Home Blog Page 1551

Uskoro priključenje na mrežu solarne elektrane u Bajinoj Bašti

Uskoro priključenje na mrežu solarne elektrane u Bajnoj BaštiRadovi na izgradnji solarne elektrane u Bajinoj Bašti snage 30kw privode se kraju i očekuje se da se do kraja nedelje završi objekat, a nakon toga sledi završna papirologija i odobrenje nadležne elektrodistribucije kako bi se solarna elektrana priključila na mrežu do kraju godine, rekao je za Energetski Portal vlasnik i direktor  firme „S.O.K.“ iz Kraljeva koja je nosilac projekta, gospodin Srđan Dragojlović.

Izgradnja ove elektrane počela je 26. septembra ove godine, a planirano je da proizvodi 34.500kWh struje na godišnjem nivou.

Metalne konstrukcije za ovu elektranu uradila je firma „Unipromet“ iz Čačka.

Posle ove i dve realizovane solarne elektrane u Mionici kapaciteta 30kw i 50kw, ova firma već planira novi projekat solarne elektrane snage 30kw u Konarevu kod Kraljeva, a koja je dobila sve potrebne dozvole i za koju je firma „S.O.K.“ uradila projektnu dokumentaciju. Početak izgradnje ove nove solarne elektrane planiran je za april 2014.

B.R.

Prva fabrika sa kotlarnicom na biomasu u Odžacima

OdzaciU Odžacima je danas puštena u rad kotlarnica na biomasu u fabrici „Hipol“ koja je, u poslednjem trenutku finansijske nestabilnosti firme, uvela to rešenje – kotlarnicu na pelet, čime je postala prva fabrika u regionu koja ima takvo postrojenje u funkciji.

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, zvanično je otvorila i pustila u rad ovo postrojenje u fabrici „Hipol“ i tom prilikom je skrenula pažnju koliko se upotrebom ove kotlarnice značajno smanjuje upotreba mazuta, a time i doprinosi očuvanju životne sredine; kao i da je ova fabrika dobar primer drugim fabrikama za postizanje energetske efikasnosti i smanjenje troškova.

Fabrika „Hipol“ postoji već 30 godina, a puštanjem u rad kotlarnice na biomasu izbegnuto je njeno zatvaranje, dnevni troškovi su smanjeni od 5.000 do 7.000 evra, a sama investicija vredna je 400.000 evra, što znači da će se investicija otplatiti za samo dva meseca.

B.R.

Foto: merz

Pančevačka rafinerija izvozi biodizel

rafinerija pancevoRafinerija nafte iz Pančeva počela je sa proizvodnjom evrodizela sa biokomponentama iz sojinog ulja koji će se izvoziti na strano tržište. Sojino ulje je uvezeno iz Rumunije, a prva isporuka 500 tona goriva sa biokomponentama je izvezena u Bugarsku. Ova rafinerija je u poslednja 4 meseca uložila oko 580 miliona evra kako bi mogla da proizvodi ovakvo gorivo.

Iz rafinerije nafte u Pančevu su istakli da na srpskom tržištu nema mesta za proizvođače biodizela. Proizvodnja ovog energenta je skupa, a uz dodatne namete jedina mogućnost je izvoz. Potrebna je pravna regulativa koja bi podsticala njegovu proizvodnju, izjavila je Maja Ćirić, direktor Sektora manipulacije u ovoj rafineriji.

Olivera Ivetić, rukovodilac projekta „Barijere za zaštitu od buke“, izjavila je da su posle različitih proračuna nabavili opremu iz inostranstva koja smanjuje buku, a posle postavljanja ove opreme buka je manja za oko 10 decibela i zadovoljava standarde.

Inače, početkom 2013. godine je uvoz biodizela bio znatno povećan, prvenstveno zbog toga što je ovaj energent bio oslobođen plaćanja akciza od oko 42 dinara. Međutim, krajem maja ove godine akcize su vraćene na zahtev Privredne Komore Srbije i Udruženja naftnih kompanija Srbije, pa je došlo do prestanka uvoza ovog goriva.

Jedan od glavnih razloga za ponovno uvođenje akciza je to što biodizel, usled preteranog korišćenja, može da izazove različite kvarove u uređajima kojima to gorivo nije namenjeno, ali i zbog toga što su prodavci zarađivali naplaćujući kupcima akcize koje oni sami nisu plaćali.

U Srbiji postoji nekoliko manjih proizvođača ovog energenta, a planirana potrošnja biodizela i ostalih goriva iz obnovljivih izvora u 2013. godini iznosi 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju, što je oko 130 hiljada tona.

S.J.

Budućnost je svetla sa iskorišćenim hidropotencijalom Drine

drinaU organizaciji udruženja „Euro regija Drine“ i „Oxfam Italija“ održana je javna tribina „Hidroenergetski projekat Srednja Drina i njegov uticaj na životnu okolinu“ u Bratuncu krajem novembra ove godine, na kojoj su predstavljene dobre i loše strane izgradnje hidroelektrana na ovoj reci i istaknut značaj izgradnje hidroelektrane na njoj.

Tribini su prisustvovali predstavnici Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Zavoda za hidrotehniku iz Sarajeva, „Euro regije Drina“, ali i predstavnici lokalnih vlasti.

Gospodin Dejan Vučković, predstavnik Instituta „Jaroslav Černi“, izjavio je da su već rađena istraživanja o hidropotencijalu Drine, a ovaj Institut je već uradio i idejno rešenje o izgradnji hidrolektrana na srednjem toku reke Drine.

Stanovnici opština Ljubovija, Srebrenica i Bratunac ne podržavaju projekte hidroelektrana iz straha da bi mogli ostati bez svojih domova.

Predstavnici lokalnih vlasti su svesni da bi izgradnja hidroelektrana na Drini doprinela razvoju njihovih opština, ali su najavili da neće preduzimati ništa bez detaljnih analiza jer ne žele da se stanovnici koji žive pored samog toka isele.

Na tribini je zaključeno da neće doći do izgradnji hidroelektrana na srednjem toku reke Drine (od Zvornika do Bajine Bašte) u narednih nekoliko godina. Inače, u planu je bila izgradnja tri hidroelektrane na ovom toku, Dubrava, Tegare i Rogačica, a vrednost investicije se procenjuje na oko 800 miliona evra.

Udeo u ovom projektu imala bi Italija 51%, a ostalih 49% bi bilo podeljeno između Republike Srpske i Republike Srbije, koje slično tome uspešno sarađuju u radu hidroelektrane „Višegrad“ iz 1989. godine.

Inače, dosadašnje studije o hidropotencijalu reke Drine su pokazale da se može dobiti velika količina energije iz ovog vodotoka, da je potencijal sliva Drine vodeći u Evropi, te da proizvodnja električne energije sa hidroelektrana na ovom vodotoku može biti vrlo profitabilna.

Na sličnom skupu u novembru u na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Aca Marković, predsetnik UO „Elektroprivrede Srbije“, izjavio je da je procenjeni neiskorišćeni hidropotencijal Drine 20 milijardi kwh električne energije godišnje i da je budućnost svetla ukoliko se, zajedničkim ulaganjem, iskoristi energetsko čudo kakva je Drina.

S.J.

Uskoro izgradnja solarne elektrane u Etiopiji

solarna energijaKompanija „Global Trejd Divelopment” (Global Trade Development) i „Enedži Venčurs” (Energy Ventures) potpisale su ugovor o izgradnji tri solarne elektrane u istočnoj Etiopiji sa ministrom energetike Etiopije i Elektrokompanijom te zemlje.

Investicije je obezbedila Američka kompanija „Global Trejd Divelopment” koja uglavnom posluje na teritoriji Afrike, dok će radovi na izradi projekta biti povereni kompaniji „Enerdži Venčurs”.

Svaka elektrana pojedinačno imaće snagu od 100MW čime će značajno doprineti ostvarenju cilja Etiopije da do 2020. godine izgradi postrojenja ukupne snage 20.000MW.

Ovim projektom osiguraće se snabdevanje električnom energijom Etiopije, a budućim ulaganjem u vetro i geotermalne elektrane energetski plan Etiopije biće u celosti ispunjen.

M.K.

Novi projekat vetroparka u Rumuniji – ulaz kineskog proizvođača vetrenjača na tržište EU

vetro park rumunijaKineska kompanija „Mingjang Vind” (Mingyang Wind Power) potpisala je ugovor o izgradnji vetroparka snage 200MW sa vodećom Rumunskom kompanijom u oblasti obnovljive energije „Sperenata & Succesul SA”.

Inače ova kineska kompanija, osnovana 2006. godine, je među vodećima u svetu u proizvodnji vetrenjača. Po rečima kineskog predstavnika pojedinačne vetrenjače biće snage 2MW, a ceo projekat će koštati oko 400 miliona evra.

Ovaj projekat omogućiće kompaniji „Mingjang” ekspanziju ka Evropskom tržištu. Podsetimo, Rumunija je među vodećim zemljama po proizvodnji „čiste” energije i poseduje najveći vetropark u Evropi.

M.K.

Najavljena izgradnja javnih skladišta za biomasu u Vojvodini

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineIz Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine najavljeno je da će uskoro početi primenjivanje novih mera u oblasti obnovljivog izvora energije, biomase. U planu je povećanje proizvodnje energenata iz biomase, a zatim i izgradnju objekata za njihovo skladištenje. Ove mere će biti preduzete u cilju promovisanja energije iz obnovljivih izvora, ali i pomoći proizvođačima.

Proizvođači će u javnim skladištima moći da skladište pelet i brikete što će im omogućiti nesmetanu proizvodnju ovih energenata nezavisno od ponude i potražnje.

Time će se obezbediti znatna količina energije iz obnovljivih izvora i smanjiti cena struje, što je značajno za povećanje energetske efikasnosti i razvijanja svesti o očuvanju životne sredine.

Inicijativa za izgradnju ovakvih skladišta je prvi put pokrenuta na sastanku u oktobru na kojem su prisustvovali proizvođači peleta i briketa iz Vojvodine, pokrajinski sekretar gospođa Nataša Pavićević Bajić i načelnik odeljenja Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva gospodin Siniša Kotur.

Tom prilikom je istaknuta neophodnost ovakvih skladišta za dalji razvoj tržišta biomase, ali i najavljena njihova izgradnja u toku sledeće godine.

Lokacije javnih skladišta biomase bi trebalo da budu poznate do kraja ove godine.

S.J.

Solarna elektrana u Španiji radi i danju i noću

solarna-elektrana-seUkupno dve godine je prošlo od kako je puštena u rad prva i za sada jedina solarna elektrana koja radi i danju i noću i u kišno vreme. Elektrana „Gemasolar“ koja se prostire na površini od 195 hektara, smeštena na jugu Španije nedaleko od Sevilje, proizvodi dovoljno snage da opskrbi strujom 30.000 domaćinstava. To znači da ova elektrana kapaciteta 19,9MW može da proizvede više od 110GWh struje godišnje. Zanimljiv podatak je da ova elektrana može da radi čak 15 sati bez sunčevog napajanja. 2650 solarnih panela od po 120m2 usmerava toplotu ka svetlećem tornju koji se nalazi u sredini postrojenja i na taj način prenosi se 1000 puta veća koncentracija energije nego na zemlji, koja se skladišti u tankeru sa istopljenim solima, na temperaturi višoj od 500 stepeni celzijusa. Isparavanje iz soli se koristi za pokretanje turbine i proizvodnju električne energije. Međutim velika prednost ovog postrojenja je i mogućnost skladištenja energije, što omogućava proizvodnju struje i noću, to jest 60% više energije nego u drugim elektranama koje nemaju sistem za skladištenje.

Cena ovog postrojenja iznosila je 200 miliona evra, a nakon otplate kredita ova elektrana će početi, pored električne energije, da proizvodi i novac. Izgradnju elektrane „Gemasolar” završila je kompanija „Toresol enerdži“ koja je nastupala kao zajednička kompanija španske inžinjerske grupe „Sener“ sa 60% udela, i kompanije „Masdar“ iz Abu Dabija, koja je, podsetimo, zainteresovana za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.

M.K.

Elektrana na biogas u Zrenjaninu na čekanju

waste-management-world.com

biogas

Vlada Kraljevine Holandije je u junu ove godine na konkursu podsticaja održivog ekonomskoh razvoja putem poboljšanja energetske efikasnosti odobrila gradu Zrenjaninu sredstva za finansiranje elektrane na biogas koja bi proizvodila toplotnu i električnu energiju.

Vrednost investicije je 729 hiljada evra, a trebalo bi da bude donirana u vidu mašina za predstojeću bioelektranu koje će montirati firma „Host bio enerdži“ iz Holandije. Uslovi konkursa predviđaju da Zrenjanin obezbedi lokaciju predstojeće fabrike, ali i zemljište na kome će se proizvoditi biomasa. Takođe, neophodan je i privatni partner koji bi investirao oko 780 hiljada evra kako bi ovaj projekat bio završen.

JKP „Gradska toplana“ iz Zrenjanina je u avgustu ove godine raspisala javni konkurs za investitore koji su zainteresovani za ovaj projekat, ali je danas saopštila da zbog podnete dokumentacije mogućih investitora, koja nije kompletna, tender mora da bude obustavljen.

Početkom sledeće godine ovo preduzeće će ponovo raspisati tender ako vlada Holandije još uvek bude zainteresovana da ulaže u ovaj projekat.

Ugovor sa privatnim partnerom bi trebalo da bude potpisan na 25 godina, a investitor će imati 75% dobiti od proizvodnje električne i toplotne energije iz ove biogasne elektrane. Elektrana na biomasu u Zrenjaninu bi trebalo da ima instalisanu snagu od 360kW, a proizvodnja energije iz biogasa bi trebalo da počne u oktobru 2014. godine.

S.J.

Foto: waste-management-world.com

U Budvi potpisana Deklaracija o zaštiti prirodnih dobara

zastita zivotne sredinePredstavnici Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Kosova i Hrvatske na drugoj međunarodnoj konferenciji „Parkovi dinarskog luka“ koja se održava u Budvi,  usvojili su Deklaraciju o daljem unapređenju zaštićenih prirodnih dobara regiona.

Ova konferencija traje od 2. do 5. decembra, a okuplja 79 predstavnika nacionalnih parkova i parkova prirode iz Srbije i regiona koji pripadaju Dinarskom luku.

Projekat „Parkovi dinarskog luka“ organizuje Svetski fond za prirodu (WWF) i Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore, a predstavlja nastavak sporazuma koji je potpisan 2008. godine, a čiji je cilj zaštita prirode ovog regiona.

Sporazum „BIG WIN for Dinaric Arc“ bi trebalo da unapredi saradnju zemalja potpisnica u očuvanju prirodnih raznolikosti dinarskog regiona, ali i da približi ove zemlje mreži Evropske Unije „Natura 2000” čiji je osnovni cilj da unapredi očuvanje prirode u EU. Ova mreža dobija više milijardi evra za svoje projekte, a čine je područja koje je Evropska Unija proglasila za posebno vredna i značajna u oblasti očuvanja životne sredine.

Dinarski luk koji se prostire na preko više od 100 hiljada kilometara kvadratnih u nekoliko zemalja posebno je značajan zbog toga što je prirodno stanište više od 5 hiljada biljnih i životinjskih vrsta koje ne mogu da se nađu u drugim delovima sveta, a pojedini njegovi delovi su pod zaštitom Uneska.

S.J.

Prva vetroelektrana uskoro u Kazahstanu

vetroparkKompanija „FWT” započela je proizvodnju 22 vetrenjače, pojedinačne snage 2MW, u svojoj fabrici u Nemačkoj za prvi vetropark u Kazahstanu.

Ovaj vetropark biće izgrađen na severu Kazahstana nedaleko od glavnog grada Astana, a prva isporuka vetrenjača je već poslata 27. novembra.

Inače zbog velike godišnje temperaturne promene, od -40 zimi do +40 stepeni celzijusa leti, vetrenjače su optimizovane za rad u posebnim klimatskim uslovima. Kompaniji „FWT”, koja je prošle godine nastala iz firme u stečaju „Fuhrlander“, ovo je prvi veliki ugovor.

Investitori projekta su najveća kazahstanska energetska kompanija „Samruk Enerdži” (Samruk Energy), osnovana radi sprovođenja politike Vlade u pogledu modernizacije i izgradnje energetskih postrojenja, i Evroazijska razvojna banka. Pored njih i Evropska razvojna banka razmatra mogućnost finansiranja ovog velikog projekta, izjavio je njen predstavnik, gospodin Fil Benet, prilikom prve posete Kazahstanu.

Kazahstan je 30. avgusta ove godine usvojio program o energetskoj efikasnosti kojim se obavezuje da do 2015. godine godišnje smanji potrošnju energije za 10%, a takođe propisane su i „fid-in“ tarife kao podsticaj za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

M.K.

Mini hidroelektrana na reci Spreči značajna i za Republiku Srpsku i za BiH

mini hidroelektranaPreduzeće „EEH-Hidroenergija“ iz Gračanice planira izgradnju mini hidroelektrane na reci Spreči u Republici Srpskoj. Ova firma bi trebalo da uloži više od 2 miliona evra u ovaj projekat, a u planu im je i da očiste preko 700 metara korita reke Spreče.

Iz opštine Petrovo su početkom jula dali saglasnost za dobijanje dozvola za izgradnju ove mini hidroelektrane, a trenutno je u toku izdavanje ekološke dozvole. Elektrana će se nalaziti na granici između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

Na sastanku opštine Gračanice (Federacija Bosne i Hercegovine) i opštine Petrovo (Republika Srpska) povodom izgradnje mini hidroelektrane izjavljeno je da ove opštine podržavaju izgradnju ovog objekta i smatraju da će imati koristi od njega.

Opštine će dobiti koncesionu naknadu, a trebalo bi i da se popravi oštećeni most koji se nalazi na putu Petrovac-Orahovo, izjavio je direktor preduzeća „EEH-Hidroenergija“ Edin Osmanović, za novinsku agenciju „Srna“.

Inače, iskorišćeni hidropotencijal Bosne i Hercegovine je ispod 40%, što je veoma nisko u poređenju sa evropskim zemljama.

Ipak Bosna i Hercegovina ima u planu izgradnju velikog broja malih hidroelektrana; s tim u vezi u slivu reke Neretve planirana je gradnja više od 40 mini hidroelektrana.

S.J.

Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

biomasaNa konferenciji o biomasi „Stanje i razvoj korišćenja biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“ koja je održana juče u PKS ocenjeno je da biomasa predstavlja budućnost daljinskog grejanja u Srbiji, ali da se njena upotreba može proširiti i na druge delatnosti.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Privredne Komore Srbije, gospodin Raša Ristivojević, koji je tom prilikom izjavio da je potrebno investiranje u obnovljive izvore energije kako bi se omogućio razvoj privrede, ali i očuvanje životne sredine.

Istakao je i da su za proizvodnju energije iz biomase najpogodnija kogenerativna postrojenja zbog toga što se kao proizvod dobija i toplotna i električna energija. Osim na kogenerativna postrojenja, trebalo bi se fokusirati i na proizvodnju biogoriva, ali i na korišćenje biomase umesto fosilnih goriva. Takođe, zakoni u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije se moraju uskladiti sa onima u Evropskoj Uniji kako bi došlo do progresa.

Gospodin Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da će sledeće godine biti osnovan Budžetski fond za energetsku efikasnost iz koga će se finasirati projekti u oblasti obnovljivih izvora energije, a predviđa se da će najviše takvih projekata biti upravo iz biomase.

Prisutni na konferenciji su izrazili želju da se uskoro otpočne sa projektom „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“ koji je proizvod zajedničke saradnje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Privredne Komore Srbije i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP).

S.J.

Biomasa – budućnost daljinskog grejanja u Srbiji

Na konferenciji „Stanje i razvoj korišćenja biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji“, koja je održana 03.12. u Privrednoj komori Srbije, ocenjeno je da biomasa predstavlja budućnost daljinskog grejanja u Srbiji, ali da se njena upotreba može proširiti i na druge delatnosti.

Konferenciju je otvorio potpredsednik Privredne Komore Srbije, gospodin Raša Ristivojević, koji je tom prilikom izjavio da je potrebno investiranje u obnovljive izvore energije kako bi se omogućio razvoj privrede, ali i očuvanje životne sredine. On je takođe istakao da su za proizvodnju energije iz biomase najpogodnija kogenerativna postrojenja zbog toga što se kao proizvod dobija i toplotna i električna energija, ali i da se, osim toga, treba fokusirati i na proizvodnju biogoriva, kao i na korišćenje biomase umesto fosilnih goriva. Prema njegovim rečima, zakoni u Srbiji u oblasti obnovljivih izvora energije se moraju uskladiti sa zakonima u Evropskoj Uniji kako bi došlo do progresa.

Gospodin Dejan Novaković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da će sledeće godine biti osnovan Budžetski fond za energetsku efikasnost kojim će projekti u oblasti obnovljivih izvora energije biti finansirani, a predviđa da će najviše takvih projekata biti upravo iz biomase.

Prisutni su izrazili želju da se uskoro otpočne sa projektom „Smanjenje barijera za brži razvoj tržišta biomase“ koji je proizvod zajedničke saradnje Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Privredne Komore Srbije i Razvojnog programa Ujedinjenih Nacija (UNDP).

S.J.

Podsetnik: Konkurs za dodelu sredstava za ponovnu upotrebu otpada

keseMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je u avgustu ove godine javni konkurs kojim se dodeljuju podsticajna sredstva za ponovno upravljanje otpadom ili za dobijanje energije iz plastičnih kesa tregerica.

Na konkurs se mogu prijaviti proizvođači kesa tregerica čija je debljina preko 20 mikrona kao i licencirani operateri otpada.

Ova podsticajna sredstva će biti dodeljena po kilogramu ili po toni, u zavisnosti od vrste otpada koji se koristi; najmanje za tretman otpadnih ulja radi dobijanja energije (5 dinara po kilogramu), a najviše za reciklažu otpadnih guma (18390 dinara po toni).

Podsticajna sredstva će se dodeljivati i za ponovnu upotrebu akumulatora, industrijskih baterija, rashladnih i grejnih uređaja, različitih svetiljki, elektronske i električne opreme.

Svi zainteresovani mogu da se prijave do 31. januara 2014. godine.

Konkursnu dokumentaciju možete preuzeti ovde.

Porezi u Bugarskoj odbijaju investitore u obnovljive izvore energije

obnovljivi izvori energijeStrani investitori u Bugarskoj se ovih dana sve više protive uvođenju poreza na prihod od 20% za proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

Ovaj predlog uvođenja poreza izneo je gospodin Volen Siderov, šev nacionalističke partije, tokom glasanja o donošenju Zakona o budžetu za 2014. godinu.

Ubrzo nakon toga, u nedelju, predstavnici Asocijacije italijanskih i nemačkih biznismena u Bugarskoj su se obratili premijeru Bugarske, ali i ministru ekonomije i energetike, uz iznošenje stava da je uvođenje ovog poreza kontradiktorno preporukama Evropske Komisije što bi moglo pogoršati investicionu klimu u zemlji i smanjiti poverenje u bugarski energetski sektor.

Na ovaj način diskriminišu se proizvođači energije iz vetroparkova i solarnih elektrana i povećava se opasnost od retroaktivnog uticaja na ekonomiju u ovoj oblasti.

Ovakav izostatak strategije i vizije u razvoju energetskog sektora u Bugarskoj nateraće investitore da sada dobro razmisle pre nego što dođu u Bugarsku.

M.K.

1...1.5501.5511.552...1.558Page 1.551 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs