Home Blog Page 1462

Solarne ćelije u spreju

solarne-celije-iz-spreja-02

Solarne ćelije koje se sprejom mogu naneti na bilo koju površinu napravljene su od strane naučnika sa Univerziteta u Šefildu. Tehnologija solarnih ćelija u spreju nije nova ali je bila veoma skupa i neefikasna dok nije otkriveno korišćenje novog materijala “perovskit”-a. Sama metoda izrade solarnih ćelija bi mogla znatno da promeni percepciju, troškove i efikasnost iskorišćenja sunčeve energije.

Za izradu solarnih ćelija najviše koristi silicijum čiji je prosek efikasnosti apsorpcije sunčeve energije oko 25%. Efikasnost organskih solarnih ćelija je oko 10%, a tehnologija sprejanja solarnih ćelija do sada nije prelazila nekoliko procenata. Korišćenjem “perovskita”, minerala kalcijum titanijum oksida, naučnici su uspeli da dostignu efikasnost od 19%, što je veoma blizu efikasnosti silicijumskih solarnih ćelija.

Ova tehnologija može znatno da ubrza i učini povoljnijim dalji razvoj solarne industrije. Nove mogućnosti korišćenja solarne tehnologije ogledaće se u tome da bi se fotonaponski paneli mogli naneti putem spreja po krovovima automobila, fasadama starih objekata. Na taj način bi svaki objekat ili predmet mogao da se pretvori u malu farbriku energije.

izvor-foto: inhabitat

„Elektroprivreda Srbije“ uvozom jeftinije struje čuva ugalj za zimu

EPS Elektroprivreda Srbije

EPS

„Elektroprivreda Srbije“ uvozi određene količine električne energije s obzirom na to da je cena kilovat-sata na tržištu povoljnija tokom letnjih meseci a kako bi do zime napunili deponije uglja i obezbedili što više uglja za proizvodnju struje zimi, rečeno je danas Tanjugu u toj kompaniji.

EPS je od 15. maja, odnosno od proglašenja vanredne situacije zbog poplava, do kraja jula na otvorenom tržištu obezbedio 714,464 miliona kilovat časova (kWh) za šta je bilo potrebno izdvojiti 30,5 mil EUR, navode u EPS-u.

Prosečna cena je, kako preciziraju, bila 4,2 evro centa po kilovat-satu.

Na pitanje koliko će Srbiji nedostajati električne energije naredne zime i koliko će morati da uvozi struje, u EPS-u navode da će obezbeđivanje nedostajućih količina električne energije tokom zimske sezone zavisiti od toga koliko i kojom brzinom bude stabilizovana proizvodnja uglja u „Kolubari“, kao i od vremenskih prilika tokom zime.

Istovremeno poručuju da blagovremeno obezbeđuju nedostajuće količine električne energije za narednu zimu.

Pokretanje proizvodnje uglja na kopu „Veliki Crljeni“ utiče na mogućnosti za što veću proizvodnju električne energije u obrenovačkim elektranama, a ispumpavanje vode iz kopa „Tamnava-Zapadno polje“ i ponovno uspostavljanje proizvodnog procesa na tom kopu je prioritet za elektroenergetsku stabilnost Srbije.

U Rudarskom basenu „Kolubara“ na kopu Veliki Crljeni, koji je bio poplavljen u maju, pokrenuta je proizvodnja uglja pre pet dana, tako da se sada iz „Kolubare“ dobija dodatnih 20.000 tona uglja dnevno, odnosno ukupno 65.000 tona, što je skoro 80% proizvodnje u odnosu na plan.

Veliki Crljeni su treći kop koji je pokrenut u „Kolubari“ nakon majskih poplava, jer je prethodno počela proizvodnja na poljima B i D.

U „Kolubari“, od čijeg uglja se proizvodi više od 50% struje u Srbiji, preostalo je još da se iscrpi voda sa kopa „Tamnava Zapadno polje“, a ministar energetike Aleksandar Antić očekuje, kako je nedavno rekao, da će to polje biti pokrenuto do kraja godine i da će biti dovoljno struje iz domaćih izvora, posebno kada zima bude najoštrija.

Antić je kazao da Ministarstvo, ipak, priprema dva scenarija za uvoz struje tokom zime, pri čemu prvi podrazumeva uvoz iz evropskih zemalja a drugi iz zemalja u okruženju.

Kop „Tamnava Zapad“ je poplavljen sa oko 210 miliona kubika vode, što je, poređenja radi, više nego što Vlasinsko jezero ima vode.

„Kolubara“ je pre poplava proizvodila 90.000 tona uglja dnevno, odnosno 30 miliona tona godišnje, što je neophodno za uobičajenu proizvodnju struje i snabdevanje električnom energijom iz domaćih izvora u zimskim mesecima, kada je potrošnja struje povećana.

izvor: tanjug

Rumunija gradi hidroelektranu od 1GW

voda

Rumunska državna elektroenergetska kompanija „Hidro Tarnița“ raspisala je tender za odabir investitora za izgradnju RHE Tarnița – Lăpuștești.

Snaga reverzibilne hidroelektrane biće 1000 MW, a nalazi u pokrajini Cluj, javlja rumunski dnevnik „Ziarul Financiar“.

izvor: energetika-net

PREDSTAVLJAMO Hidroelektrane u Srbiji

Hidroenergija kao obnovljivi izvor

Hidroenergija predstavlja obnovljiv izvor energije koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke energije, više od jednog veka za dobijanje električne energije. Veliki značaj hidroenergija nalazi u oblastima: energetika, vodosnabdevanje i navodnjavanje.

Teorijski potencijal vodnih snaga podrazumeva snage koje vodotoci mogu dati bez obzira na tehničku i ekonomsku stranu izgradnje postrojenja. Određivanje teorijskog potencijala je veoma složeno. Potrebno je poznavati: visinske razlike, podužne profile reka, trajanje i učestalost snaga, raspoređenost snaga duž toka, prosečne i maksimalne protoke itd.

Tehnički potencijal (resursi) se određuje na bazi razrade tehničkih rešenja koja omogućavaju da se utvrdi realnost predloženog rešenja i njegova prosečna godišnja proizvodnja.

Ekonomski iskoristiv potencijal (rezerve) predstavlja deo tehnički iskoristivog potencijala čija se eksploatacija ekonomski isplati prema važećim ekonomskim i energetskim kriterijumima u tom trenutku. Tehnički i ekonomski iskoristiv hidropotencijal su dinamičke kategorije.

Tipovi hidroelektrana

Hidroelektrane su električne centrale koje pomoću vodenih turbina pretvaraju potencijalnu energiju vode u kinetičku i mehaničku, koja se dalje koristi za obrtanje električnog generatora.

Hydroelectric_dam

Prema tipovima elektrane se dele na:

Protočne hidroelektrane: Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata. Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.

Akumulacijske hidroelektrane: Akumulacijske su tzv. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama: akumulacija, brana, vodena komora, zahvat, gravitacijski dovod, zasunska komora, pritisni cevovod, mašinska zgrada, odvod vode.

Akumulacijske hidroelektrane se dele na dva tipa: pribranskae hidroelektrane i derivacijske hidroelektrane. Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske hidroelektrane kod koje se mašinska zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani. Derivacijska hidroelektrana je vrsta akumulacijske hidroelektrane kod koje se mašinska zgrada za proizvodnju energije nalazi izmeštena na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa zahvata do mašinske zgrade.

Reverzibilne hidroelektrane: Reverzibilne hidroelektrane su verzija akumulacione hidroelektrane koja ima dva jezera (glavno i pomoćno). Reverzibilne hidroelektrane za vreme velike potrebe za energijom u mreži proizvode energiju i šalju je u mrežu, a za vreme niske potražnje energije (noćni period) pumpaju vodu u pomoćno jezero uzimajući energiju sa mreže i pripremaju se za kasniji rad.

Postojeće hidroelektrane u Srbiji

„Elektroprivreda Srbije“ sa 16 hidroelektrana ukupne snage 2.835 MW osnovni je nosilac iskorišćenja hidroenergetskog potencijala u Srbiji.
Prve hidroelektrane puštene su u rad davne 1955. godine – HE „Vlasina“, a zatim i HE „Morava“ (1954-1957). Najveću proizvodnju električne energije obavljaju privredna društva „Hidroelektrane Đerdap“, Kladovo i „Drinsko-Limske hidroelektrane“, Bajina Bašta. Agregati „HE Đerdap“ sa ukupnom snagom od 1.537 MW, čine 18 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala Srbije. Proizvodnja u 28 agregata i četiri HE u sastavu HE „Đerdap“, od 7.365 GWh predstavlja 67 odsto ukupnog hidro potencijala Srbije.

„Hidroelektrane Đerdap“  proizvodni kapaciteti:

HE „Đerdap 1“ ima 6 agregata ukupne snage 1.058 MW i godišnju proizvodnju električne energije od 5.489 GWh. Nalazi se 10 kilometara uzvodno od Kladova. Glavni objekat je simetričan, sa prelivnom branom u središtu korita Dunava i po jednom elektranom i prevodnicom i sa srpske i sa rumunske strane. Elektrana je pribranskog tipa, sa kratkim dovodnim organima i blokovskom vezom (dovod-turbina-generator-odvod) što joj omogućava brzu promenu opterećenja.

HE „Đerdap 2“ ima 10 agregata ukupne snage 270 MW. Izgrađena je 80 kilometara nizvodno od HE „Đerdap 1“. U glavnim elektranama ugrađeno je po 10 cevnih hidroagregata pojedinačne snage 27 MW.

Djerdap-II

HE „Pirot“ ima dva agregata ukupne snage 80 MW i godišnju proizvodnju električne energije od 87 GWh.To je akumulaciona elektrana derivacionog tipa sa tunelom i cevovodom pod pritiskom i akumulacijom za godisnje izravnanje.

„HE Vlasina“ ima četiri akumulacione hidroelektrane stepenasto postavljene od Vlasine do Vladičinog Hana: HE „Vrla 1“, „Vrla 2“, „Vrla 3“, „Vrla 4“ i PAP „Lisina“. „Vlasinske HE“ imaju 10 agregata ukupne snage 129 MW i godišnju proizvodnju električne energije od 285 GWh.
PAP „Lisina“ je veliko pumpno akumulaciono postrojenje čiji je zadatak da vode iz Lisinskog jezera prema potrebi prepumpava u Vlasinsko jezero (koje je glavna akumulacija sistema „Vlasinskih hidroelektrana“).

Proizvodni kapaciteti „Drinsko – Limskih hidroelektrana“ :

Agregati Privrednog društva „Drinsko – Limske hidroelektrane“, Bajina Bašta sa ukupno 1.294 MW raspoložive snage čine 15,49 odsto ukupnog elektroenergetskog potencijala Srbije. Proizvodnja električne energije u 22 agregata ovih HE od 3.656 GWh na godišnjem nivou predstavlja 33 odsto ukupne proizvodnje u svim hidroelektranama.

HE Bajina Bašta ima 4 agregata ukupno raspoložive snage 364 MW i godišnju proizvodnju električne energije od 1.819 GWh. Ova protočna HE u Perućcu je najveći hidroenergetski objekat sagrađen na reci Drini.

Reverzibilna hidroelektrana RHE  „Bajina Bašta“ je izgrađena u sastavu HE „Bajina Bašta“ i kao tehnološka celina sastoji se od donje akumulacije (postojeća akumulacija HE „Bajina Bašta“), dovodno-odvodnog sistema, mašinske zgrade sa dva reverzibilna agregata snage po 307 MW, gornje akumulacije i brane .
Maksimalna snaga elektrane u generatorskom režimu je 614 MW, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od oko 800 miliona do milijardu kilovat časova električne energije. Maksimalna ulazna snaga u pumpnom režimu je 620 MW.

Proizvodni kapaciteti u ogranku Limske HE :

HE „Uvac“ Snaga ove elektrane tipa derivaciona je 36 MVA sa ukupnim instalisaniom protokom od 43 metara u sekundi. Brana je visine 110 metara sa akumulacijom od 213 miliona kubika vode. Izgradnjom ove brane reka Uvac je u energetskom smislu 100% iskorišćena i prestala je da postoji kao reka,odnosno pretvorena je u akumulaciona jezera.

HE „Kokin Brod“ Ova HE je podbranskog tipa snage 22,5 MVA i ukupnim instalisanim protokom od 37,4 metara kubnih u sekundi. Ukupna zapremina akumulacije je 250 miliona metara kubnih, a maksimalni energetski sadržaj akumulacije je 202 GWh. Brana Kokin Brod sa visinom od 83 metara i dužine 1.227 metara, spada u u red najvećih brana ove vrste u zemlji.

HE „Bistrica“  sa dva agregata po 54 MVA, sa kompenzacionim basenom kamene brane Radojna visine 43 metra u dužini 7 kilometara i akumulacijom od 7,6 milona kubika vode. Ovo je prva je elektrana priključena na mrežu od 220 kilo voltnog napona.

bistrica

HE „Potpeć“  snage od 3 x 18 MW izgrađena je 1967. godine. Betonska gravitaciona brana visine 46 metara stvara akumulaciju od 44 miliona kubika vode. Pored iskorišćavanja voda Lima i Uvca za proizvodnju električne energije ova hidroelektrana je obezbeđivala pojačanje mreže od 110 kilo volti kV na ovom području i povećanje sigurnosti napajanja potrošača, a takođe je sprečavala nizvodno zasipanje korita reke Lim i obezbeđenje kontinuiteta proticaja vode kroz naseljena mesta.

Proizvodni kapaciteti u ogranku HE Zvornik

HE „Zvornik“ ima 4 agregata ukupno raspoložive snage 96 MW i godišnju proizvodnju električne energije od 550 GWh.
Hidroelektrana „Zvornik“ podignuta je na 93. kilometru od ušća Drine u Savu. Ova hidroelektrana je predbransko-protočno postrojenje sa dve mašinske zgrade.

Proizvodni kapaciteti HE „Elektromorava“ :

HE „Ovčar Banja“ ima snagu od 6 MVA tip je protočne derivacione hidroelektrane, a ukupni instalisani protok je 40 metara kubnih u sekundi. Projektovana zapremina akumulacije je 1,5 miliona metara kubnih.

HE „Međuvršje“ ima snagu od 7 MVA, protočnog je tipa, a instalisani protok je 40 metara kubnih u sekundi. Turbina je istalisane snage 2,5 i 4,5 MVA. Projektovana zapremina akumulacije je 13 miliona metara kubnih.

Ukupna snaga obe elektrane je 13 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 65 miliona kilovat-časova električne energije.

Planirane hidroelektrane u Srbiji

Hidroelektrane na Drini

Na Drini kod Ljubovije planirane su dve hidroelektrane HE „Tegare“ i HE „Mala Dubravica“ ukupne snage 300 MW, dvanaest minihidroelektrana na pritokama Drine, Ljuboviđi, Ceparićkoj i Gračaničkoj reci.

Potpisan je sporazum između predstavnika italijanske kompanije Seci Energia i Elektroprivrede Srbije o izgradnji tri hidroelektrane na srednjem toku Drine, između Bajine Bašte i Zvornika, ukupne snage 320 MW. Procenjena vrednost investicije je oko 800 miliona evra. Ove elektrane će proizvoditi 1,2 milijardi kWh godišnje.

Za izgradnju hidroelektrana u gornjem toku Drine zainteresovana je nemačka kompanija „RWE“ . Razmatraju se HE „Buk Bjela“ snage 115 MW, HE „Foča“ snage 52 MW, HE „Sutjeska“ snage 35 MW i HE „Paunci“ snage 36 MW.

Hidroelektrane na Limu

Kanadski investitori, kompanija „REV“ nameravaju  da izgrade dve hidroelektrane na Limu „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“ ukupne snage 56MW. Procenjena vrednost investicije je 140 miliona evra.

Takođe je najavljena i izgradnja revirzibilne elektrane RHE „Bistrica“.

„Moravske hidroelektrane“

„Moravske hidroelektrane“ je zajedničko preduzeće „EPS“-a i nemačke kompanije „RWE Innogy“, obavezalo se ugovorom da izgradi bar pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, čija bi ukupna snaga trebalo da bude oko 150MW. Ugovor je potpisan još 2011. godine, a vrednost ove investicije je oko 352 miliona evra. Očekuje se da će hidroelektrane biti izgrađene do 2018. godine.

Hidroelektrane na Ibru

Hidroelektrane na Ibru predstavljaju zajednički projekat italijanske kompanije „Secci“ i „Elektroprivrede Srbije“ u okviru međudržavnog sporazuma. Gradiće se 10 hidroelektrana na Ibru, ukupne snage 103 megavata, što predstavlja početak realizacije Protokola o saradnji u oblasti energetike Srbije i Italije. Procenjeno je da je ukupna vrednost ove investicije 285 miliona evra.

Planira se i skorija izgradnja HE“Ribarići“, HE „Vrutci“, RHE „Ribarići, HE „Svođe“, HE „Pakleštica“ i HE „Arilje“.

izvor: rgf/gf/eps/ems/wiki

Gradi se vetropark „Sandbank“ u Nemačkoj

vetropark

Švedska energetska grupacija „Vatenfal“ i komunalno preduzeće grada Minhena najavili su juče gradnju velikog vetroparka uz severnu obalu Nemačke. Ovaj vetropark, pod nazivom „Sendbank“ (Sandbank), blizu teritorijalnih voda Danske, trebalo bi da ima 72 turbine i da košta 11 milijardi kruna (1,2 milijarde evra), prenela je agencija Frans pres.

Uz planiranu godišnju proizvodnju od 1,4 teravat sati električne energije, pomenuti vetropark bi trebalo da strujom snabdeva 400.000 domaćinstava.

„Projekat Sendbanke je najnoviji dokaz fokusiranosti Vatenfala na proširenje izvora obnovljive energije“, izjavio je izvršni direktor švedske kompanije, Gunar Grebler, čija će kompanije imati 51-procentni udeo u tom projektu.

Izgradnja ovog projekta bi trebalo da počne naredne godine, a pomenuti vetropark bi 2017. godine trebalo da bude priključen na nemačku nacionalnu elektromrežu.

izvor:b92

UN: smanjenje emisije gasova do 2050. godine za 40 do 70%

1 Statistika emisije CO2 u Evropi

Najnoviji nacrt izveštaja Ujedinjenih nacija navodi da je do sredine 21. veka potrebno smanjiti emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte za 40 do 70% kako bi se ublažio trend globalnog zagrevanja koji već utiče na klimu u svim delovima sveta, prenose agencije.

Na osnovu izveštaja, koji sumira rezultate tri naučna istraživanja sprovedena pod okriljem Ujedinjenih nacija u proteklih godinu dana, vlade više od 200 zemalja sveta bi trebalo da postignu globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena na samitu u Parizu krajem 2015. godine, prenosi Rojters.

U izveštaju se navodi da postojeće obaveze za smanjivanje emisija neće biti dovoljne da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa iznad nivoa prosečne globalne temperature tokom predindustrijskog perioda. Ujedinjene nacije su postavile gornju granicu za dozvoljeno zagrevanje od dva stepena Celzijusa do 2100. godine jer smatraju da bi svako još veće zagrevanje moglo da dovede do klimatske katastrofe – podizanja nivoa mora, talasa tropskih vrućina, te dosad nezabeleženih oluja i poplava.

Prosečna globalna temperatura na površini Zemlje porasla je za oko 0,8 stepeni Celzijusa od početka industrijske revolucije sredinom 19. veka, navodi se u nacrtu izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC).

„Znatno smanjenje emisija gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte kako bi se zagrevanje ograničilo na dva stepena Celzijusa i dalje je moguće, ali za to će biti potrebno prevladati značajne tehnološke, ekonomske, institucionalne i kulturne izazove“, navodi se u nacrtu izveštaja koji bi trebalo da bude objavljen u Kopenhagenu 2. novembra.

Kako bi uopšte postojali izgledi da se zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa, do 2050. godine globalne emisije gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte, uglavnom od fosilnih goriva, trebalo bi da se smanje za 40 do 70 odsto, navodi se u izveštaju.

Da bi to bilo moguće potrebno je utrostručiti ili učetvorostručiti udeo energije proizvedene u solarnim, nuklearnim i vetroelektranama. IPCC u izveštaju navodi da je 95% sigurno da je glavni razlog globalnog zagrevanja ljudski uticaj, premda ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da mnogi ljudi sumnjaju u istraživanja i veruju da je reč o prirodnom fenomenu.

izvor:zelena srbija

Partnerstvo države i privrednika u sistemu upravljanja otpadom

stana bozovic

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Stana Božović posetila je, u subotu, grad Niš.

Tokom posete obišla je pogone preduzeća E-reciklaža “Jugo-impeks” i izrazila zadovoljstvo zatečenim stanjem u postrojenju za reciklažu u pogledu upravljanja elektronskim i električnim otpadom kao i zaštitom radnika i njihovog zdravlja.

“Dug prema reciklažnoj industriji iznosi blizu 1,6 milijardi dinara i Vlada Srbije je još početkom godine usvojila zaključak o isplati tog novca. Novac namenjen reciklažnoj industriji predviđen je rebalansom budžeta”, istakla je gospođa Božović i poručila bankama da imaju sluha za srpsku privredu.

Napomenula je da “Država menja svoj stav prema životnoj sredini, a zakašnjnje je usledilo zbog izbora koji su kasnije raspisani i zbog toga što se Srbija našla u vanrednoj situaciji zbog poplava.”

Novi konkurs za reciklažnu industriju je raspisan i trajaće do 31. januara 2015. godine. Procene će biti urađene za 2015. godinu i novac za subvencije ovoj industriji će se naći u budžetu za narednu godinu.

Gospođa Božović napominje da je Srbiji neophodno 10,5 milijardi evra do 2030. godine kako bi ispunila sve standarde Evropske unije u oblasti životne sredine uključujući i velike infrastrukturne projekte. Od toga za upravljnnje otpadom je potrebno 2,8 milijardi evra.

“Srbija na svom evropskom putu ima svoje obaveze i zakonodavni okvir u oblasti životne sredine biće završen do 2018. godine.” rekla je državna sekretarka.

E-reciklaža “Jugo-impeks” direktno zapošljava 300 radnika a indirektno angažuje čak 3.000 ljudi.

Državni sekretar, gospođa Stana Božović je tokom svoje posete obišla i gradsku deponiju Buban u Nišu. Tom prilikom je izjavila da se hitno mora raditi u pravcu višedecenijskog problema deponije, koja je zvanično počela sa radom 1971. godine i imala kapacitete 25 do 30 godina. Deponija je 2013. godine zatvorena odlukom inspekcije, tadašnjeg resornog Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine, da bi nakon toga ponovo otvorena na period od dve godine, na osnovu stručnog mišljenja Instituta “Kirilo Savić”.

Gospođa Božović je istakla da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pružiti punu podršku za trajno rešenje problema deponije u Nišu, kroz primenu i sprovođenje “Strategije upravljanja otpadom , usvojene od strane Vlade Republike Srbije za period 2010-2019. godine i na osnovu toga usvojenog Sporazuma i Protokola o saradnji regionalnih deponija između opština Nišavskog okruga.

izvor:eko.minpolj.gov

Energetska situacija stabilna: Banatski Dvor napunjen gasom

banatski dvor

Skladište gasa Banatski dvor je potpuno napunjeno gasom, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić i istakao da je to garancija da će Srbijagas biti u mogućnosti da obezbedi potrebne količine gasa za sve potrošače.

U Banatskom dvoru se trenutno nalazi 450 miliona kubnih metara gasa, što predstavlja njegov maksimum. To je od izuzetnog znacaja za stabilnost naseg energetskog sistema, rekao je Antić i dodao da je to dobra vest za sve građane Srbije.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo i Vlada Srbije prate situaciju vezano za tranzit gasa kroz Ukrajinu i spremaju više scenarija kako bi se eventualno obezbedile nedostajuće količine gasa.

Svaki od tih scenarija se usaglašava sa Srbijagasom, NIS, EPS, EMS i Udruženjem toplana kako bi se obezbedila puna koordinacija svih energetskih kompanija, energetska sigurnost i stabilno snabdevanje građana svim energentima, dodao je Antić u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.

izvor/slika:Tanjug/Telegraf

Struja neće poskupeti od 1. septembra

EPS Elektroprivreda Srbije

EPS

„Elektroprivreda Srbije“ nije podnela zahtev za poskupljenje struje Agenciji za energetiku, tako da ne treba očekivati da će struja od 1. septembra poskupeti, rekao je u petak (8. avgusta 2014. godine) u susretu s novinarima v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ gospodin Aleksandar Obradović.

„Nismo tražili poskupljenje. Ne planiramo ni da uputimo takav zahtev sve dok ne bude jasno sa kolikim finansijskim sredstvima možemo da računamo iz kredita i donacija koji će nam biti omogućeni nakon donatorske konferencije“, objasnio je gospodin Obradović.

Sve i da struja poskupi, dodaje Obradović, ta korekcija ne može rešiti probleme EPS-a, niti građani treba kroz višu cenu kilovat-sati da rešavaju probleme EPS-a. Cilj je da se smanje dnevni gubici od po 100.000 evra, ili godišnje 36 mil evra i to kroz racionalnije poslovanje.

Upitan koliko je izmena tarifnog sistema važna za EPS i naplatu struje, gospodin Obradović je objasnio da je novi tarifni sistem u nadležnosti Agencije za energetiku, ocenjujući da ni tako ne može da se reši problem ovog javnog preduzeća, jer promena tarifnog sistema ne utiče na rast prihoda.

izvor: politika

Gradi se “eko-neboder” u Londonu

walkie_talkie_melts-1

Francuski arhitektonski studio Šartije-Korbason, u saradnji s britanskim studijom VS, predstavio je plan gradnje nebodera od „otpada“ koji su napravili stanari.

Prvi „ekološki“ neboder pojaviće se u Londonu, i u celini će biti obložen pločama od recikliranog papira i plastičnog otpada.
Neboder bi „rastao“ s vremenom, u zavisnosti od toga koliko otpada naprave budući stanari, a arhitekte očekuju da bi fasada trebalo da bude gotova za godinu dana. Izgradnjom ovakvog nebodera smanjila bi se količina otpada, kao i troškovi izgradnje.

Inicijalni kostur zgrade bio bi napravljen od cevi koje podsećaju na skele od bambusa, a u koje bi se kasnije ugrađivali reciklirani elementi. Montažne skele rasle bi zajedno sa neboderom, te bi se tako osigurao organski rast zgrade u skladu sa potražnjom za stambenim prostorima.

Na krovu nebodera postavio bi se pogon za reciklažu, dok bi se u prizemlju nalazilo dvorište za prikupljanje različitih materijala, kao što su staklo, plastika i papir.

Jednom završen, neboder bi trebalo da ima izgled uske i visoke piramide ispunjene prozirnim panelima od recikliranog stakla i plastike, kako bi se omogućio maksimalni ulazak dnevnog svetla u životni prostor. U konstrukciji ovog eko-nebodera predviđene su i mini vetroelektrane, radi proizvodnje energije za napajanje liftova i obezbeđenje rasvete.

izvor/slika:b92/građevinarstvo

Saudijska Arabija ulaže 109 milijardi dolara u OIE

25101_saudijska-arabija-zastava2_f

Saudijska Arabija nedavno je najavila strategiju ulaganja od 109 milijardi dolara u razvoj i jačanje sektora obnovljivih izvora energije do 2032. godine.

Cilj strategije je dostizanje 20-23% proizvodnje iz obnovljivih izvora energije od ukupnih potreba za energijom ove države.

Energetski preobražaj predvodila bi naftna kompanija “Saudi Aramco” koja je već sada krenula sa razvojem 300 MW solarne elektrane.

Vlada je takođe saudijskim investicionim fondovima propisala da  koriste svoju značajnu likvidnost prilikom saradnje sa međunarodnim institucijama i tehnologija obnovljivih izvora energije kako bi ubrzala razvoj sektora. Saudijskim investitorima i nositeljima projekata naloženo je da ulažu i posluju isključivo sa održivim solarnim kompanijama širom sveta.

Krajnji cilj projekta je dostizanje potencijala Saudijske Arabije u sektoru solarne energije kroz efikasnu saradnju sa međunarodnim stručnjacima i uspostavljanje najkorisnijih partnerstva za dalje dostizanje ciljeva.

Izvor: croenergo

Neophodne izmene tarifnog sistema

Aleksandar Antic

Ministar energetike gospodin Aleksandar Antić izjavio je juče za list “Politika” da je važno da se u narednom periodu napravi novi tarifni sistem koji će podstaći štednju struje i da će ministarstvo insistirati da onima koji štede i pripadaju socijalno ugroženim kategorijama stanovništva ne bude uvećana cena.

Gospodin Antić je, u izjavi novinarima prilikom obilaska kopa Veliki Crljeni gde je pokrenuta proizvodnja uglja, da Srbija ima određene obaveze koje je preuzela na putu evropskih integracija među kojima je i obaveza modeliranja cene u skladu sa opravdanim troškovima proizvodnje električne energije.
Ministar je rekao da u Srbiji postoji nezavisno regulatorno telo – Agencija za energetiku, koja analizira sve parametre u vezi sa eventualnim poskupljenjem cene struje.

„Sve brojke su na stolu, rade se analize i ne mogu danas da izađem sa bilo kakvom pretpostavkom, ali ono na čemu će ministarstvo insistirati jeste da ukoliko ljudi štede i ako pripadaju socijalno ugroženim kategorijama za bilo kakvim režimom mera njihova cena struje ne bude ugrožena”, poručio je gospodin Antić.

On je kazao da je zbog toga u ovom trenutku važnije od same cene struje da se napravi tarifni sistem koji će stimulisati građane da štede i racionalnije koriste struju.Gospodin Antić je pozvao sve građane koji planiraju tokom ove zime da se greju na struju da razmisle o alternativnom načinu grejanja.

On je rekao da Srbija trenutno ima najjeftiniju cenu struje u Evropi, a da je sa druge strane najmanje rentabilno grejanje na struju i da to naš sistem više ne može da izdrži.

izvor:politika

Izostanak prave tehničke revizije projekata OIE otežava fazu gradnje i eksploatacije

 

narsenijevicNaš sagovornik je gospodin Nebojša Arsenijević, IFC menadžer balkanskog programa za obnovljive izvore energije.

IFC, članica grupacije Svetske banke, je najveća međunarodna razvojna organizacija fokusirana isključivo na razvoj privatnog sektora. Kroz saradnju sa privatnim preduzećima u više od 100 zemalja, IFC koristi svoj kapital, stručnost i uticaj kako bi pomogla da se iskoreni siromaštvo i pospeši održivi razvoj. Samo u protekloj fiskalnoj godini, IFC je investirala više od 22 milijarde dolara u projekte koji će unaprediti standard ljudi u zemljama u razvoju i uhvatiti se u koštac sa najvećim izazovima sa kojima se ova društva suočavaju.

EP: Gospodine Arsenijeviću, da li sadašnji presek regulatornog zakonskog okvira u sektoru obnovljivih izvora omogućava realne investicije u ovom trenutku u Srbiji? Po Vašem mišljenju da li je prethodnim uredbama i modelom ugovora sve uspešno regulisano?

NA: Pravi sud o tome mogu da daju samo kompanije koje se bave razvojem i izgradnjom projekata obnovljivih izvora energije. Regulativa koja je u direktnoj nadležnosti Ministarstva energetike relativno dobro pokriva ovu oblast, ali razvoj projekata obnovljive energije regulisan je i mnogim drugim zakonima i propisima, kao i potrebom da se prikupe mnogobrojne dozvole i mišljenja od strane javnih kompanija i lokalne samouprave. Mislim da upravo tu leži osnovni problem za razvoj manjih projekata – neusaglašenost propisa i možda nedovoljno iskustvo institucija i javnih kompanija koje izdaju ove dozvole i mišljenja.

Takođe, veoma je važno da se precizno ograniči vremenski rok u kojem javni sektor treba da pruži odgovor. Na mnogim skupovima koji su organizovani u Srbiji, upravo taj problem su isticale kompanije koje razvijajau projekte. U skladu sa time, trebalo bi razmisliti o uvođenju insistucije tzv. „ćutanja administracije“. Ova pravna institucija podrazumeva da ako se javni organ ne oglasi u zakonski predviđenom roku, to automatski znači da se saglasio, odnosno izdao potvrdu ili odobrenje.

Što se tiče većih projekata, oni su po pravilu u vlasništvu međunarodnih kompanija. Percepcija rizika ovih kompanija (posebno političkog rizika) znatno je veća od percepcije domaćih kompanija. Stoga bi resorno ministarstvo ovim projektima moglo ponuditi dodatne garancije, naravno ne odstupajući od osnovnog koncepta koji je relevantan za ostale projekte obnovljivih izvora.

EP: Kakva je Vaša saradnja sa državnim institucijama u Srbiji? Da li postoji spremnost državnih institucija da se saslušaju i primene Vaši predlozi po pitanju unapređenja trenutnog regulatornog okvira? Da li ste konsultovani od strane ministarstva u toku novih izmena Zakona o energetici?

NA: Zvaničnu saradnju sa resornim ministarstvom započeli smo krajem 2012. godine. Tokom te jednogodišnje saradnje, predstavnici ministarstva i javnih kompanija (EPS, EMS) radili su zajedno sa IFC-em na pripremi najvažniji uredbi kojima se reguliše sektor obnovljivih izvora. U okviru te saradnje pripremljen je nov model otkupa obnovljive energije, kao i metodologija kojom se izračunava posebna naknada koju plaćaju kranji korisnici električne energije. Takođe, pripremljeni su i standardni modeli ugovora za otkup električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

Izmene Zakona o energetici su veoma važne ne samo za sektor obnovljivih izvora već i za održivost celog elektroenergetskog sektora u Srbiji. Ipak IFC nije mogao da prihvati dodatnu saradnju sa Ministarstvom kako to ne bi blokiralo ili dodatno odložilo naše ostale aktivnosti: podršku privatnom i bankarskom sektoru.

EP: U odnosu na ostale zemlje Balkana kako se Srbija pozicionira po pitanju izvodljivosti projekata obnovljivih izvora energije?

NA: Mislim da nisam subjektivan, ali u poređenju sa ostalim državama Zapadnog Balkana, Srbija ima verovatno najbolje uslove za razvoj sektora obnovljivih izvora energije. Pored prirodnih resursa, koji su svakako neophodni za razvoj ovog sektora, postoji čitav niz dodatnih parametara koji utiču na investitore (posebno međunarodne) da li da svoj novac ulože u obnovljive izvore.
Politička stabilnost i dobar pravni okvir su svakako jedan od osnovnih uslova. Mislim da je u tom delu Srbija među liderima u regionu.

Elektroenergetski sistem Srbije svakako je lider u regionu, kako u pogledu tehničkih parametara, tako i sa aspekta stručnog kadra koji rade u EMS-u i EPS-u. Pouzdanost elektroenergetskog sistema u koji elektrana isporučuje svoju proizvodnju je veoma važan parametar. Naime, česti i/ili dugotrajni problemi u sistemu mogu smanjiti količinu energije koju je elektrana proizvela a time i prihod vlasniku elektrane. To je posebno važno kod priključenja malih hidroelektrana, koje su po pravilu locirane na udaljenim i nepristupačnim lokacijama. Ovaj problem bi se mogao, sa pravne strane, rešiti odgovorajućom klauzulom u ugovoru o eksploataciji priključka između operatora sistema i vlasnika elektrane, gde bi se predvidelo vreme trajanja „dozvoljenih prekida“ na godišnjem nivou, kao i neka vrsta kompenzacije ukoliko se ovo vreme prekorači.

Konačno, veoma je važna i veličina samog tržišta električne energije. Energija iz obnovljivih izvora i dalje je nešto skuplja od konvencionalne energije. Ovu razliku u ceni plaćaju krajnji korisnici. Stoga će određena količina energije proizvedene iz obnovljivih izvora manje opteretiti potrošače u Srbiji, nego u nekoj manjoj državi Zapadnog Balkana.

EP: U zemljama Evrope pored fid-in tarifa postoje i druge mere podsticaja za korišćenje struje iz obnovljivih izvora energije kao što su: količinske obaveze, investicioni stimulansi, poreski krediti kao i javne nabavke. Da li IFC motiviše Srbiju planovima ili nacrtima skorijeg uvođenja nekih od ovih podsticajnih mera? Kojih?

NA: Iako u zemljama Evropske Unije postoji nekoliko modela podsticanja obnovljive energije (na primer, model Zelenih Sertifikata koji se koristi u Rumuniji), ipak se model feed-in tarifa pokazao kao najpogodniji za brz i stabilan razvoj ovog sektora. Osnovna prednost modela feed-in tarifa je predvidljivost prihoda na dužem vremenskom horizontu koje elektrana može da ostvari. Naravno, postoje i određeni nedostaci – najveći nedostatak je što visina podsticaja nije prilagođena konkretnom projektu, već se vrši standardizacija po tehnologijama, i za neke tehnologije po veličinama instalisane snage. Tako se može desiti da je podsticajna cena veća nego što bi bilo neophodno za neke projekte, a nedovoljna da obezbedi njihovu isplativost za druge projekte.

Stoga je u svetu sve popularniji model tzv. aukcija, kod kojeg država, za konkretnu lokaciju, tehnologiju i instalisanu snagu, raspisuje tender, pri čemu pravo na izgradnju dobija kompanija koja ponudi najnižu otkupnu cenu. Iako ovaj model otklanja osnovni nedostatak modela feed-in tarifa, ipak se ne može smatrati savršenim. Naime primena ovog modela zahteva značajan trud i sredstva koje država mora da uloži kako bi konkretan projekat pripremila za fazu tendera. Stoga ovaj model ima smisla primenjivati za nekoliko najvećih projekata u državi.

Uprkos svemu, ne treba očekivati da Srbija promeni model podsticaja obnovljive energije. Odluka o izboru optimalnog modela obično se donosi na samom početku ovog procesa. Naknadne izmene mogu destabilizovati tržište i dodatno uvećati politički rizik iz perspektive investitora.

EP: Na nedavno održanom stručnom skupu u Privrednoj komori Srbije prezentovali ste kompletnu ponudu IFC-a za projekte obnovljivih izvora energije. O kakvoj ponudi je reč?

NA: Cilj ovog skupa bio je da kompanija i bankama u Srbiji predstavimo integralnu ponudu IFC-a u ovom sektoru, koja uključuje podršku u fazi razvoja projekata (kroz tzv. pružanje savetodavnih usluga) i u fazi finansiranja izgradnje ovih objekata (kroz tzv. pružanje investicionih usluga). Na teritoriji Zapadnog Balkana IFC nudi obe komponente: savetodavne usluge kroz regionalni program za obnovljive izvore energije, koji ja vodim, i kroz investicione usluge za direktno finansiranje projekata, koje vodi gđa Milica Sredanović, i kroz investicione usluge preko komercijalnih banaka, koje vodi gđa Aleksandra Krstić.

IFC filozofija je da svako ima pravo da odabere onu vrstu pomoći koja mu je zaista neophodna. It tog razloga naši savetodavni i investicioni proizvodni nisu povezani. Postoje kompanije i banke kojima je potrebna isključivo tehnička pomoć ali ne i investiciona podrška, i obrnuto, neke kompanije i banke smatraju da imaju dovoljno tehničkog kapaciteta i mogu zatražiti isključivo investicioni proizvod.

EP: Na koji način IFC vrši podršku lokalnom sektoru? Da li u okviru IFC postoji radna grupa ili kontakt osoba kojoj zainteresovani investitori ili učesnici u razvoju projekata mogu da se obrate za pomoć?

NA: Veoma često naše kompanije podcenjuju značaj kvalitetno razvijenog projekta i stoga, kako bi smanjiti troškove razvija projekta, izradu tehničke dokumentacije poveravaju nedovoljno iskusnim kompanijama i pojedincima. Naš tim je prošle godine uradio veoma zanimljivu analizu. Prikupili smo informacije o godišnjim proizvodnjama starih konvencionalnih hidroeletrana i uporedili ih sa godišnjim proizvodnjama novosagrađenih malih hidroelektrana. Posmatrali smo period od 2008 do 2012 godine, u kojem je bilo prosečnih, sušnih i vlažnih godina. Uočili smo da stare hidroelektrane veoma dobro prate projektovane parametre – ukoliko je godina prosečna one su proizvodile u nivou projektove proizvodnje, za vlažne godine proizvodile su više od projektovanih vrednosti. Sa druge strane, većina malih hidroelektrana nije mogla da dostigne projektovane parametre čak ni tokom veoma vlažnih godina. To zapravo znači da vlasnici ovih hidroelektrana neće moći da ostvare planirani prihod i da uspešno otplate kredit koji su uzeli za izgradnju njihove elektrane.

Stoga smatramo da je tehnička revizija veoma bitna faza razvoja svakog projekata koju ne treba olako shvatati. Na nedavnom skupu u PKS napomenuo sam da izostanak prave tehničke revizije može dovesti do ozbiljnih problemima u fazi gradnje i eksploatacije elektrane. Investitori treba da imaju u vidu da banke koje finansiraju ovu vrstu projekata očekuju 30-40% sopstvenog ulaganja. Na ovaj način, čak i u slučaju projektog finansiranja, rizik se deli između banke i investitora.

To nas je motivisalo da problemu tehničke revizije projekata obnovljivih izvora energije posvetimo posebnu pažnju. Pored toga, kompanijama možemo pomoći u izradi cash-flow analize, kao i u pružanju saveta kako da se uspešno otklone ekološki i socijalni rizici.
Međunarodnim kompanijama nudimo podršku kroz pripremu analize tržišta i povezivanje sa lokalnim kompanijama koje su počele razvoj projekata ali im je potrebna podrška snažnijih i iskusnijih kompanija.

EP: Na koji način IFC vrši podršku bankarskom sektoru? Da li organizujete programe za obuku bankara kako bi sa razumevanjem “čitali” projekte? Po Vašem mišljenju postoji li neusklađenost strana koje učestvuju u razvoju projekta i da li je to jedan od razloga sporijeg dovođenja projekta do realizacije?

NA: Sa aspekta pružanja savetodavnih usluga, naš tim (IFC – Balkanski program za obnovljive izvore energije, ili kako ga mi zovemo BREP) razvio je veoma kompleksan set priručnika, upitnika i softverskih rešenja za uspešnu analizu projekata obnovljive energije. U ovom trenutku fokus smo stavili na tehnologiju malih hidroelektrana. Osnovni razlog je broj potencijalnih projekata u našem regionu, koji se meri stotinama.

U okviru našeg paketa podrške bankama, organizujemo trening za predstavnike banaka kako da samostalno urade preliminarnu analizu ovih projekata i kako da pravilno identifikuju sve rizike. Potom, zajedno sa predstavnicima banke, vršimo preliminarnu analizu tri konkretna projekta koje banka želi da finansira. Smatramo da će nakon takvog paketa bank biti sposobna da samostalno vrši selekciju potencijalno dobrih projekata, čime će se značajno smanjiti ukupni troškovi i same banke ali i kompanija koje razvijaju projekte.

U okviru investicionog dela, IFC nudi bankama namenska sredstva koja se mogu koristiti za projekte energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije. Period otplate projekata obnovljivih izvora nije tako kratak i obično se kreće u opsegu od 7 do 15 godina. Stoga je ročnost kredita koje banke mogu da ponude jednako važna kao i sama kamatna stopa. U okviru svoje ponude IFC upravo insistira na ovim činjenicama, nudeći bankama namenska sredstva sa rokom otplate uskladjenim sa periodom otplate samog projekta (pay-back period).

EP: Koje banke u Srbiji su najbolje odgovorile na zahteve tržišta obnovljivih izvora energije u smislu iskustva u analizi projekata i mogućnosti dugoročnog finansiranja projekata?

NA:Gotovo sve banke koje rade u Srbiji prepoznale us sektor obnovljivih izvora kao veoma atraktivnu priliku za ulaganje. Neke od banaka oslanjaju se na lokalne resurse, dok druge pomoć traže od svojih matičnih banaka u Evropi. Neke banke su prihvatile projektno finansiranje kao osnovni model za prjekte obnovljivih izvora. Ovakav model zahteva visok nivo interne ekspertize u proceni tehničkih, ekoloških i finansijakih rizika, kao i pripremi cash-flow modela za određenu vrstu projekata.

Druge banke i dalje primenjuju model korporativnog finansiranja, koji ne zahteva previše znanja u sektoru obnovljivih izvora, ali podrazumeva da iza projekta stoji veoma snažna kompanija, spremna da svojom imovinom garantuje projekat obnovljivih izvora.

EP: Da li u Srbiji, zemljama Balkana projekti zadovoljavaju Ekvator principe?

NA:Ekvator principi razvijeni su od strane IFC-a i prihvaćeni naglobalnom nivou od strane vodećih finansijskih institucija. Oni zapravo predstavljaju skup standarda ekološke i socijalne održivosti infrastrukturnih projekata. U našem regionu postoje projekti koji ispunjavaju te standarde, kao i projekti koji ih ne ispunjavaju. Regulativa koja se bavi ovim problemima u našem regionu je nedovoljno razvijena i mogu se uočiti značajne razlike u pojedinim državama. Odluku o tome na koji način će konkretan projekat biti razvijen donosi sama kompanija, rukovodeći se procenom ko će obezbediti kredit za konkretan projekat i kakve uslove će kreditor postaviti.

Energetski portal

Otvoren filmski konkurs GREEN FEST 2014.

green-fest-2014

Svi autori kratkih i amaterskih filmova na temu životne sredine, sve do 26. septembra 2014. mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na petom Međunarodnom festivalu zelene kulture GREEN FEST. Festival se ove godine održava pod sloganom “Pametni gradovi”, od 29. do 31. oktobra, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje Festival u saradnji sa Domom omladine Beograda, i uz pomoć Grada Beograda Sekretarijata za zaštitu životne sredine i kompanije Lenovo.

„Zadovoljni smo što i ove godine možemo da podržimo Green Fest. Organizatori festivala u potpunosti prate multidisciplinarni pristup ekologiji, kao i stav našeg sekretarijata o važnosti podizanja svesti u oblasti zaštite životne sredine. Ovogodišnja tema festivala “Pametni gradovi“ je vrlo aktuelna s obzirom da danas čak pedeset posto svetske populacije živi u gradovima, sa tendencijom da se u skoroj budućnosti  broj stanovnika u gradovima udvostruči. Samim tim, moramo uložiti velike napore da se gradovi transformišu u inteligentnije i efikasnije urbanističke celine koje će svojim stanovnicima omogućiti udobniji život, ali sa posebnim akcentom na održivi razvoj i očuvanje životne sredine“, izjavio je Goran Trivan, sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

Na konkurs za amaterski film se mogu prijaviti radovi samo ako su snimljeni, u potpunosti, amaterskom tehnikom: snimci napravljeni mobilnim telefonom, foto-aparatom i  amaterskom video kamerom. U okviru ove kategorije biće dodeljene nagrade u tri starosne kategorije: do 18, od 18 do 27, i preko 27 godina, kao i specijalna nagrada Grada Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Program kratkog filma je namenjen svim profesionalcima iz oblasti kinematografije koji se bave temama prirode, životne sredine i ekologije. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja kratka filma. Nagrade za pobednike, u okviru obe kategorije, je obezbedila kompanija Lenovo.

Spisak filmova koji su ušli u selekciju za neku od vrednih nagrada festivala biće objavljen 15. oktobra na zvaničnoj internet stranici Festivala gde se nalazi i kompletna konkursna dokumentacija.

Međunarodni festival zelene kulture GREEN FEST je najveća „zelena“ manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodne četiri godine, na konkurse za kratke i amaterske filmove je stiglo više od 370 filmova sa svih kontinenata, održano preko 80 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 60 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od preko 25 000 građana.

izvor/slika: ekokuce

„Mineirão“ – brazilski solarni stadion

solarni-stadion-brazil

Stadion „Mineirão“ iz 1965. godine u Belo Horizonteu opremljen je sa neverovatnih 6.000 solarnih panela na krovu. Ovo je bila inicijativa lokalne elektrodistributivne kompanije “CEMIG” sa kojim je ovaj stadion postao prvi stadion na Svetskom prvenstvu koji se u potpunosti napaja sunčevom energijom.

Stadion punog imena „Estádio Governador Magalhães Pinto“ služi i kao kompletna solarna elektrana sposobna da snabdeva 1.200 domova sa električnom energijom.

Elektrana je izgrađena od strane elektrodistributivne kompanije “CEMIG” u saradnji sa nemačkom bankom “kfW “i “Minas Arenom”, grupom koja upravlja sa stadionom.

Pošto paneli proizvode mnogo više energije nego što je stadionu potrebno (1.600 MWh energije godišnje), deset odsto preostale električne energije ide diretkno redovnim potrošačima. Iako je stadion „Mineirão“ prvi stadion na Svetskom prvenstvu u fudbalu koji se u potpunosti napaja sa solarnom energijom, on nije prvi na svetu. Ova ideja je potekla od stadiona u Frajburgu (Nemačka) i Bernu (Švajcarska), koji se takođe napajaju zahvaljujući najsjanijoj zvezdi.

izvor:građevinarstvo

Izgradnja “Južnog toka” ipak prema planu

juzni tok

Realno je očekivati da do kraja ove godine bude izgrađeno prvih 30 kilometara gasovoda Južni tok kroz Srbiju. Na ovim radovima će biti angažovane i srpske kompanije, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije gospodina Tomislava Nikolića, koji je juče razgovarao u Beogradu sa gospodinom Stanislavom Vladimirovičem Anikejevim, direktorom kompanije Centrogas, koja je angažovana na izgradnji gasovoda “Južni tok” kroz našu zemlju.

Predsednik Nikolić je tom prilikom rekao da je projekat “Južni tok” od ogromnog značaja za Republiku Srbiju i da predstavlja ogromnu šansu za razvoj naše privrede i unapređenje položaja Srbije i u regionu i u Evropi.

Prethodno je saopšteno da kompanija “Strojtransgas”, čiji je većinski vlasnik ruski biznismen Genadij Timčenko napušta projekat izgradnje Južnog toka na teritoriji Bugarske i da će je zameniti “Centrogas”, kćerka kompanije Gasprom. Strojtransgas je trebalo da izgradi prvu kopnenu deonicu gasovoda kroz Bugarsku, dugu 500 kilometara.

Do kraja 2014. godine u Srbiji će biti položeno prvih 30 kilometara cevovoda gasovoda “Južni tok”, uz izmene trase u Vojvodini, potvrđuje direktor „Srbijagasa“ gospodin Dušan Bajatović za list “Politika”.

Onvkaže da kod nas što se tiče Južnog toka sve ide prema planu.

„Biće mala izmena trase u Vojvodini, jer će gasovod umesto u Italiju ići na Baumgarten u Austriju gde se nalazi najveće skladište gasa u Evropi. Uskoro završavamo eksproprijaciju za treću deonicu trase gasovoda i čekamo dobijanje građevinskih dozvola za početak radova na izgradnji“, ističe gospodin Bajatović.

On naglašava da ne postoji ni jedan razlog da se “Južni tok” kao energetski objekat ne izgradi u Srbiji, kao ni u drugim zemljama kroz koje treba da prođe.

„Siguran sam da će tako biti. Sve što se tiče trećeg energetskog paketa apsolutno su rešiva pitanja i problemi. S obzirom na to da se radi o energetskom projektu od geostrateškog značaja, pre svega za energetsku stablnost i bezbednost Evropske unije, koji nema alternativu na srednji, a verovatno ni duži rok, bez obzira na ukrajinsku krizu, ili baš zbog nje, Južni tok će biti realizovan u roku“, uveren je gospodin Bajatović.

On podseća da se radi o projektu u kome Srbija ima minimalne rizike, a veliku ekonomsku, energetsku i političku dobit. Naša zemlja inače uvozi oko 2,5 milijardi kubika gasa godišnje, a najveći deo tih količina stiže preko Ukrajine i Mađarske.

izvor: politika

1...1.4611.4621.463...1.511Page 1.462 of 1.511

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs