Ukinuta građevinska dozvola za vetropark “Čibuk” kod Kovina zbog nejasnoća oko trafostanice?

25.06.2014

Nakon izjave direktorke „Continental Wind Serbia“ gospođe Ane Brnabić na CEDEF-ovoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije u ponedeljak da je izgradnja vetroparka “Čibuk” neizvesna nakon ukidanja pravosnažnosti građevinske dozvole za taj vetropark od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre 2 nedelje, oglasili su se ministar rudarstva i energetike Srbije gospodin Aleksandar Antić, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

Gospodin ministar Antić je, prilikom učešća na Ekonomskom samitu u Beogradu, najavio da će narednih dana Ministarstvo rudarstva i energetike rešavati probleme nastale poništavanjem građevinske dozvole, i da država mora da razgovara sa investitorima, kao i da će on razgovorati sa Udruženjem za energiju vetra i „Elektromrežom Srbije“ kako bi se došlo do rešenja.

U jučerašnjem saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture građevinska dozvola je poništena zato što je nezakonito izdata od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

S druge strane, resorni pokrajinski sekretar gospodin Slobodan Puzović izjavio je, prenosi RTS, da će tražiti tumačenje odluke resornog državnog ministarstva o poništavanju građevinske dozvole za izgradnju vetroparka „Čibuk“ kod Kovina, s obzirom na to da je sekretarijat izdao građevinsku dozvolu na osnovu energetske dozvole izdate od strane Ministarstva energetike, i napomenuo je da ta energetska dozvola nije obuhvatila i objekat za prenos električne energije.

Gospođa Brnabić precizirala je da je do ukidanja pravnosnažnosti građevinske dozvole za vetropark kod Kovina došlo zbog nejasnoća oko toga da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova, i istakla da je nestabilan i nepredvidiv zakonodavni okvir najveća zamerka investitora u vetroparkove u Srbiji.

Vetropark „Čibuk“, planirane snage 145MW, investicija je kompanije „Continental Wind Serbia“ (CWP), a procenjuje se na oko 300 miliona evra. Procedura izdavanja sada već poništene građevinske dozvole za vetropark “Čibuk” trajala je oko 5 godina.

Energetski portal

PREDSTAVLJAMO Najbrži i najefikasniji eko elektro automobil Tesla S

24.06.2014

Nedavna analiza istraživača američkog Auto-moto saveza pokazala je da je novi model automobila Tesla S najbolji ekološki automobil koji postoji na putevima. Osim toga što je najbrže zeleno vozilo ikada testirano, ova neverovatna mašina u stanju je da se zaustavi za tren oka.

Ekipa Energetskog portala imala je priliku da proba ovaj automobil na sajmu solarne tehnike Intersolar u Minhenu i prenosi vam utiske.

Poslednji model automobila iz fabrike “Tesla motors” iz Kalifornije je Tesla S P85 snage elektromotora 85kW, sa naprednim karakteristikama luksuznog automobila za 5 osoba su, poput 2 gepeka, pozadi i napred, jer nema klasičnog motora, već se elektropogon nalazi iza zadnje osovine i time je omogućen direktan prenos pogona na zadnje točkove.

Tesla S je postavio nove standarde na crash testu i dobio najbolje ocene jer nema motora i mnogo je jednostavnije raditi amortizaciju pri udarcu s prednjeg kraja, tako da je najbolji crash test ikada napravljen upravo sa ovim automobilom.

Luksuzan i udoban auto izgledom podseća na Panamera Porsche i neke BMW i Mercedes modele.

Ono što je posebno velika prednost je to što je veoma tih auto; ne čuje se nikakva buka sa spoljašnje strane i ne čuje se buka motora jer ga nema. Ubrzanje je fenomenalno jer je obrtni moment odličan, a osećaj ubrzanja je kao u avionu; i za samo 4,4 sekunde može da razvije brzinu 100km/h.

Elektronika je izuzetno napredna, upravljanje svim karakteristikama automobila se radi preko 17′ borda, a takođe postoji ekran na klasičnom displeju ispred vozača čime je omogućeno biranje sadržaja za prikazivanje na displeju.

Što se tiče voznih karakteristika, odlično je balansiran zato što mu je težište toliko nisko i jer je ceo baterijski paket dole, ispod poda između 2 osovine točkova, tako da je raspored težišta auta fenomenalan, a što je inače problem kod brojnih vozila koja imaju motor napred.

Domet baterije ili autonomija automobila je 400 do 500 km u optimalnoj vožnji. Može da se dopunjava kod kuće punjačem snage 10kW, za šta je potrebno 5-6 sati, a postoje već razvijene stanice supercharger, gde su punjači baterija snage 120kW, koji mnogo većom brzinom vraćaju kapacitet baterije, do 80% za 40 minuta, a 80-100% za 75 minuta.
Punjenje na supercharger pumpama je besplatno jer su u te pumpe integrisani solarni paneli, što potpuno zaokružuje ideju vožnje na zelenu električnu energiju.

suprecharger solarna pumpa, foto:teslamotors.com

Razvijenost mreže suprecharger solarnih pumpi je u Americi velika i ima ih oko 170, dok je u Evropi mreža u razvoju i za sada ima 19 stanica, u Nemačkoj, Norveškoj, Austriji i Švajcarskoj. Osim za dopunu baterije automobila, na ovim specijalizovanim pumpama može se izvršiti i zamena celokupnog seta baterija, koje su inače veličine baterija laptopa; ta usluga se plaća i može se izvršiti za manje od 90 sekundi.
Osim što su poređane verikalno po podu automobila između dve osovine točkova, između baterija je obezbeđen dovoljan prostor kako bi mogle da se hlade leti i greju zimi, da ne bi opao kapacitet baterije na niskim temperaturama. Na taj način je auto u potpunosti prilagođen zimskim uslovima severnoevropskih zemalja pa i Kanade.

Cena modela Tesla S P85 u Evropi iznosi 120.000 evra, i za njega je postojala velika zainteresovanost posetilaca sajma u Minhenu. Samo prošle godine prodato je ukupno 22.477 vozila, najviše na tržištu SAD. Američka kompanija “Tesla motors” planira da ove godine otvori više od 30 prodajnih centara i servisa u Evropi, u okviru projekta ekspanzije na stranim tržištima; zatim da lasira verziju sa volanom na desnoj strani za britansko tržište i da model “S” lansira i u Kini.

Ono što je značajno istaći je da su do sada postojali samo elektro automobili dvosedi ili mali gradski automobili, i da je ovo prvi put da je predstavljeno luksuzno vozilo za 5 osoba, koje pruža sve mogućnosti i udobnosti luksuznih automobila, a ujedno omogućava ekološku vožnju bez emisije izduvnih gasova, dok se dopunjava električnom energijom iz (solarnog) obnovljivog izvora energije.

M.K.
B.R.

Srbija ima kapacitet da ispuni ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji do 2020., ali kasni

23.06.2014

Otvarajući Evropsku nedelju održive enegrije EUSEW, Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije, UNS i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, NUNS, organizovao je danas Javnu debatu sa medijima, u Medija centru, pod nazivom „Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine – Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja”.

Učesnici skupa su ukazali na činjenicu da Srbija ima kapacitet da ispuni svoje ciljeve o udelu OIE u ukupnoj potrošnji energije do 2020. godine, odnosno da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa sadašnjih 21,2 na 27%; ali da smo trenutno u velikom zakašnjenju.

Za nekoliko godina, u Srbiji će morati da budu povučeni iz upotrebe kapaciteti za proizvodnju električne energije, uglavnom termoelektrane, ukupne snage oko 1.000MW, najviše zbog zastarelosti. Potencijalna zamena ovih postrojenja se upravo vidi u obnovljivim izvorima energije. Energetski potencijal OIE u Srbiji je značajan, ali nije dovoljno iskorišćen. Procene govore o potencijalu od preko 4 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, što odgovara gotovo polovini godišnje potrebe zemlje za energijom. U prethodnih par godina doneto je niz strateških dokumenata i zakona kojima se otvara mogućnost bržeg razvoja sektora energetike. Veliki napredak u oblasti održivih izvora energije napravljen je i usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE u 2013. godini, kojim se pre svega akcenat stavlja na ulaganja u biomasu, energiju vetra i sunca, male hidroelektrane i geotermalnu energiju.

Predsednik CEDEFa, gospođa prof. dr Ana B. Bovan je istakla, otvarajući skup, da je bliža saradnja regulatora, eksperata i privrede nužna, kako u fazi donošenja, tako i u fazi primene propisa. “Okupljajući sve faktore uticaja u oblasti obnovljive energije u Srbiji, CEDEF će nastaviti da pruža doprinos približavanju stavova i prevazilaženju izazova u cilju da Srbija što pre dostigne postavljene energetske standarde”, kaže Bovan.

Gospodin Predrag Milanović, savetnik u Sektoru za OIE Ministarstva rudarstva i energetike, je izjavio da je Ministarstvo rudarstva i energetike prepoznalo značaj obnovljivih izvora energije, i u skladu sa obavezama prema Energetskoj zajednici, intenzivno radi na stvaranju ambijenta za promociju korišćenja OIE. U prethodnom periodu je napravljen pravni okvir koja omogućava bezbedna ulaganja u ovu oblast, dodao je i rekao da se u narednom periodu mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore, kao i da će ministarstvo u narednom periodu završiti predlog novog Zakona o energetici, i uskladiti podzakonska akta sa novim zakonom, kao i urediti pravni okvir u oblasti biogoriva i biomase.

Prema rečima gospođe Ane Brnabić, direktora Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, Nacionalnim akcionim planom je navedeno da 46% od naših ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dođe iz vetra i da na vetroparkove treba gledati kao na velike infrastrukturne projekte koji u naredne 2 godine mogu da pokrenu našu građevinsku industriju, donesu velike prihode u budžet i zaposle naše firme na održavanju ovih objekata. Ona je dodala da treba da težimo čistijoj proizvodnji energije jer su naše termoelektrane sada najveći zagađivači u Evropi i, kako je istakla, naš energetski sektor sada ima izbor između izgradnje novih termoelektrana i vetroparkova. Pored toga, ona je napomenula da će cena električne energije iz novih termoelektrana biti između 7 i 9 evrocenti i da je cena iz vetroparkova u ovom trenutku je 9,2 centa, kao i da ćemo ugalj morati da uvozimo, dok je vetar naš sopstveni izvor koji nikada neće presušiti.

Gospodin Igor Korać, zamenik direktora Bloka energetika NIS-a istakao je da NIS poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine u nameri da i na ovaj način doprinese naporima Srbije da se približi zahtevima EU za razvoj „zelene energije“; kao i da u NIS-u aktivno razvijaju o inovativnim rešenjima koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost u oblasti uštede energije.

Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana gospodin Petar Vasiljević rekao je da će u ostvarivanju cilja od 27% značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja Srbije. Prema njegovim rečima, danas nažalost, od ukupno proizvedenih 7.000 Gwh/god toplotne energije, preko 99% potrošnje primarne energije čine fosilna goriva. On je istakao da prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike je kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije želelo da, korišćenjem feed-in tarife, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase, ali da međutim, pad cena električne energije na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za izgradnju postrojenja nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju velikih kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama.

Gospodin Bojan Grujički, direktor kompanije Viessmann, na pitanje ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja do 2020. godine, odgovorio je da je to moguće jedino ako se premosti jaz između realnih potencijala i nerealnih želja. On je istakao da u Srbiji postoji veliki broj institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali da ne postoji sistem stimulacije od strane državnih organa niti od strane finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru. Važeći Zakon o energetskoj efikasnosti ne prepoznaje uštede koje se ostvaruju upotrebom obnovljivih izvora energije u grejanju, već isključivo građevinske mere, što još više destimuliše njihovu primenu, rekao je gospodin Grujički prisutnima.

O tome koliko je Standard ISO 50001 važan za postizanje energetske efikasnosti ukazali su gospodin prof. dr Vojislav Božanić sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i gospodin Nenad V. Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionim projektima kompanije NIS. Ovaj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti i namenjen je sertifikaciji velikih potrošača energije, ali i svim organizacijama koje žele da poboljšaju svoju enertgetsku performansu. Ovo je prvi standard kod koga je finansijska korist jasno vidljiva. Nemačka je zemlja sa najvećim brojem ISO 50001 sertifikata i to čak 1115 sertifikata, dok je na drugom mestu Španija sa 120. Prema rečima gospodina Božanića, u Srbiji su 2012. godine samo dve organizacije posedovale sertifikate ISO 50001, dok u 2014 ovaj sertifikat, između ostalih, poseduju kompanije NIS, Henkel, Energotehnika, SNE Energy, Energoprojekt ENTEL, Transnafta”.

Energetski portal

NIS planira 10 kogeneracionih modula za preradu kaptažnog gasa do kraja godine

20.06.2014

NIS planira do kraja ove godine 10 kogeneracionih modula za preradu kaptažnog gasa u šta će uložiti 10 miliona evra, objavljeno je na zvaničnom sajtu NIS-a.

Direktor bloka „Energetika NIS“ gospodin Aleksej Belov u petak je obišao nalazište nafte “Velebit” kod Kanjiže sa predstavnicima lokalne samouprave Kanjiža gde je, kako je naveo, izgrađeno 3 kogeneraciona modula. Glavni izvođač radova na tim projektima je TEKNOXGROUP, a odgovorni projektant je CEEFOR.

Do sada kaptažni ili usputni gas nije bio upotrebljiv, odnosno spaljivao se zbog svoje niskokaloričnosti, a posebnom tehnologijom prerađivaće se i koristiti za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.

S ekološkog aspekta, prerada gasa značajno smanjuje emisiju štetnih gasova. Predsednik opštine Kanjiža gospodin Mihalj Njilaš rekao je da je ovaj projekat rešio ekološko pitanje, kao i da je ovo prvo postrojenje za proizvodnju struje u opštini Kanjiža.

Osim u Kanjiži, NIS kaptažni gas prerađuje i u 2 pogona na naftnom kolektoru “Kikinda gornje”.

Energetski portal

PREDSTAVLJAMO Izveštaj sa konferencije o biomasi i biogasu održane prošle nedelje u Beogradu

17.06.2014

Dvodnevna i Međunarodna Konferencija o biomasi i biogasu održana je u pratećem programu sajma o OIE i EE “Renexpo” 11. i 12. juna u Sava centru u Beogradu.
Energetski portal je pratio konferenciju i izdvaja nekoliko značajnih tema, izlaganja i učesnika, od velikog broja korisnih prezentacija o biomasi i biogasu.

Na temu zakonskih i institucionalnih okvira za korišćenje drvne biomase u Srbiji izlagao je gospodin Slobodan Cvetković (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

On je govorio o održivosti i raspoloživosti biomase u svakom regionu Srbije, kao i o njenoj pristupačnosti:

Uklanjanje barijera za eksploataciju biomase tiče se tehničkih uslova, infrastrukturnih problema, finansijskih podsticaja za korišćenje biomase, ali i toga da biomasa mora da bude dostupna po prihvatljivim cenama krajnjim korisnicima. Na kraju je važno da proizvodnja energije iz poljoprivredne mase bude prihvatljiva što se odnosi na opšte prihvaćen društveni koncenzus, a tiče se ekonomskih, socijalnih aspekata, zaštite životne sredine, a u poslednje vreme sve izraženijih klimatskih promena čiji smo svedoci.

Gospodin Cvetković osvrnuo se i na globalnu potrošnju biomase, značajan porast potrošnje biomase, proizvodnje hrane i energije za grejanje i na proizvodnju biogovoriva, i ukazao na drastičan pad količina obradivog zemljišta s porastom broja stanovnika. Prisutnima je objasnio i pojam resursne efikasnosti koji podrazumeva da se prilikom proizvodnje energije poljoprivredna biomasa koristi na ekonomski prihvatljiv način, sa minimalnim posledicama po prirodu.

Koncept resursne efikasnosti promoviše i EU, a proizvodnja poljoprivredne biomase posmatra se kroz ceo životni ciklus, od obezbeđenja semena do korišćenja u kotlu, distribucije same energije, i na kraju same emisije i odlaganja pepela. Potrebno je zaokružiti čitav ciklus kako bi se znalo kako poljoprivredna biomasa utiče, ne samo na životnu sredinu nego i na ostale segmente proizvodnje.

Pored toga, gospodin Cvetković je istakao i ključne probleme proizvodnje energije iz poljoprivredne biomase, poput prenamene zemljišta, a govorio je i o animalnom otpadu i štetnim uticajima ulja i lignita.

Govoreći o potencijalu poljoprivredne biomase u energetske svrhe, od 1,7 miliona tona ekvivalenta nafte, gospodin Cvetković je napomenuo da se svega 33 hiljade tona koristi, što se odnosi uglavnom na potrošnju slame u prehrambenoj industriji i toplanama:

Postoji veliki potencijal da se unapredi ne samo energetika već i poljoprivreda jer omogućava poljoprovrendicima, naročito ako je loša godina, da poboljšaju svoj materijalni status kroz korišćenje biomase u energetske svrhe.

Zakonske i institucionalne okvire za korišćenje drvne biomase prezentovao je gospodin Dušan Jović, (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

Gospodin Jović podelio je institucionalni okvir na državni nivo, pokrajinski i operativni ili lokalni nivo, i klasifikovao je goriva na bazi drveta u 3 kategorije: energetske šume (paulovnija…), drvna i šumska biomasa (ostaci u procesu proizvodnje), i reciklirano drvo.

“Komptech” mašine za pripremu biomase i “Caterpillar” gasne motore i kongenerativne module predstavilila je “Teknox” grupa i gospoda Predrag Stojanović i Teufik Sadović.

U prvom delu prezenatcije gospodin Predrag Stojanović predstavio je “Teknox” grupu i proizvode austrijske kompanije “Komptech” čiji je “Teknoxgroup Srbija” ekskluzivni zastupnik za teritoriju nekadašnje Jugoslavije i Albanije. Reč je o vodećem evropskom proizvođaču mašina i opreme za mehaničko biološki tretman otpada, pripremu biomase i kompostiranje.

Gospodin Stojanović klasifikovao je “Komptech” mašine na mašine za usitnjavanje (drobilice za drvenastu biomasu, mašine za proizvodnju drvene sečke, univerzalne drobilice i mašine za pripremu sečke); zatim mašine za separaciju odnosno razdvajanje (klasična doboš ili roto sita, mašine sa zvezdastim sitom, vazdušni separatori, separatori kamena); i mašine za kompostiranje odnosno mašine za aerobnu digestiju materijala (poput prevrtača komposta).

U drugom delu prezentacije “Teknox”-a, gospodin Teufik Sadović govorio je o potencijalima gasa (koksnog gasa, gasa na naftnim poljima, prirodnog gasa i biogasa) na teritoriji od Slovenije do Albanije.

Gospodin Sadović govorio je o širokom proizvodnom programu i prednostima “Caterpillar” gasnih motora i kogenerativnih modula, njihovoj mogućoj primeni, odnosno tipovima gasa koji se mogu primeniti na motorima. Takođe se osvrnuo i na aktuelne projekte u kojima “Teknoxgroup Srbija” učestvuje, poput projekata iskorišćenja kaptažnog gasa na naftnim poljima SS1 Velebit u Kanjiži i naftnog polja SGS Srbobran u Srbobranu.

Aleksandar Vasiljevic — Aleksandar Vasiljević

Gospodin Aleksandar Vasiljević (JP Srbijašume) govorio je o rezultatima istraživanja i analiza na temu šumske biomas, o principima održivog gazdovanja, a predstavio je i projekat Foropa.
Gospodin Vasiljević istakao je da je proces povećanja površina šuma intenzivan danas usled napuštanja ruralnih područja i da ima 200 hiljada hektara neobrađenog zemljišta koje predstavlja najveću šansu za proizvodnju drvne biomase. Pored toga, rekao je da treba imati uvek u vidu vlasništvo nad šumama, kao i to da je granica korišćenja postojećih 2,3 miliona hektara šuma limitirana, i da prema profesoru Medareviću i analizama planova gazdovanja iznosi 6,33 miliona kubika godišnje:

S ciljem održivog gazdovanja neophodno je poštovanje pravila u smislu izrade planova kod svih ozbiljnih korisnika biomase, kao i poštovanje zakonskih odredbi koje se odnose na poreklo drveta, a činjenica je da proizvođač može dobiti subvenciju samo ako dokaže poreklo drveta.

Prema rečima gospodina Vasiljevića, čest problem je siromašni vlasnik šume koji je prinuđen da poseče više od dozvoljenih stabala i da ih proda ispod cene, a budući da je potražnja velika i prevazilazi proizvodne potencijale šume, postoji sprega proizvođača kome treba što više biomase i vlasnika šume koji prodajom drveta sebi želi da obezbedi egzistenciju.

Kada je reč o podizanju namenskih zasada za proizvodnju biomase, gospodin Vasiljević je izrazio čuđenje što niko od potencijalih investitora nije ozbiljno predvideo formiranje namenskih zasada za proizvodnju biomase:

Sve se svodi na to gde su prirodne šume i kako ćemo njih iskoristiti za biomasu. – rekao je i dodao da je takođe čest problem i lociranje, odnosno neadekvatan način rasporeda, kao i ugovaranje koje javna preduzeća obavezuje na sklapanje ugovora na godinu dana.

Govoreći o izvozu peleta, gospodin Vasiljević je istakao da se može postići značajan efekat uštede drveta ukoliko bi se nekim vidom subvencije naše stanovništvo podstaklo da koristi pelete koji se, za sada, uglavnom izvoze.

Osim toga, gospodin Aleksandar Vasiljević prisutnima je predstavio i projekat Foropa:

Iz razloga jačanja kapaciteta biomase pristupili smo međunarodnom projekatu Foropa koji finansira EU, gde je prisutno 11 zemalja s ciljem razmene informacija i iskustava i uspostavljanja mreže između učesnika, ali i uvođenja novih tehnologija, i analiziranja najboljih praksi u svakoj od zemalja, uz povećanje efikasnosti peformansi učesnika u lancu snabdevanja.

Jednu od dobrih praksi koje je gospodin Vasiljević istakao je primer iskorišćenja biomase u fabrici “Kronospan” u Lapovu, koja je uspostavila svoj sistem snabdevanja iz privatnih šuma čime obezbeđuje potrebe za biomasom.

U završnici izlaganja, gospodin Vasiljević govorio je o tržištu:

Ogrevno drvo u Srbiji je veoma jeftino i svojom cenom destimuliše svaku ozbiljniju proizvodnju biomase, pre svega sečke. Stoga se postavlja pitanje zašto bi neko koristio otpad i drva manje energetske vrednosti kada može jeftino koristiti drvo visokog kvaliteta za proizvodnju peleta i da taj pelet izvozi.

Nakon ovog izlagnja usledila je diskusija u kojoj su dominirali problemi u sektoru. Jedan od učesnika diskusije rekao je da je potencijalni problem zašto investitori ne razmišljaju u pravcu podizanja brzorastućih plantaža upravo usitenjenost poseda.

Nasuprot tome, čulo se mišljenje da su posedi ipak veliki i da u Srbiji postoji 800 hiljada hekatara poljoprivrednog zemljišta u posedima koji su veći od 100 hektara; s druge strane se čulo i da postoji dosta državnog zemljišta koje se ne koristi za poljoprivredu i nije adekvatnog kvaliteta, ali da ne postoji zakonska regulativa koja može staviti to zemljište u funkciju proizvodnje energije iz biomase.

Gospodin Vasiljević je odgovorio na to da je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini dato opštinama da one njima raspolažu i daju u zakup i da dosta tog zemljišta opština ne izdaje u zakup jer nema zainteresovanih zakupaca; na šta se nadovezao gospodin Jović istakavši da je pre 4 godine pokrenuta je inicijativa Uprave za šume da se izvrši pošumljavanje samih opština i da nijedna opština nije bila za to zainteresovana.

Drugi problemi investitora koje su učesnici isticali tokom diskusije je dugoročan zakup kao i nadležnost nad zakupom.

Sama diskusija završena je objašnjenjem gospodina Vasiljevića da je pošumljavanje na poljoprivrednom zemljištu jedno, a kratkoročni zasadi ili platnaže sa kratkom oplodnjom drugo, odnosno da to nisu šumski, već industrijski zasadi i da im treba dati isti status kao i usevima.

O proizvodnji drvnog peleta govorio je i gospodin Mustafa Bašić, ispred kompanije “Kovan d.o.o.” iz Gračanice u Bosni i Hercegovini.

Osim prednosti kotlova koje je predstavio, gospodin Bašić je prezentovao i nedavno izgrađenu fabriku peleta u Novoj Varoši, kao i fabriku peleta firme “Kovan” u Olovu u BiH:

Olovo je u Bosni i Hercegovini srce šume, a mi svu sirovinu za proizvodnju peleta uzimamo iz ostataka šume koje sakuplja stanovništvo od koga otkupljujemo. Tako su nam i šume postale čistije.

Na pitanja prisutnih, gospodin Bašić je rekao da kvalitetan pelet ima dve cene, nesezonsku i sezonsku, da je nesezonska oko 125 evra po toni, a sezonska od 135 do 140 evra po toni.

I za kraj izdvajamo još jednu prezentaciju agroindustrijskog sistema koji odavno koristi obnovljive izvore energije i kada to niko drugi u Srbiji nije. Reč je o kompaniji “Victoria Logistic” koja je članica “Victoria Group”, a koju je na konferenciji predstavila gospođa Natalija Kurjak, kroz prezentaciju proizvodnje biomase i agropeleta.

Ona je istakla da “Victoria Group”, osim što vodi računa o zaštiti životne sredine, koristi i resurse koji su joj na raspolagnju za dobijanje energije, s ciljem maksimalnog iskorišćenja resursa.

Na primeru Vojvodine gospođa Kurjak rekla je da je oko 63 odsto posejanih useva na 1,5 milion hekatra zemljišta obnovljivo i da je potencijal proizvodnje biomase oko 1 milion tona:
Potencijal proizvodnje biomase je oko 5,5 miliona tona, od čega 1/3 moramo vratiti kroz organsku materiju u zemlju, 1/3 moramo dati stočnom fondu, a 1/3 je potencijal za primenu kroz agropelet ili OIE.

Govoreći o prednostima i manama agropeleta, gospođa Kurjak je istakla dobru toplotnu moć, umanjenje troškova transporta, bolju nasipnu težinu, lakšu manipulaciju i lakšu mogućnost skladištenja.
Cena agropeleta je niža u odnosu na drvni pelet, ali nije toliko niža toplotna moć koliko je viši sadržaj pepela u krajnjem proizvodu, a iznosi 89-90 evra po toni. – izjavila je dodala da se “Victoria Group” već 10 godina bavi agrobiznisom, a od 2006. radi na smanjenju troškova energije s ciljem da budu konkurentniji na tržištu, ali i da zadovolje i ekološke i ekonomske i energetske aspekte.

Do sada su izgradili kotao na biomasu (ljuske od suncokreta), prvu fabriku biodizela u Šidu, kotao na biomasu u fabrici “Soja protein”, kotao na biomasu u fabrici u Šidu, i postrojenje za peletiranje biomase.

Osim ovih, Prva međunarodna konfrencija o biomasi okupila je i druge učesnike i eksperte u ovoj oblasti, među kojima su i gospodin prof. dr Branko Glavonjić (Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu) koji je govorio o tržištu drvnih biogoriva u Srbiji, gospodin Mr. Alexis Brakham (GIZ), gospodin Nemanja Stojić (Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu), gospodin dr Andrej Pilipović (Institut za nizijsko šumarstvo), gospodin dr Milorad Danilovic (Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu), gospođa dr Branislava Kovačević Lepotić (Transnafta AD), gospodin Jozsef Kotnyek, vođa sektora MVM OVIT i drugi.

B.R.

foto: Dejan Budić

1...1.4691.4701.471...1.512 Page 1.470 of 1.512

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM