslovanje, investicije i filantropiju (BIPCP), okupilo se više od 1.000 lidera iz ovih oblasti kako bi zajednički razmotrili ključnu ulogu privatnog sektora u borbi protiv klimatskih promena. Ovi lideri, čija ukupna imovina premašuje 10 biliona dolara, posvetili su se definisanju konkretnih koraka za ubrzanje ulaganja u održive projekte i tržišta usmerena na klimatske akcije.

Azijska razvojna banka (ADB) pokrenula je regionalni program za promovisanje održivog korišćenja vode i bezbednosti hrane u Centralnoj Aziji, Južnom Kavkazu i Pakistanu usred ozbiljnih uticaja topljenja glečera. Kako se navodi, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF), program uključuje procenu rizika od topljenja glečera u Azerbejdžanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. U planu je mobilizacija do 3,5 milijardi dolara od različitih aktera, koji će se ulagati u održivo korišćenje vode, poljoprivredu i podršku ugroženim zajednicama u planinskim regionima.

Bankarski sektor Azerbejdžana, najavio je da će izdvojiti 1,2 milijarde dolara za razvoj zelenih i održivih projekata u ovoj zemlji do 2030. godine. Sredstvima će se pružiti podrška projektima koji doprinose prelasku Azerbejdžana na niskougljeničnu ekonomiju.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, Švedska je prošle nedelje obećala 19 miliona evra Fondu za gubitke i štetu, a sada je najavila doprinos od 730 miliona dolara Zelenom klimatskom fondu UN (GCF).

Na COP29, podrška je pružena i Bakinskoj inicijativi za dijalog o klimatskim finansijama, investicijama i trgovini (BICFIT), koja ima za cilj da u središte agende za borbu protiv klimatskih promena postavi klimatske finansije, investicije i trgovinu.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Još jedan važan trenutak bilo je pokretanje Bakinske inicijative za klimatsku akciju za mir, pomoć i oporavak (BCCAP), čiji je cilj da rešava hitne veze klimatskih promena, sukoba i humanitarnih potreba. Ovo je odgovor na sve veće priznanje da negativni efekti klimatskih promena – kao što su nestašica vode, nesigurnost hrane, degradacija zemljišta, raseljavanje i poremećaji u egzistenciji – imaju uticaj u nastajanju sukoba i nestabilnosti, posebno u ranjivim regionima.

U okviru inicijative osnovan je Bakinski centar za klimatske i mirovne akcije. To je platforma za koordinaciju aktivnosti koje podržavaju najugroženije zajednice pogođene klimatskim i konfliktnim krizama.

Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) i Klimatski klub pokrenuli su Globalnu platformu za povezivanje, čiji je cilj ubrzanje dekarbonizacije industrijskih sektora. Ova platforma je otvorena za sve zemlje u razvoju, a pruža im mogućnost da se povežu sa globalnim tehničkim i finansijskim resursima kako bi se smanjile emisije u industrijama sa visokim emisijama.

Katarina Vuinac

Budućnost urbanog života – integracija prirodnih staništa u gradove

Foto-ilustracija: Pexels

Primeri iz celog sveta pokazuju da brojne biljne i životinjske vrste uspešno opstaju, pa čak i napreduju, u urbanim sredinama. Osim što imaju ulogu u očuvanju biodiverziteta, zdravi gradski ekosistemi donose brojne koristi za ljude poput poboljšanog kvaliteta vode i vazduha, boljeg raspoloženja i jačeg imunog sistema.

U želji da što bolje usklade urbanizam sa prirodom, istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) detaljno su proučili uticaj različitih faktora na floru i faunu na čak 103 lokacije u Minhenu. Rezultati ovog pionirskog istraživanja, objavljeni u časopisu Nature Cities, nude putokaz za gradove budućnosti gde priroda i ljudi žive u savršenom skladu.

Profesor Volfgang Vajser je, zajedno sa svojim kolegama, posmatrao faktore kao što su pojava travnjaka, rast biljaka i drveća, veštački izvori svetlosti i zelenilo u okolini lokacije u radijusu od 1.000 metara.

Rezultati istraživanja otkrivaju koliko biodiverzitet može da varira u zavisnosti od uređenja gradskih prostora.

Pročitajte još:

Na gusto urbanizovanom Marienplacu, gde preovladava beton i nedostaju prirodne površine, istraživači su zabeležili samo 20 vrsta organizama među kojima je jedna vrsta ptice, mahovine, insekti i nekoliko vrsta slepih miševa. Sa druge strane, Pfrontener Plac, prostor obogaćen travnjacima, žbunjem i drvećem, pokazao je znatno bogatiji biodiverzitet – čak 156 različitih taksona, uključujući 21 vrstu ptica. Na Johanisplacu, uprkos većem stepenu urbanizacije, prisustvo drveća, živih ograda i delimičnih travnatih površina omogućilo je opstanak 118 različitih vrsta.

Ovi nalazi jasno pokazuju koliko dizajn javnih prostora može uticati na bogatstvo biljnog i životinjskog sveta u gradovima. Do sada su javni prostori uglavnom dizajnirani s fokusom na ljude, dok je pažnja prema potrebama životinja bila minimalna.

Nova istraživanja ukazuju na to da travnjaci, drveće i žbunje imaju različit uticaj na raznolikost i broj životinjskih vrsta koje privlače. Na osnovu ovih saznanja, istraživači predlažu da se biodiverzitet može značajno unaprediti ukoliko se urbanistički planovi prilagode lokalnim uslovima i specifičnim potrebama vrsta.

Milena Maglovski

Đedović Handanović: SE Petka na mreži u prva tri meseca 2025. godine

Foto: Ana Paunković

Ove godine je u energetskom sektoru Srbije realizovano skoro 50 odsto više investicija nego prošle godine, a u toku su i radovi na izgradnji solarne elektrane Petka u Kostolcu, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, obišla je radove na solarnoj elektrani i tom prilikom istakla da nema velikih i malih projekata, već je svaki megavat potreban jer znači dodatnu energetsku sigurnost i bezbednost.

„SE Petka je prvi EPS-ov solarni park na starom rudarskom odlagalištu i biće ih još. Ovim proizvodnim kapacitetom, koji će biti na mreži u prva tri meseca 2025. godine, kao i prvim EPS-ovim vetroparkom, koji će takođe biti u pogonu sledeće godine, definitivno menjamo sliku naše elektroprivrede. Uz to, započeli smo rad na projektu velikog solara od 1.000 MW sa 200 MW baterijskog skladišta, koji će značajno promeniti proizvodni portfolio naše energetske kompanije”, navela je ministarka.

Ona je podsetila da je uspešno završena izgradnja novog bloka B3 u termoelektrani u Kostolcu, prvog proizvodnog kapaciteta posle skoro 35 godina i naglasila da benefite tog postrojenja već osećamo.

Pročitajte još:

„Novi projekti koji se grade su zeleni kapaciteti koji zavise od vremenskih uslova, pa je neophodno misliti na bazne kapacitete, poput gasnih elektrana. Kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio radićemo na razvoju i tih projekata”, rekla je Đedović Handanović.

Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, izjavio je da je u toku montaža solarnih panela koji se prostiru na površini od 11,6 hektara.

Foto: Ana Paunković

„SE Petka će imati instalisanu snagu od 9,75 MW i planiranu godišnju proizvodnju od 15,6 gigavat-časova. Prema sadašnjoj dinamici radova, rokovi će biti ispoštovani i plan je da budu završeni sredinom februara. To će doprineti kako promeni portfelja EPS-a, tako će i uticati na dodatnu sigurnost i stabilnost u snabdevanju električnom energijom”, rekao je Živković.

Kada govorimo o solarnim elektranama, uopšte, vidljiv je značajan napredak, dodala je ministarka Đedović Handanović.

„Pre dve godine imali smo oko 20 MW solarnih elektrana, dok sada imamo 163 MW. Broj kupaca-proizvođača povećan je sa oko 400 na skoro 4.000, a kapacitet je povećan čak 13 puta – sa šest na više od 78 MW”, izjavila je ministarka.

Energetski portal

Smanjenje emisija GHG uz ekonomski rast – Kojim evropskim zemljama je uspelo?

Foto-ilustracija: Unsplash (koushik-das)
Foto-ilustracija: Unsplash (m)

U najnovijem izveštaju Eurostata, Evropska unija beleži blagi napredak u borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.

U drugom kvartalu 2024. godine, EU je zabeležila smanjenje emisija gasova staklene bašte za 2,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine – sa 812 miliona tona na 790 miliona tona CO2. Paralelno sa padom emisija beleži se i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,0 odsto, što učvršćuje narativ da ekonomski rast ne mora nužno biti na štetu okoline.

Izveštaj Eurostata ipak pruža detaljniji uvid u to kako različiti sektori i ekonomije zemalja članica doprinose smanjenju emisija. Sektori snabdevanja električnom energijom i gasom, kao i domaćinstva zaslužni su za najveće smanjenje emisija – od 12,1 odsto i 4,2 odsto. S obzirom na to da domaćinstva takođe doprinose smanjenju, jasno je da mere energetske efikasnosti imaju efekta. U poređenju sa istim periodom prošle godine, pet od devet privrednih sektora smanjilo je svoje emisije, dok su najveće povećanje zabeležili sektori vodosnabdevanja, kanalizacije i klimatizacije, što je očekivano u posmatranom kvartalu.

Pročitajte još:

U 19 zemalja članica EU zabeležena su smanjenja emisija. Od tih 19 zemalja, 14 njih je uspelo i da poveća BDP u istom kvartalu, bez da ih smanjenje emisija uspori u ekonomskom napretku.

Holandija predvodi sa smanjenjem gasova staklene bašte – 9,1 odsto, dok su sledeće Bugarska, Austrija i Mađarska takođe zabeležile značajna smanjenja od 6,3 odsto i poslednje dve sa po 5,9 odsto.

Interesantno je da je pet zemalja koje su registrovale smanjenje emisija, registrovale i pad BDP-a, što ukazuje na to da su ove dve mere povezane u mnogo složenijoj mreži ekonomskih i ekoloških interakcija unutar država. Neke od tih zemalja su Irska, pre svih, Estonija, a potom druge.

Tačno 14 zemalja od 27, što znači oko polovine zemalja, uspelo je da poveća svoj BDP dok su smanjivale emisije, što je podatak koji najviše interesuje jer to znači da ovakvi ekonomski modeli jesu mogući i izvodljivi na delu. Zemlje u kojima je uspelo da BDP ide na gore, dok se emisije smanjuju jesu Poljska, Danska, Hrvatska, Češka, Španija, Bugarska, Slovačka, Portugal, Mađarska, Belgija, Italija, Holandija, Francuska i Nemačka.

Iako je zabeležen uspeh u smanjenju emisija, to ne znači da su sve ove zemlje sada u potpunosti ‘zelene’. Poljska, na primer, još uvek ostaje najveći potrošač uglja među članicama EU, ali ozbiljno planira svoj prelaz na nuklearnu energiju

Energetski portal

Zeleno finansiranje: Erste Banka kao lider u održivim investicijama i podršci energetskoj efikasnosti

Foto: Erste Banka

Kroz ulaganje u više od 70 zelenih projekata do sada, Erste Banka značajno je doprinela smanjenju emisije štetnih gasova, povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i pozitivnom uticaju na lokalne zajednice. Dosadašnji projekti predstavljaju konkretne korake u pravcu razvoja ESG principa i održive budućnosti. Posvećenost ovim ciljevima nastavlja se kroz stalnu podršku inicijativama u oblasti zelene energije, ne samo u Srbiji, već i u širem regionu. Kao lider u ovoj oblasti, Erste Banka nastavlja da doprinosi procesu zelene transformacije, radeći na projektima koji pomažu u ostvarivanju dugoročnih ciljeva energetske stabilnosti i zaštite životne sredine.

ESG principi kao ključ za održiv poslovni razvoj

Foto: Jakov Simović

Podržavajući održive inicijative i promovišući ESG agendu, Erste Banka igra ključnu ulogu u energetskoj tranziciji. Nedavno je na konferenciji SEE Energy 2024, koju je organizovala Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, Jelena Simić Jarić, direktorka Sektora za poslovanje sa velikim pravnim licima, javnim sektorom i korporativno finansiranje u Erste Banci, učestvovala na panelu pod nazivom „ESG principi u energetskoj tranziciji: Inovacije, izazovi i prilike“.

U okviru panela, ona je istakla ključnu ulogu ESG strategija u energetskoj tranziciji, naglašavajući da je za kompanije od presudne važnosti da prepoznaju potrebu za ulaganjem u zelene tehnologije i implementacijom održivih poslovnih praksi. Ona je podvukla kako kompanije koje na vreme prepoznaju izazove energetske tranzicije i započnu potrebne investicije, mogu da očuvaju konkurentnost i postignu dugoročni održivi razvoj.

Investicije u zelenu budućnost Srbije

Erste Banka prepoznala je ogromne mogućnosti za ulaganja u obnovljive izvore energije i zelenu budućnost Srbije, a jedan od najskorijih projekata u toj oblasti je vetropark Čibuk 2, šesti po redu vetropark koji Banka finansira u Srbiji. Ovaj projekat igra ključnu ulogu u ostvarivanju cilja Srbije da do 2030. godine 41 odsto električne energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora. Čibuk 2 je nastavak izgradnje postojećeg vetroparka Čibuk 1, koji već proizvodi električnu energiju dovoljnu za snabdevanje oko 113.000 domaćinstava, čime je postao najveći operativni vetropark u zemlji. Pored značajnog smanjenja emisije ugljen-dioksida, ovaj projekat doprineo je energetskoj stabilnosti Srbije, otvarajući nove perspektive za dalji razvoj zelene ekonomije.

Pročitajte još:

Podrška energetskoj efikasnosti kroz zelene kredite

Ekološka održivost i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu postaju ključne teme za izgradnju održive budućnosti. Inicijative koje podstiču ekološki odgovorno ponašanje postale su neophodne kako bismo stvorili bolji svet za buduće generacije.

Foto: Erste Banka

Zbog toga se Erste Banka bavi razvijanjem proizvoda koji imaju za cilj unapređenje energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje energije i emisije štetnih gasova. Zeleni krediti su jedan od ključnih koraka u podsticanju ekološki osvešćenih finansijskih odluka, omogućavajući građanima i preduzetnicima da ulažu u tehnologije koje će doprineti očuvanju životne sredine i smanjenju troškova energije.

Poslednjih godina sve veći broj građana Srbije koristi zelene kredite kako bi svoje domove učinio energetski efikasnijima i smanjio troškove energije. Banka je kao lider u oblasti zelenog finansiranja u Srbiji prepoznala važnost ove teme i, kroz pilot projekat koji je sproveden u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru Programa finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan pre godinu dana odobrila prvi kredit jednoj stambenoj zajednici u Srbiji. Tri zgrade u Svilajncu dobile su kredit u iznosu od 10 miliona dinara za zamenu zastarelih kotlova na mazut savremenim sistemima grejanja na gas.

Ovi projekti nisu samo ekonomski isplativi, već imaju i dugoročne koristi za životnu sredinu, smanjujući emisiju štetnih gasova i poboljšavajući kvalitet života građana.

Posvećenost održivom razvoju

Posvećeni održivom poslovanju i odgovornim ulaganjima, u Erste Banci veruju da je zelena tranzicija ključ za bolju budućnost – ne samo za Srbiju, već i za čitav svet. Kroz ulaganja u obnovljive izvore energije, zelene projekte i podršku ESG principima, Erste Banka stvara dugoročne vrednosti za društvo, privredu i životnu sredinu, ostajući posvećena misiji stvaranja održive budućnosti i postavljajući visoko standarde za održivo poslovanje i pozitivan uticaj na klimatske promene.

Izvor: Erste Banka

Stovarišta puna ogreva – mogu li građani da se „pogađaju“ oko cene

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Snabdevnost tržišta ogrevnim drvetom i peletom je u ovom trenutku veoma dobra, a na većini stovarišta u Srbiji nije došlo do povećanja cena, ističe za RTS Branko Glavonjić, profesor Šumarskog fakulteta. Savetuje građanima da obiđu više stovarišta, utvrde kvalitet ogreva, a ako kupuju veću količinu – da se sa trgovcima i „pogađaju“ za cenu.

Skoro polovina domaćinstava se greje ili dogreva ogrevnim drvetom, pa su hladniji dani i pogurali potražnju za njim.

Ogrevnog drveta ima na svim stovarištima koja se bave prodajom tog energenta, a što se tiče cene, na većini još uvek nije došlo do njenog povećanja, kaže profesor Branko Glavonjić.

Međutim, dodaje i da postoje određena stovarište u svim krajevima Srbije na kojima je došlo do rasta cene ogrevnog drveta. Povećanje se kreće između 200 i 300 dinara u Istočnoj i Južnoj Srbiji, a 300 do 500 dinara u ostatku zemlje.

Ekstremna povećanja za 700 dinara su pojedinačna i ona ne utiču na kretanje cene na ostalim stovarištima.

,,U svakom slučaju, snabdevenost je dobra. Preporuka potrošačima je, da pre kupovine ogrevnog drveta obiđu stovarišta, da se raspitaju o cenama, da provere kvalitet ogrevnog drveta. I posebno ukoliko kupuju veće količine drveta, znači više od nekih pet kubnih metara, da se pogađaju za cenu, jer su trgovci spremni da spuste cenu za tako velike količine“, savetuje Glavonjić.

Dovoljno i peleta, zalihe i u fabrikama

Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

Što se tiče peleta, on je u odnosu na prošlu godinu u oktobru bio i 40 odsto jeftiniji.

Profesor ističe i da je snabdevenost tržišta drvnim peletom odlična. Ima ga na svim stovarištima, ali i u fabrikama na zalihama.

Međutim, postoje stovarišta u kojima je došlo do povećanja cene peleta između 250 i 300 dinara po toni. Neke od tih cena su podigli proizvođači, a neke su podigli sami trgovci.

,,Cene se sada kreću u rasponu od 25.700 do 28.500 dinara. To je najčešći raspon ove cene. Ima naravno stovarišta koja imaju i više cene, ali su ona značajno u manjini“, ukazuje Glavonjić.

Podseća i da je zabrana privremnog ograničenja uvoza drvnog peleta u Srbiju na snazi do 11. januara sledeće godine.

Pročitajte još:

Kako se odreći „smederevca“

Profesor ukazuje da naši građani ne koriste pravilno drvo. Potroše dosta, a ne ogreju se dobro. To znači praktično da se u velikom broju domaćinstava koristi sirovo drvo za potrebe grejanja.

To je, kaže Glavonjić, jedan od razloga. Drugi razlog su starost ložnih uređaja, a njih u Srbiji i dalje ima veliki broj domaćinstava.

,,Naravno, finansijska situacija je takva da ih sami ne mogu promeniti. Zbog toga i naša vlada svake godine daje značajne postavke i sredstva za zamenu ložnih uređaja, tih starih, sa uređajima na ova savremena ekološka drvna goriva kao što se pre svega pelete“, navodi profesor.

Drugi aspekt je, dodaje i promena promena navika koje se prenose s kolena na koleno.

„Smederevac“ je i dalje popularan. ,,Jedan od glavnih ložnih uređaja u većini domaćinstava je upravo taj šporet, tako da prosto domaćinstvo i situacije nemaju sredstva da ga zamene“, ističe Glavonjić.

Izvor: RTS

Važan je novi pravac snabdevanja naftom, ali i drugi izvor

Foto-ilustracija: Unsplash (Worksite Ltd.)

Sa drugom cevi kojom će stizati crno zlato iz Mađarske može se pregovarati i o budućoj visini taksa za transport preko „Janafa”, koji nam je za sada jedini pravac za dotok ove sirovine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Martinez)

Srbija bi osim Jadranskim naftovodom „Janafom”, kojim stiže skoro tri četvrtine ukupnih količina crnog zlata do Rafinerije u Pančevu, ubuduće mogla sirovinu da dobije iz još jednog naftovoda. Reč je o projektu koji je već duže vreme aktuelan, a o kome je tokom obraćanja iz Budimpešte govorio i predsednik Srbije. On je istakao da je sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom razgovarao o izgradnji naftovoda dužine više od 200 kilometara.

Budući da se nafta koju kupujemo doprema tankerima do terminala u Omišlju, a dalje preko Jadranskog naftovoda („Janaf”) do Rafinerije u Pančevu, dobro je da postoji novi pravac snabdevanja, ne samo da ne zavisimo od tog jednog pravca već bi se ostvarile i uštede zbog mogućnosti kupovine povoljnije uralske nafte i nižih transportnih troškova.

Od kada su uvedene sankcije Rusiji, „Gaspromnjeftu” u Srbiji je zabranjen uvoz ruske nafte. Novim cevima bi se povezali na naftovod „Družba”, koji „izvire” u Rusiji i koji trenutno nije obuhvaćen sankcijama Evropske unije.

Pročitajte još:

Prof. dr Dragan Govedarica sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je ovo dobar potez jer konačno imamo i drugi pravac snabdevanja. Naftovod „Družba” radi i tim pravcem će i ubuduće stizati nafta ne samo do Mađarske već i Nemačke, Poljske, Slovačke i Češke jer se sve ove zemlje snabdevaju ovim pravcem. „Družba” je sa oko 4.000 kilometara najduži naftovod u Evropi i svetu. Dubravka Đedović, ministarka energetike, u više navrata je ponovila da je važno što će ovaj alternativni pravac smanjiti ukupne troškove transporta u odnosu na transport do Omišlja, a zatim naftovodom do granice sa Srbijom.

Transportni troškovi su jedan od ključnih segmenata, ali kada se dobije još jedan pravac, onda će i odnosi biti drugačiji u smislu da se može razgovarati na drugim osnovama i pogađati kolika će taksa za transport biti preko Hrvatske, a kolika preko Mađarske, što doprinosi mogućnosti da se i cena snizi.

Iako je uvek dobro kada postoji alternativa, upućeni u naftne prilike u zemlji kažu da bi bilo još bolje da smo našli novi izvor snabdevanja naftom i da smo se okrenuli nekoj zemlji koja ima izlaz na more. Mađarska jeste pošteđena sankcija kao članica EU jer nema izlaz na more pa može da kupuje rusku naftu, ali šta ako EU zabrani Mađarskoj da Srbiji isporučuje rusku naftu preko novog naftovoda?

Zato bi sigurnija alternativa bile Rijeka, Ploče, Bar, Drač, Solun i Konstanca, jer je reč o pet-šest drugih pravaca i različitih izvora snabdevanja naftom, a ne samo nove cevi i jednog snabdevača. – Uvek u ovako velikim energetskim projektima treba videti kakva je isplativost posla. Jer ako napravimo alternativni naftovod, a nemamo nafte tim pravcem, opet smo u problemu – kaže ovaj izvor.

Izvor: Politika