Home Blog Page 1480

Geotermalni izvori – povod pogranične saradnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine

Geotermalni izvoriKoristi prekogranične saradnje na polju obnovljivih izvora energije uočile su i opštine Babina Greda i Domaljevac, koje su u novembru mesecu donele odluku o otpočinjanju zajedničkog projekta pod nazivom „Geotermalni izvori”. Kroz iskorišćenje mogućnosti IPA programa Evropske unije, Republika Hrvatska i Bosna i Hercegovina nastoje da stave u funkciju i iskoriste potencijale geotermalnih izvora u Domaljevcu i Babinoj Gredi.

U pripremi projekta „Geotermalni izvori“ je učestvovala razvojna agencija Vukovarsko-srijemske županije, koja je i nosilac projekta sa hrvatske strane, dok je opština Domaljevac-Šamac nosilac projekta sa bosansko-hercegovačke strane. Pritom, opština Domaljevac za svoje partnere ima posavsku Županiju i Nezavisni biro za razvoj NBR-a iz Modriče.

Projekat je, prema procenama stručnjaka, vredan 600.000 evra, pri čemu je učešće interesnih strana ravnomerno, po 300.000 evra.

Đ.L.

Kotao na biomasu od ljuski semenki suncokreta u uljari u Šidu

suncokretFabrika ulja „Iskon“ iz Šida pokrenula je kotao na biomasu koji je izgradila kompanija „Viktorija Oil“ (Victoria Oil).

Kotao je kapaciteta 16,25MW; kao gorivo koristi ljuske semenki suncokreta i obezbeđuje vodenu paru za kompletnu proizvodnju ulja u fabrici. U sam kotao ugrađen je elektrostatički filter, čime je ispuštanje izduvnih gasova svedeno na minimum, što je značajan pomak u očuvanju životne sredine.

Na osnovu izjave direktora sektora kontrole uljare, gospodina Vladimira Šarca, zaključuje se da je ova uljara pravi primer energetski efikasne fabrike koja ima energetsku uštedu od oko 30 odsto, a pritom radi po ekološkim standardima koristeći obnovljiv izvor energije – biomasu.

U kotao na biomasu kompanija „Viktorija Oil“ uložila je 8,5 miliona evra. Inače, ova uljara dnevno preradi 1.000 tona suncokreta i proizvede 300.000 litara suncokretovog ulja, a svoje proizvode izvozi u 11 evropskih zemalja i CEFTA region, što je čini vodećim izvoznikom suncokretovog ulja.

Kompanija „Viktorija Oil“ članica je „Viktorija grupe“ koja već deset godina ulaže u razvoj kapaciteta fabrika i novu „zelenu“ tehnologiju, time i energetski efikasnu i ekološku proizvodnju, što ne čudi jer je suvlasnik „Viktorija grupe“ Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Pored kotla na biomasu, u ovoj fabrici postoje kapaciteti i za pokretanje proizvodnje biodizela, ali to još nije u planu zbog procene da investicija nije isplativa, rekao je direktor „Viktorija grupe“, gospodin (John Chetcuti).

B.R.

Puštena u rad mala hidroelektrana „Vodenica“ u Tutinu

mala hidroelektrana VodeniceMinistar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, pustila je u rad malu hidroelektranu „Vodenica“ na lokalitetu Smaluća reka, u Tutinu, snage 160kW, i tom prilikom izjavila je da očekuje da se opština Tutin razvija uz projekte poput ovog, tj. malih hidroelektrana i vetrogeneratora, i da će ministarstvo u tom smislu pružiti svu potrebnu stručnu pomoć u pripremi novih projekata. Ona je ponovila da će do kraja godine biti raspisan novi javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana što će biti prilika i za opštinu Tutin.

Ministar se sastala i sa predsednikom opštine Tutin, gospodinom Šemsudinom Kučevićem, koji je rekao da je strategija razvoja opštine Tutin definisana precizno i jasno, kao i da se nada novim investicijama u ovoj opštini.

Mala hidroelektrana na lokalitetu Smaluća reka je projekat preduzetnika iz Smaluća, gospodina Šemsudina Zekovića, koji je došao na ideju da izgradi ovu hidroelektranu još pre 6 godina. Prilikom otvaranja, Zeković je rekao da otvaranje MHE ima veliki značaj za njegovu porodicu i čitav kraj; da je u njegovom selu nekada bilo 18 vodenica, a danas samo jedna mini hidrocentrala. Nakon ove, gospodin Zeković ima u planu igradnju još dve male hidroelektrane u Tutinu, na lokalitetima Orlujak i Drenovo.

Podsetimo koliko hidro potencijala ima opština Tutin; tačnije nakon javnog poziva ministarstva za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, od kojih samo u opštini Tutin 54, odabrani su potencijalni investitori na 20 lokacija, u Tutinu, i to sledeće lokacije: Dlimeđe, Dubrava, Morani, Crkvine, Dolovo, Cikoševina, Kraljevac, Jeliće, Popiće, Šupljak, Orlujak, Drenovo, Krona, Godovo, Bovan, Plana, Stupa, Vršuma, Karadže i Izbegoviće.

B.R.

Pokrajinska podrška projektima solarnog grejanja i korišćenja biomase u socijalnim ustanovama

fosilni kotlovi za biomasuPokrajinska podrška projektima solarnog grejanja i korišćenja biomase u socijalnim ustanovama.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine najavio je danas da je izdvojeno 14 miliona dinara za projekte iskorišćenja solarne energije u ustanovama socijalne zaštite čiji je osnivač Vojvodina. Tačnije, ugovor o dodeli bespobratnih sredstava potpisalo je 8 gerontoloških centara i domova za smeštaj duševno obolelih i lica ometenih u razvoju. U pitanju su projekti igradnje sistema solarnog grejanja.

Pored toga, sekretarijat je najavio i 39 miliona dinara za sufinansiranje projekata proizvodnje energije iz biomase u ustanovama socijalne zaštite, a potpisani su ugovori o dodeli bespovratnih sredstava sa gerontološkim centrima iz Sombora i Subotice. Reč je o projektima zamene postojećih kotlova na fosilna goriva kotlovima koji će koristiti biomasu.

Pokrajinski sekretarijat napominje da, ovom podrškom u realizaciji projekata obnovljivih izvora energije (OIE), zapravo nastoji da da doprinos održivoj energetici Vojvodine, da se uvoz fosilnih goriva zameni domaćom proizvodnjom energenata iz postojećih resursa i da se uspostavi domaće tržište za potrošnju biomase.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine nedavno je potpisao Protokol o saradnji na korišćenju obnovljivih izvora energije u Vojvodini sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju WBA (The World Bioenergy Association).

I tada je bilo najavljeno da će podrška ove svetske asocijacije biti velika u izradi strateških dokumenata, kojima će biti razrađena proizvodnja toplotne i električne energije iz biomase, vode, sunca i vetra.

Pokrajinski sekretar za energetiku, Nataša Pavićević Bajić, najavila je da će sekretarijat naredne godine raspisati slične konkurse za dodelu bespovratnih sredstava za projekte OIE ustanova socijalne i zdravstvene zaštite, predškolskih i školskih ustanova čiji je osnivač Vojvodina.

B.R.

GGF fond ulože 25 miliona evra u projekte OIE i EE u Hrvatskoj

gfgfFond jugoistočne Evrope (Green for Growth Fund) odobrio je zajam Privrednoj Banci Zagreba (PBZ) iz Hrvatske, predviđen za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije (OIE) i energetske efikasnosti (EE).

Taj poduhvat predstavlja prvo partnerstvo GGF-a sa Hrvatskom. Kristofer Nouls, predsednik GGF-a, je izjavio da su solventnost PBZ i čvrsta posvećenost ka proširenju energetske baze obnovljivih izvora energije Hrvatske bile odlučujući faktori za pravljenje značajnog prvog koraka ka partnerstvu sa PBZ.

Zajam GGF-a PBZ-u će imati veoma značajan uticaj na finansiranje ,,zelene“ energije i otvoriće put ka daljem razvoju u tom sektoru, izjavio je Nouls.

Božo Prka, predsednik Privredne Banke Zagreba, dodao je da unutar socijalne odgovornosti, strateška orijentacija PBZ-a značajno teži ka podržavanju programa i projekata predviđenih za promociju održivog razvoja obnovljivih izvora energije, kao i da se konstantno teži novim programima predviđenim da pruže finansijsku pomoć projektima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

N.M.

Moguće javno-privatno partnerstvo u izgradnji solarne elektrane u Čačku

solarna elektranaMemorandum o saradnji na izgradnji solarne elektrane u Prelićima između grada Čačka i „G.I.D.C.“ privrednog društva za razvoj industrijskih i infrastrukurnih projekata, i kompanije u većinskom vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata (Global Capital Advisors Management), prihvaćen je u ponedeljak na sednici Gradskog veća Čačka, a o njemu će se u petak izjasniti i odbornici Skupštine grada Čačka.

Planirano je da ova solarna elektrana bude izgrađena na mestu nekadašnje sanitarne deponije u Prelićima, a prvi korak u realizaciji ovog projekta biće izrada studije izvodljivosti, kao i projekta rekultivacije same deponije.

U realizaciji ovog potencijalnog javno-privatnog partnerstva grad Čačak će pomoći u obezbeđivanju dozvola i svih potrebnih saglasnosti i mišljenja, i platiće komunalne takse za gradsko građevinsko zemljište, a firma „G.I.D.C.“ će snositi troškove izrade projektne dokumentacije, idejnog i glavnog projekta.

Još se ne zna planirani kapacitet solarne elektrane. Ono što je poznato je da je Vlada Srbije još u avgustu potpisala memorandum o saradnji sa pomenutom kompanijom iz Emirata oko formiranja zajedničkog preduzeća za razvoj industrijskih i infrastrukurnih projekata, a to je upravo „G.I.D.C.“ u kome Srbija ima 30 odsto učešća, a Emirati 70 odsto.

B.R.

Obnovljivi izvori energije – mogućnost razvoja nerazvijenih opština

Obnovljivi izvori energije mogućnost razvoja nerazvijenih opštinaNa konferenciji „Program održivog razvoja nedovoljno razvijenih opština 2014-2020.“ održanoj juče u Palati Srbija, u organoizaciji Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih opština, ministar energetike Zorana Mihajlović istakla je mogućnosti za razvoj nedovoljno razvijenih opština opština, a jedna od njih je ulaganje u obnovljive izvore energije. Primer iz prakse su i vetroparkovi snage 350 megavata, ukupnih investicija oko 500 miliona evra, koji će biti izgrađeni upravo u nedovoljno razvijenim opštinama kojih je u Srbiji čak 46. Ona je podsetila i da će se upravo u tim opštinama gratiti 73 mini hidroelektrane (MHE) za koje su dodeljene lokacije i odabrani potencijalni investitori na javnom pozivu iz ove godine, a tom prilikom ministar je najavila da će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine uskoro raspisati novi javni poziv u dvadesetak opština u Srbiji za dodelu lokacija za izgradnju MHE.

Pored toga, ministar je ponovo istakla značaj uspostavljanja javno-privatnih partnerstava kao mogućnost privlačenja investicija u nerazvijene opštine i ocenila da se mora uspostaviti bolja kompunikacija između lokalnih samouprava, investitora i države. Ona je iskoristila priliku na konferenciji da pozove investitore da ulažu u obnovljive izvore energije, posebno iskorišćenje biomase, kao i u projekte energetske efikasnosti.

B.R.

Foto: merz

Kina se guši u smogu dok pravi eko grad

Kina se guši u smogu dok pravi eko-gradZvaničnici Kine potpuno su evakuisali jedan od većih gradova zemlje, Harbin u provinciji Heilongijang, zbog neverovatne koncentracije smoga. Indeks za merenje koncentracije smoga u vazduhu dostigao je neverovatan 1000-ti podeok! Sve količine preko 300 se smatraju opasnim, a Svetska zdravstvena organizacija navodi da je dozvoljeni dnevni nivo 20.

Škole su zatvorene, takođe i aerodrom, a saobraćaj je u sveopštem haosu u Harbinu, gradu koji broji 11 miliona ljudi. Posetiocima regije se preporučuje oprez. Tačnije, smog koji se zadržao već duže vreme je omogućio nagomilavanje raznih zagađivača u vazduhu iznad grada. Zvaničnici kažu da će se opasnost najverovatnije zadržati i u narednih 24h.

Kina je poznata po problemima sa smogom. Destinacije sa visokim prometom ljudi poput Pekinga i Šangaja su u značajno boljem stanju od Harbina, ali i u njima je koncentracija smoga generalno 5 puta veća od dozvoljene.

U Šangaju je takođe, prema poslednjim navodima iz Kine, došlo do enormne koncentracije smoga, u tolikoj meri da je oboren svojevrsan rekord u tom pogledu i svim stanovnicima se savetuje ostanak u zatvorenim prostorijama, a gradske vlasti apeluju na fabrike da prekinu rad i time emisiju štetnih materija.

eko gradIpak jedna od incijativa ide u prilog zvaničnicima. Reč je o zajedničkom projektu između Kine i Singapura na stvaranju u potpunosti ekološkog grada. Zamisao je da se stvori model koji je praktičan, održiv i pre svega, koji je moguće reprodukovati i primeniti i na ostale gradove u Kini, kao i na ostatak sveta.

Vizija takozvanog „Tianjin Eco-City“ projekta se ogleda u tome što se teži ka stvaranju harmonične i samoodržive zajednice koja može da podrži potrebe urbanizacije Kine i koja će biti moderan grad u kome će moći da živi 350.000 stanovnika. Plan je da se taj cilj ostvari do 2017. godine. Ovaj model takođe nije zamišljen kao prototip, gde će svoje mesto u gradu naći samo oni koji će moći da priušte visoke cene i finansijski isprate standard života u istom, već je glavni akcenat stavljen upravo na gorepomenutu reprodukciju modela.

Prvi eko-grad ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude poslednji pa sami zvaničnici rade na tome da, pored toga što će se grad napajati energijom iz isključivo čistih i nezagađujućih obnovljivih izvora energije, takođe podignu svest i samih stanovnika o značaju očuvanja okoline i potrošnje energije. Celokupan projekat osmišljen kao svojevrsni mega-eksperiment u kome svi njegovi stanovnici imaju ličnog udela i doprinosa.

Značajno je napomenuti da ova zamisao nije previše idealističke prirode gde će se ograničavati slobode građana, kao sto je pravo na vožnju automobila i tome slično.

Trenutno je u ovaj projekat uloženo oko 11 milijardi evra, a do kraja projekta ukupna cifra će dostići broj od oko 25 milijardi evra, zajedničkog uloga kineske i vlade Singapura.

Ono čemu obe vlade teže je razvijanje jeftine tehnologije koja se može industrijalizovati, proizvesti i prodati na drugim tržištima, u isto vreme da bude i ekološka i ekonomski isplativa.

N.M.

Počela izgradnja prve solarne elektrane u Goraždu

model - solarna elektranaIzgradnja prve solarne elektrane započela je u bosansko-podrinjskom kantonu Goražde, u selu Rešetica. Ovaj projekat u prvoj fazi vredi pola miliona konvertibilnih maraka (KM) tj. 250 hiljada evra. Kompletna vrednost investicije je oko 1,25 miliona evra, dok je ugovor o prodaji električne energije potpisan sa Elektroprivredom BiH. Planirano je da ova solarna elektrana otpočne sa radom naredne godine.

Kapacitet solarne elektrane je 150 kilovata tako da je u mogućnosti da strujom napaja čak 75 domaćinstava.

Reč je o svojevrsnom poslovnom poduhvatu preduzetnika Azema Bujaka iz Sarajeva koji je odlučio da baš u rodnom mestu započne i dovrši izgradnju objekta za proizvodnju solarne energije.

Do sada je završena metalna konstrukcija kao i betonski radovi i, po rečima gospodina Bujaka, u narednim danima se očekuje dospeće solarnih panela i preostale potrebne opreme iz Nemačke.

Preduzetnik Bujak navodi i da je bilo dosta poteškoća, najvišena oko zakonskih regulativa koje prvobitno nisu bile usvojene tako da mu je za pribavljanje svih potrebnih papira bilo potrebno čak 11 meseci. On smatra da nadležne institucije treba blagovremeno da reaguju i obezbede potrebne uslove za poslovanje privrednika.

Uporedo sa ovim projektom, Bujak radi na pribavljanju sve potrebne dokumentacije za početak izgradnje još jedne, pet puta veće solarne elektrane. Izgradnja ove elektrane, za koju je građevinska dozvola obezbeđena, treba da počne u toku proleća 2014. godine.

N.M.

Model javno-privatnog partnerstva u projektima EE i OIE

Model javno-privatnog partnerstva u projektima EE i OIENa biznis konferenciji o energetskoj efikasnosti „BEES 2013.“ juče u Beogradu, mogli su se čuti predlozi podsticaja investiranja kroz model javno-privatnih partnerstava. Ministar energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, pokrenula je tu temu kao predlog lokalnim samopravama. Ambasador Holandije u Srbiji, gospodin Loran Stokvis (Laurent Stokvis) napomenuo je da su privatno-javna partnerstva u zapadnoj Evropi glavni pokretač projekata, a negde i obaveza države. Čak 80 odsto infrastrukturnih projekata u evropskim zemljama finansirano je upravo iz javno-privatnih partnerstava, dok su pokretači inovacija privatne firme.

Pored toga, ambasador Stokvis je istakao da je za energetsku nezavisnost Srbije važno iskorišćenje potencijala iz obnovljivih izvora energije, a zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima Srbija može postati lider u toj oblasti. Otuda je značajno povezati korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije i javno-privana partnerstva. Ministar Mihajlović predlaže model javno-privatnog partnerstva u slučaju kogenerativnih postojenja koja podižu energetsku efikasnost toplana, s ciljem da se trenutni stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji poveća sa raspona od 20 do 42 odsto na raspon od 85 do 90 odsto.

Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama (2011) kaže da je „javno-privatno partnerstvo dugoročna saradnja između javnog i privatnog partnera radi obezbeđivanja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja, koje može biti ugovorno ili institucionalno“ i da se izbor privatnog partnera vrši putem javne nabavke.

Srbija ima Centar za javno-privatna partnerstva Privredne komore Beograda osnovan 2011. godine upravo s ciljem da informiše, edukuje i poveže privatnu i javnu stranu kroz model javno-privatnog partnerstva, i pomogne njegovoj implementaciji kroz kapitalne infrastrukturne projekte i lokalne strategije održivog razvoja.

Energetski Portal najavljuje predstavljanje opština koje su primenile model javno-privatnog partnerstva u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i opština koje planiraju ovakav oblik investiranja u kapitalne lokalne i državne projekte.

B.R.

Završena konferencija o energetskoj efikasnosti u Beogradu

Uspešno završena konferencija o energetskoj efikasnosti u Beogradu„Konferencija energetske efikasnosti U Srbiji – BEES 2013.“ održana je danas u Sava centru u Beogradu, u organizaciji nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a pod pokroviteljstvom Ministarstava energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva građevine.

Cilj je bio da se lokalnim samoupravama predstave održivi modeli za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja.

Uoči skupa ministar energetike Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je da će od 1. januara 2014. početi sa radom Fond za energetsku efikasnost za koji je iz budžeta namenjeno 400 miliona dinara, što je manje od planiranog, kao i da će se za 10 dana znati pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz ovog fonda.

Na otvaranju konferencije, ministar je istakla da je ministarstvo energetike postavilo dobre osnove da se može konkretno razgovarati o sektoru energetske efikasnosti i da je to jedan od prioriteta energetskog razvoja, a što je Srbija definisala od momenta formiranje ove vlade. Takođe, Mihajlović je precizirala da je u martu usvojen Zakon o efikasnom korišćenju energije i da je u toku izrada podzakonskih akata. Cilj Srbije je da se do 2020. godine potrošnja energije smanji za 9 odsto i da ima 27 odsto finalne potrošnje energije iz obnovljivih izvora.

Ona je istakla da je kritična tačka u podizanju energetske efikasnosti koordinacija sa lokalnim samoupravama, i tom prilikom naglasila da je neophodno podsticati investicije po modelu javno-privatnog partnerstva, posebno u slučaju kogenerativnih postojenja koja podižu energetsku efikasnost toplana. Pored toga, važno je i da se bankarski sektor uključi u projekte EE i omogući povoljne kredite za postizanje energetske efikasnosti, i najavila je da će ministarstvo otpočeti razgovore sa poslovnim bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstiva, što će smanjiti račune za struju od 30 do 35 odsto.

Ministar građevine i urbanizma, Velimir Ilić, istakao je da je skorašnja novina da u Srbiji ni jedna zgrada više ne može biti izgrađena bez dozvole o energetskoj efikasnosti i energetskog pasoša. On očekuje da mere energetske efikasnosti treba da donesu realne rezultate u periodu pred nama, a samim tim i zapošljavanje desetina hiljada radnika u ovom sektoru.

Konferencija je bila koncipirana u tri ovorena tematska panela i B2B sastanke, a protekla je u znaku predstavljanja konkretnih mogućnosti za realizaciju projekata energetskih intervencija i sanacija na zgradama, tehničkih sistema i javne rasvete, kao i predstavljanja trenutnih dostupnih modela finansiranja, uslova apliciranja i ugovaranja, uz prezentaciju raspoloživih resursa.

Ovaj događaj godine okupio je preko 400 učesnika, od predstavnika međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke, EBRD, EIB, KfW, GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE, domaćih komercijalnih banaka, kompanija sa iskustvom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, do proizvođača materijala i opreme, kao i izvođača radova u oblasti energetske efikasnosti.

B.R.
Foto: merz

Beskamatni krediti za kupovinu solarnih sistema u Crnoj Gori

ministarstvo-ekonomije-crna-goraProjekat „Montesol“, koji je sproveden sa ciljem davanja beskamatnih kredita domaćinstvima za kupovinu solarnih sistema za zagrevanje vode, produžen je do naredne godine, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije Republike Crne Gore.

Ovaj projekat je nastao još 2011. godine kao zajednička inicijativa Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, kopna i mora Republike Italije i Ministarstva ekonomije Republike Crne Gore, a okuplja oko sebe 13 kvalifikovanih distributera/instalatera. Novčana sredstva, namenjena ovom projektu, obuhvataju milion američkih dolara, pri čemu je Ministarstvo ekonomije Republike Crne Gore izdvojilo 500.000 evra iz donacija za potpunu subvenciju kamatne stope na kredite. Ovo je prvi projekat ovog tipa na teritoriji Republike Crne Gore i regiona, pri čemu sve interesne strane u projektu imaju garancije vlade. Procenjeno je da se kroz ugradnju ovih solarnih sistema ostvari ušteda od 2.000kWh na godišnjem nivou, odnosno preko 200 evra po domaćinstvu.

Iako su krediti, koje su davale „NLB Montenegrobanka“ i „Hypo Alpe Adria“ banka, bili bespovratni, uslovi korišćenja nisu bili odgovarajući, kao ni količina kreditnih sredstava namenjenih jednom domaćinstvu. Kao posledica toga, iz fonda je u prve dve godine trajanja projekta iskorišćeno samo 35 odsto novčanih sredstava. Zbog toga je resorno ministarstvo po drugi put produžilo trajanje projekta. Sam fokus projekta je ovog puta proširen i na pravna lica iz oblasti turizma, pri čemu je i dalje obezbeđena tehnička inspekcija ugrađenih sistema.

Kroz kredite koji sada iznose i do 5.000 evra, i sa periodom otplate do sedam godina, sa nula odsto kamate, Ministarstvo ekonomije Crne Gore se nada da će projekat uspešno privesti kraju.

Đ.L.

Rusija investira i u obnovljive izvore enegije i u nuklerne reaktore

rusijaNa sastanku sa članovima biznis grupe SAD-a na institutu „Brukings“ u Vašingtonu, ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da će Rusija uloziti čak 17 milijardi dolara u razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije do 2020 godine.

Prema procenama ruske vlade, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Rusiji treba da poraste do čak 300% do 2020 godine.

Sa druge strane, ruske kompanije trenutno grade 9 nuklearnih reaktora u Rusiji i 19 u inostranstvu, a ministar Novak je tim povodom istakao da će se udeo nuklearne energije u domaćoj proizvodnji povećati sa trenutnih 16% na 19%.

N.M.

HE „Đerdap 1″ i HE „Đerdap 2″ premašile očekivanu proizvodnju struje u novembru

djerdapHidroelektrane na Dunavu, „Đerdap 1″ i „Đerdap 2″ uspešno su iskoristile povoljne rečne tokove Dunava tokom prošlog meseca. Obe hidroelektrane su značajno premašile plan proizvodnje električne energije u novembru, tačnije, hidroelektrana „Đerdap 1″ za 29%, a „Đerdap 2″ za čak 39%.

Podsetimo, revitalizacija „Đerdapa 1″ je započela još 2009 godine, a očekuje se da bude privedena kraju 2018 godine. Očekivana dobit iz revitalizacije HE ogleda se u tome što će tim postupkom radni vek postrojenja biti produžen za 40 godina i snaga istog će biti povećana za 66MW, dok je sadašnja proizvodnja električne energije u HE „Đerdap 1″, 5 milijardi kilovat časova.

Prema prioritetu investiranja resornog ministarstva planirana je i izgradnja nove hidroelektrane „Đerdap 3″ za koju je zainteresovan veliki broj kompanija iz Kine i Rusije i drugih zemalja, a naverovatnije u prvom kvartalu 2014. godine znaće se sa kim će Srbija realizovati tako značajan projekat, čemu će prethoditi neophodne studije izvodljivosti kao i razgovori sa okolnim državama.

N.M.

Pravilnik o radu Fonda energetske efikasnosti za 10 dana

Uoči skupa „Biznis Energetske Efikasnosti u Srbiji – BEES 2013″ ministar energetike Srbije, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da će od 1. januara 2014. početi sa radom Fond za energetsku efikasnost za koji je iz budžeta namenjeno 400 miliona dinara, umesto 900 miliona dinara koliko je bilo planirano, ali da će ministarstvo razgovarati sa potencijalnim donatorima fonda kako bi se obezbedilo više novca u svrhu sprovođenja i finansiranja projekata energeske efikasnosti.

Očekuje se da za 10 dana bude poznat kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz ovog fonda.

Inače, fond za energetsku efikasnost je budžetski fond Republike Srbije predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije, a sredstva iz fonda biće namenjena projektima povećanja energetske efikanosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti.

B.R.

Foto: merz

Nemački „RWE“ odustao od izgradnje kolosalnog vetroparka u Velikoj Britaniji

Nemački „RWE“ odustao od izgradnje kolosalnog vetroparka u Velikoj BritanijiNemački energetski gigant „RWE“ je izdao saopštenje za javnost u kom obrazlaže zašto neće nastaviti sa prvobitnim planom izgradnje kolosalnog vetroparka, vrednosti 4 miijarde funti, u Bristolskom kanalu na obalama severne Britanije.

Predstavnik „RWE“ je izjavio da je u poređenju sa drugim mogućnostima, na i van obala Velike Britanije, i u svetlu značajnih tehničkih poteškoća specifičnih za regiju, a indentifikovanih iz ekstenzivnog istraživanja, za sada, za njihovu kompaniju nije isplativo da nastavi sa razvijanjem projekta u zoni Bistolskog kanala. Pored toga, postojao je i žestok otpor grupa koje se zalažu za očuvanje životne sredine.

Atlantski Niz (Atlantic Array) je trebalo da bude jedan od najvećih vetroparkova na svetu sa cak 240 turbina koje bi proizvodile cak 1200MWh struje, napajajući 900.000 domaćinstava.

Direktor kompanije za (offshore) vetrove, Pol Kovling (Paul Cowling) rekao je da kompanija nije lako donela ovu odluku, ali da sada nije pravo vreme da nastave razvijanje ovog projekta, uz najavu da će nastaviti da se fokusiraju na druge, tehnički manje zahtevne projekte.

Prema rečima predstavnika odeljenja energetike i klimatskih promena, ova odluka doneta je isključivo iz tehničkih razloga i pokazatelj je mnogih kompleksnih izazova koji prate konstrukciju ovakvog vetroparka, poput obavljanja istraživanja u dubokoj vodi i u nepovoljnim uslovima na morskom dnu.

Velika Britanija ima potencijala i cilj za proizvodnjom značajnih količina energije iz vetra do 2020. godine pa stručnjaci navode da će odluka kompanije „RWE“ značajno otežati britanskoj vladi da dostigne planirani cilj proizvodnje od 15% proizvodnje i potrošnje energije iz obnovljivih izvora od ukupne potrošnje energije. Raniji izveštaji ukazuju da Velika Britanija nije uspela ni da ispuni cilj za 2011/2012. kada je generisala 3,8% energije iz obnovljivih izvora umesto planiranih 4%.

N.M.

1...1.4791.4801.481...1.489Page 1.480 of 1.489

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs