Ruska gasna kompanija „Gasprom“ povećala je udeo na evropskom tržištu gasa na rekordnih 34 odsto u prošloj godini.
Ovo povećanje znači da će Rusija ostati najveći snabdevač Evrope gasom do 2035. godine, prema procenama naftnih kompanija „Rojal Dač Šel“ i „Britiš petroleum“.
Zamenik direktora „Gasproma“ gospodin Aleksandar Medvedev izjavio je da je Evropi prošle godine isporučeno 179,3 milijarde kubnih metara gasa, što je za 12,5 odsto više nego u 2015. godini.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić potpisao je juče sa predstavnicima Nemačke razvojne banke (KfW) garancije za kredit u iznosu od 45 miliona evra „Elektroprivredi Srbije“, a u cilju unapređenja zaštite životne sredine. Gospodin Antić je sa predstavnicima ove finansijske institucije potpisao i paket ugovora o zajmu od 15 miliona evra, kao i o donaciji u iznosu od 6,5 miliona evra za potrebe „Elektromreže Srbije“ (EMS) za realizaciju projekta „Transbalkanski koridor“.
On je istakao da se ugovor o kreditu za EPS, čiji je rok otplate 12 godina, uz poček od 5 godina, a za koji je Vlada Srbije dala garancije, odnosi na projekat modernizacije sistema za otpepeljavanje u Termoelektrani „Nikola Tesla A“ (TENT A). Taj zajam će biti iskorišćen za rekonstrukciju sistema transporta pepela u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani, a rezultat će biti bolji kvalitet vazduha jer će se sprečiti da vetar raznosi pepeo iz TENT A, a projekat će zaštiti od zagađenja i podzemne vode, reku Savu i zemljište.
Prema njegovim rečima, ugovor o zajmu i donaciji EMS-u zaokružuje drugu sekciju prve faze gradnje projekta „Transbalkanskog koridora“, koja ukupno ima četiri sekcije. Reč je o projektu čija je vrednost približno 30 miliona evra i koji će uz podršku Nemačke biti povoljno finansiran zajmom koji odobrava KfW. On je rekao da se prva sekcija projekta „Transbalkanskog koridora“ radi sopstvenim sredstvima EMS-a, kao i treći segment, pri čemu vrednost sopstvenih sredstava EMS-a koja će biti uložena u pomenuti treći segment iznosi 8 miliona evra.
Vršilac dužnosti direktora EMS-a gospođa Jelena Matejić ponovila je da se danas potpisanim ugovorima predviđa donacija u iznosu od 6,5 miliona evra, kao i zajam u iznosu od 15 miliona evra, a koji su tom Akcionarskom društvu odobreni po izuzetno povoljnim uslovima. Ona je ukazala na to da EMS bez pomenutih novčanih sredstava ne bi mogao sam da finansira „Transbalkanski koridor“ koji je od ogromnog državnog, regionalnog, ali i evropskog značaja. Prema njenim rečima, druga sekcija prve faze podrazumeva podizanje prenosne mreže centralne i zapadne Srbije na 400-kilovoltni naponski nivo, budući da je prenosna mreža naponskog nivoa 220 kilovolti u tim delovima Srbije pri kraju svog životnog veka. Ukupna dužina 400-kilovoltnih dalekovoda planiranih za izgradnju u prvoj fazi projekta „Transbalkanski koridor“ u narednom desetogodišnjem periodu iznosi više od 320 kilometara, od čega je približno 260 kilometara dvostrukih 400-kilovoltnih dalekovoda. Ukupna procenjena budžetska vrednost prve faze gradnje pomenutog projekta iznosi približno 160 miliona evra.
Ambasador Nemačke u Srbiji gospodin Aksel Ditman ocenio je da dana potpisani ugovori imaju veliki značaj za unapređenje u oblasti energetike, ali i da pružaju dodatnu mogućnost korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i ukupnog razvoja, a sve u kontekstu Berlinskog procesa energetskog umrežavanja čitavog regiona. On je istakao da je Nemačka razvojna banka dodelila kredit u iznosu od 15 miliona evra, u čemu je važnu ulogu imala saradnja sa EU, koja je izdvojila grant od 7 miliona evra kao značajan doprinos.
Šef Delegacije EU u Srbiji gospodin Majkl Davenport ukazao je na to da je ugovor za deo Transbalkanskog koridora dobar model saradnje između Vlade Srbije, odnosno Ministarstva rudarstva i energetike, Evropske komisije i drugih izvora finansiranja, što je u ovom slučaju Nemačka razvojna banka. On je podsetio na to da je EU u energetski sektor Srbije već uložila više od 500 miliona evra, uz ocenu da je današnji događaj dobra poruka za nastavak posvećenosti Unije daljoj saradnji.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Iz svetske meteorološke organizacije stižu nam vrlo zabrinjavajuće vesti. Argentinska istraživačka stanica izmerila je na Antarktiku temperaturu od neverovatnih 17,5 °C.
Ova istraživačka stanica, smeštena na severnom vrhu antarktičkog poluostrva, postavljena je 2015. godine sa ciljem da se prate prirodne promene i varijacije u temperaturi na obodu najjužnijeg zemljinog kontinenta.
Klimatolozi su zabrinuti jer antarktički led deponuje 90 odsto zaliha pijaće vode na planeti, a njegovim topljenjem nivo okeana bi porastao za 60 metara. Iz tog razloga je svaka ekstremna promena, pa makar ona bila i na samoj ivici polarnih kapa, alarmantna za celo čovečanstvo.
(Izvor: Rojters)
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Stevo Mirjanić razgovarao je danas sa predstavnicima misije Svetske banke. Tema razgovora je bila stanje u oblasti navodnjavanja u Republici Srpskoj, korišćenje i upravljanje vodnim resursima.
Cilj misije Svetske banke jeste podrška primeni Projekta navodnjavanja /IDP/, saopšteno je iz Biroa Vlade Republike Srpske za odnose s javnošću.
U delegaciji misije Svetske banke bili su menadžer David Mičod, vođa projektnog tima Havijar Zuleta, i stručnjak za vodne resurse Igor Palandžić.
Izvor: srna.rs
V.V.
U martu 2017. godine u Gvineji Bisao počeće izgradnja elektrane na biomasu.
Elektrana će imati snagu od oko 30 MW, a kao energent će koristiti otpad iz poljoprivrede kao što su pirinčane ljuske. Proizvedena električna energija će se koristiti za snabdevanje potrošača u gradovima Bisau i Mansoa.
Investitor postrojenja je kineska kompanija „Shenyang Lan Sa Trading“.
izvor: energetika-net.com
Sandra Jovićević
Grad Zrenjanin dobio je od Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine sredstva u iznosu od 24,3 miliona dinara za izgradnju atmosferske kanalizacije.
Sredstva će biti iskorišćena za izgradnju atmosferske kanalizacije u Bosanskoj ulici u Zrenjaninu, što je od značaja ne samo za građane u toj ulici, koji imaju velikih problema sa odvođenjem površinskih voda, već i za sve stanovnike Zrenjanina.
Rok za realizaciju ovog projekta je 1. septembar 2017. godine.
izvor: zrenjanin.rs
Sandra Jovićević
U susret 5. martu – Svetskom danu energetske efikasnosti, od 2. do 3. marta, na Novosadskom sajmu biće održani 6. Međunarodni dani energetike i investicija, koje organizuju Centralno evropski forum za razvoj – CEDEF, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj APV i Novosadski sajam.
U fokusu više od 25 konferencija, radionica i prezentacija biće najvažnija pitanja u domenu energetike, energetske efikasnosti, obnovljivh izvora energije, građevinarstva i zaštite životne sredine. Prema rečima Maje Barać Stojanović, generalnog direktora CEDEF-a, ovogodišnji Međunarodni dani energetike i investicija su specifični i po tome što će priliku da se predstave imati i najbolji mladi inovatori koji su priznanja za svoje projekte dobili ne samo na domaćem već i na svetskom nivou.
„Najveći broj ovih mladih inovatora nam dolaze iz Regionalnog centra za talente Beograd 2. Medju njima su: Đorđe Ogrizović, koji je od Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine dobio priznanje najboljeg naučnika na svetu za istraživanje na temu Prečišćavanje vode zagađene fenolom procesom hidrodinamičke kavitacije; Milan Tepić, koji je za svoj projekat Ekološke kuće za 40.000 stanovnika osvojio nagradu na Svetskom prvenstvu istraživačkih radova. Milan je takođe jedan od konstruktora ekološkog automobila; Nikola Tepić, pobednik konkursa Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu za projekat Inkapsulacija uree – formiranje sporootpuštajećeg đubriva; Jovan Mitić, koji je na prestižnijim takmičenjima dobio mnoga priznanja sa projektom Unapređenje mikrotalasno-potpomognutih reakcija katalitičke dekompozicije u neapsorbujućem medijumu.
Pored ovih mladih inovatora svoje projekte će predstaviti i Goran Sajdl, koji kinetičku energiju okretanja točka pretvara u električnu za pokretanje uređaja CycleCharge koji služi da se napuni bilo koji uređaj koji koristi USB napajanje i Nikola Maoduš, stručni saradnik na fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji u okviru svoje doktorske disertacije radi na proizvodnji ploča termoizolacionog materijala od biomase i micelijuma gljiva, koji je 100% ekološki prihvatljiv i biorazgradljiv. Nemanja Janić će ispred Solagro tima, grupe mladih inženjera koji se bave stvaranjem i implementacijom novih ideja u oblasti ekologije predstaviti projekat Sistem pametnog recikliranja.
Posebna čast nam je što će svi posetioci Međunarodnih dana energetike i investicija imati priliku da čuju najnovije informacije iz Izraela iz oblasti energetike. Ovom prilikom, na Panelu Obnovljivi izvori energije: Srbija i globalna orijentacija ka zelenim energentima će govoriti gospodin Yuval Zohar, šef politike planiranja regulatornog organa za električnu energiju u Ministarstvu nacionalne infrastrukture, energetike i vodoprivrede Izraela koji će podeliti izuzetno značajnu ekspertizu i iskustvo Izraela u oblasti solarne energije i energije vetra“, izjavila je Maja Barać Stojanović, generalni direktor CEDEFa.
Izvor: CEDEF
V.Vukajlović
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da je obaveza Srbije da do 2020. dostigne 27 odsto proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije (OIE).
On je, govoreći na konferenciji “Razvoj i uticaj mera na održivi rast biogas sektora u Srbiji”, kazao da je trenutno najveća konkurencija u Srbiji u oblasti proizvodnje struje iz vetra i da će ta proizvodnja, ali i proizvodnja struje iz biomase u narednom periodu najviše razvijati.
(Izvor: Tanjug)
Kada pomislimo na solarne panele, obično su nam svima u glavi oni klasični ružnjikavi svemirsko-modri krovovi.
Iako je istina da su baš ovaj oblik i boja solarnih foto-ćelija energetski najiskoristiviji, sa estetske strane oni se najčešće nimalo ne uklapaju u okolinu, a odskaču i od boje samog krova. No, sada to više ne mora da bude tako.
Američka kompanija “Sistine Solar” osmislila je način kako da delovi krova prekriveni solarnim panelima budu zaista lepi i zanimljivi.
Njihov vrlo kreativni tim u stanju je da vam napravi solarne panele kakve vam duša ište. Bilo da je to klasičan crvenkasti crep, bilo da želite da vaš krov bude potpuno kamufliran u boje prirode.
Ako baš želite, možete čak da dobijete i dizajn u nekim šašavim bojama, tako da više nikada niko neće zalutati ili promašiti vašu kuću.
Više o solarnim krovovima savremene generacije pročitajte ovde.
Najveći solarni park na svetu nalazi se u Kini i prostire se na 26 kvadratnih kilometara. Park Longianksija Dam ima kapacitet da proizvede 850 MW struje, što može da opskrbi nekih 140 hiljada domaćinstava.
Izgradnja parka počela je 2013. godine, a samo četiri godine kasnije, u kanjonu reke Huanghe, postavljeno je preko 4 miliona solarnih panela. Koliko to zaista impresivno izgleda, ne samo sa zemlje, već i iz kosmosa, zabeležili su NASA sateliti.
Samo prošle godine, Kina je uložila 103 milijarde američkih dolara u obnovljive izvore energije, a kao potpisnica Pariskog sporazuma, ova država obavezala se da će do 2030. godine uspeti da u potpunosti zaustavi porast emisije CO2.
Na redovnoj sednici Gradskog veća Tuzle, između ostalog, razmatran je problem aerozagađenja.
Ovom prilikom je rečeno da je u periodu od 2001. do 2016. godine potrošeno 30 miliona KM za gašenje 28 kotlovnica i priključenje 9.200 novih korisnika na sistem daljinskog grejanja.
Sednici su prisustvovali i predstavnici TE „Tuzla“ i „Elektroprivrede BiH“ koji su predstavili nove projekte u elektroenergetskom sektoru, ali i preduzete aktivnosti na smanjenju aerozagađenja.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U opštini Vršac u narednom periodu realizovaće se značajni komunalni projekat.
Gradonačelnik Vršca gospođa Dragana Mitrović potpisala je Ugovor o finansiranju komunalnih projekata u Vladi APV kojim su obezbeđena sredstva za adaptaciju sistema centralnog grejanja sa gasnim blok generatorom kao i rekonstrukcija glavnog kolektora fekalne kanalizacije F800 u Vršcu.
Sredstva su gradu Vršcu odobrena na osnovu konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti obrazovanja i vodosnabdevanja i zaštita voda Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.
izvor: vrsac.com
Sandra Jovićević
Banja Luka se poslednjih godina suočava sa ozbiljnom energetskom krizom. Svesni toga da mazut nije pravo rešenje i da je neophodna promena energenata, čelnici ovog grada odlučili su da ozbiljno uzmu u razmatranje izgradnju nove, energetski efikasnije toplane.
Gradonačelnik, Igor Radojičić, očekuje da će na narednoj sednici skupštine ovog grada, koja će biti održana u martu, biti doneta odluka o gradnji nove toplane na drvnu sečku.
– Pitanje Toplane moramo da rešimo u ovoj građevinskoj sezoni. Skupština grada deset godina teoretski raspravlja o ovom pitanju i postoji more zaključaka o potrebi razmatranja ovih ili onih rešenja i o izboru energenata za grejanje kojih nema. Mora se preseći, jer Toplana na mazut i dugom od 85 miliona KM ne može više da funkcioniše. Grad neće imati grejanja iduće sezone ako ove ne napravimo novu toplanu – izjavio je gradonačelnik Radojičić, dodajući da će grad strateškog partnera birati putem javnog poziva.
Kako prenosi zvanični portal grada Banjaluke, on očekuje da će na sednici Kolegijuma skupštine grada biti zakazana nova sednica Skupštine, na kojoj će biti donesena odluka o gradnji nove toplane na drvnu sečku.
Juče je u Belišću, u Hrvatskoj državni sekretar Željko Bigović otvorio reciklažno dvorište vredno 1,3 miliona kuna u kojem će se odvojeno prikupljati otpad sa područja grada. Uz državnog sekretara otvoranju reciklažnog dvorišta prisustvovala je i zamenica gradonačelnika Belišća Ljerka Vučković.
Reciklažno dvorište omogućiće da se u Belišću kvalitetnije upravlja otpadom. Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost sufinansirao je realizaciju tog projekta u 80% iznosu. Građani će u reciklažnom dvorištu moći ostavljati odvojeno prikupljeni papir, plastiku, staklo, tekstil, metal, elektronski otpad, problematični otpad i građevni otpad iz domaćinstva.
Projekte reciklažnih dvorišta dosad je sufinansirao Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost, a državni sekretar Bigović najavio je da će uskoro ići javni poziv za sufinansiranje reciklažnih dvorišta evropskim sredstvima. Osim reciklažnih dvorišta, EU sredstvima će se sufinansirati i izgradnja sortirnica, nabavka komunalne opreme, sanacije odlagališta.
Izvor:mzoip.hr
V.Vukajlović
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je u Beogradu sa predstavnicima kompanije “Šangaj elektrik” koja je ranije poslala pismo namere za ulaganje u energetski sistem Srpske.
Na sastanku sa izvršnim direktorom marketinga i prodaje kompanije “Šangaj elektrik” Meng Donghaijem razgovarano je o ulaganju u energetski sektor, a najviše o ulaganju u Rudnik i Termoelektranu Gacko.
Dogovoreni su koraci za ispunjavanje pisma namere, a uskoro se očekuje nastavak saradnje, javila je Radio-televizija Republike Srpske.
“Šangaj elektrik” je jedna od najvećih državnih kompanija u Kini. Njihove akcije posluju na Berzi.
Izvor:srna.rs
V.Vukajlović
Opšti sud Evropske unije odbacio je danas zahtev 26 kompanija za poništavanje antidampinških carina koje su EU uvele na kineske solarne panele pre više od tri godine.
U odvojenom saopštenju, Evropska komisija je potvrdila nove antidampinške carine na uvoz čeličnih ploča iz Kine u rasponu od 65 do 73 procenta, nakon što je u oktobru uvela privremene carine, prenosi agencija AP.
Izvor: tanjug.rs
V.Vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
