Home Blog Page 1471

Uskoro kogeneraciono postrojenje na deponijski biogas i solarna elektrana na krovu deponije u Podgorici

kogeneraciono postrojenje na deponijski biogasPreduzeće „Deponija d.o.o.“ iz Podgorice objavilo je u utorak, 24. decembra, poziv za osnivanje javnog preduzeća u formi javno-privatnog partnerstva i zajedničkog ulaganja u izgradnju i upravljanje kogeneracionim postrojenjem za proizvodnju električne energije i tople vode iz deponijskog biogasa, dobijenog sa sanitarnih kada i proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana na krovovima objekata deponije „Livade“.

Pozivom je definisano da preduzeće „Deponija d.o.o.“, koje između ostalog obezbeđuje građevinsko zemljište od 220 metara kvadratnih, mora imati 40% udela u ovom javnom-privatnom partnerstvu, dok se od privatnog partnera očekuje da finansira izradu projektne dokumentacije, građenje, reviziju i opremanje objekata. Ponude moraju biti dostavljene na crnogorskom jeziku do 17. marta 2014. godine, a ponuđači su dužni da obezbede i bankarsku garanciju u iznosu od 50 hiljada evra. Ponudom mora biti obuhvaćena izgradnja kogeneracionog postrojenja na deponijski biogas, ali i izgradnja solarnih elektrana, jer se pojedinačne ponude neće razmatrati.

Predviđen rok za realizaciju ovog projekta je 18 meseci.

S.J.

Solarna farma za potrebe „Hondine“ fabrike

solarna elektranaHolandska kompanija „Eneko” (Eneco) novi je investitor projekta solarne farme „Sejvor” (Sevor Farm Solar), pogona za proizvodnju solarne energije nedaleko od britanskog grada Swindon.

Nakon završetka postrojenja, planiranog za početak naredne godine, ova solarna farma će pokrivati 64% godišnjih potreba za energijom fabrike „Hondа“.

Solarnu elektranu snage 10MW „Eneko“ gradi zajedno sa kompanijom podizvođačem (AEE Renewales).

Od svog dolaska na tržište Velike Britanje 2008. godine kompanija „Eneko” ulagala je uglavnom u projekte generisanja energije vetra. Prva investicija proizvodnje solarne energije na teritoriji Britanije još jedna je u nizu projekata koje je kompanija već realizovala u Holandiji, Francuskoj i Belgiji, čime se ova solarna farma priključuje globalnom projektu kompanije u proizvodnji solarne energije ukupne snage 36MW.

Na lokalnom nivou ova solarna elektrana samostalno pokriva potrebe velike privredne proizvodnje, što je primer koji kompanija „Eneko” želi da sledi s ciljem podrške strategije održive energije.

D.M.

Drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana 30. decembra

hidroelektranaMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine najavilo je danas da će novi javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana na 142 lokacije biti objavljen 30. decembra 2013. godine.

Na današnjoj konferenciji za medije ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović istakla je da se nada velikom odzivu kako domaćih tako i stranih investitora, s obzirom da je na prošlom javnom pozivu podneto 1464 prijave za 317 lokacija.

Podsetimo, Ministarstvo energetike je 19. februara ove godine raspisalo prvi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, a u junu je potpisan Trojni memorandum o razumevanju kojim se odobrava izgradnja 212 mini hidroelektrana. Na drugom javnom konkursu će biti ponuđene preostale lokacije sa prvog javnog poziva, a konkurs će trajati 60 dana.

S.J.

Dodeljena bespovratna podsticajna sredstva za efektivnije korišćenje hidrotermalnih resursa u Vojvodini

hidrotermalniPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine 23. decembra je doneo odluku o raspodeli bespovratnih podsticajnih sredstava, oko 26 miliona dinara, za sufinansiranje realizacije projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa.

12 miliona dinara izdvojeno je za poljoprivredno gazdinstvo „Varnju Erne“ u Šatrincima koje će pomoću ovih sredstava izgraditi novi istražno-esploatacioni bunar iz kojeg će se snabdevati vodom „Eko-etno turistički centar Šatrinci“.

7 miliona dinara dobilo je preduzeće „Beofineks“ iz Novog Bečeja za izradu nove eksploatacione hidrotermalne bušotine koja će služiti za zagrevanje i hlađenje hotela „Tivski cvet“ i pratećih objekata.

Skoro 2 miliona dinara izdvojeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije za SPA centar na Paliću, a nešto manje od 1,5 miliona dinara dodeljeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije detaljnih hidrotermalnih istraživanja termomineralnih voda za potrebe ribnjaka kod Novog Kneževca.

Preostala sredstva su raspoređena preduzećima „Elitte-Palić“, „Građevinar“, „Tourist-service“, kao i još jednom poljoprivrednom gazdinstvu, a biće iskorišćena za izradu projektno-tehničke dokumentacije u oblasti hidrotermalnih resursa.

S.J.

Javna nabavka usluga „Korišćenje OIE u toplanama“ u toku

Korišćenje OIE u toplanamaPokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine juče je objavio obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava u vezi sa javnom nabavkom usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“.

Agencija za projektovanje i konsalting „HVAC-DESIGN“ iz Beograda podnela je 20. decembra zahtev za zaštitu prava u vezi sa ovom javnom nabavkom tako da će dalje aktivnosti ove agencije u vezi sa javnom nabavkom biti obustavljene dok se ne donese odluka o podnetom zahtevu.

Inače, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine objavio je konkurs za javnu nabavku usluga „Korišćenje obnovljivih izvora energije u toplanama“ 13. decembra, s ciljem izrade studija koje bi trebalo da daju odgovor opštinama o tome koje su mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u toplanama.

S.J.

Sistem za reciklažu tri tipa otpada u Paraćinu

holcimIz kompanije „Holcim Srbija“ najavili su da će uskoro započeti sa gradnjom sistema za reciklažu otpada u Paraćinu. Generalni direktor kompanije Klaudio Soare izjavio je da bi to trebalo da bude najsavremeniji sistem za preradu otpada u Evropi. Ovo postrojenje moći će da izdvaja tri tipa otpada: otpad koji može da se reciklira, otpad koji može da se upotrebi kao alternativno gorivo i otpad koji ide direktno na deponije.

Vrednost ove investicije je nekoliko miliona evra; sredstva su već obezbeđena, a trenutno je u toku proces ishodovanja potrebnih dozvola. Očekuje se da će postrojenje biti završeno do kraja 2014. godine.

Inače, ovo nije prvi ovakav projekat koji je pokrenula ova firma. U decembru 2010. godine završeno je postrojenje za predtretman otpada i pripremu čvrstog obnovljivog goriva (SRF) za korišćenje u rotacionim pećima. Ovo postrojenje, vredno 10 miliona evra, nalazi se kod Paraćina; koristi komunalni, industrijski i komercijalni otpad koji nije pogodan za reciklažu kao alternativno gorivo, čime daje merljiv doprinos očuvanju životne sredine, ali i regionalnom rešavanju problema sa otpadom.

S.J.

U Hrvatskoj se gradi okretna solarna elektrana

solar ofs10Krajem novembra ove godine u Virovitici u Hrvatskoj počela je izgradnja solarne elektrane okretnog tipa. Ova elektrana će biti napravljena od čak 90% komponenti koje su proizvedene u Hrvatskoj. Firma „Brana d.o.o.” u saradnji sa kompanijom „DMS d.o.o.” razvila je ideju o solarnoj elektrani koja se okreće prema suncu, radi većeg iskorišćenja solarne enerije. Ova solarna elektrana u Virovitici bi trebalo da ima snagu od oko 10kW, a planira se da bude deo solarne elektrane „Brana” snage 30kW, a sastoji se od 3 okretna fotonaponska sastava OFS 10. Ovi okretni fotonaponski paneli OFS 10 koriste program praćenja sunca preko celog dana, koji je razvio „Končar Institut” Zagreb, čime se povećava proizvodnja električne energije za oko 45%. Ovakvim sistemom se apsorbuje najviše svetlosti, a mana mu je to što je skuplji od običnih sistema i traži i dodatno održavanje zimi.

Inače, u Virovitici je u toku priprema za izgradnju fabrike koja će proizvoditi ovakve sisteme čija će snaga biti 5kW, 7,5kW, 10kW i 15kW. U okretne fotonaponske sastave do sada je uloženo oko 300 hiljada evra, a za izgradnju fabrike biće potrebno oko 3 miliona evra.

S.J.

Bosna i Hercegovina planira izgradnju vetroparka „Podveležje“

Stock travel images„Elektroprivreda“ Bosne i Hercegovine ima u planu da izgradi vetropark „Podveležje“ na lokacijama Mali Grad i Svetigora. Nemačka razvojna banka (KfW) je za ovaj projekat odobrila „Elektroprivredi“ Bosne i Hercegovine kredit u iznosu od 65 miliona evra. Osim putem kredita, bosanska „Elektroprivreda“ će finansirati ovaj projekat i sopstvenim sredstvima u iznosu od 6,8 miliona evra.

Osim kredita, Razvojna banka Nemačke je „Elektroprivredi“ BIH odobrila i grant sredstva koja će biti iskorišćena za izradu Studije nultog stanja ptica i šišmiša za područje projektne lokacije vetroparka „Podveležje“.

Vetropark „Podveležje“ bi trebalo da ima 16 vetrogeneratora čija će ukupna snaga biti 48MW, a planirana godišnja proizvodnja bi trebalo da bude do 100GWh. Izgradnja vetroparka bi trebalo da se odvija u dve faze. Do kraja ove godine planirana je izgradnja 2 vetrogeneratora čime bi bila završena prva faza, dok se izgradnja ostalih vetrogeneratora očekuje do kraja 2014. godine.

S.J.

„Banka Intesa“ otvorila kreditnu liniju za finansiranje projekata EE i OIE

banca-Intesa„Banka Intesa“ i „Intesa Leasing“ potpisale su ugovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o kreditnim linijama u vrednosti od 25 miliona evra.

„Banka Intesa“ je otvorila kreditnu liniju čija je vrednost 10 miliona evra, а kojom će finansirati projekte unapređenja energetske efikasnosti i projekte obnovljivih izvora energije privatnih preduzeća i lokalnih samouprava.

„Intesa Leasing“ je ugovorila zajam u vrednosti od 15 miliona evra kojim će se finansirati kupovina opreme, poslovnih objekata, vozila za mala i srednja preduzeća.

Direktor „EBRD“-a u Srbiji, Mateo Patrone, izjavio je da će ove kreditne linije pomoći Srbiji da poveća svoju energetsku efikasnost.

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banca Intesa“, istakla je da će ove kreditne linije dati doprinos održivom razvoju, ali i pomoći privatnom sektoru.

Kreditna linija koja je ugovorena sa „Bankom Intesa“ realizuje se preko „WeBSEFF“ kreditne linije za održivu energiju zapadnog Balkana koja je namenjena za investicije privatnih kompanija i industrije, čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije.

S.J.

Nova hidroelektrana u Gani puštena u rad

Nova hidroelektrana u Gani puštena u radSvečanim presecanjem vrpce 19. decembra, predsednik Gane zvanično je pustio u rad drugu po veličini hidroelektranu na teritoriji Republike Gane. Postrojenje će centralnoj oblasti Brong Ahafo i zemlji obezbediti dodatnih 400 megavati električne energije. Brana „Bui“ postavljena je na reci Crna Volta u severnom delu nacionanog parka „Bui“.

Investiciju vrednu 622 miliona dolara finansijski je podržala kineska „Exim“ banka, a izvođač radova bila je kineska kompanija „Sinohydro“. Projekat je delo saradnje Vlade Republike Gane i pomenute kompanije, koja je 2005. godine pobedila sa svojom ponudom. Učešće vlade u ovom projektu iznosi 60 miliona dolara, uz dva kredita kineske „Exim” banke, kredita sa koncesijom u iznosu od 270 miliona dolara sa kamatom od 2% i komercijalnog kredita od 292 miliona dolara.

Brana je visine 108 metara od temelja i 90 metara od rečnog korita, dužine 492 metara i zapremine je 1.000.000 kubnih metara vode.

U poslednje dve decenije Gana se uglavnom oslanjala na hidroenergetsku proizvodnju, ali sada se okreće i drugim obnovljivim izvorima energije. U oktobru ove godine Gana je dobila 2,5 miliona dolara od Vlade Nemačke za poboljšanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

D.M.

50 miliona evra od „EBRD“ za projekte OIE u Turskoj

IsBankEvropska banka za obnovu i razvoj odobrila je kredit u iznosu od 50 miliona evra turskoj banci „Isbank“. Sredstva će biti namenjena za kreditiranje projekata iz oblasti obnovljive energije i energetske efikasnosti, kažu u „EBRD“.

Odobreni kredit banka će koristiti za finansiranje projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i dobijanja energije iz otpada, kao i unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je treća po redu finansijska pomoć za „Isbank“ za dalje kreditiranje u oblasti OIE i projekte energetske efikasnosti. Ukupna uložena suma do danas iznosi 140 miliona evra, kako je banka potvrdila.

Sa ovim poslednjim kreditom, Evropska banka za obnovu i razvoj je u Turskoj investirala ukupno 1,5 biliona evra u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

D.M.

Bespovratna sredstva za sufinansiranje projekata iz oblasti hidrotermalnih resursa i mineralnih sirovina u Vojvodini

hidrotermalni resursiU Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine 24. decembra sklopljeni su ugovori sa licima koja su odabrana na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u oblasti geotermalnih resursa i za sufinansiranje projekata u oblasti mineralnih sirovina.

Više od 25 miliona dinara dodeljeno je za efektivnije korišćenje geotermalnih resursa, dok je 10 miliona dinara izdvojeno za sufinansiranje realizacije projekata uvođenja novih tehnologija u oblasti eksploatacije, pripreme i prerade mineralnih sirovina.

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za realizaciju projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih geotermalnih resursa završen je 16. decembra ove godine, a predviđeno je da se bespovratna finansijska sredstva mogu koristiti za sufinansiranje projekata u oblasti hidrotermalnih voda, u šta spada proizvodnja električne energije, proizvodnja toplotne energije, korišćenje idrotermalnih voda za poljoprivredu, industriju ili rekreaciju.

Sredstva koja su dodeljena za realizaciju projekata u oblasti mineralnih sirovina pre svega su namenjena za uvođenje novih ekoloških tehnologija, korišćenje sekundarnih sirovina i otpada, poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje energije.

Ovim merama očekuje se znatno smanjenje emisije štetnih gasova, kao i potrošnje energije, a samim tim doprinosi očuvanju životne sredine.

S.J.

Eksplanatorni i bilateralni skrining o energetici sa EU sledeće godine

srbija euJuče je u Vrdniku održan energetski seminar za novinare na kojem je najavljen eksplanatorni i bilateralni skrining sa Evropskom unijom u okviru pretpristupnih pregovora.

Predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Tatjana Jovanović istakla je da će eksplanatorni skrining sa Evropskom unijom u oblasti energetike početi u aprilu sledeće godine.

Na skriningu će Evropska unija predstaviti svoju pravnu regulativu u oblasti energetike, a biće reči i o Trećem energetskom paketu i velikim ložištima. Eksplanatorni skrining će imati za cilj da se pospeši usklađivanje propisa u oblasti energetike sa propisima koji su na snazi u Evropskoj Uniji.

Grupu od 15 članova koja će pregovarati sa predstavnicima Evropske unije trebalo bi da čine predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, predstavnici Privedne Komore Srbije, predstavnici regulatornih tela kao i predstavnici kompanija koje se bave energetikom.

Na jučerašnjem energetskom seminaru govorio je i zagrebački profesor Željko Tomšić koji je izneo iskustva Hrvatske sa Evropskom unijom u oblasti usklađivanja propisa o energetici. On je izjavio da je ovakvo usklađivanje zakona u Hrvatskoj trajalo više od tri godine, kao i da je Evropska unija pomno pratila taj proces.

Planirano je da posle eksplanatornog skrininga bude održan i bilateralni skrining u junu 2014. godine, na kome će biti procenjena usklađenost Srbije sa evropskim propisima; kao i da se izvrši procena o tome šta bi još trebalo da se postigne u ovoj oblasti u budućnosti.

S.J.

Otvorena solarna elektrana na krovu fakulteta u Splitu

Otvorena solarna elektrana na krovu fakulteta u SplituFakultet elektrotehnike, mašinstva i brodogradnje u Splitu 20. decembra ove godine pustio je u pogon solarnu elektranu koja se nalazi na krovu ove ustanove.

Projekat je vredan više od 45 hiljada evra, a finansirao ga je sam fakultet. Prema rečima dekana fakulteta, Srđana Podruga, iako su imali ponude od investitora, želeli su sami da ulože u ovaj projekat koji će im biti višestruko koristan. Pored promocije samog fakulteta, solarna elektrana će im služiti u naučne i istraživačke svrhe.

Takođe, očekuju da im se uloženi novac vrati u roku od četiri godine nakon čega će sav prihod biti upotrebljen za slične projekte. Snaga ove solarne elektrane iznosi oko 31kW, a godišnje bi trebalo da se proizvede oko 41MWh električne energije. Ovo je jedna od prvih solarnih elektrana u Splitu.

Inače, Fakultet elektrotehnike, mašinstva i brodogradnje ima potpisan ugovor sa nemačkim institutom „ISE Fraunhofer“, najvećim institutom na svetu koji se bavi istraživanjem solarnih tehnologija.

S.J.

PREDSTAVLJAMO Opštinu Kladovo

kladovoOpština Kladovo je jedna od četiri opštine borskog okruga, bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa, bogata prirodnim potencijalima, od kojih prednjače turistički sadržaji među kojima nacionalni park „Đerdap” i Miroč. Ova opština se ističe u svom okrugu, ali i čitavoj Srbiji, po privlačenju novih investicijama u korist održivog razvoja i podizanja standarda stanovništva, čiji je broj oko 21.000, na nivou čitave opštine.

Među obnovljivim izvorima energije izdvaja se iskorišćeni potencijal hidrotokova Dunava i to strateški nacionalni projekat hidroelektrane „Đerdap 1”, korišćenje solarne energije u nedavno sagrađenom solarnom parku „Solaris Energy”, korišćenje energije iz biomase u fabrici peleta i za sada neiskorišćeni postojeći potencijal energije vetra.

Opština Kladovo je među prvima u Srbiji izdala građevinsku dozvolu za postavljanje mernog stuba za praćenje snage vetra i prva opština u Srbiji koja je izdala građevinsku dozvolu za izgradnju solarne elektrane.

Naš sagovornik je načelnik opštinske uprave u Kladovu, gospodin Jovan Stingić, diplomirani pravnik, koji za Energetski Portal sa zadovoljstvom govori o povoljnoj investicionoj klimi i prednostima za ulaganje u opštinu Kladovo.

Jovan Stingic– Verujem da je investiciona klima ulaganja u opštinu Kladovo najpovoljnija u istočnoj Srbiji, iako Kladovo, kao i drugi gradovi i opštine u Srbiji, ima smanjen intezitet investicioinih ulaganja zbog opšte poznatih teških privrednih okolnosti u kojima se nalazi Republika Srbija u celini. Opština Kladovo nastoji da svojim odlukama privuče investitore kako sa područja opštine, tako i sa strane. U tom smislu smo doneli odluku o pojeftinjenju građevinskih dozvola u skladu sa brojem novih radnih mesta koja se otvaraju u okviru investicionih projekata i u zavisnosti o toga da li se radi o proizvodnim ili uslužnim delatnostima. Ukoliko se radi o uslužnoj delatnosti i pritom zapošljava 20 i više radnika, pojeftinjenje je 50 odsto od propisane cene građevinske dozvole, a kod proizvodne delatnosti pojeftinjenje je 100 odsto od propisane cene ukoliko se zapošljava 20 i više radnika.

Pored obilja prirodnih resursa u ovoj opštini i potencijala za eksploataciju obnovljivih izvora energije koji su već dovoljni da privuku investitore u projekte „zelene” energetike, ova lokalna samouprava olakšava i ubrzava procese izdavanja potrebnih saglasnosti i dozvola investitorima. Pitali smo se da li iza toga stoji čvrsta zakonska regulativa i već pojednostavljen proceduralni tok ili se uspeh realizovanih investicija u opštini Kladovo vezuje za ažuran rad opštinskih kadrova koji se trude da pojednostave komplikovane procedure.

– Sigurno da pravni sistem Republike Srbije treba menjati s ciljem postizanja jednostavnijih procedura izdavanja građevinskih dozvola za investiciona ulaganja u privredi u celini. Investitora u Srbiji ima jako malo i njih treba poštedeti bespotrebnih birokratskih procedura. Opštinska uprava Kladovo radi na zakonit način po svim pozitivno pravnim propisima u Republici Srbiji, čijom primenom se ponekad otežava put do dobijanja građevinske dozvole za potencijalne investitore. Mi ne možemo da postupamo mimo zakona, ali možemo da, svojim ažurnim i kvalitetnim radom na primeni i tumačenju zakonskih rešenja, olakšamo investitoru put do pribavljanja građevinske dozvole. Kancelarije za brze odgovore i redukovanje broja propisa su dobre ideje koje su u praksi neophodne i investitorima i lokalnoj administraciji. Opština Kladovo svaku novu investiciju doživljava kao zajednički poduhvat sa investitorom, jer u tome vidi obostranu korist, odnosno benefit za lokalnu zajednicu kroz otvaranje novih radnih mesta.

Pored stimulativnih olakšica i pomoći investitorima, opština Kladovo je aktivna i u sprovođenju redovnih obuka i u profesionalizaciji svojih kadrova.

– U opštinskoj upravi Kladovo se insistira na stalnom usavršavanju kadrova, na permanentom praćenju svih propisa i promena u zakonskoj regulativi Republike Srbije, a prate se i primeri dobre prakse u Republici Srbiji, sve s ciljem pružanja što kvalitetnije usluge potencijalnim investitorima. Loša je situacija kada potencijalni investitor zakuca na vrata opštinske uprave s pitanjem, a službenik ga dočeka s odgovorom „ne znam“. Obaveza svih zaposlenih u opštinkoj upravi Kladovo, počevši od mene, jeste da omogućimo kvalitetnu uslugu svakom ko je zainteresovan da ulaže u našu opštinu, a za to je potrebno ostvariti već pomenuto usavršvanje svih zaposlenih.

Sagovornik Energetskog Portala, gospodin Jovan Stingić, ističe da opština Kladovo do sad nije imala iskustva sa privatno-javnim partnerstvima, ali ima interesovanja za takav vid investicione saradnje.

– Mislim da je ova oblast tek u povoju u celoj Srbiji. Siguran sam da javno-privatno partnerstvo može da ponudi kvalitetna rešenja za određenje situacije koje nastaju u lokalnoj zajednici, a sve u interesu boljih i kvalitetnijih uslova života naših građana. Međutim, smatram da zakonska regulativa treba da bude preciznija u ovoj oblasti, s obzirom da se radi o jednoj osetljivoj temi gde se prožimaju javni i privatni interesi. Trenutno u opštini Kladovo razmišljamo o mogućnosti javno-privatnog partnerstva u budućem projektu rekonstrukcije zelene pijace, ali konačnu odluku o tome još nismo doneli.

Prava i obaveze stranih i domaćih investitora su pred lokalnom administracijom u opštini Kladovo potpuno izjednačeni, ističe gospodin Stingić i dodaje da bi svaki drugačiji pristup bio velika greška, upravo zbog činjenice da investitora u Srbiji, pa i samim tim i u opštini Kladovo, ima vrlo malo te im stoga treba pružiti maksimalnu podršku u procesu realizacije investicija.

U opštini Kladovo postoji nekoliko realizovanih i planiranih projekata obnovljivih izvora energije koji zajedno čine sliku stanja oblasti OIE u toj opštini.

Realizovani projekti OIE / HIDRO, SOLAR, BIOMASA

HE „Đerdap 1”, jedan od najznačajnijih proizvođača električne energije u Srbiji i nosilac razvoja opštine Kladovo u poslednjih 40 godina. U korist produženja radnog veka hidroelektrane za 40 godina i povećanja snage za 66MW, u toku je revitalizacija hidroagregata HE, a na tom projektu je uposleno mnogo radnika sa područja opštine Kladovo. Od početka godine do sada proizvodnja električne energije u HE „Đerdap 1″ iznosi više 5 milijardi kilovat časova. Inače, hidroelektrane „Đerdap” broje 996 zaposlenih radnika.

solarisSolarna elektrana snage 999kW u Velesnici kod Kladova, investicija kompanije „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova. Reč je o prestižnom projektu za celu Srbiju, a opština Kladovo je ponosna na svoje učešće u realizaciji ovog projekta. U toku gradnje ove solarne elektrane angažovana su lokalna preduzeća i lokalna radna snaga od oko 50 radnika kako bi se ovim investicionim projektom dao doprinos razvoju lokalne zajednice, a u planu je stalno zaposlenje operativnih radnika solarne elektrane.

Fabrika peleta u selu Grabovica, investicija kompanije „KMD“ iz Kladova. Fabrika proizvodi pelet od drvnih ostataka, sa planiranom dnevnom proizvodnjom 36 tona i izvozom dela proizvoda u Austriju i Nemačku. Ova fabrika otvara 10 novih radnih mesta.

Planirani projekti OIE / VETAR

-Mi imamo interesovanja potencijalnih investitora u oblast obnovljivih izvora energije. Na području opštine Kladovo već duži vremenski period traju merenja snage vetra zainteresovanih potencijalnih investitora. Videćemo kakvi će rezultati merenja biti, i od toga će u mnogome zavisti dalji razvoj ovog projekta.

Opština Kladovo je pre nekoliko godina donela strategiju održivog razvoja u kojoj je, kao jedan jedan od privrednih potencijala u opštini Kladovo, apostrofirala i oblast obnovljivih izvora energije, ističe načelnik opštinske uprave gospodin Stingić. Pored realizovanih i planiranih projekata OIE, postoji spremnost i mogućnost daljeg razvoja projekata obnovljivih izvora energije u ovoj opštini. Prirodne lepote lepog plavog Dunava, planine Miroč, Blederijskog vodopada, oaze ptica i mnoge druge, kao i potencijali sunčevog zračenja ovog vinskog kraja i neiskorišćeni potencijali vetra mame kako turiste tako i investitore u projekte koji čuvaju prirodu ovog kraja.

B.R.

Novi Zakon o energetici razvija tržište električne energije

Novi Zakona o energetici

U Privrednoj Komori Srbije juče je održana druga javna rasprava o Nacrtu novog Zakona o energetici koju su organizovali Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Privredna Komora Srbije (Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo).

Jednu od ključnih tačaka čini Treći energetski paket direktiva Evropske Unije koji je implementiran u Nacrt Zakona o energetici. Ovaj paket, između ostalog, podrazumeva stvaranje zakonskog osnova za primenu uredbi o uslovima za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije i uslova za pristup transportnim mrežama prirodnog gasa.

Nacrtom novog Zakona o energetici predviđeno je da budu pojednostavljene procedure za investitore koji žele da ulažu u energetiku, o čemu je već bilo reči na prvoj javnoj raspravi u Kragujevcu, kao i da će priključni dalekovod moći da grade i privatni investitori. Na raspravi je ukazano i da isto pravno lice ili organ neće moći da upravlja transportom i proizvodnjom energenata u oblasti nafte, gasa i električne energije, što će doprineti transparentnosti u ovim oblastima.

Gospodin Dejan Popović, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da je prvobitno bilo planirano da se podzakonskim aktima izmene i otklone prepreke investitorima koji žele da ulažu u obnovljive izvore energije, ali su te izmene i dopune neminovno dovele do Nacrta novog Zakona o energetici.

Pomoćnik ministra energetike gospodin Dejan Trifunović rekao je na javnoj raspravi u Beogradu da je Nacrt novog Zakona o energetici povezan sa Nacrtom Strategije i istakao da će se njegovim usvajanjem stvoriti uslovi za razvijanje tržišta električne energije.

Preostala je još treća javna rasprava o novom Zakonu o energetici 27.12. u Novom Sadu, a nakon 8. januara očekuje se da već usaglašen tekst stigne u parlament po hitnom postupku.

S.J.
foto: pks.rs

1...1.4701.4711.472...1.482Page 1.471 of 1.482

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs