Home Blog Page 1549

Prva fabrika biogasa u Srbiji pustila u rad prošireni deo energane u Vrbasu

mirotin energoKompanija „Mirotin-Energo“, deo grupacije „Mirotin grupa“, pustila je u rad prošireni deo energane na biogas, tj. proširila postojeće postrojenje kapaciteta 1MW sa dodatnih 0,5MW. Pored toga, u sklopu energane izgrađena je i nova laguna od 10.000 kubnih metara što će dodatno povećati proizvodnju biogasa iz biomase za 2 miliona kubnim metara.

Svečano puštanje u rad ove proširene energane u petak 13. decembra predvodio je predsednik vojvođanske vlade, gospodin Bojan Pajtić, koji je tom prilikom istakao značaj energetskog resursa Vojvodine, tj. korišćenja biomase kao obnovljivog izvora energije; kao i da je pokrajina usmerila oko 40 miliona dinara u različite programe razvoja kompanija i da će i naredne godine nastaviti sa finansiranjem projekata igradnje postrojenja na biogas.

Pajtić je dodao da se na nivou pokrajine oko 30 miliona tona biomase ne iskoristi svake godine, a od čega bi se mogla proizvoditi i električna i toplotna energija istovremeno.

Direktor „Mirotin grupe“, gospodin Zdravko Pavićević, izjavio je za RTV Vojvodina da ova fabrika može biti dobra motivacija poljoprivrednicima i vlasnicima gazdinstava da se okrenu obnovljivim izvorima energije.

B.R.

Podrška stočarskom fondu Vojvodine kroz projekte OIE i EE

Podrška stočarskom fondu Vojvodine kroz projekte OIE i EEPrilikom sedme godišnje skupštine Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, održane u petak u Privrednoj komori Vojvodine, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospođa Nataša Pavićević Bajić je istakla značaj povezanosti energetske efikasnosti i energetike sa poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom. Ona je najavila pomoć stočarskoj proizvodnji i povećanju stočnog fonda već naredne godine kroz projekte izgradnje kogenerativnih postrojenja, kojima se povećava i količina stajnjaka, što je baza za proizvodnju biogasa.

Ostvarenje energetske efikasnosti uz uvođenje novih tehnologija na farmama i poljoprivrednim gazdinstvima ima za cilj smanjenje troškova proizvodnje kroz uštedu energije.

Pavićević Bajić je podsetila prisutne o postojećim i budućim konkursima koje je sekretarijat raspisao.

Sekretarijat je takođe prihvatio predloge i sugestije od strane Asocijacije mlekara Vojvodine sa skupa „Dani energetike“ i, u budžetu za narednu godinu, planira podršku farmerima za projekte ugradnje solarnih kolektora, izmenjivača toplotne energije i zamene kotlova na fosilna goriva kotlovima na biomasu.

Ovaj otvoreni dijalog između državnih organa i asocijacija poljoprivrednika potvrdio se kao značajan i konstruktivan u definisanju potreba i mogućnosti daljeg razvoja.

B.R.
Foto: psemr.vojvodina.gov.rs

„Solarni aerodromi“ – primeri energetske održivosti

Solarni aerodromiKorišćenje obnovljivih izvora energije sve je prisutnije na aerodromima širom sveta, od kojih su neki već postali entiteti energetske održivosti. Veliki broj avio kompanija je uvideo prave razmere koristi koje obnovljivi izvori energije pružaju, a zbog svoje veličine, aerodromi predstavljaju pogodno mesto za izgradnju solarnih elektrana, što većina njih već i koristi.

Međunarodni aerodrom u San Francisku je 2007. godine uvideo značaj solarne energije kao izvora energije za potrebe dnevne rasvete na terminalu 3. Instaliranjem 2.800 panela na pomenutom terminalu, aerodrom je uspešno implementirao projekat iz energetske održivosti. Kao nastavak toga, menadžment aerodroma najavljuje nove projekte solarne, ali i energije vetra, na terminalu koji je trenutno u izgradnji.

Veliko interesovanje je na sebe skrenuo aerodrom u Long Biču u Kaliforniji. U blizini zone za preuzimanje prtljaga je formirana „solarna šuma”, koja podrazumeva šest solarnih stubova, sa ugrađenim panelima, koji imaju sposobnost rotacije shodno kretanju Sunca. Iako ova „solarna šuma” obezbeđuje svega 10 procenata ukupne potrošnje električne energije, menadžment kompanije najavljuje dalje proširenje aktivnosti na polju korišćenja solarne energije kroz implementaciju solarnih ploča na novom parkingu.

Korak dalje je otišao aerodrom „Fresno Josemajti“ (Fresno Yosemite) u Kaliforniji i pritom ostvario uštedu koju prilikom implementacije nije očekivao. Njihov sistem solarnih ploča, koji obuhvata 12.000 panela instaliranih na površini od 8 hektara, godišnje ostvari uštedu od 1.3 miliona dolara i obezbeđuje polovinu električne energije neophodne za funkcionisanje aerodroma.

Najdominantniji u ovoj oblasti je aerodrom „Inčeon“ (Incheon) iz Južne Koreje, koji već 7 godina zaredom osvaja nagradu najboljeg aerodroma na svetu (Best Airport Worldwide) od strane Međunarodnog veća aerodroma (Airports Council International).

Nova odluka i promena je da novi terminal 2 bude energetski potpuno održiv. Pored unutrašnjosti terminala, koja bi planom trebalo da podseća na prirodno planinsko okruženje, aerodrom nastoji da postavi solarne ploče kroz ceo ozelenjeni deo. Još jedan cilj je i da se smanji potreba za veštačkim svetlom kroz ugradnju velikih krovnih prozora. Zbog prirode samog aerodroma, i njegove veličine, potrošnje električne energije kao i količine smeća koja se stvora, uprava aerodroma nastoji da kroz razvoj ove ideje pokrene određenu revoluciju u poslovanju.

Upotreba solarne energije od strane areodroma nije tolika retkost, pri čemu treba istaći da je takav slučaj najčešće na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, ali i Japana. Napori da se solarna energija iskoristi za potrebe napajanja aerodroma su u Evropi najzastupljeniji u zemljama kao što su Nemačka i Švajcarska.

Đ.L.

Javna nabavka usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“ u Vojvodini

Germany Invests In Renewable Energy SourcesPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine objavio je javnu nabavku usluga izrade prethodnih studija opravdanosti sa generalnim projektom i studija opravdanosti sa idejnim projektom o mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije – „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“.

Pravo na učešće u postupku javne nabavke ima ponuđač koji je upisan u odgovarajući registar, koji nije osuđivan za neko od krivičnih dela, kome nije izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, koji je izmirio dospele poreze, doprinose i javne dažbine, koji ispunjava uslove finansijskog, poslovnog, kadrovskog i tehničkog kapaciteta.

Više o detaljima javne nabavke usluga pročitajte u Konkursnoj dokumentaciji.

B.R.

Solarni park u Kladovu dobio upotrebnu dozvolu

solarisSolarni park u Srbiji, investicija kompanije „Solaris Enerdži“ (Solaris Energy) iz Kladova, ishodovao je u petak upotrebnu dozvolu od strane opštinske uprave Kladovo. Do kraja godine očekuje se da solarna elektrana instalisane snage 999kW bude priključena na mrežu Jugoistoka, a u januaru 2014. godine očekuje se dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije.

Izgradnja prvog bloka solarne elektrane u Velesnici kod Kladova počela je u julu ove godine, a tehnički prijem završen je u decembru.

Na površini od 2 hektara prostire se solarna elektrana sa 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, a na posebnoj parceli trafo-stanica kapaciteta 2MW, planirane snage za dva bloka solarne elektrane.

Direktor kompanije „Solaris Enerdži“, gospodine Miloš Kostić, izjavio je za Energetski Portal da je prošlo dve godine i tri meseca od početka rada na prvoj fazi projekta koji ima svoj nastavak, tj. drugu fazu projekta od dodatnih 1MW instalisane snage elektrane u nastavku već postojeće. On se nada da će kompanija „Solaris Enerdži“ u narednom periodu nastaviti sa još većim projektima obnovljivih izvora energije; jer je i jedan od ciljeva kompanije da da značajan doprinos očuvanju životne sredine kroz proizvodnju „čiste“ energije.

Opštinska uprava Kladovo podržala je izgradnju prvog solarnog parka u Srbiji i ubrzala procedure ishodovanja saglasnosti i dozvola za gradnju, svesna značaja projekta obnovljivih izvora energije, kao i benefita poslovne saradnje sa lokalnim preduzetnicima i upošljavanja radnika na gradilištu, što je za Energetski Portal potvrdio i načelnik opštinske uprave Kladovo, gospodin Jovan Stingić.

Solarni park u Velesnici kod Kladova je prvi projekat ove vrste u našoj zemlji čiji su investitori građani Srbije i koji je realizovan zahvaljujući namenskoj kreditnoj liniji „ProCredit“ banke, koja u sebi sadrži komponentu podrške EU komisije za razvoj projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Vrednost investicije prve faze projekta solarne elektrane u Velesnici je 1,6 miliona evra, a prema najavama nadležnih iz kompanije „Solaris Enerdži“, izgradnja drugog bloka elektrane počeće već na proleće.

B.R.

Evropska banka za obnovu i razvoj prestaje da finansira projekte elektrana na ugalj

Evropska banka za obnovu i razvojEvropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) usvojila je nove mere po kojima treba da ukine finansijsku podršku elektranama na ugalj, a podstakne investiranje u obnovljive izvore energije i uštedu energije. Ovom odlukom EBRD se pridružuje brojnim međunarodnim institucijama koje su tokom proteklih meseci napustile koncept ulaganja u slične projekte.

Sebastijen Godino iz Evropske kancelarije Svetskog fonda za prirodu (WWF) pozdravio je ovu „istorijsku“ odluku Evropske banke za obnovu i razvoj koja se time pridružila sve većoj globalnoj inicijativi za napuštanje investiranja u projekte elektrana na ugalj, podstaknutim razarajućim uticajima uglja na zdravlje i klimu.

Ipak EBRD već ima u planu izgradnju nove elektrane na ugalj od 600 megavati na Kosovu, a nedavno je odustala od finansiranja projekta „Kolubara B“ u Srbiji čije bi emisije godišnje premašile 8 tona ugljen-dioksida.

B.R.

Geotermalni izvori – povod pogranične saradnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine

Geotermalni izvoriKoristi prekogranične saradnje na polju obnovljivih izvora energije uočile su i opštine Babina Greda i Domaljevac, koje su u novembru mesecu donele odluku o otpočinjanju zajedničkog projekta pod nazivom „Geotermalni izvori”. Kroz iskorišćenje mogućnosti IPA programa Evropske unije, Republika Hrvatska i Bosna i Hercegovina nastoje da stave u funkciju i iskoriste potencijale geotermalnih izvora u Domaljevcu i Babinoj Gredi.

U pripremi projekta „Geotermalni izvori“ je učestvovala razvojna agencija Vukovarsko-srijemske županije, koja je i nosilac projekta sa hrvatske strane, dok je opština Domaljevac-Šamac nosilac projekta sa bosansko-hercegovačke strane. Pritom, opština Domaljevac za svoje partnere ima posavsku Županiju i Nezavisni biro za razvoj NBR-a iz Modriče.

Projekat je, prema procenama stručnjaka, vredan 600.000 evra, pri čemu je učešće interesnih strana ravnomerno, po 300.000 evra.

Đ.L.

Kotao na biomasu od ljuski semenki suncokreta u uljari u Šidu

suncokretFabrika ulja „Iskon“ iz Šida pokrenula je kotao na biomasu koji je izgradila kompanija „Viktorija Oil“ (Victoria Oil).

Kotao je kapaciteta 16,25MW; kao gorivo koristi ljuske semenki suncokreta i obezbeđuje vodenu paru za kompletnu proizvodnju ulja u fabrici. U sam kotao ugrađen je elektrostatički filter, čime je ispuštanje izduvnih gasova svedeno na minimum, što je značajan pomak u očuvanju životne sredine.

Na osnovu izjave direktora sektora kontrole uljare, gospodina Vladimira Šarca, zaključuje se da je ova uljara pravi primer energetski efikasne fabrike koja ima energetsku uštedu od oko 30 odsto, a pritom radi po ekološkim standardima koristeći obnovljiv izvor energije – biomasu.

U kotao na biomasu kompanija „Viktorija Oil“ uložila je 8,5 miliona evra. Inače, ova uljara dnevno preradi 1.000 tona suncokreta i proizvede 300.000 litara suncokretovog ulja, a svoje proizvode izvozi u 11 evropskih zemalja i CEFTA region, što je čini vodećim izvoznikom suncokretovog ulja.

Kompanija „Viktorija Oil“ članica je „Viktorija grupe“ koja već deset godina ulaže u razvoj kapaciteta fabrika i novu „zelenu“ tehnologiju, time i energetski efikasnu i ekološku proizvodnju, što ne čudi jer je suvlasnik „Viktorija grupe“ Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Pored kotla na biomasu, u ovoj fabrici postoje kapaciteti i za pokretanje proizvodnje biodizela, ali to još nije u planu zbog procene da investicija nije isplativa, rekao je direktor „Viktorija grupe“, gospodin (John Chetcuti).

B.R.

Puštena u rad mala hidroelektrana „Vodenica“ u Tutinu

mala hidroelektrana VodeniceMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, pustila je u rad malu hidroelektranu „Vodenica“ na lokalitetu Smaluća reka, u Tutinu, snage 160kW, i tom prilikom izjavila je da očekuje da se opština Tutin razvija uz projekte poput ovog, tj. malih hidroelektrana i vetrogeneratora, i da će ministarstvo u tom smislu pružiti svu potrebnu stručnu pomoć u pripremi novih projekata. Ona je ponovila da će do kraja godine biti raspisan novi javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana što će biti prilika i za opštinu Tutin.

Ministar se sastala i sa predsednikom opštine Tutin, gospodinom Šemsudinom Kučevićem, koji je rekao da je strategija razvoja opštine Tutin definisana precizno i jasno, kao i da se nada novim investicijama u ovoj opštini.

Mala hidroelektrana na lokalitetu Smaluća reka je projekat preduzetnika iz Smaluća, gospodina Šemsudina Zekovića, koji je došao na ideju da izgradi ovu hidroelektranu još pre 6 godina. Prilikom otvaranja, Zeković je rekao da otvaranje MHE ima veliki značaj za njegovu porodicu i čitav kraj; da je u njegovom selu nekada bilo 18 vodenica, a danas samo jedna mini hidrocentrala. Nakon ove, gospodin Zeković ima u planu igradnju još dve male hidroelektrane u Tutinu, na lokalitetima Orlujak i Drenovo.

Podsetimo koliko hidro potencijala ima opština Tutin; tačnije nakon javnog poziva ministarstva za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, od kojih samo u opštini Tutin 54, odabrani su potencijalni investitori na 20 lokacija, u Tutinu, i to sledeće lokacije: Dlimeđe, Dubrava, Morani, Crkvine, Dolovo, Cikoševina, Kraljevac, Jeliće, Popiće, Šupljak, Orlujak, Drenovo, Krona, Godovo, Bovan, Plana, Stupa, Vršuma, Karadže i Izbegoviće.

B.R.

Pokrajinska podrška projektima solarnog grejanja i korišćenja biomase u socijalnim ustanovama

fosilni kotlovi za biomasuPokrajinska podrška projektima solarnog grejanja i korišćenja biomase u socijalnim ustanovama.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine najavio je danas da je izdvojeno 14 miliona dinara za projekte iskorišćenja solarne energije u ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač Vojvodina. Tačnije, ugovor o dodeli bespobratnih sredstava potpisalo je 8 gerontoloških centara i domova za smeštaj duševno obolelih i lica ometenih u razvoju. U pitanju su projekti igradnje sistema solarnog grejanja.

Pored toga, sekretarijat je najavio i 39 miliona dinara za sufinansiranje projekata proizvodnje energije iz biomase u ustanovama socijalne zaštite, a potpisani su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava sa gerontološkim centrima iz Sombora i Subotice. Reč je o projektima zamene postojećih kotlova na fosilna goriva kotlovima koji će koristiti biomasu.

Pokrajinski sekretarijat napominje da, ovom podrškom u realizaciji projekata obnovljivih izvora energije (OIE), zapravo nastoji da da doprinos održivoj energetici Vojvodine, da se uvoz fosilnih goriva zameni domaćom proizvodnjom energenata iz postojećih resursa i da se uspostavi domaće tržište za potrošnju biomase.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine nedavno je potpisao Protokol o saradnji na korišćenju obnovljivih izvora energije u Vojvodini sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju WBA (The World Bioenergy Association).

I tada je bilo najavljeno da će podrška ove svetske asocijacije biti velika u izradi strateških dokumenata, kojima će biti razrađena proizvodnja toplotne i električne energije iz biomase, vode, sunca i vetra.

Pokrajinski sekretar za energetiku, Nataša Pavićević Bajić, najavila je da će sekretarijat naredne godine raspisati slične konkurse za dodelu bespovratnih sredstava za projekte OIE ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, predškolskih i školskih ustanova čiji je osnivač Vojvodina.

B.R.

GGF fond ulože 25 miliona evra u projekte OIE i EE u Hrvatskoj

gfgfFond jugoistočne Evrope (Green for Growth Fund) odobrio je zajam Privrednoj Banci Zagreba (PBZ) iz Hrvatske, predviđen za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije (OIE) i energetske efikasnosti (EE).

Taj poduhvat predstavlja prvo partnerstvo GGF-a sa Hrvatskom. Kristofer Nouls, predsednik GGF-a, je izjavio da su solventnost PBZ i čvrsta posvećenost ka proširenju energetske baze obnovljivih izvora energije Hrvatske bile odlučujući faktori za pravljenje značajnog prvog koraka ka partnerstvu sa PBZ.

Zajam GGF-a PBZ-u će imati veoma značajan uticaj na finansiranje ,,zelene“ energije i otvoriće put ka daljem razvoju u tom sektoru, izjavio je Nouls.

Božo Prka, predsednik Privredne Banke Zagreba, dodao je da unutar socijalne odgovornosti, strateška orijentacija PBZ-a značajno teži ka podržavanju programa i projekata predviđenih za promociju održivog razvoja obnovljivih izvora energije, kao i da se konstantno teži novim programima predviđenim da pruže finansijsku pomoć projektima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

N.M.

Moguće javno-privatno partnerstvo u izgradnji solarne elektrane u Čačku

solarna elektranaMemorandum o saradnji na izgradnji solarne elektrane u Prelićima između grada Čačka i „G.I.D.C.“ privrednog društva za razvoj industrijskih i infrastrukurnih projekata, i kompanije u većinskom vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata (Global Capital Advisors Management), prihvaćen je u ponedeljak na sednici Gradskog veća Čačka, a o njemu će se u petak izjasniti i odbornici Skupštine grada Čačka.

Planirano je da ova solarna elektrana bude izgrađena na mestu nekadašnje sanitarne deponije u Prelićima, a prvi korak u realizaciji ovog projekta biće izrada studije izvodljivosti, kao i projekta rekultivacije same deponije.

U realizaciji ovog potencijalnog javno-privatnog partnerstva grad Čačak će pomoći u obezbeđivanju dozvola i svih potrebnih saglasnosti i mišljenja, i platiće komunalne takse za gradsko građevinsko zemljište, a firma „G.I.D.C.“ će snositi troškove izrade projektne dokumentacije, idejnog i glavnog projekta.

Još se ne zna planirani kapacitet solarne elektrane. Ono što je poznato je da je Vlada Srbije još u avgustu potpisala memorandum o saradnji sa pomenutom kompanijom iz Emirata oko formiranja zajedničkog preduzeća za razvoj industrijskih i infrastrukurnih projekata, a to je upravo „G.I.D.C.“ u kome Srbija ima 30 odsto učešća, a Emirati 70 odsto.

B.R.

Obnovljivi izvori energije – mogućnost razvoja nerazvijenih opština

Obnovljivi izvori energije mogućnost razvoja nerazvijenih opštinaNa konferenciji „Program održivog razvoja nedovoljno razvijenih opština 2014-2020.“ održanoj juče u Palati Srbija, u organoizaciji Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih opština, ministar energetike Zorana Mihajlović istakla je mogućnosti za razvoj nedovoljno razvijenih opština opština, a jedna od njih je ulaganje u obnovljive izvore energije. Primer iz prakse su i vetroparkovi snage 350 megavata, ukupnih investicija oko 500 miliona evra, koji će biti izgrađeni upravo u nedovoljno razvijenim opštinama kojih je u Srbiji čak 46. Ona je podsetila i da će se upravo u tim opštinama gratiti 73 mini hidroelektrane (MHE) za koje su dodeljene lokacije i odabrani potencijalni investitori na javnom pozivu iz ove godine, a tom prilikom ministar je najavila da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine uskoro raspisati novi javni poziv u dvadesetak opština u Srbiji za dodelu lokacija za izgradnju MHE.

Pored toga, ministar je ponovo istakla značaj uspostavljanja javno-privatnih partnerstava kao mogućnost privlačenja investicija u nerazvijene opštine i ocenila da se mora uspostaviti bolja kompunikacija između lokalnih samouprava, investitora i države. Ona je iskoristila priliku na konferenciji da pozove investitore da ulažu u obnovljive izvore energije, posebno iskorišćenje biomase, kao i u projekte energetske efikasnosti.

B.R.

Foto: merz

Kina se guši u smogu dok pravi eko grad

Kina se guši u smogu dok pravi eko-gradZvaničnici Kine potpuno su evakuisali jedan od većih gradova zemlje, Harbin u provinciji Heilongijang, zbog neverovatne koncentracije smoga. Indeks za merenje koncentracije smoga u vazduhu dostigao je neverovatan 1000-ti podeok! Sve količine preko 300 se smatraju opasnim, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da je dozvoljeni dnevni nivo 20.

Škole su zatvorene, takođe i aerodrom, a saobraćaj je u sveopštem haosu u Harbinu, gradu koji broji 11 miliona ljudi. Posetiocima regije se preporučuje oprez. Tačnije, smog koji se zadržao već duže vreme je omogućio nagomilavanje raznih zagađivača u vazduhu iznad grada. Zvaničnici kažu da će se opasnost najverovatnije zadržati i u narednih 24h.

Kina je poznata po problemima sa smogom. Destinacije sa visokim prometom ljudi poput Pekinga i Šangaja su u značajno boljem stanju od Harbina, ali i u njima je koncentracija smoga generalno 5 puta veća od dozvoljene.

U Šangaju je takođe, prema poslednjim navodima iz Kine, došlo do enormne koncentracije smoga, u tolikoj meri da je oboren svojevrsan rekord u tom pogledu i svim stanovnicima se savetuje ostanak u zatvorenim prostorijama, a gradske vlasti apeluju na fabrike da prekinu rad i time emisiju štetnih materija.

eko gradIpak jedna od incijativa ide u prilog zvaničnicima. Reč je o zajedničkom projektu između Kine i Singapura na stvaranju u potpunosti ekološkog grada. Zamisao je da se stvori model koji je praktičan, održiv i pre svega, koji je moguće reprodukovati i primeniti i na ostale gradove u Kini, kao i na ostatak sveta.

Vizija takozvanog „Tianjin Eco-City“ projekta se ogleda u tome što se teži ka stvaranju harmonične i samoodržive zajednice koja može da podrži potrebe urbanizacije Kine i koja će biti moderan grad u kome će moći da živi 350.000 stanovnika. Plan je da se taj cilj ostvari do 2017. godine. Ovaj model takođe nije zamišljen kao prototip, gde će svoje mesto u gradu naći samo oni koji će moći da priušte visoke cene i finansijski isprate standard života u istom, već je glavni akcenat stavljen upravo na gorepomenutu reprodukciju modela.

Prvi eko-grad ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude poslednji pa sami zvaničnici rade na tome da, pored toga što će se grad napajati energijom iz isključivo čistih i nezagađujućih obnovljivih izvora energije, takođe podignu svest i samih stanovnika o značaju očuvanja okoline i potrošnje energije. Celokupan projekat osmišljen kao svojevrsni mega-eksperiment u kome svi njegovi stanovnici imaju ličnog udela i doprinosa.

Značajno je napomenuti da ova zamisao nije previše idealističke prirode gde će se ograničavati slobode građana, kao sto je pravo na vožnju automobila i tome slično.

Trenutno je u ovaj projekat uloženo oko 11 milijardi evra, a do kraja projekta ukupna cifra će dostići broj od oko 25 milijardi evra, zajedničkog uloga kineske i vlade Singapura.

Ono čemu obe vlade teže je razvijanje jeftine tehnologije koja se može industrijalizovati, proizvesti i prodati na drugim tržištima, u isto vreme da bude i ekološka i ekonomski isplativa.

N.M.

Počela izgradnja prve solarne elektrane u Goraždu

model - solarna elektranaIzgradnja prve solarne elektrane započela je u bosansko-podrinjskom kantonu Goražde, u selu Rešetica. Ovaj projekat u prvoj fazi vredi pola miliona konvertibilnih maraka (KM) tj. 250 hiljada evra. Kompletna vrednost investicije je oko 1,25 miliona evra, dok je ugovor o prodaji električne energije potpisan sa Elektroprivredom BiH. Planirano je da ova solarna elektrana otpočne sa radom naredne godine.

Kapacitet solarne elektrane je 150 kilovata tako da je u mogućnosti da strujom napaja čak 75 domaćinstava.

Reč je o svojevrsnom poslovnom poduhvatu preduzetnika Azema Bujaka iz Sarajeva koji je odlučio da baš u rodnom mestu započne i dovrši izgradnju objekta za proizvodnju solarne energije.

Do sada je završena metalna konstrukcija kao i betonski radovi i, po rečima gospodina Bujaka, u narednim danima se očekuje dospeće solarnih panela i preostale potrebne opreme iz Nemačke.

Preduzetnik Bujak navodi i da je bilo dosta poteškoća, najvišena oko zakonskih regulativa koje prvobitno nisu bile usvojene tako da mu je za pribavljanje svih potrebnih papira bilo potrebno čak 11 meseci. On smatra da nadležne institucije treba blagovremeno da reaguju i obezbede potrebne uslove za poslovanje privrednika.

Uporedo sa ovim projektom, Bujak radi na pribavljanju sve potrebne dokumentacije za početak izgradnje još jedne, pet puta veće solarne elektrane. Izgradnja ove elektrane, za koju je građevinska dozvola obezbeđena, treba da počne u toku proleća 2014. godine.

N.M.

Model javno-privatnog partnerstva u projektima EE i OIE

Model javno-privatnog partnerstva u projektima EE i OIENa biznis konferenciji o energetskoj efikasnosti „BEES 2013.“ juče u Beogradu, mogli su se čuti predlozi podsticaja investiranja kroz model javno-privatnih partnerstava. Ministar energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, pokrenula je tu temu kao predlog lokalnim samopravama. Ambasador Holandije u Srbiji, gospodin Loran Stokvis (Laurent Stokvis) napomenuo je da su privatno-javna partnerstva u zapadnoj Evropi glavni pokretač projekata, a negde i obaveza države. Čak 80 odsto infrastrukturnih projekata u evropskim zemljama finansirano je upravo iz javno-privatnih partnerstava, dok su pokretači inovacija privatne firme.

Pored toga, ambasador Stokvis je istakao da je za energetsku nezavisnost Srbije važno iskorišćenje potencijala iz obnovljivih izvora energije, a zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima Srbija može postati lider u toj oblasti. Otuda je značajno povezati korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije i javno-privana partnerstva. Ministar Mihajlović predlaže model javno-privatnog partnerstva u slučaju kogenerativnih postojenja koja podižu energetsku efikasnost toplana, s ciljem da se trenutni stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji poveća sa raspona od 20 do 42 odsto na raspon od 85 do 90 odsto.

Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama (2011) kaže da je „javno-privatno partnerstvo dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno“ i da se izbor privatnog partnera vrši putem javne nabavke.

Srbija ima Centar za javno-privatna partnerstva Privredne komore Beograda osnovan 2011. godine upravo s ciljem da informiše, edukuje i poveže privatnu i javnu stranu kroz model javno-privatnog partnerstva, i pomogne njegovoj implementaciji kroz kapitalne infrastrukturne projekte i lokalne strategije održivog razvoja.

Energetski Portal najavljuje predstavljanje opština koje su primenile model javno-privatnog partnerstva u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i opština koje planiraju ovakav oblik investiranja u kapitalne lokalne i državne projekte.

B.R.

1...1.5481.5491.550...1.558Page 1.549 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs