Home Blog Page 1469

Program za sanaciju Palićkog jezera dovodi do izgradnje biogasne elektrane

jezero palicProšle nedelje je u Regionalnom Arhus centru u Subotici predstavljen projekat beogradske grupe E4 „Kompleksan program uklanjanja sedimenta iz jezera Palić sa paralelnim zatvaranjem gradske deponije“.

Ovaj projekat predviđa sanaciju Palićkog jezera zatvaranjem deponije „Aleksandrovačka bara“, koja je udaljena od Palićkog jezera samo oko 500 metara, a najveći problem predstavljaju procedne vode sa deponije koje zagađuju jezero Palić. Projektom je predviđeno da se izvadi mulj iz jezera koji bi se dalje prerađivao tako da bi se dehidrirana suva materija odlagala na deponiju, dok bi se prečišćena voda vraćala u jezero. Suva materija bi onemogućila slivanje štetnih materija u Palićko jezero, ali i otvorila mogućnost za izgradnju elektrane na biogas koja bi koristila metanski gas sa deponije kako bi proizvodila električnu energiju, a godišnje bi mogla doneti prihod do milion evra.

Gospodin Miljan Vuksanović iz grupe E4 izjavio je da bi bilo potrebno oko dva miliona evra za ovaj projekat, ali je naglasio i da bi ovo dovelo do turističkog razvoja Palićkog jezera, kao i da bi električna energija koju bi proizvodila elektrana na biogas mogla otplaćivati uloženo. Sredstva za ovaj projekat bi mogla da se obezbede putem stranih investicija, fondova, municipalnih obveznica.

Ovaj projekat bi uskoro trebalo da bude predstavljen i gradskim vlastima.

S.J.

Građevinska dozvola za MHE „Konjska reka 2“ u Crnoj Gori

hidrotermalniPredstavnici ministarstva održivog razvoja i turizma Crne gore izjavili su u petak, 7. februara 2014. godine, da je kompanija „Hidroenergija Montenegro“ dobila građevinsku dozvolu za izgradnju male hidroelektrane na Konjskoj reci u opštini Berane.

Planirano je da MHE „Konjska reka 2“ ima snagu od oko 900kW, a godišnje bi proizvodila oko 3GWh električne energije.

Inače, kompanija „Hidroenergija Montenegro“ ima u planu izgradnju 8 malih hidroelektrana na reci Bistrici u opštini Berane čija će ukupna snaga biti oko 10MW, dok je vrednost investicije oko 20 miliona evra.

Takođe će graditi i 5 malih hidroelektrana ukupne snage 5MW na Šekularskoj reci, a vrednost investicije će biti oko 8 miliona evra.

S.J.

Indija traži kredit od Svetske banke za najveću solarnu elektranu na svetu

solar-indijaIndijsko ministarstvo za novu i obnovljivu energiju (MNRE) zatražilo je od vlade ove zemlje saglasnost da uzme kredit od Svetske banke u iznosu od 500 miliona dolara za izgradnju solarne elektrane.

Ova solarna elektrana će imati snagu od 750MW, a biće izgrađena u Radžastanu. U saopštenju koje je dala indijska vlada prošle nedelje stoji da će solarna elektrana u Radžastanu predstavljati prvu fazu kompleksa solarnih elektrana „Ultra-Mega Green Solar Power Project“ čija će ukupna snaga biti 4000MW. Vrednost prve faze solarne elektrane u Radžastanu procenjena je na više od milijardu dolara.

Podsetimo, ovaj poduhvat bi trebalo da bude izveden od strane 5 kompanija iz javnog sektora („Bhel“, „Powergrid Corporation of India“, „Solar Energy Corporation of India“, „Hindustan Salts Limited“, „Rajasthan Electronics and Instruments Limited“) na napuštenom zemljištu čiji je vlasnik „Hindustan Salts Limited“, preduzeće u potpunom vlasništvu Vlade Indije, a trebalo bi da bude završen za sedam do osam godina.

Kompleks će moći da proizvede 6400 miliona kWh električne energije godišnje, odnosno da napaja strujom 3 miliona domaćinstava. Takođe će dovesti do smanjenja ugljen dioksida za više od 4 miliona tona godišnje.

Kompanija „Rajasthan Electronics and Instruments Limited“ će biti zadužena za održavanje i upravljanje ovim solarnim kompleksom.

S.J.
Foto: ibtimes.com

Firma iz BiH postala oficijelni distributer svetske firme „Trina Solar“

solarBosanska firma „Solar Star“ potpisala je sredinom januara ove godine ugovor sa firmom „Trina Solar“ čime je postala oficijelni distributer ove firme za područje Balkana.

Predstavnici kompanije „Trina Solar“ posetili su Bosnu i Hercegovinu, i tom prilikom su im bili predstavljeni realizovani projekti kompanije „Solar Star“, a posetili su i solarni park „Solar Star 1MW“ koji je u izgradnji.

Kompanija „Solar Star“ bavi se savetovanjem, planiranjem, montažom i održavanjem solarnih elektrana, a kompanija „Trina Solar“ specijalizovana je za fotonaponske solarne panele, njihovu montažu i održavanje.

Inače, firma „Trina Solar“ je u periodu od 2007. do 2014. godine instalirala solarne elektrane širom sveta čija je ukupna snaga oko 5,9GW.

S.J.

Solarni autobus u Australiji puni se suncem na svakoj stanici

solarni autobus -tindoSolarni autobus u Australiji nazvan „Tindo“ (Sunce) već godinu dana prevozi putnike u Adelajdu. Električni motor ovog autobusa puni se na stanici koja je pokrivena solarnim panelima, a jedno punjenje obezbeđuje putovanje od 200 kilometara.

Autobus ne emitije ugljen dioksid, a poseduje i poseban sistem kočenja koji štedi oko 30 odsto energije. Osim toga, ovaj autobus ima i klimu, kao i bežični internet, a može da prevozi oko 40 putnika.

Solarni autobus „Tindo“ proizvela je kompanija „Design Line International“ sa Novog Zelanda.

S.J.

CO2 iz vulkana – gorivo budućnosti

CO2 iz vulkanaKompanija sa Islanda „Carbon Recycling International“, koja je specijalizovana za izdvajanje ugljen dioksida iz industrijskih gasova i njegovo pretvaranje u obnovljiv metanol, uskoro bi trebalo da razvije sistem koji bi pretvarao ugljen dioksid iz vulkana u gorivo.

Predstavnici ove kompanije su izjavili kako gorivo, koje nosi radni naziv vulkanol, ima velikog potencijala.

Njihov plan je da razviju komerciijalno gorivo iz ugljen dioksida. Međutim, problem nastaje zbog toga što je potrebna veoma visoka temperatura za proizvodnju ovog goriva, što znatno povećava i cenu.

Trenutno jedini način da proizvodnja goriva iz ugljen dioksida postane isplativa je da se poveća porez na ugljen dioksid.

Inače, ova kompanija je do sada razvila postrojenja koja izdvajaju ovaj gas iz elektrana na fosilna goriva, geotermalnih otvora, kao i gradskog zagađenja.

S.J.

Mala hidroelektrana manastira Uvac

mhe manastir uvacZbog velikih troškova dovođenja dalekovoda i manastir Uvac se odlučio za obnovljive izvore energije, tačnije za malu hidroelektranu. Ova MHE nalazi se na Bukovom potoku, a njena snaga je 10kW što je sasvim dovoljno za snabdevanje celog manastira električnom energijom.

Elektroinženjer Petar Lalović zaslužan je za projektovanje i izgradnju ove MHE. Za emisiju Energija na pametan način, izjavio je da je ova MHE projektovana za protok vode od 30 litara po sekundi, a pad iznosi 60 metara; turbina je marke Pelton, dok je regulator napona sopstvene proizvodnje.

Jerođakon Uroš, za istu emisiju je rekao da ova protočna MHE radi bez posade pa ju je lako održavati. Prema njegovim rečima, vrednost investicije je oko 15 hiljada evra, dok je za dovođenje dalekovoda trebalo izdvojiti tri puta više novca, zbog čega su se i odlučili za OIE.

S.J.

Baterija od kuvanog krompira – zamena za mrak

Baterija od kuvanog krompiraNaučnici predvođeni profesorom agrikulture Haimom Rabinovićem (Haim Rabinowich) sa Hebrejskog Univerziteta u Jerusalimu (The Hebrew University of Jerusalem), utvrdili su da je pomoću nekoliko krompira koji su kuvani 8 minuta moguće čak 40 dana osvetljavati prostoriju LED svetiljkama.

Kuvani krompir izrezan na nekoliko krišaka može da proizvodi 10 puta više energije od sirovog. Razlog odabira krompira za ovaj eksperiment je njegova velika rasprostranjenost i mogućnost dugog čuvanja.

Za bateriju od krompira potrebne su dve metalne elektrode i kleme. Kleme su preko žica spojene na elektrode, a zatim i na ulaz na sijalici. Tako se dobija električna energija koja može služiti za osvetljenje ili za kućnu elektroniku.

Ovaj izum bi imao praktičnu primenu pogotovo u siromašnijim delovima sveta, pre svega zbog toga što nije skup, a zatim i zbog toga što je krompir lako dostupan svima.

Primera radi, lampe na kerozin su više od 6 puta skuplje od baterije koja je napravljena pomoću krompira, a trošak koji je potreban da bi se napravila ovakva baterija predstavlja samo desetinu troška u odnosu na proizvodnju tipične AA baterije.

S.J.
Foto: Thinkstock
[clan]
test
[/clan]

Uskoro javni poziv za dodelu koncesije za MHE „Gornje Pale“ u Republici Srpskoj

mala hidroelektranaNa 47. sednici Vlade Republike Srske, između ostalog doneto je i Rešenje o utvrđivanju javnog interesa za izgradnju i korišćenje MHE „Gornje Pale“ koja će se nalaziti na reci Bistrici u opštini Pale.

Ova mala hidroelektrana imaće snagu od 1,66MW, a očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 5,3GWh.

Koncesija za MHE „Gornje Pale“ biće dodeljena putem javnog poziva, a davalac koncesije (koncedent) podnosi Komisiji studiju ekonomske opravdanosti za projekat. Ova komisija u roku od mesec dana odobrava projekat ili daje predloge o njegovoj izmeni kako bi projekat bio prihvaćen, zatim se objavljuje Javni poziv, a Vlada Republike Srpske dodeljuje koncesiju najpovoljnijem ponuđaču koji je ispunio sve kriterijume utvrđene Javnim pozivom.

S.J.

EPS smanjuje emisiju štetnih gasova u TENT-u

epsPosle projekta unapređenja životne sredine u rudarskom basenu Kolubara, javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ ima u planu i realizaciju projekta odsumporavanja četiri bloka termoelektrane „Nikola Tesla“.

Ugovor o kreditu za realizaciju ovog projekta potpisan je još 2011. godine između „Elektroprivrede Srbije“ i japanske agencije za međunarodnu saradnju, a vredan je preko 250 miliona evra. Prema rečima direktora TENT-a gospodina Čedomira Ponoćka, prva faza radova bi trebalo da se obavi na blokovima A3 i A4, a druga na blokovima A5 i A6. Očekuje se da će ugovor za realizaciju ovog projekta biti potpisan u septembru ove godine, a planirano je da se obe faze završe za dve godine.

Osim toga, planirano je i odsumporavanje oba bloka TENT B, a prema ugovoru radovi na TENT A i TENT B moraju biti završeni do kraja 2017. godine.

U toku je i projekat redukcije azotovih oksida, tako da se u tu svrhu uvode primarne mere koje, između ostalog podrazumevaju i izmene na gorionicima uglja kao i dodavanje tercijarnog vazduha.

Svi ovi projekti koje sprovodi „Elektroprivreda Srbije“ doprineće smanjenju zagađenja životne sredine.

S.J.

„HEP-Opskrba“ predstavila proizvod „ZelEn“ – energiju iz obnovljivih izvora

zelen„HEP-Opskrba“ (Hrvatska Elektroprivreda-Opskrba) u sredu, 5. februara 2014. godine predstavila je svoj novi proizvod koji je dobio ime „ZelEn“ (Zelena Energija). Ovu energiju iz obnovljivih izvora su proizvele MHE koje su u vlasništvu „Hrvatske Elektroprivrede“, a namenjena je kupcima čija je godišnja potrošnja veća od 1GWh.

Cena jednog MWh ove „zelene“ energije iznosi 0,20 evra, a razlika koja godišnje iznosi oko 200 evra u odnosu na cenu tradicionalno proizvedene električne energije će biti preusmerena u fond iz koga će se realizovati projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti.

HEP je jedina kompanija u Hrvatskoj koja ima međunarodno priznati nemački TRU sertifikat kojim se garantuje poreklo energije iz obnovljivih izvora, a svi kupci proizvoda „ZelEn“ imaju pravo da koriste ovaj zaštićeni pečat na svojim proizvodima.

Do sada je oko dvadeset firmi potpisalo ugovore sa „HEP-Opskrbom“, a prikupljeno je više od 13 hiljada evra prodajom ovog proizvoda.

S.J.

Više od 10 milijardi evra za projekte zaštite životne sredine do 2030. godine

Vise od 10 milijardi evra za životnu sredinu do 2030 godineU Privrednoj Komori Srbije juče je održan seminar „Mogućnosti finansiranja u oblasti životne sredine“ koji su organizovali Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Privredna Komora Srbije.

Specijalna savetnica PKS Dušanka Samardžić izjavila je da će biti potrebno oko 10,6 milijardi evra za projekte zaštite životne sredine i usklađivanje zakonodavstva u ovoj oblasti do 2030. godine.

Specijalni savetnik ministra za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, gospođa Jovana Jarić rekla je da su potrebne velike promene u oblasti zaštite životne sredine, dok je gospođa Olja Stanić govorila o procesima pristupanja predstojećim projektima, fondovima, kreditnim linijama, dokumentaciji…

Ovom prilikom je rečeno da će se za period od 2014. do 2017. godine usvojiti nov budžet za investicije, dok će upravljanje projektima biti preneto na državne organe sa predstavništva Evropske unije. Prioritetni će biti projekti upravljanja medicinskim i veterinarskim otpadom, kao i tretman otpadnih voda i čvrstog gradskog otpada.

Prva lista projekata biće objavljena 20. marta, a svi projekti koji budu imali dobru tehničku dokumentaciju će biti prihvaćeni. Svake godine će postojati mogućnost za finansiranje ovakvih projekata koje će se sprovoditi prekograničnom saradnjom, bilateralnim putem ili kreditima međunarodnih finansijskih institucija, rečeno je na ovom seminaru.

S.J.
Foto: pks.rs

„Audi“ razvija biogorivo od šećera

Audi razvija biogorivo od šećeraNemački proizvođač automobila „Audi“ u saradnji sa francuskom kompanijom „Global Bioenergies“ razvija proces proizvodnje sintetičkog biogoriva od šećera.

Za ovaj proces koriste se mikroorganizmi, odnosno genetski modifikovane bakterije ešerihije koli koje jedući šećer proizvode izobutan kao nusprodukt.

U većini procesa proizvodnje biogoriva fermentacija podiže nivo etanola do granice od 12 odsto što počinje da truje mikroorganizme sprečavajući ih da proizvode gorivo. Međutim, pošto se biogorivo povećava kao gas, koncentracija etanola ne dostiže toksičnu granicu što omogućava mikroorganizmima da duže proizvode energent.

Nakon ovoga, izobutan se odvaja od drugih supstanci kao što je ugljen dioksid. Ovaj proces znatno je jeftiniji od obične destilacije.

Ovako dobijeno gorivo može se koristiti u bilo kojem automobilu, a može se mešati i sa konvencionalnim benzinom.

Iz ovih kompanija tvrde da je njihov način proizvodnje biogoriva brži i jeftiniji od postojećih, kao i da se može primeniti i na druge sirovine kao što su kukuruz, šećerna trska, strugotina…

Kompanija „Global Bioenergies“ već je demonstrirala ovu tehnologiju u labaratoriji, a trenutno je u toku izgradnja dva pilot postrojenja za koje je planirano da proizvode oko 100 hiljada litara ovog energenta godišnje.

S druge strane, „Audi“ je osnovao partnerstva kako bi pomogao ovoj tehnologiji da zaživi.

S.J.

Izgradnja MHE „Krona“ u Tutinu do kraja godine

mhe Firma „Vidrenjak Hidroelektrana“ odabrani je potencijalni investitor za izgradnju MHE „Krona“ na reci Vidrenjak u slivu Ibra u Tutinu.

Ova firma dobila je lokalitet za MHE „Krona“ na prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, a koje je raspisalo Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine u februaru prošle godine.

Trojni memorandum o razumevanju potpisan je u julu 2013. godine između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, opštine Tutin i firme „Vidrenjak Hidroelektrana“, a njime se investitor obavezao da će u roku od šest meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole resornom ministarstvu.

Direktor firme „Vidrenjak Hidroelektrana“, gospodin Željko Đurišić, u razgovoru za Energetski Portal izjavio je da je ova firma podnela svu potrebnu dokumentaciju i generalni projekat Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine još 2013. godine, kao i da su dobili energetsku dozvolu za MHE „Krona“.

Prema njegovim rečima, više projektantskih firmi radilo je dokumentaciju, a u toku su pregovori sa stranim firmama u vezi nabavka potrebne opreme za ovu malu hidroelektranu. Gospodin Đurišić je dodao i da bi MHE „Krona“ trebalo da bude završena do kraja 2014. godine, a izvođač radova će biti neka od lokalnih firmi iz opštine Tutin, s obzirom da je tako predviđeno ugovorom.

Iako je potencijal ove elektrane 572kW, njena snaga će biti 480kW, rekao je gospodin Đurišić. Takođe je dodao i da firma „Vidrenjak Hidroelektrane“ neće konkurisati na drugom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana.

S.J.

Evropski parlament izglasao ciljeve u oblasti OIE, EE i emisije štetnih gasova

evropski parlamentNa glasanju koje je održano u sredu 5. februara 2014. godine, članovi Evropskog parlamenta izglasali su ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i emisije štetnih gasova.

Ovi ciljevi odnose se na smanjenje emisije ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990.godinu, zatim na povećanje energije iz obnovljivih izvora na 30 odsto, kao i na povećanje energetske efikasnosti za 40 odsto, ali nisu obavezujući.

Državni sekretar za energetiku i klimatske promene gospodin Ed Davej (Ed Davey), izjavio je da je zadovoljan ciljevima do 2030. godine, a komesar Evropske unije za klimatske akcije gospođa Koni Hedegard (Connie Hedegaard) rekla je da se nada da će ovi ciljevi biti usvojeni.

Planirani ciljevi do 2030. godine doveli su da oprečnih mišljenja nekih zemalja, pa tako Velika Britanija smatra da će smanjenje emisije ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu biti dovoljan podsticaj zemljama da koriste više energije iz obnovljivih izvora. S druge strane, Nemačka i ostale članice žele obavezujuće ciljeve u svim oblastima (OIE, EE i smanjenje emisije štetnih gasova) do 2030. godine.

Konačni ciljevi do 2030. godine u ovim oblastima moraju biti odobreni od strane svih država koje su u Evropskoj uniji, a sledeća sednica Evropskog parlamenta na kojoj će se govoriti o ciljevima u oblasti OIE, EE i emisije štetnih gasova biće održana krajem marta 2014. godine.

S.J.

Javni konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine

zastita zivotne sredineMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je juče Javni konkurs za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine, a koji su od javnog interesa. Cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine), stoji na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Tematska oblast ovog konkursa je zaštita prirode, zaštita voda od zagađivanja, upravljanje otpadom, zaštita od nejonizujućih zračenja, klimatske promene, ali i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje Arhuske konvencije.

Od 26 miliona dinara, koliko će biti dodeljeno ovim konkursom, 6 miliona dinara namenjeno je za sprovođenje projekata koji se odnose na Arhusku konvenciju. Svaki projekat može biti sufinansiran sa najviše 80 odsto njegove vrednosti, odnosno 900 hiljada dinara.

Pravo učešća na ovom konkursu imaju zadužbine i fondacije koje deluju na teritoriji Republike Srbije i koje su upisane u Registar Agencije za privredne registre, a deluju u oblasti zaštite životne sredine. Može se konkurisati sa po jednim kratkoročnim projektom, s obzirom da sve faze projekta moraju biti završene do kraja 2014. godine.

Neki od kriterijuma po kojima će se vršiti odabir projekata su ciljevi koji se postižu projektom, sufinansiranje projekata iz drugih izvora, kao i reference projekta.

Rok za podnošenje prijava je 25. februar 2014. godine, a početak realizacije projekata očekuje se u maju 2014. godine.

S.J.

Tekst konkursa i prateću dokumentaciju možete pogledati ovde.

1...1.4681.4691.470...1.489Page 1.469 of 1.489

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs