Home Blog Page 1550

Rusija investira i u obnovljive izvore enegije i u nuklerne reaktore

rusijaNa sastanku sa članovima biznis grupe SAD-a na institutu „Brukings“ u Vašingtonu, ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da će Rusija uloziti čak 17 milijardi dolara u razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije do 2020 godine.

Prema procenama ruske vlade, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Rusiji treba da poraste do čak 300% do 2020 godine.

Sa druge strane, ruske kompanije trenutno grade 9 nuklearnih reaktora u Rusiji i 19 u inostranstvu, a ministar Novak je tim povodom istakao da će se udeo nuklearne energije u domaćoj proizvodnji povećati sa trenutnih 16% na 19%.

N.M.

HE „Đerdap 1″ i HE „Đerdap 2″ premašile očekivanu proizvodnju struje u novembru

djerdapHidroelektrane na Dunavu, „Đerdap 1″ i „Đerdap 2″ uspešno su iskoristile povoljne rečne tokove Dunava tokom prošlog meseca. Obe hidroelektrane su značajno premašile plan proizvodnje električne energije u novembru, tačnije, hidroelektrana „Đerdap 1″ za 29%, a „Đerdap 2″ za čak 39%.

Podsetimo, revitalizacija „Đerdapa 1″ je započela još 2009 godine, a očekuje se da bude privedena kraju 2018 godine. Očekivana dobit iz revitalizacije HE ogleda se u tome što će tim postupkom radni vek postrojenja biti produžen za 40 godina i snaga istog će biti povećana za 66MW, dok je sadašnja proizvodnja električne energije u HE „Đerdap 1″, 5 milijardi kilovat časova.

Prema prioritetu investiranja resornog ministarstva planirana je i izgradnja nove hidroelektrane „Đerdap 3″ za koju je zainteresovan veliki broj kompanija iz Kine i Rusije i drugih zemalja, a naverovatnije u prvom kvartalu 2014. godine znaće se sa kim će Srbija realizovati tako značajan projekat, čemu će prethoditi neophodne studije izvodljivosti kao i razgovori sa okolnim državama.

N.M.

Pravilnik o radu Fonda energetske efikasnosti za 10 dana

Uoči skupa „Biznis Energetske Efikasnosti u Srbiji – BEES 2013″ ministar energetike Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da će od 1. januara 2014. početi sa radom Fond za energetsku efikasnost za koji je iz budžeta namenjeno 400 miliona dinara, umesto 900 miliona dinara koliko je bilo planirano, ali da će ministarstvo razgovarati sa potencijalnim donatorima fonda kako bi se obezbedilo više novca u svrhu sprovođenja i finansiranja projekata energeske efikasnosti.

Očekuje se da za 10 dana bude poznat kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz ovog fonda.

Inače, fond za energetsku efikasnost je budžetski fond Republike Srbije predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije, a sredstva iz fonda biće namenjena projektima povećanja energetske efikanosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti.

B.R.

Foto: merz

Nemački „RWE“ odustao od izgradnje kolosalnog vetroparka u Velikoj Britaniji

Nemački „RWE“ odustao od izgradnje kolosalnog vetroparka u Velikoj BritanijiNemački energetski gigant „RWE“ je izdao saopštenje za javnost u kom obrazlaže zašto neće nastaviti sa prvobitnim planom izgradnje kolosalnog vetroparka, vrednosti 4 miijarde funti, u Bristolskom kanalu na obalama severne Britanije.

Predstavnik „RWE“ je izjavio da je u poređenju sa drugim mogućnostima, na i van obala Velike Britanije, i u svetlu značajnih tehničkih poteškoća specifičnih za regiju, a indentifikovanih iz ekstenzivnog istraživanja, za sada, za njihovu kompaniju nije isplativo da nastavi sa razvijanjem projekta u zoni Bistolskog kanala. Pored toga, postojao je i žestok otpor grupa koje se zalažu za očuvanje životne sredine.

Atlantski Niz (Atlantic Array) je trebalo da bude jedan od najvećih vetroparkova na svetu sa cak 240 turbina koje bi proizvodile cak 1200MWh struje, napajajući 900.000 domaćinstava.

Direktor kompanije za (offshore) vetrove, Pol Kovling (Paul Cowling) rekao je da kompanija nije lako donela ovu odluku, ali da sada nije pravo vreme da nastave razvijanje ovog projekta, uz najavu da će nastaviti da se fokusiraju na druge, tehnički manje zahtevne projekte.

Prema rečima predstavnika odeljenja energetike i klimatskih promena, ova odluka doneta je isključivo iz tehničkih razloga i pokazatelj je mnogih kompleksnih izazova koji prate konstrukciju ovakvog vetroparka, poput obavljanja istraživanja u dubokoj vodi i u nepovoljnim uslovima na morskom dnu.

Velika Britanija ima potencijala i cilj za proizvodnjom značajnih količina energije iz vetra do 2020. godine pa stručnjaci navode da će odluka kompanije „RWE“ značajno otežati britanskoj vladi da dostigne planirani cilj proizvodnje od 15% proizvodnje i potrošnje energije iz obnovljivih izvora od ukupne potrošnje energije. Raniji izveštaji ukazuju da Velika Britanija nije uspela ni da ispuni cilj za 2011/2012. kada je generisala 3,8% energije iz obnovljivih izvora umesto planiranih 4%.

N.M.

Konverzija otpada u proizvodnji vodonika kao goriva

Konverzija otpada u proizvodnji vodonika kao goriva
Vodonik – Resurs budućnosti

Više kompanija u SAD je zaključilo ugovore o partnerstvu sa deponijama, a u vezi sa izgradnjom energetskog postrojenja koje bi proizvodilo energiju sagorevanjem vodonika konverzijom različitih vrsta otpada.

Naime, takozvani ,,sistem konvertera plazme’’ razgrađuje otpad i u tom procesu odvaja vodonik, gorivo i ostale eko-neškodljive nusprodukte samog sistema.

Materijal sa deponija, otpad medicinskog i životinjskog porekla su primarni izvori za preradu. Vodonik dobijen na ovaj način koristi se kao gorivo za pokretanje mašina i za proizvodnju električne energije.

Ovim se, u praktičnom smislu, otvara mogućnost za potpunu energetsku nezavisnost deponija, jer bi postrojenja ovog tipa, a manjih razmera, implementirana u sisteme opreme deponija, proizvodila električnu energiju neophodnu za rad drobilica, presa i ostale teške mehanizacije. Ovim putem, otpad dobija jos jednu ekološku ulogu, a ne samo ulogu zagadjivača zemljišta i vode.

Interesovanje u vezi sa proizvodnjom vodonika na ovakav način je na zavidnom nivou, jer 500 grama vodonika ima čak dva puta više energije od iste količine goriva koja se koristi za motore mlaznih aviona.

Primarni princip funkcionisanja postrojenja je u izlaganju otpada izuzetno visokim temperaturama, a taj se proces odvija u takozvanim konvertorima plazme. Ovim procesom se oslobađa sintetički gas korišćen za dobijanje vodonika i metanola, takođe se dobija netoksični kamen koji se u građevini koristi kao izuzetan abraziv.

Rasprostranjenijom primenom ovog sistema garantuje se smanjenje količina raznih vrsta otpada koji je veliki problem današnjice, a prepreke sistema ovog tipa, koje sprečavaju njihovu globalnu rasprostanjenost trenutno su cena i pouzdanost sistema.

N.M.
Foto: rollinger.lu

75 miliona evra za održivu energetiku zapadnog Balkana iz Evropske banke za obnovu i razvoj

Evropska banka za obnovu i razvojU cilju pospešivanja upotrebe obnovljivih izvora energije, a kao posledica velikih neiskorišćenih potencijala na teritoriji celokupnog Balkana, Evropska banka za obnovu i razvoj, EBRD, je pokrenula novi finansijski okvir od 75 miliona evra. Osnovna namena fonda podrazumeva obezbeđivanje kreditnih linija bankama u Srbiji, Privremenoj misiji UN na Kosovu, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i BJR Makedoniji.

Novootvoreni fond predstavlja pokušaj eliminisanja ranijih nedostataka podrške investitorima. Projekat fonda nastoji da obezbedi izvore dugoročnog finansiranja za investitore, a da im pritom pruži i podršku u pogledu tehničke ekspertize. Iako namenjen svim zemljama na teritoriji Balkana, projekat je tek u prvoj fazi, pa je trenutno realizovan samo na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije i Srbije.

WeBSEFF II je deo već postojećeg regionalnog programa za energetsku efikasnost za zemlje zapadnog Balkana, i direktno je podržan od strane Evropske unije sa 11,5 miliona evra bespovratnih sredstava za investicione programe i aktivnosti tehničke saradnje.

Ključni ciljevi ove inicijative su otvaranje novih tržišta, kao i obezbeđivanje efikasne alokacije sredstava kroz finansiranje privatnih i individualnih interesenata za projekte energetske održivosti.

Prema rečima direktora EBRD za Srbiju, gospodina Matea Patronea, poseban akcenat je na iskorišćenju energetskog potencijala gradskih opština, ali i na eliminisanju nedostataka u korišćenju energije iz obnovljivih izvora na teritoriji Balkana.

Ono što je značajno je činjenica da novi finansijski okvir predstavlja samo nastavak uspešnih aktivnosti na polju finansiranja održive energije na Balkanu, koje su pokrenute od strane EBRD 2009. stvaranjem fonda od 60 miliona evra.

Đ.L.

Konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti sutra u Beogradu

beesJedan od najvažnijih poslovnih događaja u godini, pod nazivom „Biznis Energetske Efikasnosti U Srbiji – BEES 2013.“, konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji biće održana 10. decembra u Sava centru u Beogradu, u organizaciji „Mass Media International“.

„BEES 2013.“ ima za cilj da lokalnim samoupravama predstavi održive modele za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja. Koncept saradnje je zasnovan po ugledu na zemlje u kojima je razvijenost ka energetskom odnosu na visokom nivou.

Očekuje se učešće od preko 500 učesnika, od predstavnika međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke, EBRD, EIB, KfW, GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE, domaćih komercijalnih banaka, kompanija sa iskustvom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora.

Na ovom biznis događaju, posetioci ce imati prilike da se upoznaju sa trenutno najjačim svetskim ponudjačima iz oblasti finansiranja energetske efikasnosti. Takođe, imaće mogućnost da realizuju kontakte u cilju konkretnih dogovora koje su u mogućnosti da ostvare uz podršku i saradnju ESCO kompanija iz EU i regiona, zainteresovanih za ugovaranje poslova iz oblasti energetske efikasnosti (EE) i obnovljivih izvora energija (OIE) u Republici Srbiji, prvenstveno spajanjem potencijalnih učesnika u implementaciji projekata iz EE, B2B ( biznis za biznis ) radionice izmedju institucija, agencija proizvodjača EE sistema i opreme / izvođača radova i lokalnih samouprava.

Dakle, BEES 2013 obezbeđuje uslove za konkretne dogovore tj. ugovore u vezi sa naknadnom realizacijom EE projekata.

Konferencija je prvenstveno namenjena potencijalnim partnerima:

  • opštinama i gradovima zainteresovanim za projekte EE i OIE,
  • međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama sa iskustvom u finansiranju EE i OIE,
  • proizvođačima materijala, opreme i sistema u najnovijim tehnologijama iz domena EE i OIE,
  • izvođačima radova sa iskustvom u domenu EE i OIE po modelima EnSC i JPP,
  • izvođačima radova sa integrisanim rešenjima za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije (ESCO, EnSC, PPP),
  • organizacijama za međunarodnu saradnju i tehničku pomoć sa  iskustvom u pripremi i praćenju programa/projekata EE i OIE.

Akcenat konferencije je stavljen na konkretne mogućnosti za realizaciju projekata energetskih sanacija zgrada i pratećih tehničkih sistema u javnom sektoru, uključujući i javnu rasvetu.

Takođe, ovom prilikom Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstaviće program Budžetskog fonda energetske efikasnosti, čija implementacija je najavljena za januar 2014. godine.

N.M.

Samit energetskih menadžera o komunalnoj energetici u sredu u Ubu

cedefPametni gradovi, odnosno sistemska upotreba tehnologija za efikasnije iskorišćenje resursa na nivou gradova, tema je koja izuzetno dobija na značaju u današnje vreme. Upravo iz tog razloga će se, u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj, CEDEF, a pod istitucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekreterijata za energetiku i mineralne sirovine, organizovati treći samit energetskih menadžera Srbije.

Samit energetskih menadžera pod nazivom „Održiva energija za sve: Komunalna energetika” se održava, po treći put, 11. decembra 2013. godine u Ubu. Zbog sveobuhvatnije upotrebe tehnologija i njene primene u efikasnijoj upotrebi životnih resursa, tema trećeg samita energetskih menadžera Srbije je komunalna energetika.

Sa sve većim napretkom na polju obnovljivih izvora energije, akcenat istog se neizbežno širi sa poslovnog aspekta i na svakodnevni život. Imajući to u vidu, ovaj samit ima za cilj da pruži bliže informacije o savremenim tehnologijama sa polja javne rasvete, sistema praćenja i kontrole i KGH sistema, kao i da ukaže na potencijal otpada kao obnovljivog energenta.

Organizatori samita se nadaju da će okupljanjem velikog broja interesnih strana, uspeti da predoče mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti gradova, da stave u fokus ekonomske efekte primene novih tehnologija i da skrenu pažnju na načine finansiranja komunalnih projekata, a širu javnost bliže edukuju o fenomenu pametnih gradova.

Đ.L.

Solarnu elektranu na Mesecu gradiće roboti

Solarnu elektranu na Mesecu gradiće robotiGrađevinska kompanija „Šimicu” (Shimizu Corp.) iz Japana iznela je inovativan predlog kako bi rešila energetski problem ne samo Japana već možda i cele planete. Ova kompanija, koja posluje blizu 200 godina, razvila je ideju o izgradnji solarne elektrane na Mesecu. Zamišljeno je da se elektrana prostire na ekvatoru našeg satelita, tako da opisuje ceo krug u dužini od 11,000km. Širina tog opasača bi bila neverovatnih 400km i na taj način bi ovaj „Mesečev prsten” (Luna Ring) mogao da šalje oko 13.000 teravata energije ka Zemlji, tri puta više nego što SAD proizvede u toku jedne godine. Ovaj energetski zrak bi se projektovao sa strane koja je uvek okrenuta ka Zemlji, zahvaljujući prenosnim kablovima, a razmena energije između dva nebeska tela bi funkcionisala na taj način što bi izgrađena postrojenja na Zemlji prikupljala energiju u vidu laserskog ili mikrotalasnog prenosa. Pretvaranjem ovakve energije u struju napajale bi se dalje elektroenergetske mreže širom sveta.

Zahvaljujući vremenskim uslovima na Mesecu, oblaci više ne bi imali uticaj na sakupljanje sunčeve energije koja će moći neprekidno da napaja i „tamnu stranu” Meseca.

Ipak, veliki problem bi mogla da predstavlja izgradnja Lunarnog postrojenja u nedostatku gradivnog materijala. Međutim kompanija „Šimicu” ima rešenje i za ovaj problem. Ideja je da se u kombinaciji sa hidrogenom iskoristi mesečevo tlo za proizvodnju solarnih ćelija, betona, kiseonika i drugih neophodnih materijala. Najveći teret izgradnje bi trebalo da iznesu roboti, ali uz podršku tima astronauta. Iako cena izvođenja radova nije poznata, kompanija „Šimicu“ smatra da bi uz određene fondove ovaj neverovatan poduhvat mogao da otpočne već 2035. godine.

M.K.

Trenutna slika korišćenja „zelene“ energije u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope

Trenutna slika korišćenja „zelene“ energije u Energetskoj zajednici jugoistočne EvropeZakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice (25/10/2005) između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija, države članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope obavezale su se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (OIE) i do sada ispunile sledeće:

Republika Srbija je, u skladu sa Direktivom 2009/28/E3 i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (18/10/2012), sebi postavila ambiciozan cilj od 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, i s tim u vezi donela je čitav niz zakona, popisa i administrativnih odredbi, što je još jedna njena obaveza do kraja 2013.godine, proistekla iz Odluke Ministarstvog saveta Energetske zajednice.

Srbija je bogata izvorima „čiste“ energije iz prirode, energije sunca, vetra, rečnih tokova, geotermalnih izvora i biomasom, od čega trenutno već koristi 33% od ukupno raspoloživog tehničkog potencijala procenjenog za dostizanje cilja 2020. godine. U ukupnoj domaćoj proizvodnji primarne energije za 2013. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 16% odnosno 1,835 Mtoe, tj. 58% čvrste biomase, 41% hidropotencijala, i manje od 1% biogasa, energije vetra, sunca i geotermalne.

Bosna i Hercegovina ima za cilj da do 2020. godine 40% proizvodnje ukupne energije bude iz obnovljivih izvora. Kako bi zadržala pristup evropskim fondovima BiH bi ovih dana morala da dostavi Briselu državnu energetsku strategiju. Taj rok za donošenje strategije je već prošao, međutim BiH ima još nekoliko nedjelja ukoliko želi da koristi IPA sredstva za period 2014-2020 koja iznose 100 miliona evra godišnje. Najveći problem za ovu državu trenutno predstavlja zakon o gasu zbog koga će, ukoliko do juna 2014. godine ne bude usvojen, Ministarsko veće Energetske zajednice razmotriti dodatne sankcije za BiH.

Republika Albanija ima cilj da do 2020. godine proizvede energiju iz obnovljivih izvora 38% u odnosu na ukupnu energetsku proizvodnju. Međutim, Albanija još uvek nije implementriala obaveze iz direktive 2006/32/EC i dat joj je prostor da do 25. januara 2014. godine pristupi u skladu sa zahtevima sporazuma dok će u suprotnom trpeti sankcije. Albanija je u prošloj godini proizvela 3,881 milijardi kilovat sati energije iz obnovljivih izvora, tačnije hidroelektrana, dok je proizvodnja energije iz biomase, solarna i eolska još nedovoljno razvijena.

Republika Bugarska je u prošloj godini dostigla proizvodnju energije iz instalisanih vetroparkova od 1061 milijardi kilovat sati i 0,035 milijardi kilovat sati iz biomase. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, prema obavezama Bugarske, trebalo bi da bude 16% do 2020. godine što je blizu ispunjenja cilja jer se danas u Bugarskoj 13% ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Međutim ovih dana Bugarska je u problemu zbog mogućih povlačenja investitora u ovoj oblasti jer je nedavno uvela porez na prihod od 20% za proizvođače „čiste“ energije, a moguće je uvođenje i pristupnih naknada za priključenje na mrežu proizvođača elekitrične energije.

Privremena misija UN na Kosovu ima primarni cilj 25% proizvedene energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji u 2020. godini. Glavni izvori obnovljive energije na Kosovu su biomasa, energija vetra, solarna energija i hidroenergija.

Rumunija je sebi postavila cilj od 24% obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji do 2020. godine, koji je do danas ispunila. U ovoj zemlji prostire se i najveći vetropark u Evropi koji proizvodi samo deseti deo trenutne proizvodnje „čiste“ energije. Rumunija je zemlja koja najviše ulaže u obnovljive izvore u našem okruženju i ima velikog potencijala za korišćenje solarne, vetro, hidro i bioenergije.

Republika Hrvatska je ispratila cilj EU da 20% ukupne potrošnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora. Ova zemlja, bogata prirodnim resursima, danas proizvodi 710GWh električne energije iz vetroelektrana i 570GWh električne energije iz solarnih elektrana. Pored toga, Hrvatska ima veliki potencijal u biomasi i hidroenergiji.

Republika Crna Gora ima veliki potencijal u iskorišćenju solarne energije, energije vetra i energije iz biomase, a najrazvijeniji je sektor proizvodnje energije iz hidroelektrana. Upravo zato je ova zemlja i zadala sebi cilj da 33% ukupne proizvodnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora i s tim u vezi već sprovodi određene mere kroz javne pozive za izgradnju mini hidroelektrana na lokacijama sa velikim hidropotencijalom.

BJR Makedonija se danas najviše oslanja na proizvodnju alternativne energije iz biomase, kao i iskorišćenje hidroenergije. Iako za cilj ima 28% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine od ukupne proizvodnje energije, Makedonija tek treba da razvije proizvodnju energije iz vetra i solarne energije.

M.K.

Najveća toplotna solarna elektrana na svetu u pustinji Mohava

Najveca toplotna solarna elektrana na svetu u pustinji MohavaU pustinji Mohava (Mojave), oko 60 km jugozapadno od Las Vegasa (Las Vegas, Nevada), nalazi se Ajvanpa (Ivanpah, California), područje sa najviše sunčanih dana u godini, na kome kompanija “Brajtsors enerdži” (BrightSource Energy) gradi toplotnu solarnu elektranu, tačnije heliotropna ogledala koja proizvode paru koja će okretati generatore za proizvodnju struje. Temperatura pare koja se stvara u tim ogledalima premašuje 260ºC, a postavljeno je 170 hiljada ogledala koja prate kretanje sunca i reflektuju njegovu energiju ka jednom od tri kotla na tornjevima. Toplotna energija sunca akumulira se u tečnoj soli što omogućava proizvodnju struje i noću.
Ovakve koncentrisane solarne elektrane idealne su za područja sa puno sunčanih dana poput Kine, Bliskog istoka i Afrike.

tortoiseIako je proizvodnja električne energije iz obnovljivog izvora energije sunca čista i ekološka, ipak ekolozi žele da biološka staništa ostanu netaknuta i zabrinuti su da ovakvi veliki sistemi poput solarne elektrane „Ajvanpa“ mogu ostaviti posledice i ugroziti osetljive ekosisteme pustinje.

Kompanija „Brajtsors enerdži“ već je uložila više od 50 miliona dolara za preseljavanje ugroženih pustinjskih kornjača, ali im se na tome zamera jer to nije rešenje problema ovog, do juče, netaknutog ekosistema. Ekolozi predlažu da se u ove svrhe koriste već poremećena područja, poput napuštenih rudnika, krovova zgrada i parkirališta.

Planirano je da ova najveća toplotna solarna elektrana na svetu, čiji je sponzor kompanija „Gugl“ (Google), bude otvorena i krene sa proizvodnjom električne energije do kraja ove godine, a koju je već unapred prodala delovima južne Kalifornije.

B.R.

Subotički vetrogeneratori – vetar u leđa izvozu

Subotički vetrogeneratoriSrbija još uvek nema vetropark, ali proizvodi i izvozi vetrogeneratore u Evropsku Uniju. Kompanija „Simens Srbija“ iz Subotice obeležila je 10 godina poslovanja u Srbiji sa impresivnom statistikom, 68 miliona evra godišnjeg prihoda, 81 milion narudžbina, 950 zaposlenih, i svaka 4 vetrenjača u EU ima vetrogenerator izgrađen u Subotici. Otuda je ova fabrika jedna od najvećih u sistemu „Simensa“ (Siemens), a sigurno najznačajniji proizvođač električnih mašina koje se koriste u oblasti obnovljivih izvora energije kod nas, tačnije proizvodnja u ovoj fabrici obuhvata proizvodnju i montažu generatora za vetro-elektrane.

Pored toga, kompanija „Simens“ sarađuje sa dobavljačima u Srbiji i nalazi buduće poslovne partnere kako bi ih uključila u proizvodnju 90 gotovih komplonenti, a time podstakla razvoj malog i srednjeg preduzetništva. Na nedavno održanom sajmu za buduće poslovne partnere „Simensa“ odazvalo se 250 potencijalnih dobavljača ovog industrijskog giganta „Siemens AG“. Zbog velikog interesovanja, isti sajam će biti ponovljen u maju 2014.

B.R.
Foto: siemens.rs

Pristupne naknade za OIE u Bugarskoj

obnovljivi izvori energijeKako prenosi bugarski portal „Fokus“ (Focus), bugarski distributeri električne energije podneli su predloge za uvođenje pristupne naknade za priključenje na mrežu proizvođača energije iz obnovljivih izvora, što je povod za javnu raspravu o planiranom izdavanju licenci za distributere energije.

„Energo Pro“, jedan od tri najveća distributera električne energije u Bugarskoj, predložio je pristupnu naknadu za hidroelektrane od 2,5 eur / MW h, za elektrane na biomasu od 2 eur / MW h, za fotonaponske elektrane od 4 eur / MW h i za vetroelektrane od 3 eur / MW h.

Drugi veliki distributer „EVN Bugarska“ (EVN Bulgaria) uputio je sličan predlog, a treći distributer „ČEZ Bugarska“ (ČEZ Bulgaria) tek treba da podnese svoj predlog o iznosima naknada.

B.R.

Nemačka zainteresovana za proizvodnju energije iz sena

slamaNemačka planira proizvodnju energenata iz sena, podstaknuta statistikom da od 30 miliona tona sena godišnje može iskoristiti između 8 i 13 miliona tona sena za proizvodnju energije i goriva.

Pored statistke, Nemačka je ohrabrena istraživanjima Regionalnog zavoda za poljoprivredu, Istraživačkog centra za biomasu (Thueringian) i Centra za istraživanje životne sredine (Helmholtz) da bi slama mogla da obezbedi električnu i toplotnu energiju za milione domova širom Nemačke.

Procene su da dobijena energija iz sena može strujom da snabdeva 1,7 do 2,8 miliona domaćinstava, a toplotnom energijom 2,8 do 4,5 miliona domaćinstva.

Treba napomenuti da će postrojenja za spaljivanje slame proizvoditi određenu količini ugledn-dioksida i zato je važno da metologija spaljivanja slame bude sa razvijenom tehnologijom za ekološko korišćenje. Planirano je da se slama prvenstveno koristi u stanicama daljinskog grejanja.

Nedaleko od Nemačke, Danska odavno proizvodi energiju iz sena i ima godišnju proizvodnju od 5 milijardi kWh električne energije, što je čini liderom u proizvodnji energenata iz sena.

B.R.

Prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu i Kuli

vodaCentralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu i Kuli predstavljeno je na nedavnom stručnom predavanju u opštini Vrbas.

Ovo postrojenje bi trebalo da prikuplja sve sanitarne i industrijske vode kao i otpadne vode iz domaćinstava koji su priključeni na mrežu kanalizacije, a zatim da ih prerađene ispušta u Veliki bački kanal.

Ugovor o izgradnji ovog postrojenja potpisan je 2011. godine sa predstavnicima Evropske Unije, a vrednost projekta je više od 15 miliona evra. Do sada je izgrađen magistralni kolektor između Kule i Vrbasa, a završetak radova na izgradnji centralnog kolektora se očekuje krajem 2014. godine.

Na stručnom predavanju koje je održano u opštini Vrbas predstavljene su njegove karakteristike, a inženjer Milenko Radovanov je izjavio da je ovo postrojenje najveći projekat u regionu u oblasti zaštite životne sredine. Oko 120 hiljada domaćinstava bi trebalo da bude priključeno na kanalizacionu mrežu postrojenja, a moguće je proširiti kapacitet za još 60 hiljada.

Do sada je optimalni kapacitet trebalo da bude dostignut, ali problem je u tome što građani ne žele da se priključe na mrežu, iako je priključak besplatan. Ako se ovaj problem ne reši to će dovesti do povećanja troškova prerade otpadnih voda, ali i do mogućnosti da se odustane od dalje gradnje. Ako se to dogodi, opštine Vrbas i Kula će morati da vrate uloženi novac Evropskoj Uniji.

Izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda trebalo bi da se reši problem zagađenosti Velikog bačkog kanala. Ovaj kanal je na deonici između Kule i Vrbasa najzagađeniji tok u Evropi. Za njegovu revitalizaciju potrebno je, osim izgradnje ovog centralnog kolektora, izvući i otrovni mulj sa njegovog dna.

S.J.

Neiskorišćen potencijal geotermalnih izvora u Srbiji

Neiskorišćen potencijal geotermalnih izvora u SrbijiNa osnovu dosadašnjih urađenih studija izvodljivosti za eksploataciju geotermalnih izvora i interesovanja potencijalnih stranih investitora za prirodna bogatsva ovog obnovljivog resursa u Srbiji, značajno je istaći da Srbija može imati velike koristi od geotermalnih istraživanja i implementacije geotermalne tehnologije za iskorišćenje svojih geotermalnih resursa.

Danas se geotermalni izvori energije u Srbiji koriste samo za grejanje, ali mnogo veći potencijal leži u proizvodnji električne energije.

Francuski investitori su zainteresovani za vojvođanske geotermalne vode, nemački investitori u Srbiji potražuju partnere za investiranje u geotermalne izvore energije, tačnije energije iz podzemnih voda, zemljišta i stena. Podsetimo, nemačka kompanija „Geotermeon“ je zainteresovana za zajednička ulaganja i javno-privatna partnerstva u realizaciji ovakih kapitalnih i dugoročnih projekata, zahvaljujući kojima bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu svojih potreba. Kompanija „360plus consult“, specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i projektni menadžment, takođe je zainteresovana za investiranje u naše geotermalne izvore i odavno ispituje srpsko tržište, uslove, zakone, i potražuje partnere. Francuska kompanija „Elektrik Strazburg” želi da sledeće godine započne sa izradom studije izvodljivosti za eksploataciju geotermalnih voda Vodvodine i primenjivosti u industriji, što će podržati i francuska vlada.

Kanadska kompanija „Reservoir Capital“ ima dozvolu za istraživanje geotermalne energije u Vranjskoj Banji, a licenca pokriva 17,5 kvadratnih kilometara i traje do sredine 2016. godine, što sve govori o dugoročnom i skupom procesu geotermalnih istraživanja koja su u Srbiji tek u povoju, ali dugoročno korisna i isplativa.

B.R.

1...1.5491.5501.551...1.558Page 1.550 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs